Епархија шумадијска

[Срђан Ранђеловић]

150 година цркве у Поповићу

 

У суботу, 20. септембра 2014. године, када Црква Божја прославља Светог мученика Созонта, верни народ поповићке парохије са свештеником радосно је дочекао свог Епископа.

 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у поповићком храму Светог великомученика Георгија, а повод литургијском слављу био је велики и важан јубилеј-  150 година од изградње храма у Поповићу.

 

Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, умировљени парох младеновачки, јереј Стефан Васиљевић, јереј Марко Стевановић, парох други рајковачки, јереј Горан Лукић, парох неменикућски, протођакон Небојша Јаковљевић и ђакон Филип Јовановић.

 

Тумачећи прочитано јеванђелско зачало, у надахнутој беседи Епископ је говорио о Божанској љубави која је увек жртвена љубав, коју Бог исказује према човеку дајући му пример и показујући му шта је права љубав, насупрот мржњи у којој је човек слаб…

 

За показану несебичну љубав према Цркви Божјој, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован одликовао је архијерејском граматом г. Недељка Томића и г. Здравка Ђорђевића из Поповића.

 

После свете Литургије, у порти храма, приређен је културно-уметнички програм који је започео химном ,,Боже правде’’ а затим је надлежни свештеник Марко Стевановић присутне упознао са историјатом цркве у Поповићу. У програму је учествовао хор ,,Благовести’’ из Рајковца, солиста на хармоници Милош Ширник из Поповића и удружење за неговање старих витешких вештина ,,Бели орлови’’ из Београда.

 

Светој Литургији и програму присуствовали су представници Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, др Томислав Бранковић и др Драган Новаковић, који су овом приликом надлежном пароху уручили пригодан поклон поповићком храму и пожелели још много оваквих јубилеја.

 

-Поповић се као насеље помиње још 1080. године, као и у турским дефтерима из1561. Када се помиње као веће насеље од 30 кућа. Зна се да кроз читав 16. Век село има свог свештеника.Од краја 17 века па до 1824 године, село је припадало неменикућској цркви која је дуго била једина Богомоља у овом крају, да би  1824-5 било припојено Рипњу све до 1836. када је на захтев мештана поново припојено неменикућској парохији, све до изградње храма 1864.

 

 Молбу за подизање цркве, мештани Поповића и Мале Иванче, затражили су још 1857. Али се њихов захтев одбија због могућег клизишта и због подигнутог критеријума за градњу цркава посе урушавања параћинске цркве. Интересантно је да је поповићка црква једна од  прве три цркве која је зидана по пројекту и прописима Министарства грађевина Књажевине Србије. Радови су трајали од 1861. до 1864. године.

 

 

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

 

ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ Г. ЈОВАН РУКОПОЛОЖИО МОНАХА МАРДАРИЈА У ЧИН ЂАКОНА

 

 

 

 

Надомак Страгара, а под падинама Рудника, налази се манастир Благовештење, познат и као „рудничко“ Благовештење. Претпоставља се да је настао крајем 13. века о чему сведочи трећи слој фресака које је, 80их година прошлог века, открио Завод за заштиту споменика културе. О његовом тачном настанку нема никаквих писаних трагова.

 

У средњем веку манастир је био седиште рудничког епископа. Ту је Карђорђе одржао сабор са народним првацима о подизању устанка против Турака. Ово саборовање се и данас одржава на овом месту где се народ на Преображење окупља око ове велике светиње да прослави сећање на тај догађај.

 

Током Другог светског рата партизанска војска је овде имала своје уточиште па је зато манастир био бомбардован и тада су сви конаци изгорели осим цркве. На такво згаришете 1945. године долазе српске и руске монахиње из Македоније протеране од стране Бугара. Оне су најпре живеле у селу а затим су преправиле економску зграду, коју пожар није захватио, да би временом наставиле обнову манастирских конака. Године 1948. руске монхиње са игуманијом Маријом су протеране из Србије за Бугарску јер нису имале држављанство. Управу прима садашња игуманија Михаила која са српским сестрама наставља обнову манастира Благовештење.

 

Манастир је посвећен Благовестима Пресвете Богородице, а капела слави чудесан догађај Архангела Михаила у бањи Хони – Мала Азија. Сваке године на овај дан, 19. септембра, Епископ служи Свету Литургију. Ове године манастир је доживео двоструко славље јер је благовољењем и чинодејством епископа шумадијског Г. Јована, досадашњи монах Мардарије (Јокић) рукоположен у чин ђакона, на општу радост игуманије Михаиле, духовника архимандрита Серафима, манастирског сестринства и поклоника ове свете обитељи. Светој архијерејској Литургији су саслуживали пет свештеника са ђаконом.

 

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

 

У својој беседи Епископ Јован је јерођакону Мардарију упутио духовне поуке очинске љубави, подсећајући истовремено и све нас на еванђелску љубав и смирење које треба да исповедамо у сваком времену и нараштају.

 

Драган Степковић

[Срђан Ранђеловић]

 

Монашење у манастиру Липару

 

 

 

У петак 19. септембра 2014. године, у манастиру Светог великомученика Георгија на Липару, Његово Преосвештество Епископ шумадијски г. Јован, после вечерње службе коју су служили јеромонах Онуфрије и протођакон Небојша Јаковљевић,  замонашио је у чин мале схиме, искушеницу Јелену, сестру Светогеоргијевске  обитељи, давши јој ново монашко име Исидора.

 

 

 

Светом чину монашења присуствовале су игуманије манастира Каленић мати Нектарија, манастира Ралетинац мати Евгенија, манастира Драча мати Јелена,  манастира Дивостин мати Анастасија, манастира Никоља мати Евдокија, манастира Вољавча мати Евгенија и манастира Пиносава мати Текла, са својим сестрама, игуман манастира Денковац архимандрит Серафим, игуман манастира Саринац јеромонах Николај, јерођакон Јустин, сабрат манастира Студенице јеромонах Виталије, протојереј-ставрофор Зоран Крстић, протонамесник рашки Здравко Николић, студенички свештеник Александар, ктитор манастира господин Мирослав Брковић , чланови катедралног октета из Крагујевца као и многобројни пријатељи манастира Липар, што је посебно обрадовало сестринство манастира.

 

Сестра Исидора добила је име по Преподобној Исидори, Христа ради јуродивој, чији се спомен слави 10. маја по старом, а 23. маја по новом календару. Преподобна Исидора је била монахиња у Тавениском женском манастиру у Тиваиди. Радо је примала понижавања и вређања од људи, скривајући свој врлински монашки живот, знајући да Господ не гледа на лице већ на срце човеково, али како се не може сакрити град који на гори стоји тако и подвизи Свете Исидоре бејаху откривени ави Питириму који је то открио и сестрама. Не трпећи похвале од сестара, света Исидора оде из тог манастира, чувајући срце своје за Господа.

 

У својој духовној поуци Преосвећени Владика је новозамонашеној сестри Липарске обитељи говорио о узвишености монашког чина и о томе како треба живети монашки живот. Лепоти самог чина монашења допринели су својим појањем богослови Крагујевачке богословије на челу са професором Немањом Старовлахом.

[Срђан Ранђеловић]

 

Храмовна слава у Тополи

 

 

 

Поводом прославе храмовне славе Рођења Пресвете Богородице, 21. септембра 2014. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у Карађорђевој цркви у Тополи.

 

Епископу су саслуживали архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, архијерејски намесник крагујевачки мр Рајко Стефановић, пензионисани свештеник протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, са свештеницима Епархије шумадијске и протођаконом Небојшом Јаковљевићем.

 

У склопу свете архијерејске Литургије Епископ шумадијски Јован је рукоположио у чин ђакона теолога Уроша Костића из Крагујевца и поставио га за парохијског ђакона при храму Рођења Пресвете Богородице у Тополи.

Свету архијерејску Литургију певале су монахиње манастира Никоље са хором „Опленац“ и диригентом Маријом Ракоњац.

 

Светој Литургији је присуствовао велики број деце из ОШ Карађорђе, представници КУД-а из Тополе, председник СО Топола Драган Живановић, министар Велимир Илић, амбасадор Белорусије Владимир Чушев, као и велики број верника овога места.

 

Овом приликом Епископ је одликовао Архијерејском граматом захвалности директора Електродистрибуције Топола г. Бојана Урошевића и директора средње школе г. Љубишу Недељковића из Тополе.

 

Обративши се верном народу Епископ је поручио да је Пресвета Богомајка најсветлија личност у Хришћанству после Христа. Пресвета Богородица представља врата кроз која је Господ дошао у свет и постао један од нас, човек у свему сличан нама осим у греху. Врлине Мајке Божје учиниле су је законом помирења Бога и људи. Црква Богомајку назива Евиним измирењем, јер је Она исправила непослушност наших прародитеља.

 

После одслужене свете архијерејске Литургије организована је литија улицама Тополе, пресечен славски колач испред СО Топола, затим одслужен мали помен код споменика палим борцима од 1912. до 1914. године, а у повратку је пресечен славски колач у храму Рођења Пресвете Богородице.

 

Након завршене литије уприличен је славски ручак за све присуте вернике у црквеној сали надомак Карађорђеве цркве који је приредио свечар г. Милосав Недић, књижевник из Тополе, заједно са братством овог Светог храма.

 

 

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

 

Слава храма у Међулужју

 

 

На празник Светих и праведних Јоакима и Ане, 22. септембра 2014. године, у храму посвећеном овим Светитељима који се налази у Међулужју код Младеновца, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију.

 

Мноштво народа са великом радошћу дочекало је свог Архијереја и иако храм није још завршен, он је већ сада својом лепотом призвао мноштво верника овог дела Шумадије да учествују у литургијском сабрању са својим Епископом. На Светој Литургији саслуживали су архијерејски намесник младеновачки протојереј Жељко Ивковић, архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј-стварофор Драгољуб Ракић, протојереј-стварофор Драгомир Кеџић, јереј Ратко Аврамовић, јереј  Горан Лукић, протођакон Небојша Јаковљевић и ђакон Марко Јефтић.

 

У својој беседи вадика Јован је истакао да засигурно од доброг корена увек бива и добар плод. И да је тако и у породици и у Цркви. Подсећајући верни народ на славни пример родитеља Пресвете Богородице, владика Јован је рекао да су Свети Јоаким и Ана посебно важан узор у времену када се породица свесно урушава и када јој се ускраћује важност и достојанство. Епископ је истакао да су кроз послушање и смиреност Свети Јоаким и Ана постали родитељи у позним годинама, али и да је Пресвета Богородица кроз смирење, послушност и прихватање промисли Божије постала благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте ‒ то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.

 

На крају свете Литургије извршен је чин освећења кољива и резања колача. После се приступило трпези љубави коју су верници с љубављу припремили. Том приликом се старешина међулушког храма јереј Зоран Алексић захвалио Епископу Јовану на благослову, као и колачару славе господину Милошу Бркићу, свештеницима и присутним верницима који су својим учествовањем у сабрању допринели да се на најлепши начин прослави овај празник и храмовна слава.

 

 

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Евхаристијко сабрање и крштење у Рајковцу

 

 

 

У уторак, 30. септембра, када наша Црква прославља Свете мученице Веру, Наду, Љубав и мајку им Софију, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Благовести Пресвете Богородице у Рајковцу.

 

Саслуживали су архијерејски намесник младеновачки протојереј Жељко Ивковић, архијерејски намесник суботички протојереј Миодраг Шипка, јереј Марко Стевановић, јереј Горан Лукић, протођакон Иван Гашић и ђакон Марко Јефтић.

 

У склопу Литургије, крштен је богомладенац Зарије, син високопречасног протојереја Александра Марковића, првог пароха рајковачког.

 

У својој беседи на литургији, Владика је истакао важност човечијег назначења у овоме свету. Јер, како је владика навео, као што пчела има назначење да сакупља полен и производи мед, тако и човек треба да сакупља добра дела, како би задобио Царство Божије. Честитавши крштење протојереју Александру, његовој породици и његовом куму, владика је пожелео да Зарије расте у меру раста висине Христове и да се сви заједно потруде да га васпитају да постане добар и честит хришћанин, како би испунио назначење, које је добио на рођењу.

 

Литургијско сабрање увеличао је рајковачки хор Благовести Пресвете Богородице под диригентском палицом професора Љиљане Миловић.

 

Након сабрања у Цркви, домаћин је приредио богату трпезу љубави, на којој су узели учешћа служашчи на Литургији, сви свештеници младеновачког намесништва, бројни гости и чланови хора Благовести.

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Данче*]

Монашење у манастиру Тресије

 

У суботу, 3. октобра 2015. године, у навечерје прослављања Светог апостола Кодрата и Светог Димитрија Ростовског, Светоархангелска обитељ манастира Тресије добила је новог сабрата Ангелског образа.

После вечерњег Богослужења, које је служио архијерејски намесник космајски- протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, уз саслужење пароха љубишког јереја Петра Лукића и пароха неменикућског протонамесника Горана Лукића, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован замонашио је искушеника ове свете обитељи Радована Филиповића давши му монашко име Рафаило.

У надахнутој беседи, Епископ је говорио о важности датих монашких завета, који су потресни, који када се само чују обузимају читаво човеково и да се само помоћу Божијом и непрестаним трудом они испуњују, истакавши да је подвиг послушности основно монашко дело.

Преосвећени Владика је подсетио све присутне на монаха који је носио исто име- Рафаило, који је давно започео подвиг у напуштеном Манастиру Тресије а наставио као сабрат Манастира Студенице у испосници Св. Саве где је провео четрдесет година у подвижништву.

Извор: Епархија шумадијска

[Данче*]

Опленац: Помен Краљу Александру Карађорђевићу

Владика Јован: Права љубав се заснива на жртвовању за ближњег. Таквом љубављу живео је и краљ Александар Први који је и свој живот дао из љубави према свом народу

У петак, 9. октобра 2015. године, када наша Црква прославља Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија на Опленцу.

Саслуживали су архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, пензионисани протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, пензионисани протојереј-ставрофор Милун Алексић и свештенство опленачког намесништва као и јереј Марко Стевановић, парох рајковачки, протођакон Небојша Јаковљевић, ђакон Урош Костић и ђакон Милутин Гашевић. Свету архијерејску Литургију су певале монахиње из манастира Никоље заједно са црквеним хором "Опленац".

Светој архијерејској Литургији присуствовали су председник Општине Топола г. Драган Живановић, управник Задужбине Краља Петра Првог Карађорђевића г. Драган Рељић, као и ђаци средње и основне школе у Тополи.

Владика Јован се верном народу обратио беседом о љубави, оној љубави којом је живео Свети апостол Јован Богослов: - Љубав живи у нама онда када Бог живи у нама. Грех којем смо као људи склони изгони праву љубав из нас и усељава ону другу љубав - љубав према греху. Љубав Божја према роду људском је највеће чудо мислосрђа јер је та љубав натерала Бога да пошаље Сина Свог људима како би кроз Њега спасавали своје душе и своје животе. Човек је дужан да на то богољубље одговори својим човекољубљем. Она љубав која се не темељи на Богу није права, већ је лажна љубав, љубав из интереса. Права љубав се заснива на жртвовању за ближњег. Таквом љубављу живео је и краљ Александар Први који је и свој живот дао из љубави према свом народу.

Након свете Литургије служен је парастос и помен на гробу Краља Александра Карађорђевића, а по завршетку организовано је послужење и ручак за госте од стране управника Задужбине Краља Петра Првог Карађорђевића г. Драгана Рељића.

Извор: Епархија шумадијска

 

http://www.spc.rs/sr/oplenac_pomen_kralju_aleksandru_karadjordjevitshu

[Данче*]

Молитвено сећање на Новомученике крагујевачке

 

Његово Преосвештенствo Епископ шумадијски г. Јован служио свету архијерејску Литургију у порти храма Светих крагујевачких новомученика у Шумарицама

Пре седам деценија Крагујевац и околина су били поприште једног од најкрвавијих злочина у II светском рату. Фашистички војници у знак одмазде у неколико дана стрељали су више хиљада недужних цивила међу којима и велики број деце.

 

    

Повод за стрељање били су немачки губици у борби са партизанским јединицама 16. октобра на путу Крагујевац-Горњи Милановац. У тој борби Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених војника. Приликом стрељања доследно је примењена драконска одредба из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, у којој се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника или фолксдојчера. Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима Маршићу, Илићеву и Грошници, a 20. и 21. октобра у Крагујевцу.

Тим поводом и ове године служена је света архијерејска Литургија на платоу испред храма Светих Новомученика крагујевачких у Шумарицама. Свету Литургију и молебан Новомученицима служио је Његово Преосвештенствo Епископ шумадијски г. Јован уз саслужење свештенствa Епархије шумадијске.

У Спомен парку Шумарице, крај споменика стрељаним ђацима и професорима одржан је “Велики школски час” у знак сећања на стрељане цивиле у Другом светском рату. Традиционалној антиратној манифестацији поред бројних гостију присуствовао је председник Републике Србије Томислав Николић, потпредседник Народне скупштине Србије Верољуб Арсић, министар одбране Братислав Гашић и Драган Поповић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

У знак сећања на жртве фашизма у Крагујевцу, изведен је сценски приказ под називом “Између неба и земље” по делу “Нишчи” крагујевачког писца Видосава Стевановића, који је режирао Јано Чањи. Музику је компоновао Зоран Христић, а наступили су драмски уметници из Крагујевца Марија Васиљевић, Никола Ракочевић, Ђорђе Ђоковић, Драган Стокић, Давид Пилиповић, Милош Крстовић, Никола Милојевић и Миодраг Пејковић. Текст сценског приказа "Између неба и земље", понуђен је као прозна целина, у којем се кроз осам исповедних фрагмената, преплићу и настављају продубљујући приче о индивидуалним судбинама стрељаних до општих, универзалних значења.

 

    

“У овом за Крагујевац тужном дану, драго ми је да и после толико година од трагедије, оволики број људи с пијететом долази у Шумарице а нарочито деца - рекао је Томислав Николић председник Републике. Некада је то била школска обавеза, а данас као што смо могли да видимо долазе сами. Део сам овог града, уз те догађаје сам одрастао. То сећање дуго живи у нама. У сваком случају Крагујевац има шта да памти па и кад нас не буде више. Лепо је што млади настављају традицију и негују сећање на те жртве”.

 

    

Венце крај споменика стрељаним ђацима и професорима положили су представници Прве крагујевачке гимназије, председник Николић, представници републичке скупштине и Владе Србије, градоначелник Крагујевца Радомир Николић и председник Скупштине града Милан Урошевић, амбасадори Немачке, Француске, Словачке, БиХ, Црне Горе, Кине и Палестине, као и представници амбасада Руске Федерације, Израела, Белорусије и Румуније, политичких организација, верских заједница и борачких удружења.

Традиционалном антиратном манифестацијом крај споменика стрељаним ђацима и професорима, Крагујевац је и ове године свету послао поруку мира - да се никада и нигде не понови злочин какав се догодио 21. октобра 1941. године у Крагујевцу, када су немачки окупатори у једном дану стрељали више хиљада цивила.

 

    

Први пут “Велики школски час” је преведен на знаковни језик, како би манифестацију могла да прате и лица са оштећеним слухом.

Информативна служба Српске Православне Цркве

23 / 10 / 2015

[Драгана Милошевић]

Недеља Православља у Крагујевцу

 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован и братство Саборног храма

у Недељу Православља, 20. марта 2016. године, организовали су велику литију

у част победе коју је Православна Црква извојевала после дуге борбе

над онима који су свете иконе избацивали и протеривали из православних храмова.

 

 

Пре литије, Владика Јован је у јутарњим часовима у Саборном храму служио свету архијерејску Литургију, на којој се верном народу обратио богонадахнутом беседом. У 16 часова почело је свечано вечерње богослужење у част победе Православља над неправославнима, Крста над некрстом, Истине над лажју, Правде над неправдом, Добра над злом, Бесмртности над смрћу. У наставку богослужења, Преосвећени Владика, свештенство града Крагујевца и верни народ кренули су у свечану литију кроз град Крагујевац, носећи у рукама иконе светих на тај начин символизујући победу Православља.

 

По повратку литије у храм, Преосвећени Владика одслужио је молебан и прочитан је Синодикон, који садржи анатему или проклетство свих јеретика, посебно иконобораца, затим, похвалу за све ревнитеље Православне вере. Тај Синодикон донет је 843. године у Цариграду. Црква је кроз своје векове била у борбама, мукама, трудовима и победама. И у време слободе и благостања, поједини чланови Цркве морали су водити борбу против греха и злог духа, против таме и лажи у свом сопственом животу. Морали су улагати труд за одбрану и обогаћење душа својих, тежећи у свему томе да постану учесници оне светле победе, коју је Христос задобио над грехом, смрћу и ђаволом. А то је победа вере Православне, коју данас славимо.

 

Уз похвалну песму Тебе Бога хвалим, узнете су молитве Свевечном Творцу због сачуване чистоте православне вере, јер је како рече Преосвећени Владика, истина је тријумфовала над лажју, светлост над тамом, и Православље над свим погрешним учењима.

 

По завршетку свечаног молебна, братство Саборног храма, организовало је трпезу љубави за свештенство и монаштво Епархије шумадијске.

 

 

Извор: Епархија шумадијска

[Драгана Милошевић]

Освећење храма Светог апостола Томе

у Крагујевцу

 

31. Мај 2016 - 12:29

У недељу, 29. маја 2016. године, Епископ шумадијски г. Јован је благоизволео да изврши освећење храма посвећеног Светом апостолу Томи у крагујевачком насељу Илићево (некада познатом као старо село Мечковац).

Верни народ Мечковца је у великом броју дочекао свога архијереја владику Јована, будући да је прва насеобина православних Срба овде постављена око 1750. године и да готово два и по века није било хришћанског храма у коме би се житељи молили Богу. Хришћани Мечковца су одувек били везани за храм Свете Тројице или Стару цркву у Крагујевцу, али су у свом насељу имали запис, дудово дрво око кога су се окупљали о свим црквеним празницима током године, нарочито на други дан Духова, када се одржава сеоска литија, а само место је народ прозвао Порта.

Чини се да је устаљени начин живота благословом Цркве трајао све до почетка Другог светског рата, када се догодило оно што је остало најдубље урезано у народно сећање - стрељање становника града Крагујевца које се у Мечковцу догодило на дан Светог апостола Томе, односно 19. октобра 1941. године, као знак одмазде због отпора српског народа фашизму. Ово страдање невиних људи је у свести верних породило идеју и надасве насушну, егзистенцијалну потребу да се Богу подигне храм посвећен Светом апостолу Томи, не само да би се сачувало сећање на овај трагичан догађај, већ да би најпре народ Божји у своме дому, у своме насељу имао и Дом Божји, цркву у којој ће моћи да се моли за времена мирна и спасење душа својих.

За овако нешто је било потребно сачекати још скоро 50 година. Године 1985. за време пароха илићевског протојереја Лазара Илића, тадашњи Епископ шумадијски Сава је одредио место за градњу храма. То место је било познато у народу као Мајдан, односно где је извршено стрељање 1941. године. Будући да је само место било недоступно и закриљено струјним далеководом, следећи парох илићевски, тада протонамесник Милан Благојевић, предложио је да нова локација за храм буде на месту које је доступно свима, поред фудбалског игралишта и канцеларије Месне заједнице. Прота Милан Благојевић је успео да издејствује од тадашњих градских власти доделу земљишта и све неопходне дозволе како би се створили елементарни услови за почетак радова.

У сред бомбардовања Србије од стране НАТО пакта 12. априла 1999. године, на други дан Васкрса, Епископ шумадијски је на месту данашњег олтара поставио и освештао крст, што је уједно означавало и почетак градње храма. Пројекат за градњу је извео архитекта Радослав Прокић, па је 30. августа извршено размеравање тла за ископавање темеља, а само освећење темеља је обављено 23. октобра 1999. године од стране владике Саве. У пролеће наредне 2000. године, почело је зидање храма, што је у различитим етапама трајало до 2007. године, када је Епископ шумадијски Јован за новог илићевског пароха поставио јереја Бранислава Матића који је у кратком временском интервалу успео да заврши зидање и храм окрови. Будући да храм није више био отворен и изложен на милост и немилост временским приликама и неприликама, свештеник Бранислав Матић је на Велику суботу 2008. године служио прву Литургију на којој се окупило више од 800 људи, од којих се већина причестила. Оваквим деловањем презвитера Бранислава Матића дат је нов импулс изградњи храма и већ 19. октобра 2008. године освећена су звона од стране владике Јована и постављена храстова рата на улаз у Дом Господњи.

Доласком садашњег пароха Илићевског јереја Владимира Ћировића на ову парохију 1. септембра 2009. године, радови су почели да теку убрзаним темпом. Већ у септембру 2009. године постављени прозори на храму. Почетком 2010. године бакром су покривене куполе храма, а 11. априла исте године владика Јован је освештао крстове за храм. Радови нису текли без проблема. У пролеће 2011. године непознати починиоци су извршили крађу бакра са крова храма. Ово је представљао тежак ударац за свештеника Владимира Ћировића као и за хришћане Илићева. Причињена је велика материјална штета која је бацила сенку на добре намере благоверног народа да убрзо и у потпуности оконча градњу дуго очекиваног храма у свом насељу. Радови су настављени и 22. септембра 2011. године постављени су крстови на главној куполи храма. 25. септембра 2011. године Епископ шумадијски Јован служио је први пут свету архијерејску Литургију у храму Светог апостола Томе у Илићеву. 2013. године ограђена је црквена порта и храм је омалтерисан. Постављена је приручна канцеларија за потребе Црквеноопштинског одбора. 2014. је постављен видео надзор у цркви и порти цркве, храм је прикључен на електро-мрежу и урађена спољна расвета, завршени радови на покривању храма, постављању олука и свих окапница, урађена завршна силикатна фасада на спољашњим зидовима цркве, постављено подно грејање са кошуљицом као припремна подлога за гранитни под, оглетовани унутрашњи зидови, израђен и постављен од гранита Жртвеник и Часни престо, унутрашња расвета у цркви и електрификација три звона. 2015 је постављен под од гранита, степениште за галерију од гранита и галерија од плочица, израђен и постављен мермерни иконостас, у дуборезу храстове двери за иконостас, улазне и северне степенице храма од паљеног гранита, прикључна је вода и напослетку насут земљом део порте. У 2016. години живописане су и постављене иконе на иконостасу и у порти храма је пред сам чин освећења постављена фонтана. Овим је изградња храма Светог апостола Томе започета 1999. године, 2016. окончана, трудом и старањем протојереја Милана Благојевића који је започео градњу, протонамесника Бранислава Матића који је дао нов импулс грађевинским радовима и јереја Владимира Ћировића који је показао изузетну посвећеност Цркви Божјој трудом, залагањем и личним одрицањем да се овај храм изгради и освешта.

Освећење храма је почело у 8 часова, доласком архијереја кога је дочекао верни народ Илићева, али и других крајева града Крагујевца. Пре полагања имена у Часни престо, владика Јован се обратио вернима речима да ако ико чува наслеђе, онда га Црква Божја најверније чува, већ 2000 година: -Зато сада у Часни престо полажемо мошти Светог кнеза Лазара Косовског са вашим именима који сте мало или много помагали изградњу овога храма у своме насељу. Нека Господ наш Исус Христос освети овај храм Светога апостола Томе да људи који долазе овде могу приносити своје молитве, да се крштавају, венчавају, причешћују... Ваша имена ће остати у светој трпези све док је овога светога храма, за сва времена и за сва покољења.

Након полагања моштију и имена верних, припреме и уређивања Часне трпезе, владика Јован је освештао храм, а потом и новопостављени иконостас.

У 9 часова је почело служење прве Литургије у новоосвећеном храму Светог апостола Томе којом је началствовао Преосвећени Владика шумадијски г. Јован. Саслуживали су ректор крагујевачке Богословије Свети Јован Златоусти др Зоран Крстић, протојереји-ставрофори Милан Борота, Зарије Божовић, архијерејски намесници лепенички Саво Арсенијевић и архијерејски намесници крагујевачки мр Рајко Стефановић, гост из Сремске епархије Ален Вујадин, Милован Антонијевић, Бојан Димитријевић, Бранислав Матић, Бранислав Борота, Милић Марковић, јереј Владимир Ћировић, као и протођакони Небојша Јаковљевић, Иван Гашић и Немања Стојковић. Дужност воскомастичара је на себе преузео јереј Остоја Пешић. Литургију је својим појањем улепшао хор Саборног храма под руководством протојереја Драгослав Милована. Појање блажена и тропара су извели професор Црквеног појања у крагујевачкој Богословији Свети Јован Златоусти Немања Старовлах са ученицима, као и сабрат Саборног храма јереј Рашко Стјепановић. За време Малог входа владика Јован је јереја Владимира Ћировића који је највећи терет изградње храма понео заједно са протојерејом Миланом Благојевићем и протонамесником Браниславом Матићем, рукопроизвео у чин протпрезвитера. Владика Јован је обраћајући се протојереју Владимиру Ћировићу рекао да је млад по годинама, али да је величина обављеног посла толика да смо се нашли побуђени јер је храм заиста заблистао и данас је освећен. -У државним институцијама се одликовања додељују можда за заслуге, али ово одликовање теби је подстицај и подстрек да се сећаш како Црква размишља. Од данас ти као младом протопрезвитеру личи да живиш као и до сада у складу са достојанством протојерјеског чина и свуда свету својим животом сведочиш Христа, поручио је Владика.

Након одслужене Литургије, причешћа верног народа владика Јован је заслужне за изградњу одликовао архијерејском граматом признања г. Горана Ашанина, г. Горана Јовановића, г. Будимира Светисављевића као и Управни одбор ЦО Илићево. Потом је архијерејским граматама захвалности одликовао заслужне, међу њима г. Ненада Тодоровића, г. Горана Оташевића, г. Горана Арсенијевића, г. Горана Љубисављевића, г. Милана Јанковића, г. Милана Ђурковића, г. Благоја Поповића, г. Јована Алексића, г. Горана Петровића и г. Милоша Радивојевића.

Овом приликом владика Јован је честитао и захвалио свима који су се мање или више, колико је ко могао, потрудили да храм настане. -Овај дан је посебно благословен јер смо освештали храм Светога апостола Томе. Овим храмом сте добили свој заједнички дом. То је Дом Божји где се свршавају свете Тајне, где треба да се молите, исповедате и тражите спасење. Ко тражи спасење, наћи ће и Спаситеља. Ко Бога призива, Бог му и помаже. Нека би Господ Исус Христос дао да у овом новом Дому Божјем нађете она Дубоки Кладенац на ком је жена Самарјанка нашла Господа Исуса Христа. Када га је нашла, шта јој је Он дао? Воду Живу. Тако и ви да нађете Спаситеља. Да би смо га нашли, најпре Га морамо потражити у своме срцу. Зато стражите и бдите да ваше срце буде свагда чисто и спремно да у себе прими Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, поручио је епископ Јован.

Поводом освећења храма припремљен је културно уметнички програм, који је водио глумац крагујевачког позоришта Јоаким Вујић г. Влада Ђорђевић. Наступали су ученици КУД Илићево са сплетом народних игара, а потом и ученици Основне Школе Милутин и Драгиња Тодоровић.

Извор: Епархија шумадијска