Jump to content

Поставите питање Милославу Самарџићу

Оцени ову тему


Препоручена порука

Господине Самарџићу, да ли можете да дате своје мишљење (или линк ако сте га изнели већ негде) о књизи ''Последњи краљев војник у отаџбини''? Ако сте читали, а не сумњам да јесте. Конкретно о тачности података изнетих у тој књизи, а посебно о Моши Пијади, о осветама Владета Шипчића са својим борцима после рата и посебно о четнику Павлу Ивановићу (за ког пише да је убијен у Горажду неколико година после рата, када се враћао са извиђења земуница за наредну зиму)? 

 

Чисто ако сте превидели питање. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zbog cega i danas neku ljudi veruju u komunizam i komuniste?

 

У основи постоје три разлога, појединачно или у комбинацији, и за данас и за некад: из користи, незнања и страха.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Чисто ако сте превидели питање. 

 

Јесам, извињавам се.

Али књигу нисам прочитао. Погледајте да ли су јаки извори за те ствари. Исто важи за сваку историјску књигу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ствари из књиге се поклапају са причама које сам слушао, што се тиче догађаја из самог рата. Мајка ми је из тог краја, и особе које се спомињу у књизи су некако родбински повезани са мном. Из те групе најближи ми је Павле Ивановић који је био ујак мојој баби. Негде сам чуо да има слика са његовим телом кад су га убили, сад колико је то тачно не знам. Једино што не знам колико су тачне ствари које су се дешавале после 1945 а описане су у књизи (наводно Шипчић је са својим борцима правио заседе бившим усташама из тог краја који су касније постали истакнути комунисти, и доста њих су ликвидирали), имам једног рођака за ког кажу да доста зна о томе, али никако да се сусретнем са њим.

Да ли знате колико има шансе да је тачна верзија по којој Шипчић није убијен већ да је пребегао у Грчку?

Да ли имате неку литературу да препоручите које се бави четницима из тог краја (потез између Пљеваља и Фоче)?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За многе се прича да су пребегли, али нема потврде ни за један случај...

Тај крај описивао сам доста у књигама Дража и 5, а сем тога знам за књигу ''Записи старог Руђанина''. У њој се такође не помиње Владо Шипчић.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

До наших дана остала су два мита о косовском боју – један који слави пораз и један који слави победу. Следи опис и једног и другог:


  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шта мислите о овим чланцима наводи се сарадња четника и усташа http://sh.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Zajedni%C4%8Dke_borbe_%C4%8Detnika_i_NDH

 

Погледао сам шта кажу о Операцији ''Алфа'', као пример.

Типична комунистичка пропаганда.

Ово се никад није десило: ''italijani su uspeli ponovo da angažuju četničke, ustaške i domobranske snage u istoj operaciji.''

Било је да су усташе и партизани ''раме уз раме'' - како су извештавали Немци - против четника, али да су четници и усташе били у истом строју против партизана - то се није десило.

У операцијама које су Италијани звали ''Алфа'' такође су се партизани и усташе борили ''раме уз раме'' против четника, тј. циљ операција нису били партизани, већ партизани и усташе. Савладани су и једни и други. Пошто су формално Италија и НДХ били савезници, јасно је да је реч о великом дипломатском успеху српске стране. У то време Баћовић је извештавао Дражу: ''Први пут после априла 1941. српска застава је пободена у Јадранско море''. (Цитирам по сећању.)

Дакле, прича је много дубља него што се овде приказује.

Ратни злочини су такође приказани ван контекста - то је била одмазда за претходне хрватске масакре Срба, коју официри нису успели да спрече. Није било злочина над муслиманима, разлог је и тај што су муслимани учествовали у операцијама као четници.

Учешће Италијана је такође предимензионирано - њихов главни задатак био је да зажмуре на оба ока и да све покрију одговарајућим извештајима. Колико се сећам, они у овим борбама уопште нису имали губитака.

Све у свему, ово је доказ да се комунистичка историографија не може исправљати, већ се мора комплетно одбацити, као пропаганда једне тоталитарне странке. На пример, нико не користи нацистичку пропаганду о Јеврејима, док се команистичка пропаганда и даље изучава и у школама, уз тврдње да смо наводно демократско друштво.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јесу се тако представљали, као Југословенска војска, а уједно била је Југословенска влада и краљ Југославије.

Наравно, то је било формално за оне који су масовно стали уз Хитлера. А који иначе нису масовно били ни уз партизане - већина им је дакле била за Хитлера - него је један њихов део нашао спас преласком у партизане у другој фази рата (нпр. формације НДХ).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да, Ђујић је био четнички војвода и имао је право да даје титуле четничких војвода.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли је њему чин војводе дао краљ Петар 2 Карађорђевић или Драгољуб Михаиловић, пошто се различити подаци приказују? Или је можда то урадио Илија Трифуновић-Бирчанин без сагласности краља и Драже, пошто је као војвода имао право да производи и друге војводе?

Шта мислите о тим чиновима војвода које су додељивали за време 2 св. рата и после њега и који је био смисао тих чинова?

И шта мислите о Ђујићевој сарадњи са Немцима и Италијанима?

Дао му је Бирчанин, на Дражин предлог: Сем тога десетак војвода прогласио је мајор Дангић, а преко 100 - далеко преко 100 - Коста Пећанац. Многи од њих прешли су код Драже.

У свим случајевима само додељивање војводских звања било је легално. Смисао додељивања у рату је очигледан, а после рата, када је о војводи Ђујићу реч, у очувању традиције и неговању борбеног духа (тако ми је војвода рекао).

Војвода Ђујић није сарађивао са Италијанима и Немцима. Он је учествовао у државном пројекту коришћења једних непријатеља против других и за то га је влада Слободана Јовановића наградила Карађорђевом звездом, као и војводу Јевђевића, који је у том процесу имао важнију улогу.

Контакт са непријатељем у корист непријатеља је сарадња са непријатељем у правном смислу (који је најбитнији). Контакт са непријатељем у нашу корист је ратна тактика, лукавство, и сл. У рату војска има сва овлашћења, па према томе и да ступа у контакт са ким мисли да је потребно.

С тим у вези, да ли су контакти генерала Младића са НАТО официрима, хрватским и муслиманским снагама, сарадња са непријатељем? Нико то није рекао, из простог разлога што комунисти - или неко трећи - нису били заинтересовани да у то случају изврћу факта, тј. спроводе своју пропаганду.

Такође у вези с тим:

http://www.pogledi.rs/komentar-u-vezi-saradnje-sa-okupatorima/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...