Jump to content

Епархија шумадијска

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

СПЕЦИЈАЛНА ПЛАКЕТА ЗА НАЈПЛЕМЕНИТИЈИ ПОДВИГ ГОДИНЕ 

Постављена слика 

Протојереј Милан Борота, клирик Епархије шумадијске и његова супруга Ружица добитници су специјалне плакете на избору за Најплеменитији подвиг године који традиционално организују „Вечерње Новости“. Награда им је додељена за њихово залагање у Дому „Свети Јован Крститељ“ Епархије Шумадијске у којем су током 90-их однеговали 53 деце ратне сирочади са простора бивше СФРЈ. Прота Милан Борота и његова супруга иначе имају двојицу синова који су такође свештеници, а занимљиво је да су и сами избеглице из Хрватске.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 799
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Прослава Св. Ап. Матеја у Храму Светог Саве на Аеродрому

Постављена слика

ПРОСЛАВА СВ. АПОСТОЛА МАТЕЈА У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ НА АЕРОДРОМУ Владика Јован – Бог је Мера за све

На дан св. Апостола и јеванђелисте Матеја, 29. новембра 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве на Аеродрому са братством овог св. храма, ректором богословије у Крагујевцу, о. Зораном Крстићем и протојерејем ставрофором Драгославом Сенићем.

Кроз проповед Владике нашег упућеној верном народу просијавала је порука: “Кренимо за Христом и испунимо наш живот Богом као што је цариник Матеј то учинио, без обзира на његов дотадашњи грешни живот. Кад је човек испуњен Богом он заиста поседује све и у таквом човеку нема места за грех, за зло, и потребе да чини зло. Уважавајмо Љубав Божју која непрестано бди над нама као мајка над колевком. Она бди још и више над грешником него над праведником не би ли човек такнут том Љубављу оставио се лошег а кренуо тамо где ће му срце бити испуњено свагда радошћу и весељем у векове векова”.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ИНТЕРНЕТ САЈТ ПОУКЕ.ОРГ ОСВОЈИО ПРВО МЕСТО НА ТАКМИЧЕЊУ ВЕБФЕСТ

Постављена слика    

ImageИнтернет сајт Поуке.орг са форумом Живе речи утехе такмичио се ове године на фестивалу интернет сајтова Вебфест и остварио велики успех. Наиме, такмичио се у следећим категоријама, од укупних седамнаест-институционални, едукативни сајтови и форуми.

У категорији институционалних сајтова освојио је прво место за ову годину, а у категоријама едукативних сајтова и форума друго иако је и ту до последњег дана такмичења, 23. новембра држао прво место. Резултати гласања су се базирали на гласовима корисника интернета, а такође је постојала и награда за сваку категорију по одлуци жирија фестивала.

Ова презентацију је, на адреси www.svetijakov.org , основао јереј дубочки Иван Цветковић са благословом Епископа шумадијског Г.Јована. Форум је основан и покренут 24. маја ове године, такође уз благослов Епископа, а на потраживање јереја четвртог лаповског Горана Живковића. Убрзо је адреса промењена у pouke.org , а насловна страна сајта је преуређена и додат је велики број видео, аудио и текстуалних садржаја који се баве тематиком православља. У уредништву форума учествују и јереј вишњички Угрин Поповић, ђакон Љубиша Костић, ипођакон Димитрије Плећевић, као и више теолога и верујућих људи. Одређен број свештеника, ђакона и теолога такође активно учествује у раду форума који је изразито мисионарског карактера. Свако од уредника сајта и форума је учинио велики допринос овом успеху који је утолико већи јер исти постоји тек шест месеци. Вебфест је иначе највећи фестивал интернет сајтова у југоисточној Европи, а резултати гласања се могу видети на адреси http://www.wfest.org/ . Церемонија поводом објављивања резултата је одржана 26. новембра у Скупштини града Београда, а отворио ју је Зоран Алимпић, заменик председника Скупштине града. Приликом примања плакете и специфичног пехара у облику познатих слова www, јереј Горан Живковић се захвалио свима који су гласали за овај пројекат и нагласио да је ово велики успех православне речи на интернету са обзиром да сајт постоји тек шест месеци, а већ је, уз Божију помоћ, остварио горепоменуте резултате. Присуство свештеника на овом фестивалу и освајање награде је изазвало пажњу и занимање присутних гостију што је искоришћено за разговоре и остваривање разних видова сарадње.

Јереј Горан Живковић

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=1434&Itemid=36

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

?????????? ??????? ?? ?????????????? ?????? ??????   

Постављена слика 

?????????? ????? ??????, ?????? ???????? ?????????? ? ?????? ??????? ?????? ????????? ?? ?????????? ??????? ?? ?????? ?? ?????????????? ?????? ?????? ???? ????????????? ?????????? „??????? ???????“. ??????? ?? ?? ???????? ?? ?????? ???????? ? ???? „????? ????? ????????“ ???????? ?????????? ? ????? ?? ????? 90-?? ?????????? 53 ???? ????? ???????? ?? ???????? ????? ????. ????? ????? ?????? ? ?????? ??????? ????? ????? ??????? ?????? ???? ?? ?????? ??????????, ? ????????? ?? ?? ?? ? ???? ????????? ?? ????????.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

БЕЛОШЕВАЦ – УЧЕШЋЕ ДЕЦЕ У СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ

Постављена слика

БЕЛОШЕВАЦ – УЧЕШЋЕ ДЕЦЕ У СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио 25. новембра 2009. године Свету Литургију  у храму Светог великомученика Лазара Косовског у Белошевцу.

Литургијска сабрања у овом светом храму  својеврсна су потврда обнове евхаристијског живота, литургијског живљења и деловања,  неопходног за узрастање и васпитање човека. А то значи да васпитање деце у свету не може имати други циљ од онога што је циљ и Литургије: уцрквити, ухристовити човека, да постане човек обиталиште (храм) Духа Светог. Долазак деце на Литургију као што је то чест случај у овом  храму кроз несебичну жртву и сарадњу парохијског свештенства и вероучитеља, гаранција су да ћемо у будућности имати генерације Литургијски васпитаване, а Литургија јесте истинско понашање, владање и васпитање. Због тога је Литургијски догађај у овој светињи потпунији јер се деци на прави начин још од малих ногу открива суштина тајне Цркве Христове, остварене у заједници и заједничарењу једних са другима,  у заједници Тeла и Крви Христове.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Упокојила се у Господу монахиња Рафаила (у свету Ангелина Вељовић) сестра манастира Благовештења 

Постављена слика

Упокојила се у Господу монахиња Рафаила (у свету Ангелина Вељовић) сестра манастира БлаговештењаЊегово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, служио је у петак 25. новембра 2009. године заједно са свештенством Шумадијске епархије опело новопрестављеној монахињи Рафаили (Вељовић) у манастиру Благовештењу (Рудничком). Монахиња Рафаила рођена је у селу Водњу код Смедерева, децембра 1925. године од оца Драгомира и мајке Драгине.

Родитељи су јој били верујући и благочестиви људи. После седмогодишњег неуспелог брака због болести, по одлуци оца, одлази у манастир Горњак, да се припреми за манастирски живот. У то време Горњачку управу држао је блаженопочивши игуман Тадеј. У том манастиру се исто подвизавао чувени монах Наум, рођени брат Ангелинине стрине, потоње блажене монахиње Наталије. Искусни игуман Тадеј, био је става да су оне за женски манастир, пошто је знао игуманију Михаилу чувену по духовном животу, препоручио их је обе њеном духовном руковођењу, те су оне 1957. године дошле у манастир Благовештење, а 1960. године монаше се у расу и камилавку. Ангелина добија име Ана, а њена стрина Наталија. Наталија се после 10 година упокојила, а Ана наставља врло пожртвовано монашки подвиг у посту, послушању и молитви до 1984. године, када се монаши у малу схиму, добивши има Рафаила. Иако је носила тешку болест, верно и пожртвовано је обављала манастирска послушања све до 23. новембра када се упокојила у Господу, примивши Свето Причешће.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Положен камен темељац за нов конак у манастиру Манастирак у Великој Крушевици   

Постављена слика

Положен камен темељац за нов конак у манастиру Манастирак у Великој КрушевициПоводом предстојеће градње манастирског конака, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, у среду 2. децембра 2009. године посетио је манастир Светог Николаја – Манастирак у Великој Крушевици, и том приликом положио камен темељац и благословио почетак радова.

Не постоје поуздани подаци када је у Крушевици, неколико километара северно од Рековца подигнут Манастирак или мали манастир, али према традицији, грађевина је настала почетком петнаестог века у време деспота Стефана Лазаревића, истовремено са оближњим манастиром Каленићем. Како Манастирак по свом облику, начину градње и декорацији припада моравској градитељској традицији, односно по много чему подсећа на Каленић, ово предање може се сматрати веродостојним. Овакво датирање потврђено је 2006. године када су рађена археолошка ископавања и испитивања, тада су у храму пронађени темељи знатно старијег храма у којима се налазило 11 гробова. Поред овога у темељима су пронађени сребрњаци са ликом Цара Лазара и сребрени медаљон са натписом: “Хребељановићи” као и многи други предмети из косовског и покосовског боја. Доласком на трон Епископа шумадијских, Владика Јован је поново успоставио монашки живот у овоме манастиру. Данас у манастиру живи монахиња Теодора.

протонамесник Сретко Петковић

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ПРАЗНИК СВ. ПРОКЛА ЦАРИГРАДСКОГ (ПРЕДПРАЗНСТВО ВАВЕДЕЊА) У СТАРОЈ ЦРКВИ    

Постављена слика

ПРАЗНИК СВ. ПРОКЛА ЦАРИГРАДСКОГ (ПРЕДПРАЗНСТВО ВАВЕДЕЊА) У СТАРОЈ ЦРКВИУ четвртак 03. децембра Епископ шумадијски Г. Јован служио је литургију у Старој крагујевачкој Цркви уз саслужење братства овог храма.

Говорећи о молитви као песми коју узносимо у току богослужења, кроз житије Светог Прокла патријарха Цариградског, Владика Јован наглашава верноме народу значај Трисвете песме чије ауторство није међу људима на земљи већ  је њен корен на небу. Житије светог Прокла о томе сведочи кроз причу да су сви становници Цариграда након великог земљотреса чинили молебан и литију у којој су узносили Господе помилуј, али је једно од деце било узнето на небо и одатле донело сведочанство да анђели узносе Трисвету песму што су Цариграђани одмах прихватили, те су на стихове Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни додали Помилуј нас. Зато Владика Јован каже:“То је пример нама да непрестано узносимо молитву Творцу. То ћемо  чинити ако посећујемо богослужење, а то и јесте литургија, место сусрета Неба и земље, сусрета људи и анђела. Ми анђеле невидимо, зато најпре треба да их осетимо, а да би смо невидљиве анђеле осетили, треба да живимо као анђели. То све Отац наш небески усаглашава кроз једну песму. Зато на Литургији треба да певамо и учествујемо у заједници Тела Христовог.“

ђакон Мирослав Василијевић

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ВАВЕДЕЊЕ СЛАВА МАНАСТИРА КАЛЕНИЋА 

Постављена слика

ВАВЕДЕЊЕ СЛАВА МАНАСТИРА КАЛЕНИЋАПразник Ваведење слава манстира Каленића и ове године прослављен је веома свечано. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је у четвртак 03. 12. 2009. године у навечерје празника свечано бденије, а сутрадан на сам празник и Свету архијерејску литургију, уз саслуживање више свештеника и ђакона епархије шумадијске, у оквиру које је и пререзан славски колач.

У својој архипастирској беседи Преосвећени Владика је рекао:

“Пресвета Богородица, живећи и васпитавајући се у Храму, постала је, како то кажу учитељи Цркве, сасуд Божији, припремајући себе за највећу Светињу – да прими Бога у себе. Родивши Сина свога и Спаситеља нашега, она је постала мост преко којег је Бог сишао на земљу, али исто тако мост који нас узводи на небо. Пресвета Богородица постала је, како опет учитељи Цркве кажу, главна од догмата Његових, главна у увођењу у чуда Христова, главна у историји спасења рода људскога, јер све што је Спаситељ учинио за наше спасење управо је учинио кроз Пресвету Богородицу. Зато, браћо и сестре, не само у Новом завету, него и све оно што је у Старом завету било богоугодно, праслика је Пресвете Богородице”.

Манастир Каленић је задужбина протовестијара Богдана, његове жене Милице и његовог брата Петра. Црква је подигнута и живописана између 1407. и 1413. године.

ПУТОКАЗ НАШЕГ СПАСЕЊА

(Беседа Господина Јована, епископа шумадијског, у манастиру Каленићу,

на Ваведење Пресвете Богородице у Храм, дан манастирске славе)

У име Оца, Сина и Светога Духа, помаже вам Бог, браћо и сестре!

Нека је срећан дан, срећан празник, срећна слава овом свештеном манастиру, игуманији, сестринству, свима вама... Нека је благословен наш долазак у ову светињу, да се данас, на овај велики и значајан празник у историји спасења људског, помолимо Богу. Нека је благословен и улазак Пресвете Богородице у Светињу над Светињама, улазак оне која је изабрана од Бога, а која је своје изабрање потврдила својим животом у Храму јерусалимском.

Пресвета Богородица, живећи и васпитавајући се у Храму, постала је, како то кажу учитељи Цркве, сасуд Божији, припремајући себе за највећу Светињу – да прими Бога у себе. Родивши Сина свога и Спаситеља нашега, она је постала мост преко којег је Бог сишао на земљу, али исто тако мост који нас узводи на небо. Пресвета Богородица постала је, како опет учитељи Цркве кажу, главна од догмата Његових, главна у увођењу у чуда Христова, главна у историји спасења рода људскога, јер све што је Спаситељ учинио за наше спасење управо је учинио кроз Пресвету Богородицу. Зато, браћо и сестре, не само у Новом завету, него и све оно што је у Старом завету било богоугодно, праслика је Пресвете Богородице. Ако само прочитамо долазак Мојсија на Синај, његово виђење купине која је горела али није сагоревала, ако се подсетимо лествице од земље до неба коју је Јаков видео, онда ћемо видети да је то све била праслика оне која је, као што рекох, спојила небо и земљу. Зато је она, родивши Спаситеља света, омогућила и нама да управо уђемо у Светињу над Светињама.

Пресвета Богородица показала је послушност и смерност и тако нам открила прави пут нашег угађања Богу. Како је Господ наш Исус Христос послушао свог Оца небеског, да страда, да васкрсне, да се вазнесе на небо, тако је исто и Пресвета Богородица послушала Сина свога, Бога нашега и Бога њеног и тако нас научила овим врлинама – да следимо Христа и Његову науку. Зато је и дивно славити Име Божије у храму, зато је дивно бити у радости и заједници са Господом Христом који је увек по среди нас. И зато је увек онај који се одазове том позиву – да Христос буде међу нама – тај који ће напредовати из славе у славу, како каже једна црквена песма.

Данашњи празник Увођења Пресвете Богородице у Храм, да се тамо васпитава, учи, указује нам да је и наша света обавеза да се сетимо дужности наше, како према Богу, према Светињи, тако и према деци нашој. Света је дужност да се запитамо како васпитавамо децу, чему их учимо, какве им примере дајемо? Да ли у томе поступамо онако како је Мајка Божија давала пример Сину своме и Спаситељу нашем? Видим да ми хоћемо да нам деца буду поштена – и то је лепо, тако и треба да буде. Али, чини ми се да смо ми старији склони непоштењу. Хоћемо да нам деца буду добра, а сами смо склони злу. Хоћемо да нам деца буду испуњена љубављу, а чини ми да смо ми сами склони свађама и мржњи. Ми хоћемо – и то је лепо, али то је само наша жеља. Али, браћо и сестре, од жеље до дела много је дугачак пут. Многи родитељи кажу да не жело зло свом детету; и не смеш, родитељу, да желиш зло! Међутим, није довољно не желети зло свом детету, него је потребно указати му шта је добро, шта је ваљано, шта је честито, шта је поштено. Да би то могли да стекнемо, потребно је да наше васпитање, наше питање, наше храњење, наше осећање буде такво да живимо у Светињи над Светињама. То је Храм Божији. А шта је особина храм... па то је непрестано богослужење, непрестано приношење себе Богу и другоме, непрестана молитва. Зато је богослужење најбоља учионица, најбољи универзитет, најбољи факултет. Потребно да уложимо жртву у васпитање деце своје. Али, чини ми се, да и ми сами морамо да се васпитавамо. За све то нам је потребна помоћ Божија и помоћ Мајке Божије, да се молимо њој, која је, како каже Црква, шира од небеса.

На ову светињу данас је се излила велика благодат Божија. Данас, видели смо, унели смо у ову светињу и трећу икону Мајке Божије, копију чудотворне иконе Млекопитатељнице. Овде, у овом невеликом простору имамо три иконе, три копије икона Мајке Божије. Све три су нам дошле из предивног врта Пресвете Богородице, из предивне баште Богородичине, из Свете горе. Овде нам је чудотворна икона Богородице Тројеручице која нас са све три своје руке грли и призива себи да би преко себе нас привела Спаситељу нашем и њеном. Овде нам је сада и Млекопитатељница, да је замолимо, не само да нас грли, него и да нас храни вечном храном, оном храном којом је хранила и Спаситеља нашег. Овде нам је и чудотворна икона Геронтиса – која се стара – а која је прва дошла у Каленић.

Данашња слава овог манастира је прилика да се пред овим иконама и пред невидљивим Богом помолимо да Мајка Божија штити ову свету обитељ, игуманију и сестринство и свакога онога који долази са вером у ову светињу да се поклони чудотворним иконама Мајке Божије. Нека је благословен долазак у манастир Каленић чудотворне иконе Млекопитатељнице, нека су благословени сви којима је Мајка Божија открила да својим трудом, својим прилозима учине да ова наша каленићка светиња буде обдарена овим чудотворним иконама. Нека њих Мајка Божија препозна, призна и приведе Спаситељу, а кроз њих и нас који се молимо у овој светињи, пред овим иконама. Бог вас благословио!

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

УЧЕНИЦИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ МИРКО ЈОВАНОВИЋ НА ЛИТУРГИЈУ У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ НА АЕРОДРОМУ 

Постављена слика  

УЧЕНИЦИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ МИРКО ЈОВАНОВИЋ НА ЛИТУРГИЈУ У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ НА АЕРОДРОМУУ суботу 5. децембра 2009. године Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве у крагујевачком насељу Аеородром.

У седам часова почела је служба. На евхаристијском сабрању Његовом преосвештенству саслуживали су ректор богословије протојереј-ставрофор Зоран Крстић и братство овог светог храма. Црква је била препуна деце коју је довео њихов вероучитељ Иван Антонијевић из ОШ Мирко Јовановић. Ову радост, по благослову нашег Архијереја, увећао је својом беседом свештеник Драган Поповић.

Причешћено је око 300 деце.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ПУТОКАЗ НАШЕГ СПАСЕЊА

Постављена слика

ПУТОКАЗ НАШЕГ СПАСЕЊА(Беседа Господина Јована, епископа шумадијског, у манастиру Каленићу,

на Ваведење Пресвете Богородице у Храм, дан манастирске славе)

У име Оца, Сина и Светога Духа, помаже вам Бог, браћо и сестре!

Нека је срећан дан, срећан празник, срећна слава овом свештеном манастиру, игуманији, сестринству, свима вама... Нека је благословен наш долазак у ову светињу, да се данас, на овај велики и значајан празник у историји спасења људског, помолимо Богу. Нека је благословен и улазак Пресвете Богородице у Светињу над Светињама, улазак оне која је изабрана од Бога, а која је своје изабрање потврдила својим животом у Храму јерусалимском.

Пресвета Богородица, живећи и васпитавајући се у Храму, постала је, како то кажу учитељи Цркве, сасуд Божији, припремајући себе за највећу Светињу – да прими Бога у себе. Родивши Сина свога и Спаситеља нашега, она је постала мост преко којег је Бог сишао на земљу, али исто тако мост који нас узводи на небо. Пресвета Богородица постала је, како опет учитељи Цркве кажу, главна од догмата Његових, главна у увођењу у чуда Христова, главна у историји спасења рода људскога, јер све што је Спаситељ учинио за наше спасење управо је учинио кроз Пресвету Богородицу. Зато, браћо и сестре, не само у Новом завету, него и све оно што је у Старом завету било богоугодно, праслика је Пресвете Богородице. Ако само прочитамо долазак Мојсија на Синај, његово виђење купине која је горела али није сагоревала, ако се подсетимо лествице од земље до неба коју је Јаков видео, онда ћемо видети да је то све била праслика оне која је, као што рекох, спојила небо и земљу. Зато је она, родивши Спаситеља света, омогућила и нама да управо уђемо у Светињу над Светињама.

Пресвета Богородица показала је послушност и смерност и тако нам открила прави пут нашег угађања Богу. Како је Господ наш Исус Христос послушао свог Оца небеског, да страда, да васкрсне, да се вазнесе на небо, тако је исто и Пресвета Богородица послушала Сина свога, Бога нашега и Бога њеног и тако нас научила овим врлинама – да следимо Христа и Његову науку. Зато је и дивно славити Име Божије у храму, зато је дивно бити у радости и заједници са Господом Христом који је увек по среди нас. И зато је увек онај који се одазове том позиву – да Христос буде међу нама – тај који ће напредовати из славе у славу, како каже једна црквена песма.

Данашњи празник Увођења Пресвете Богородице у Храм, да се тамо васпитава, учи, указује нам да је и наша света обавеза да се сетимо дужности наше, како према Богу, према Светињи, тако и према деци нашој. Света је дужност да се запитамо како васпитавамо децу, чему их учимо, какве им примере дајемо? Да ли у томе поступамо онако како је Мајка Божија давала пример Сину своме и Спаситељу нашем? Видим да ми хоћемо да нам деца буду поштена – и то је лепо, тако и треба да буде. Али, чини ми се да смо ми старији склони непоштењу. Хоћемо да нам деца буду добра, а сами смо склони злу. Хоћемо да нам деца буду испуњена љубављу, а чини ми да смо ми сами склони свађама и мржњи. Ми хоћемо – и то је лепо, али то је само наша жеља. Али, браћо и сестре, од жеље до дела много је дугачак пут. Многи родитељи кажу да не жело зло свом детету; и не смеш, родитељу, да желиш зло! Међутим, није довољно не желети зло свом детету, него је потребно указати му шта је добро, шта је ваљано, шта је честито, шта је поштено. Да би то могли да стекнемо, потребно је да наше васпитање, наше питање, наше храњење, наше осећање буде такво да живимо у Светињи над Светињама. То је Храм Божији. А шта је особина храм... па то је непрестано богослужење, непрестано приношење себе Богу и другоме, непрестана молитва. Зато је богослужење најбоља учионица, најбољи универзитет, најбољи факултет. Потребно да уложимо жртву у васпитање деце своје. Али, чини ми се, да и ми сами морамо да се васпитавамо. За све то нам је потребна помоћ Божија и помоћ Мајке Божије, да се молимо њој, која је, како каже Црква, шира од небеса.

На ову светињу данас је се излила велика благодат Божија. Данас, видели смо, унели смо у ову светињу и трећу икону Мајке Божије, копију чудотворне иконе Млекопитатељнице. Овде, у овом невеликом простору имамо три иконе, три копије икона Мајке Божије. Све три су нам дошле из предивног врта Пресвете Богородице, из предивне баште Богородичине, из Свете горе. Овде нам је чудотворна икона Богородице Тројеручице која нас са све три своје руке грли и призива себи да би преко себе нас привела Спаситељу нашем и њеном. Овде нам је сада и Млекопитатељница, да је замолимо, не само да нас грли, него и да нас храни вечном храном, оном храном којом је хранила и Спаситеља нашег. Овде нам је и чудотворна икона Геронтиса – која се стара – а која је прва дошла у Каленић.

Данашња слава овог манастира је прилика да се пред овим иконама и пред невидљивим Богом помолимо да Мајка Божија штити ову свету обитељ, игуманију и сестринство и свакога онога који долази са вером у ову светињу да се поклони чудотворним иконама Мајке Божије. Нека је благословен долазак у манастир Каленић чудотворне иконе Млекопитатељнице, нека су благословени сви којима је Мајка Божија открила да својим трудом, својим прилозима учине да ова наша каленићка светиња буде обдарена овим чудотворним иконама. Нека њих Мајка Божија препозна, призна и приведе Спаситељу, а кроз њих и нас који се молимо у овој светињи, пред овим иконама. Бог вас благословио!

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

СВЕТИ АЛИМПИЈЕ СТОЛПНИК СЛАВА МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

Постављена слика

СВЕТИ АЛИМПИЈЕ СТОЛПНИК СЛАВА МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У КРАГУЈЕВЦУМедицински факултет у Крагујевцу прославио је своју славу Светог Алимпија Столпника. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован пререзао је славски колач честитајући славу професорима и студентима ове високо -  школске установе.

Ова просвестна установа већ дуги низ година веома успешно школује младе кадрове за најодговорнији позив који је Бог поверио човеку овде на земљи, а то је брига о болеснима и немоћнима. Владика Јован је упутио молитву Свевишњем Богу, да поред људсе мудрости и знања Бог дарује оне вечне мудрости која ће помоћи у нашем старању за ближње. Домаћин колачар био је проф. др Предраг Чановић.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ПРОСЛАВА СВЕТОГ КЛИМЕНТА РИМСКОГ У ХРАМУ СВЕТОГ ДИМИТРИЈА У СУШИЦИ   

ПРОСЛАВА СВЕТОГ КЛИМЕНТА РИМСКОГ У ХРАМУ СВЕТОГ ДИМИТРИЈА У СУШИЦИ Епископ Јован Шумадијски служио је, дана 8. децембра 2009. године, на дан Светог Климента Римског, заупокојену Литургију у цркви Св. великомученика ДИМИТРИЈА у Крагујевцу, уз саслужење презвитера: протојереја-ставрофора Драгослава Сенића и протонамесника Небојше Ракића, и ђакона: Алексндра Сенића и Ивана Гашића.

Тумачећи прочитано јеванђеље, Владика Јован је нагласио да је хришћански живот следовање Христу и живот у светлости, а не у тами. Светлост Христова је та која просвећује свакога човека и због тога је могуће бити истински просвећен само у Цркви. Христос нам је дао заповест светлости, и позвао нас на светлост. „Ви сте светлост свету..“, ове речи је упутио апостолима али и свим хришћанима, и оне значе да је наш живот, и да су наша дела сведочанство светлости и сведочење Христа. Те речи је испунио пре свих нас управо блаженопочивши Патријарх Павле, за чији живот не налазимо друге речи. Сви они који подривају ауторитет патријарха Павла и износе неистине о њему и његовом светом животу (наводно због тога што је разговарао и са иновернима) трагично греше.

После Свете литургије, епископ Јован је пререзао славски колач и честитао крсну славу презвитеру оцу Драгославу Сенићу и његовом сину ђакону Александру и њихој породици.

протонамесник Небојша Ракић

Постављена слика

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ВЛАДИКА ЈОВАН СЛУЖИО У СТАРОЈ ЦРКВИ

Постављена слика 

ВЛАДИКА ЈОВАН СЛУЖИО У СТАРОЈ ЦРКВИУ четвртак 10. децембра Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету литургију у Старој Цркви уз саслужење свештенства овога храма и новорукоположеног пастира на њиви Господњој о. Мирка Шиљковића и драгог госта из Америке о. Добривоја Милуновића.

У својој беседи верном народу Владика је говорио о ангажованости верујућих људи у ономе што из читања Јеванђеља познајемо као бдење или стражарање над самим собом, што би према речима Владике Јована било веома важно за улазак у Царство будуће.

Владика Јован каже: „Да би смо стражарили над нама самима како треба, онда да водимо рачуна о својим мислима, јер како наш народ каже, једна је длака између мисли и изговорене речи и једна је длака између речи и учињеног дела... Човек који не бди над собом је растројен, зато како нам дан почне, прва мисао треба да буде помисао на Бога, како наш народ опет каже „Без Бога ни преко прага“. Ко јe joш сам победио Зло? Везујући мисао и дела за Бога, победићемо Смрт“.

Своју поуку Владика је наставио речима:“Где будемо усмеравали мисли, тим путем ћемо ићи, а само је један Пут – Ја сам Пут, Истина и Живот, како нас Јеванђеље учи“.

ђакон Мирослав Василијевић

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...