Бити женско

[Млађони]

БИТИ ЖЕНА

5 одговора

Љубав је императив

Ако се сложимо са тврдњом да се љубав не објашњава, онда све полемике око нејасноћа у мушко-женским односима или исфорсираног женског тј. мушког питања падају у воду. Опет, ако су објашњења неопходна, убеђена сам да она крилатица како иза сваког успешног мушкараца стоји (бар) једна способна жена, (а вреди и обрнуто: да иза сваке остварене и задовољне жене стоји (бар) један доследан и озбиљан мушкарац) све чворове развезује.

Да не би било забуне, и пошто сам увек за опцију да човек говори јасно и прецизно, онима који себе сматрају православним хришћанима Ткачовљево објашњење ће о овом надуваном проблему мушко-женских односа сасвим смирити нерве и помоћи им да преиспитају колико су њихово владање и животни став заиста јеванђелски. За оне, пак, који се не проналазе у тој причи, ту је доктор Гугл који за сваког има решење достојно поштовања – па изволите.

Али, да се вратим на горе поменуту крилатицу и тезу како се љубав не објашњава. Љубавни однос у својој суштини, коју ми на жалост најчешће промашујемо, претпоставља да наше ја никада не иде испред вољеног ти. Иако би тај идеал у брачној заједници најприродније требало да се остварује, он се не односи искључиво на супружнике, већ је примењив и на сваки међуљудски однос.

Андрократија

Једна блиска ми пријатељица ради за прилично јаку шпанску корпорацију. Будући вредна, савесна, мека као памук, али врхунски дипломата успела је да догура до положаја менаџера. Чим је добила то намештење одмах је позвана на састанак главног Одбора на којем јој је отворено дато до знања да је она једина жена која је уопште дотерала докле је дотерала, и да се не нада даљем напредовању, јер у њиховој фирми остале функције су резервисане за мушке колеге. Ништа чудно. Ваљда се још само залуђене (или добро плаћене) боркиње и феминисткиње маштовито довијају у карикирању андроцентричног друштва и на тај начин сасвим уредно постају моћно оруђе у рукама истог.

Тражим тако пре неки дан код професора Јеротића један текст и гле чуда: иако је детаљно обрадио стваралаштво не само Новалиса и Пирандела, него и већине антологијских писаца и савременихдруштвених прегаоца, он се никада озбиљније није бавио ни једном женом међу тим великанима. Да неко не би помислио да их није било, и да не заслужују пажњу поменућу само неке од њих:

Када је у јануару 1922. године Ксенија Атанасијевић одбранила свој докторат, она не само да постаје прва Српкиња доктор наука него, и прва наша жена која добија универзитетску катедру.

„Уопште узевши није тешка ствар добити катедру, тешка је ствар заслужити универзитетску катедру, и мушкарци, испуњењем овог другог, понекад и без њега, лако постижу оно прво. Ми дубоко верујемо, да код жена неће бити тај случај; оне ће увек морати заслужити универзитетску катедру… Значи, до универзитетске катедре треба прећи две озбиљне препоне – заслужити је и добити је – гђица др Ксенија Атанасијевић их је обе сјајно прешла.“ Овако 1923. гдоине о њеном успеху извештава часописЖенски покрет.

На жалост, нетрпељивост њених колега нагнаће је да све напусти: “И поред мог успелог рада са студентима, коме сам се свесно и савесно предала, осетила сам да неке моје колеге не гледају благонаклоно на мој рад и положај универзитетског наставника. Једном од њих пошло је за руком да ме, најзад, и отера са тог положаја који сам изузетно волела и ценила. Отерао ме је инфамним интригама које су ми толико дотужиле да сам на крају поднела оставку.”

Иако је могла раме уз раме са Скерлићем и Богдановићем, који су били универзитетски професори и логично стварали свој круг ученика, Исидора Секулић је ипак остала лишена значајнијег друштвеног положаја. Оно што је српској културној јавности слабо познато јесте да је Исидора у септембру 1922. године успешно одбарнила и докторску тезу – изгледа искључиво за своју душу.

Вирџинија Вулф је рођена и васпитавана у поствикотријанском добу када жене нису похађале школу у смислу који је нама данас познат, а о високошколским установама су могле да сањају. Њено широко и богато (само)образовање, за које првенствено може да захвали родитељима, изузетан списатељски таленат и напоран рад не само да су јој донели светску славу, која се у данашњем конзумеристичком маниру првенствено злоупотребљава, већ су јој обезбедили пионирско и водеће место када говоримо о развоју романа у 20. веку.

Да су све научницe биле те луде среће као Марија Кири, где би нам био крај? Многе жене су допринеле развоју савремене науке, али њихов рад је оспораван и осујећиван, а награде су им отимале мушке колеге. Трагичан пример руске математичарке Софије Ковалевске можда најсликовитије говори у прилог горњој тврдњи. Тек након великих препрека и силних перипетија успева да дође до професора Вајерштраса, који јој након много испитивања признаје генијланост. Напорно је код њега учила пуне четири године, али и поред свих успеха, објављених радова и престижне титуле Универзитета у Гетингену, она нигде није могла да се запосли.

Ако се убрајате међу оне који лаконски тврде да је данас ситуација ипак мало боља препоручам вашој пажњи књигу Молекуле емоције од др Кендис Перт, па да из прве руке процените колико смо поодмакли од горњих примера.

И на крају остаје питање: шта је то еманципација женама волшебно донела? Баш ништа волшебно, осим чињенице да су растрзане на сто страна, да се убијају од посла и на својим радним местима и код куће, а да за то нису адекватно плаћене, а ни цењене. Тако, драге моје даме, без обзира да ли заступате идеју да је жена a priori чуварка огњишта, успешна пословна жена или феминистички оријентисана активисткиња, данас је најважније схватити да је највећи успех остати и бити жена! А зашто? Зато што је “први Христов дар и прво и најдубље откриће Његовог учења и призива даровано људима у лику жене”, истиче Шмеман.

Предаторка или дула

Мислим да данас ривалство и љубомора међу женама достижу свој врхунац. А љубомора осим што је губитак елементарног самопоштовања и сигуран пут за растурање свих односа, породице и каријере, указује на разјарениегоизам који завишћу почиње да подрива женско срце. На жалост, жена у данашњем свету било да је у браку или не, она је сама и усамљена. Не само да међу женама нема више ни симпатије ни емпатије, већ тек када се удају почиње права борба да очувају породицу. Ако и саме нисте биле сведоци, онда сте бар из прича чуле како су мужеви стална мета неудатих и агресивних предаторки, јер су жене постале толико бескрупулозне да не што не поштују венчани прстен, већ управо такве мушкраце вребају. Традиционалан брак који је нудио бар неку сигурност данас више не постоји, јер се агресивно понашање већине жена пренело и на то подручје.

Како је то угушена женска солидарност и саосећајност? Где је нестала? Шта се десило са оном светопавловском да подносимо једна другу у љубави? Није Шмеман тек тако приписао жени дар служења и неговатељства. Жени је својствено да буде племенита и другима пријатна, ненаметљива и у разговору благонаклона, да могу да опште са њом и да јој изразе своју радост, тугу, своје проблеме; да при томе буду прихваћени, и да приме помоћ.

Данас постоји читав низ семинара на којима се жене оспособљавају да буду дуле. А на тим семинраима их уче да су дуле жене које пружају емотивну и физичку подршку, снаже и охрабрују породиљу током порођаја, подвезују пупчану врпцу након порођаја, брину око мајке и новорођенчета. Дула је жена која служи породици, и она није замена за партнера, већ помаже оцу да се укључи у искуство и да схвати која је његова улога. И све је то лепо, али намеће се питање зашто је неопходна трудноћа и порођај да би жена жени била дула? Зашто, ако знамо да смо сви призвани да посведневно порађамо боље себе, и да нам је у тим трудовима свака подршка као кап воде у пустињи?

Зато, хвала мојим дулама које су ми помогле и охрабриле ме да све ово напишем.

Огњена Лазић

 

https://duhovnaterapija.wordpress.com/2015/01/11/zena/

 

Po meni predobra analiza zenskog aspekta zensko muskih odnosa. 

 

[Vecana]

Sjajan tekst! 

Lepo je pokazano kako nam je emancipacija donela samo još veće breme na leđima, još manje priznanja...

Žalosno mi je kada vidim devojke i žene koje žude da se pokažu i dokažu u karijeri, među muškarcima, dok im porodice propadaju. 

[Млађони]

Sjajan tekst! 

Lepo je pokazano kako nam je emancipacija donela samo još veće breme na leđima, još manje priznanja...

Žalosno mi je kada vidim devojke i žene koje žude da se pokažu i dokažu u karijeri, među muškarcima, dok im porodice propadaju. 

 

Odlican joj je kompletan blog, zena je sjajna.  

[Vecana]

I to, slažem se. Pratim već neko vreme... al volim i što ga na forumu ljudi prenose, taman da sve ispratim. 

[Снежана]

Srbija i žene 43+

Naletim nedavno na tekst koji počinje ovako: „U Srbiji žene sa 43. izgledaju i osećaju se kao babe“. Zašto baš sa 43.? Stanje u Srbiji je toliko loše da bi i žene od 35. na primer, mogle da se osećaju i izgledaju kao babe. Ili do 43. nisi žena već nešto sasvim šesto, kakav god da ti je status - bračni, društveni, ekonomski?

To „kao babe“ u najmanju ruku znači, da mi, žene starije od 43. izgledamo i osećamo se loše?! Piše dalje, da smo izgubile smisao za humor i volju za životom. Pa zar sve redom, majku mu?!

Mali je broj onih kojima je život u Srbiji dobar. Posebno ženama. Ako si žena i živiš u Srbiji, pa još imaš 43.,4.,5...Bolje da nisi živa? U našim medijima žena je, u najmanju ruku predstavljena kao tragično biće.

Retke su oblasti života u kojima žene nisu diskriminisane. Neke su žene silom prilika domaćice, neke u teškoj muci žive i rade, neke su otpuštene. Stres i brige više napadaju žene od muškaraca. Prevencija i zdravlje nisu medicinsko već političko pitanje. A lepota – ekonomsko.

Po onome što sam u prilici da pročitam, muškarcima je u Srbiji život mnogo lepši i bolji.

I onim malobrojnim ženama koje imaju nadprosečne plate i koje imaju „herca za kurvanje“ jer „kurvanje ume da podmladi“. Mi ostale ni na šta ne ličimo?

Istina je da smo preživele svašta – inflacije, ratove, prirodne katastrofe, i pretnje i obećanja, ali da li je istina da smo pregorele od muke? Može li žena u Srbiji, pa još starija od 43., sa umanjenom platom, sa kreditom, sa dugovima, bez plate, sa mužem, bez sponzora, bez muža, bez alimentacije, bez masaže, bez fitnesa, bez kozmetičara, bez šoping cetnara, bez soka ceđene pomorandže, bez cediljke za citruse, bez šake koštunjavog voća dnevno, bez Tajlanda... Da se ne oseća babom?!

Hoćete li se šokirati, ako vam kažem može! Ili pasti u nesvest ako vam kažem da većina žena 43+ izgleda odlično i oseća se tako!? U Srbiji. Uprkos svim sranjima. Uprkos svim ne - imanjima. Uprkos neretkim bolnim iskustvima.

Mi žene 43+ smo čarobnice. Posle svega šta smo preživele umemo ni od čega da napravimo nešto. Naše godine i naše iskustvo donele su nam nalet nove energije. Više se ne opterećujemo glupostima. Znamo da nismo savršene, sise su nam krenule na dole, imamo bore, ali smo dobre ribe. Varaju se oni koji misle da je žena riba samo dok je mlada. Smisao za humor nas je održao. On je naš lek.

Naša deca i unuci su naša snaga. Borimo se, padamo i dižemo. Svakodnevno. Kako i ne, kad je mnogo toga oko nas govno. Smejemo se i plačemo. Mi se ne poistovećujemo. Ne damo da nas pojede raspadnutost okolo, ružna oronula prošlost, skaradna sadašnjost, uniformisanost tela i duha. Mi smo Kalamiti Džejn naših života. Imamo naše pištolje za ispucavanje besa. I radosti nad radostima. U našim životima još uvek ima topline. Još uvek ima drhtanja srca.

Znamo mi vrlo dobro gde i kako živimo. Samo, to nije dovoljno dobar razlog da se osećamo i izgledamo kao babe! Čak i ta menopauza, kojom nas plaše i zastrašuju - posle svega što smo preživele deluje kao ladan potok. Pregazićemo i njega, lagano i započeti novi period života.

A jednoga dana svi ćemo ostariti, pa čak i mi žene 43+, u Srbiji. Ako dovoljno poživimo.

Dotad, ne dozvoljavam da neko pokuša da mi objasni da treba da se osećam i da izgledam kao baba! Samo zato što živim u Srbiji.

Osećati se i izgledati dobro u Srbiji, kada si žena preko 43. nije stvar društveno- političko- ekonomskog trenutka. To je stav.

http://www.konkretno.co.rs/iz-treceg-ugla/srbija-i-zene-43

 

[Arsenija]

Pravilo br.99- :-) Istinski mocni ljudi ne objasnjavaju zasto zele postovanje.Oni jednostavno ne komuniciraju sa onima koji im ga ne ukazuju...

[Arsenija]

I za kraj,od Arsenije na poklon dobijate mudru poruku dana -Zvocanje je najgora zenska osobina.

[RYLAH]

Бити женско је можда лепо, али законом кажњиво. 

 

Иако јесте лепо, осећа се човек моћно.

[Ћириличар]

Ženstvenost je najvažnija za ženski pol. Mnoge devojke i žene su danas izrazito grube, izgubile su ženstvenost. Mnogo toga trpi zbog nedostatka ženstvenosti.

Не бих се сложио са тим да је изгубљена женственост ( пошто се женственост различито дефинисала у различитим временима ), него да је изгубљена емотивност, романтичност и сентименталност коју су имали млади некад тамо 70-их и 80-их, судећи по пјесмама које су се тада спјевавале и које се сада спјевавају. Мада, можда се некад и претјерује са тим "изгубљено је све данас". Шта ја знам 

 

А опет, увијек је било оних жена које једноставно воле мушкарчину, да је груб, безобразан, директан, да видљиво доминира    

[Arsenija]

Pravilo br.23...ne znam da li smem na + forumu...evo ova mi je ok...pravilo 30.Kad god se zena takmici sa drugom zenom,ona se ponizava...P.s.Pravilo je da nema pravila,ali nije lose prouciti ovaj pravilnika kako postati kraljica,ako to vec niste,recite zbogom .....ostajte mi s Bogom.Kiss.

[Никола Поповић]

[Никола Поповић]

 

Извињавам се, али зашто нико није лајковао мог фабулозног меду? Зашто молићу? Хоћете да кажете да није фабулозан? 

[Џуманџи]

Ukrao si mi sliku sa neke teme o egu. Meda je moj, tj. ja!

[Никола Поповић]

Ukrao si mi sliku sa neke teme o egu. Meda je moj, tj. ja!

 

Слушај... да се разумемо. Меда је мој. И тако ће остати. Немој да ти сада спремим љут ајвар па да све полетиш! 

[Џуманџи]

U zenskom si kutku. Jasno ti je sta to znaci?! U have no power here!