Jump to content

Поставите питање Милославу Самарџићу

Оцени ову тему


Препоручена порука

Да ли је њему чин војводе дао краљ Петар 2 Карађорђевић или Драгољуб Михаиловић, пошто се различити подаци приказују? Или је можда то урадио Илија Трифуновић-Бирчанин без сагласности краља и Драже, пошто је као војвода имао право да производи и друге војводе?

Шта мислите о тим чиновима војвода које су додељивали за време 2 св. рата и после њега и који је био смисао тих чинова?

И шта мислите о Ђујићевој сарадњи са Немцима и Италијанима?

Дао му је Бирчанин, на Дражин предлог: Сем тога десетак војвода прогласио је мајор Дангић, а преко 100 - далеко преко 100 - Коста Пећанац. Многи од њих прешли су код Драже.

У свим случајевима само додељивање војводских звања било је легално. Смисао додељивања у рату је очигледан, а после рата, када је о војводи Ђујићу реч, у очувању традиције и неговању борбеног духа (тако ми је војвода рекао).

Војвода Ђујић није сарађивао са Италијанима и Немцима. Он је учествовао у државном пројекту коришћења једних непријатеља против других и за то га је влада Слободана Јовановића наградила Карађорђевом звездом, као и војводу Јевђевића, који је у том процесу имао важнију улогу.

Контакт са непријатељем у корист непријатеља је сарадња са непријатељем у правном смислу (који је најбитнији). Контакт са непријатељем у нашу корист је ратна тактика, лукавство, и сл. У рату војска има сва овлашћења, па према томе и да ступа у контакт са ким мисли да је потребно.

С тим у вези, да ли су контакти генерала Младића са НАТО официрима, хрватским и муслиманским снагама, сарадња са непријатељем? Нико то није рекао, из простог разлога што комунисти - или неко трећи - нису били заинтересовани да у то случају изврћу факта, тј. спроводе своју пропаганду.

Такође у вези с тим:

http://www.pogledi.rs/komentar-u-vezi-saradnje-sa-okupatorima/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Koliko je cetnika preslo u partizane tokom 1944i 45,tj kad su videli da gube rat?

Колективно је прешао само 2. вардарски корпус на челу са капетаном Сајковићем (који ће постати Сајковски). Мислим да је прешло још неколико четничких корпуса са територије данашње Македоније, али немам конкретне податке. Ти корпуси, око Битоља итд, били су малобројни, док је 2. вардарски имао око 2.000 четника. Он је прешао септембра 1944, од њега су основане партизанске бригаде и послате на Сремски фронт. Први вардарски корпус се раније те године повукао у област Врања, његови остаци су касније пребачени у друге јединице. Он је почетком 1044. имао око 1.000 четника.

Колективно су прешли и делови Чегарског корпуса, такође септембра 1944. Реч је о малом броју војника.

Других прелазака јединица није било. Прелазака појединаца било је мало, али је било доста мобилисања оних који су дезертирали после краљевог говора 12. септембра 1944. године (пошто су комунисти мобилисали редом).

Када се узме у обир цели рат, било је далеко више прелазака партизана у четнике. Последњи велики прелазак одиграо се пролећа 1944, када је цела партизанска Команда Кордуна прешла у четнике (због сарадње партизана са усташама). Један од главних организатора тог пуча, Косановић - Јабучар, данас живи у Канади.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Господину Самарџићу, која је суштинска разлика између Српског добровољачког корпуса и Српске државне страже ? И да ли је тачно да те две формације нису имале добре односе?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Какво је ваше мишљење о социјалистичкој Југославији.Често чујем хвалоспјеве да су била боља времена.Шта је лоше у тој држави било и шта позитивно?

Овде сам покушао да одговорим на то питање, са економског аспекта:

http://www.pogledi.rs/kako-su-komunisti-unistili-privredu/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Господину Самарџићу, која је суштинска разлика између Српског добровољачког корпуса и Српске државне страже ? И да ли је тачно да те две формације нису имале добре односе?

Било је много разлика, најбоље би било кад бисте имали времена да прочитате ова два чланка:

http://www.pogledi.rs/nedicevci-i-bitka-za-srbiju/

http://www.pogledi.rs/ljoticevci-i-bitka-za-srbiju-1944/

У основи, љотићевци су прихватили идеологију тадашњег Новог поретка, а недићевци нису, тако да су први ратовали против четника, док су им други помагали (изузев низа појединаца, али и ударних батаљона које је Недић стварао за борбу против четника).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jedno licno pitanje. 

 

Kako je vas odnos za drugim istoricarima, posebno za onim LDP orientacije kao sto je Dubravka Stojanovic ili Nikola Samardzic. 

 

Siguran sam ne dobro ali pitam ipak. 

 

Inace mi vasi tekstovi deluju previse navijacki.

Дубравку не познајем, а Никола је некад писао за ''Погледе'', али одавно се не виђамо.

Остале познајем, понекад се видимо или чујемо и то је то. Све у свему, ништа лично, тј. нема личних сукоба.

Што се тиче навијања, сигурно мање навијам за наше него историчари Првог светског рата за наше из тог рата. Много мање!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Са оригиналним документима, која се први пут објављују на овом месту - Немци стрељали лекара Горске гарде:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ко све има а ко нема улицу у Дражином родном месту и зашто је то тако:


Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Ко све има а ко нема улицу у Дражином родном месту и зашто је то тако:

 

Одличан текст. Само ме интересује који су извори за Бошка Петровића? Ако сте у прилици да консултујете аутора текста. 

 

<цитат>

 

Пуковник Душан Пурић је између два рата имао своју улицу у Ивањици и то једну од главних. Међутим, одмах након Другог светског рата, „ослободиоци“ су га избрисали и његову улицу доделили Бошку Петровићу, пилоту и дезертеру Војске Краљевине Југославије, који је побегао у Шпанију да тамо лети и ратује за интернационалне бригаде и да тамо због авантуризма и прљавих пара Коминтерне, којима је био плаћен, остави свој млади живот.

 

<крај цитата>

 

Божидар Бошко Петровић није могао никако бити дезертер јер није ни био у активној војној служби. Он јесте био резервни војни пилот и војни обавезник, али Краљевина Југославија 1936. године, када се Бошко у децембру прикључио Републиканцима није била у рату, те тако није ни постојала његова обавеза, а сходно томе ни дезертерство. Он је био фудбалер, који је са клубом (БСК) отишао на гостовање у Париз и то искористио да пребегне у Шпанију и прикључи се борби против фашиста... А вести о прљавом новцу Коминтерне којима је Бошко плаћан су протуране током лета 1937. године када је Бошко забележио прве ваздушне победе над фашистима... Па да му се "посеру" на успех ваљда...

 

Но како год, ето баш ме инетересује који су извори за оне две тврдње које сам у цитату подвукао... Наравно, уколико сте у могућности. Унапред хвала. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нисам нашао Ћурчића, па ми је одговорио један његов пријатељ и сарадник:
 

Извор је фамилија Бошка и Бране Петровића. Наравно, да Краљевина Југославија није тада била у ратном стању, али је као резервни официр Бошко Петровић био у обавези да се не упушта у ратовање на било којој страни, без консултација свога ратног распореда тј. надлежног официра. 
Што се тиче новца Коминтерне, сви официри код Републиканаца, а који су дошли из других земаља, а поготову пилоти, били су плаћени. Нешто из сопствених ресурса, али углавном новцем Коминтерне. Пилоти су плаћени по обореном непријатељском авиону. И то златом. Не знам шта ту треба да се доказује, кад је то више пута већ доказана чињеница у делима многобројних историчара који су се бавили Шпанским грађанским ратом.

ПС: Оно што треба да се докаже, а што је недоказано, осим у измишљотинама комунистичких публициста, је управо следеће: КАДА ЈЕ ТО И ГДЕ БОЖИДАР БОШКО ПЕТРОВИЋ ОДИГРАО УТАКМИЦУ У ДРЕСУ ФУДБАЛСКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Могу да додам да су паре биле итекако битне за комунисте, отприлике као сада за ове НВО. Изгледа у ствари да су комунисти били много богатији него ови данашњи, ваљда јер није било много плаћеника. Полиција је чак препознавала комунисте по богатству, тј. велики новац је био битан маркер за откривање комуниста. Наравно, они причају само о великим идеалима, никад о великим парама... као и ови сада.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...