Епархија шумадијска

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Литургијско сећање на Новомученике крагујевачке

 

 

 

 

Пре седам деценија Крагујевац и околина су били поприште једног од најкрвавијих злочина у II светском рату. Фашистички војници у знак одмазде у неколико дана стрељали су више хиљада недужних цивила међу којима и један број деце.

 

 

Повод за стрељање били су немачки губици у борби са партизанским јединицама 16. октобра на путу Крагујевац - Горњи Милановац. У тој борби Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених војника. Приликом стрељања доследно је примењена драконска одредба из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, у којој се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника или фолксдојчера. Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима Маршићу, Илићеву и Грошници, a 20. и 21. октобра у Крагујевцу. Тим поводом и ове године служена је света архијерејска Литургија на платоу испред храма Светих новомученика крагујевачких у Шумарицама.

 

Свету Литургију и молебан Новомученицима служио је Његово Преосвештенствo Епископ шумадијски и администратор жички г. Јован, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије шумадијске. После молебана на хумке поред споменика V3 венце су положили ђаци Прве крагујевачке гимназије, председник Републике Србије г. Томислав Николић, градоначелник Крагујевца г. Верољуб Стевановић, председник Скупштине градаи г. Саша Миленић, министар омладине и спорта г. Вања Удовичић, министар привреде г. Саша Радуловић, представници дипоматских и војних мисија и делегације градова побратима и пријатеља.

 

На Великом школском часу изведена је поема «Човечанство нека погледа на сат», састављена од стихова из књига недавно преминулог крагујевачког књижевника Слободана Павићевића, коју је приредио књижевник Братислав Милановић, а режирао Милић Јовановић. У извођењу поеме која је подељена у пет сцена учествовало је 450 младих глумаца из Академског позоришта СКЦ, рачанског позоришта, Позоришта младих «Абрашевић», Позоришне радионице Дома омладине и Прве крагујевачке гимназије. Свој допринос у масовним сценама дали су и ученици богословије "Свети Јован Златоусти", студенти ФИЛУМ-а, ученици обе крагујевачке гимназије и ученици основних школа "21. октобар" и "Ђура Јакшић".

 

По први пут ове године, поруке крагујевчана исписане непосредно пред стрељање, могле су се чути на немачком, енглеском, француском и шпанском језику. Иначе, поеме о Великом школском часу изводе се од 1971. године, а 21. октобар од прошле године проглашен је Даном сећања на српске жртве у Другом светском рату.

 

 

 

Фотографије

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

 

ПРОМОЦИЈA КЊИГE “ПРАВОСЛАВЉЕ И МОДЕРНОСТ” ПРОТОЈЕРЕЈА-СТАВРОФОРА ДР ЗОРАНА КРСТИЋА

 

 

 

 

 

Духовни центар Богословије “Свети Јован Златоусти” у уторак, 29. октобра, представља књигу “Православље и модерност” протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, ректора крагујевачке богословије и професора на Богословском факултету у Београду.

 

На промоцији ће поред аутора, учествовати Његово преосвештенство епископ шумадијски г. Јован,  Његово преосвештенство епископ јегарски г. Порфирије, академик проф. др Дарко Танасковић, универзитетски професор, бивши дипломата, познати исламолог, као и академик др Владета Јеротић, психијатар и књижевник.

Промоција се организује у Свечаној сали Богословије у згради будуће фискултурне сале на Аеродрому и почиње у 19 сати.

 

Књига “Православље и модерност” протојереја-ставрофора др Зорана Крстића изашла је у издању “Службеног гласника” 2012. године.

Ево једне од рецензија:

 

Основна тема којом се, директно или индиректно, баве готово сви текстови у књизи јесте указивање на значај и утицај друштвених околности на нашу религиозност. Друштвени контекст за хришћане добија на важности због чињенице да је деценијама све секуларнији, стварајући нам озбиљне проблеме у разумевању сопственог хришћанског идентитета. Данашњи се хришћанин најчешће налази у процепу између две понуде – оне хришћанске и друге, секуларне, што га уводи у озбиљна егзистенцијална искушења избора који није лак, а често је и погрешан. У таквој ситуацији један проценат верника одлучује се на идеализацију прошлости и демонизацију модерности. Другим речима, одлучује се на бекство од историје и из историје и ламентирање над духом времена. На нивоу теологије то значи затварање у сопствене духовне, научне, појмовне, језичке, институционалне и сличне оквире који нити узимају у обзир ширу друштвену позадину, нити кореспондирају са њом.

 

Сматрам, такође, да одговоран задатак новог разумевања и повезивања Цркве и савременог друштва може и треба да изврши практична теологија, као она која се занима за веру доживљену и остварену не само на личном и еклисијалном (премда, наравно, и то), већ и на друштвеном плану, пошто директно подразумева и одређену праксу.

 

Добро дошли!

[Срђан Ранђеловић]

ЦРКВЕНИ ХОР “ОПЛЕНАЦ” ИЗ ТОПОЛЕ НА ФЕСТИВАЛУ “ДРЖАВНИ ГЛАС” У МИНСКУ

 

 

 

 

 

Црквени Хор “Опленац” из Тополе је у периоду од 18. до 20. октобра 2013. године уз Благослов Владике Шумадијског Господина Јована, а по позиву Мати Јулијане Денисове учествовао на Фестивалу “Државни Глас” у Минску (Белорусија), који се иначе одржава сваке године у Манастиру Св. Јелисавете.

 

За све чланове хора позив који је још крајем августа стигао значио је велики Божији Благослов и Божију награду за сво пожртвовање и труд који овај хор већ петнаест година улаже, трудећи се да својом песмом улепшава богослужења како у Тополским храмовима тако и широм Епархије Шумадијске. Наравно за овакав један велики пут, који су сви хористи сматрали за неку врсту ходочашћа, јер се радило о одласку у велику Светињу (Манастир Свете Јелисавете је једна од највећих манастирских обитељи на свету) требало је доста средстава да се подмире трошкови аутобуског превоза.

 

Наравно, као и увек, било је тешко наћи оне који би били вољни да донирају средства за овај велики подухват. Наш пут помогли су Општина Топола, Ливница “Лиграп”-Белосавци, “Стара Варош” (Г-дин Буда Стаматовић), “Трнава промет”-Топола, Шумадијска Епархија и Црквена Општина Тополска, Задужбина Краља Петра Првог-Топола, и два донатора која су хтела да остану анонимни. Наравно да су учешће у плаћању аутобуса дали и сами чланови хора.

 

Били смо дирнути пажњом, љубављу и гостопримством које су нам указале монахиње овог манастира.

 

На Фестивалу увек учествује пет хорова од тога само три мешовита. Монахиња Јулијана (Денисова) је селектор Фестивала и она је иницијатор овог догађаја у Манастиру, иначе је врсна музичарка цењена у свим земљама бившег Совјетског Савеза и у целом свету и веома позната као диригент и композиторка са великим опусом духовне музике писане за мешовити хор. Њена животна прича, ( као и историјат самог Манастира) веома је интересантна, о чему се можете информисати на интернету.

 

На Фестивалу су учествовали осим нашег следећи хорови:Мушки Хор Харковске Духовне Школе из Украјине, Народна Хорска Капела “Раница” из Минска, позоришни глумци из Белорусије Виктор Манаев и Елена Наследишева као и Хор Политехничке Академије из Минска.

 

Тополски Хор је наступао 19-ог октобра у манастирској цркви која је посвећена Богородици “Державној” заштитници града Минска.

 

Црква је била препуна посетилаца који су слушајући наш наступ плакали. Био је то доживљај који ћемо сви памтити, таква експлозија емоција и присуство велике Божије благодати да су сви хористи били дубоко дирнути и потрешени оним што су доживели током свога певања, а диригенту хора Г-ђи Марији Ракоњац биле су препуне руке букетића зимског цвећа којима су је даривала дечица и посетиоци.

 

Матушка Јулијана (Денисова) нам је рекла да нам је позив за овај фестивал упутила када је чула и осетила емотивност искреност и молитвеност с којом наш хор изводи њену музику и дала нам пар веома корисних савета за даљи напредак хора.

 

После Недељне Литургије 20. октобра упутили смо се кући у Србију испуњени најлепшим осећањима, испраћени уз гомилу поклона и не жалећи што смо превалили толики пут (3300км у оба правца).

 

Ово ће бити нешто што ћемо сви памтити целог свог живота знајући да се тамо негде далеко у Белорусији 1650 км од наше Тополе дивне насмејане монахиње Манастира Свете Јелисавете моле за нас. Вредело је труда.

[Срђан Ранђеловић]

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЛАПОВУ

 

 

 

 

На празник свештеномученика Кипријана 15. октобра по новом календару Епископ шумадијски Јован је у лаповском храму Свете Параскеве служио Свету Архијерејску Литургију. Духовну радост су саслуживањем увеличали свештеници: протојереј-ставрофор Милан Радовановић, протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, Архијерејски намесник рачански протојереј Љубиша Ђураш, јереј Влада Бранисављевић као и ђакон Небојша Јаковљевић.

 

Након прочитаног Јеванђеља владика је одржао беседу у којој је нагласио да се у овим најсветијим књигама Светог Писма налазе речи које су истина, живот и спасење. Тумачећи одељак у коме Господ наводи за себе како је Он врата за овце, Епископ је рекао да је Богочовек заиста онај кроз кога добијамо бесмртност јер је сам Он бесмртан. Нема спасења без Спаситеља, а ако не тражимо спасења нећемо га ни наћи, нагласио је владика, наводећи познату јеванђељску реченицу у којој се каже да ко куца отвориће му се. То тражење се очитује кроз живот у Цркви, у заједници са Богочовеком јер једино тако се и може остварити спасење, а ни на који други начин. Ма колико неко имао добрих дела, ако није у заједници у Христу, он се не може спасти. Ако се издвоји ма ко из црквене заједнице, без обзира колико је добар теолог или човек, он постаје луталица у овоме свету јер је гордост највећи грех, а са њим иду и сујета и себичност. Даље је у својој богонадахнутој беседи шумадијски архипастир навео да се треба препустити вољи божијој и да је једино и тек тада човек моћан и јак.

 

Беседа епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована

 

У току Свете Архијерејске Литургије је рукоположен у чин ђакона богослов Иван Ненадовић из Младеновца коме је владика упутио пастирске поуке нагласивши да се благодат божија мора одржавати животом у Христу и да је без те благодати немогуће бити добар свештеник и служитељ божијег олтара. Такође му је нагласио и да ваља да чува своје достојанство клирика СПЦ благословивши га.

 

После возгласа „Светиње светима“ причестили су се сви присутни свештеници, а одмах затим и многобројни верници, међу којима је било пуно деце која похађају веронауку.

 

Након Свете Архијерејске Литургије је уследила трпеза љубави, а пре одласка шумадијски владика је, заједно са директорком школе Славицом Томић и вероучитељем јерејем Дејаном Шишковићем посетио основну школу Светозар Марковић која се налази одмах поред црквене порте.

 

Тако се завршило ово данашње дивно духовно сабрање.

 

 

Протонамесник Горан Живковић

[Срђан Ранђеловић]

 

Шумадија у славу и част Светог Николаја Жичког

 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован освештао 9. новембра 2013. године новоподигнути парклис Светог Николаја Охридског и Жичког у манастиру Успења Пресвете Богородице у Денковцу

 

 

 

Параклис је подигнут над гробом ктиторке манастира властелинке Деспине у средњевековним темељима првобитног манастира. Њене свете мошти почивају у главном манастирском храму. Новоподигнута капела је прва богомоља посвећена новопросијавшем српском светитељу, Светом Николају Охридском и Жичком, подигнута у Шумадији.

 

Обраћајући се верном народу епископ Јован је подсетио на Николајеву верност Богу која је треба да буде узор нама и свим хришћаним до краја света и века. - У новом параклису, рекао је Владика, служиће се света Литургија, принос народа Господу и Светом Николају, чије су мошти положене у свети престо.

 

- Честица моштију, коју је овом манастиру предао са благословом и повељом Епсикоп ваљевски г. Милутин, биће изложена на поклоњење народу у овој капели, завршио је своје пастирско слово епископ Јован.

 

У току Службе Божје, Владика је у чин јерођакона рукоположио монаха Иринеја Цветковића, сабрата манастира. Чином архимандрита удостојен је старешина манастира јеромонах Серафим Божић, по чијим је нацрту и подигнута капела. Високим одликовањем Епархије шумадијске, орденом Вожда Карађорђа, одликован је г. Зоран Јоксимовић, привредник из Београда, за показану несебичну љубав и верност Светој Мајци Цркви. 

 

У свечаном богослужењу, уз неколико стотина верника, молитвено је учествовало више десетина свештеника, свештеномонаха и монахиња из разних манастира Епархије шумадијске, црногорско-приморске, зворничко-тузланске, шабачке, ваљевске, сремске, жичке и браничевске.

 

Радост празника својим умилним појањем увеличао је хор Светог Николаја Жичког из цркве Свете Петке у Новој Пазови.

 

 

текст и фото: П. Кондић

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]