Jump to content

Поставите питање Милославу Самарџићу

Оцени ову тему


Препоручена порука

On 10/17/2017 at 20:41, Милослав Самарџић рече

Да ли сте прочитали ''Тајне Вукове реформе''? Надам се да сам ту одговорио како треба на то питање (утицај руског језика на српски, а не преузимање руског језика од стране једног мањег дела народа). Правила ''баба Стане'' била су код неписмених, а код писмених правила митрополита Стратимировића.

Не, нисам. То је Ваша књига, претпостављам?

Руски језик је утицао на говор виших слојева српског народа - а елита је чинила једноцифрен постотак читавог народа. Дакле ту нема говора о утицају руског језика на српски ( народни ) језик, него само на говор једне класе једног народа. И поврх тога, то не би био проблем да је испуњен најважнији услов за дефинисање језика - разумљивост. Обичан Србин није могао схватити шта се говори на славеносрпском. Доситејев језик ( који је био образован а опет је писао по сопственом вкусу, за што га је Вук најисправније и критиковао ), као и језик Саве Текелије или Лукијана Мушицког су тешко разумљиви обичном Србину који зна само свој народни говор. Дакле, ем је утицај руског ( или преузимање, небитно је јер се говори о истој појави ) сведен на говор елите а не говор народа, а тај говор елите није имао чврсте основе да постане прави српски језик. Мислим, погледајмо како се Сава Текелија потписивао:"Високоблагородни Господин Савва од Тјукјули, господин Визеша и Кевермеша, златне надпетице каваљер, царско-краљевског и апостолског величанства совјетник, многих славних мађарских комитета приседатељ и свих права доктор". А како Стратимировић пише? Овако:"Јешче другојачије говори прост сербски класа свјашчеников, официјеров, учених, терговцев, художников, рукоделцев и всех с култивирани људми смешаних Сербов, а другојачије класа простих земљоделцев или козаров или говедаров, овчаров и прочих подлејших људеј који нити речи имају доста нити их право изговарају, нити кадгод књиге читају". А Доситеј онда одступајући у појединостима од Стратимировића нпр. пише "Востани Сербие" ( умјесто "Сербија" по руски, или "Сербијо" ближе српском ). Но све то узвеши у обзир, чак и да су сви славеносерби имали кодификацију коју су у танчине пратили - опет то ништа не значи у погледу главе Вукове критике да то није језик Срба и да га Срби не разумију и да тај језик не живи у народу чије име ( претендује да ) носи. 

Него небитно, ионако је ово било нешто споредно на што сам хтјео прокоментарисати.

On 10/17/2017 at 20:41, Милослав Самарџић рече

Стојадиновић је био наш најбољи политичар између два рата и што је важно био је врстан економиста. Писао је нпр. за Кејнзов часопис (економиста који је извео Америку из велике кризе, 1929-1933). Стандард предратне Југославије комнусити ни изблиза нису стигли (плате запослених, упосленост капацитета, стопе раста), мада наравно њихова пропаганда тврди другачије.

Аналогно овоме, најгоре се тада снашао кнез Павле, који га је на захтев Британаца сменио и интернирао у Африку (тј. он га је отерао до Грчке, где су га Британци преузели). Мислим да је такав поступак према Стојадиновићу - победнику на изборима 1935. и 1937, тј. најпопуларнијем политичару), био један од узрока пуча 27. марта 1941, а да је пакт 27. марта био само повод, тј. кап која је прелила чашу.

За његово деловање после рата немам довољно информација, сем да се и у Аргентини показао у својој професији (доктор економије). Такође, видео сам слику са Павелићем, делује грозно.

Мени само никако није јасно да ли је он имао на уму политику подршке Силама Осовине само да Југославија не би била згажена, или је истински желио да узме такав курс.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Имам утисак да Ви под народом подразумевате неписмени део народа. Природно је да неписмени не разумеју писмене. Тако је и данас.

Стојадиновић није показивао склоности да државу преведе у тоталитарну. Он је баштинио српску демократску традицију.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поводом нових ТВ серија РТС-а: Црвене сенке
Бјелогрлић нам приказује вероватно најгаднији приказ неке престонице у историји кинематографије. Наговештај овога могли смо видети у његовој претходној серији, “Монтевидео“, када је кафану “Солунац“, у којој су се окупљали фудбалери, изместио са Булевара – преко пута Правног факултета – негде на периферију, приказујући Београд између два светска рата онако како су тада изгледали, на пример, Бајина Башта или Крива Паланка
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
ЦЕЛИ ЧЛАНАК:
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Поводом филма ''Друга страна свега'': Вишак ''револуционара''
Према Славку Воркапићу, добар документарни филм мора да садржи два следећа основна елемента: да је јасан и да је истинит. Филм “Друга страна свега“ нема ни један од ових елемената, али је ипак добио једну од највећих светских награда. Зашто?
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Наставак чланка:
http://www.pogledi.rs/поводом-филма-друга-страна-свега-виш/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Господине Самарџићу,

радећи родослов моје фамилије наишао сам на податак да је средином маја 1943. године у Белановици боравила формација добровољаца тј. СДК. Тада су у Белановици убили два или више цивила под изговором да су помагали партизане у том крају. Имате ли податке о тим убиствима или о формацији СДК која се у то доба нашла у Белановици. Ако немате конкретне податке, можете ли ме упутити на литературу или конкретну архивску грађу. Унапред се захваљујем на помоћи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
On 16.12.2017. at 17:57, Милослав Самарџић рече

Имам утисак да Ви под народом подразумевате неписмени део народа. Природно је да неписмени не разумеју писмене. Тако је и данас.

Стојадиновић није показивао склоности да државу преведе у тоталитарну. Он је баштинио српску демократску традицију.

Pa cak i elita nije pricala ruskom redakcijom crkvenoslovenskog. 

Ponekad neka ruska rec, kad je neko hteo da se "kurci" i to je to. 

Nadam se da ste veci ekspert za cetnike, jer ovo oko Karadzica je na nivou Deretica.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 months later...

Само Дража Михаиловић је систематски радио на спашавању живота Срба у НДХ, и то од маја 1941. до маја 1945. Сем тога, уз помоћ огромних сума новца које му је слала Југословенска влада, он је организовао прихват и прехрану избеглица на територијама под контролом четника западно од Дрине
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
ЧЛАНАК: http://www.pogledi.rs/ко-је-спашавао-народ/

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
On 12.4.2018. at 3:28, Милош1 рече

Господине Самарџићу,

радећи родослов моје фамилије наишао сам на податак да је средином маја 1943. године у Белановици боравила формација добровољаца тј. СДК. Тада су у Белановици убили два или више цивила под изговором да су помагали партизане у том крају. Имате ли податке о тим убиствима или о формацији СДК која се у то доба нашла у Белановици. Ако немате конкретне податке, можете ли ме упутити на литературу или конкретну архивску грађу. Унапред се захваљујем на помоћи.

Не знам ништа конкретно, можда има у Недићевој архиви у Војном архиву.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поводом ТВ серије “Корени“: “За попа одма` две љуте!“
Успутно убацивање тезе да је поп највећа пијаница, само је део комунистичке пропаганде, по питању цркве посебно, и духовног живота Срба уопште
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
ЧЛАНАК:
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...
  • 3 weeks later...

Колико цркава су саградили Дражини четници:

https://www.pogledi.rs/колико-цркава-су-саградили-четници/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...