НЕОБИЧНА СУДБИНА: Бивши глумац и гитариста групе 'Канда, Коџа и Небојша' нови игуман манастира Драганац

[Guest - . . .-]

 

Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије (Шибалић) поставио је дечанског јеромонаха Илариона (Лупуловића) за вршиоца дужности настојатеља манастира Драганац, недалеко од Гњилана, у Косовском поморављу, саопштила је епархијска Информативна служба.

Јеромонах Иларион (Растко Лупуловић) рођен је 1974. године у Београду. Љубитељима филмске умјетности остао је, између осталог, упамћен по филмовима "Биће боље" и "Пакет аранжман", док га обожаваоци позоришта памте не само по сјајним улогама, већ и по награди за глумачку бравуру "Зоран Радмиловић" коју је добио на Стеријином позорју у Новом Саду 1996. године.

Отац Иларион, некадашња велика нада и изузетан таленат српског глумишта, како филмског тако и позоришног, али и бивши гитариста београдске рок групе "Канда, Коџа и Небојша", прије више од једне деценије одлучио је да живот заувијек посвети Богу. На изненађење колега у позоришту Атеље 212, гдје је био ангажован, и пријатеља из рок групе, без икаквих јавних наговјештаја, напустио је свјетовни начин живота и августа 1996. отишао у манастир Високи Дечани, гдје се потом закалуђерио.

Јеромонах Кирило замонашио се у манастиру Високи Дечани 1995. Веома је поштован у Косовском поморављу и познат као неимар који је обновио некад запуштени манастир Драганац, који је посвећен Светом Архангелу Гаврилу и први пут се помиње у повељи Светог Кнеза Лазара из 1381. године.
Кум Воје Брајовића

Отац Иларион у монаштву је научио иконопис и годинама се успјешно бавио иконописањем у Високим Дечанима. У манастиру Високи Дечани прије три године, приликом крштења глумачког барда Воје Брајовића, који је у то вријеме био министар културе Србије, јероминах Иларион (Лупуловић) био му је кум.

(Независне, БЛИН МАГАЗИН/ма)

[Guest - . . .-]

Јесте мало "бајата" вест али је интересантна.

[Милан Ракић]

Те јесени, ако се добро сећам-новембар месец је био, вест о Растковом одласку у манастир је "одјекнула" Београдом. И почели су многи, махом нецрквени и неутврђени у вери, да "анализирају", зашто је и због чега отишао у манастир, те разочарао се, те ово-оно... Сећам се тада да је Јоца Ћирилов у недељнику "Време", написао једну праву малу апологију Расткове одлуке да напусти глуму и уопште дотадашњи начин живота и да се посвети молитви и тиховању... Жао ми што тај текст не могу наћи на мрежи нигде, да га поделим са вама... 

 

За подсећање, мени омиљена песма од ККН-а, са последњег албума у чијем је стварању и Растко учествовао, пре него што је "постао" отац Иларион...

 

[Гордана Николић]

Прелепо ! Сетих се и дивног монаха Арсенија, који је након бурног живота (скоро да нема тога шта није пробао и себе свим и свачим лутајући као млад човек израњавао) спознао Истину и одлучио да оде.

Дух дише где хоће ... Предивно !

[Veliki Marko]

Interesantno i zanimljivo.

 

Pravi primer drugima.

[Milan023]

У емисији ''Експлозив'' на Првој је била репортажа о оцу Илариону.
Можете погледати овде: http://www.prva.rs/sr/video/info/explosive/mediaSet/8308/EXploziv+08.10.2013.

[Гордана Николић]

У емисији ''Експлозив'' на Првој је била репортажа о оцу Илариону.

Можете погледати овде: http://www.prva.rs/sr/video/info/explosive/mediaSet/8308/EXploziv+08.10.2013.

 

Милане, прелепо је, хвала за диван видео, ово нисам гледала.

Предиван Отац Иларион. Топлина и љубав, правог, истинског духовног Оца.

Хвала за ово.

[marko_13]

Оца Илариона се сећам са снимања серије Отворена врата, где сам и сам као клинац глумио.

 

Човек је и тада пленио нечим посебним. Сећам се да ми је Ана Софреновић рекла - Ово ће бити велики, значајан човек.

[marko_13]

Иначе, постоји једна занимљивост. Када је Растко постао Иларион, то нимало није било једноставно.

 

Он је у Бг-у имао мноооштво обожаватељки, које се нису устезале да долазе и до Дечана и да га буквално прогањају, не би ли га убедиле да се врати. Братство му је успешно помогло у скривању и чини ми се да је то довело да буде још чвршћи у одлуци да се посвети монашком животу.

[Дејан]

Иначе, постоји једна занимљивост. Када је Растко постао Иларион, то нимало није било једноставно.

 

Он је у Бг-у имао мноооштво обожаватељки, које се нису устезале да долазе и до Дечана и да га буквално прогањају, не би ли га убедиле да се врати. Братство му је успешно помогло у скривању и чини ми се да је то довело да буде још чвршћи у одлуци да се посвети монашком животу.

Lako je biti pošten, kada nemaš priliku da ukradeš!

Neka blagi Gospod, ukrepi oca Ilariona i da mu snage da izdrži na svom putu.

[marko_13]

Имао је прилике Растко да украде. Итекако. Зато је још јачи утисак што је остао поштен.

[Mилена КШ]

Slava Gospodu

[Ђорђе Р]

Да ли је и даље у манастиру отац Кирило?

[Ленка*]

Миланче

 

 

[Ленка*]