Црква и политика у Србији

[свештеник Александар]

Пратим ваша писања па да се и ја укључим. Док сам био у Бг-у допадали су ми се, мислим на Двери, због чувених трибина на Машинцу, сада мање. Многе ставове не делим. Свиђа ми се њихов став према породици. Ови наши у По, имају подружницу и  крајње су прорукумијски оптерећени (ман.Рукумија) а сада мало блаже анти-игњатијевски (Еп.Игњатије).Оптерећени су поделама старо-ново, Ватиканом, Папом, заверама, СрБством, иду понекад у Љуљаке, лепе стално неке плакате и организују предавања, стално ме зову, нисам никада био, као поштују ме, Више воле Русе него Грке. Никакав утицај немају на локалну самоуправу. Остављају крајње демоде утисак на младе, барем овде.

[Raymond Red Reddington]

Није довољно рећи да си православни хришћанин па да то одмах и будеш (то важи у исламу, не и у православном хришћанству). Проблем православља у Србији јесте што су деведесетих година људи, бивши атеисти, нагло прешли "на другу страну" - из многих разлога, али најмање из оног једног и јединог и суштинског. Зато данас велики део нашег народа православље схвата као националну идеологију или како још све не. Свакако се схвата, само најмање онако како треба - јеванђеоски и литургијски. Од тих силних "православаца" са пописа, када се недељом дође на Литургију, остану јадни и малени проценти, а можда и промили. Православних хришћана у Србији нема више од 2%. Сурова и жалосна истина. Питање је дана када ће се то "већинско православно становништво" преселити у неки други "табор", као што је то учинило и 1945. године. Идеологија - то је оно што је већинско и популарно у Србији. Хришћанство, А ХРИШЋАНСТВО ЈЕ ЦРКВА, А ЦРКВА ЈЕ ЛИТУРГИЈА, оно је мањина. Зато нашем народу и могу многи и разни идеолози да просипају које какве приче и да их увијају у "православље". Већина нашег народа нема оно што је суштина хришћанства - Цркву, Литургију, као темељ властитог бића (али не декларативно темељ, већ делатно и присутно, живеће). Док то не схватимо, тражићемо православље по трговима и политичким скуповима. Тражићемо га свуда, само не тамо где оно заиста јесте - у својој парохијској заједници, у Цркви, на Светој Литургији.

Све да их скупиш и избациш демократски и хришћански из Цркве...

Они ће теби концепцију кваре....

тај досадни народ...

[Raymond Red Reddington]

Није то спорно. И ја знам неке људе тамо, још од раније док се нису почели бавити политиком. Проблем је то политикантство које се увија у црквени декор. Не волим када се меша Христос и политика, макар каква она била. Двери као покрет, што се мене тиче, ме апсолутно не занима. Нема ничег код њих чиме би ме привукли да им дам глас.

Па имаш Патријарха који се директно меша у изборни процес на окупираним територијама и позива да се изађе на изборе које организују терористи.

Мислиш да то није политика?

[Баба]

Пратим ваша писања па да се и ја укључим. Док сам био у Бг-у допадали су ми се, мислим на Двери, због чувених трибина на Машинцу, сада мање. Многе ставове не делим. Свиђа ми се њихов став према породици. Ови наши у По, имају подружницу и  крајње су прорукумијски оптерећени (ман.Рукумија) а сада мало блаже анти-игњатијевски (Еп.Игњатије).Оптерећени су поделама старо-ново, Ватиканом, Папом, заверама, СрБством, иду понекад у Љуљаке, лепе стално неке плакате и организују предавања, стално ме зову, нисам никада био, као поштују ме, Више воле Русе него Грке. Никакав утицај немају на локалну самоуправу. Остављају крајње демоде утисак на младе, барем овде.

 

У Новом Саду није тако. Углавном су то млади људи, литургијски хришћани, нема приче о папи, Ватикану, заверама, барем ја нисам чуо. Нема поделе на старотарце, новотарце, јербо у Епархији Бачкој су сви "новотарци" хтели то или не, такво је богослужење. Чак шта више кад сам диванио са њима рекли су ми да се у црквене ствари не мешају и чак да о томе не дискутују уопште на својим поселима.

Присуствовао сам на пар сабора Двери и заиста нису причали о црквеним темама, о поделама на новотарце и старотарце, нити било шта друго.

Мада мимо сабора причалу су рецимо ко је у који манастир ишао, које попове познају вако лично и томе слично или неке догодовштине из Цркве и живота верског уопште.

Сабор почињу молитвом и завршавају молитвом, сви присутни учествују у молитви.

 

 

Међутим једаред сам присуствовао на поселу ЛСВ ( много пре него је ова странка постала политички фактор у Војводини) и ту је и те како било жучне полемике на тему Цркве јербо је било идеја да се створи војвођанерска аутокефлна црква.

 

Што се тиче моде и Двери морам рећи да је овде велика већина црквених људи управо за њих гласала. Значи негде око 70% колико сам ја имао увида у статистику.

 

На жалост у Новом Саду се десио тај раскол и сад постоје две партије скоро истих начела.

А у обе партије су ми пријатељи и познаници црквени људи.

Она друга и нова се зове Трећа Србија.

 

Да, код Дверјана је истакнуто то русофилство.

 

Проблем је међутим у њиховој организацији, рецимо овде у Темерину су по броју гласача могли имати два одборника али уопште нису имали својих представника на локалу. А два одборника није мали број гласача.

Ушли су некако на фрку у ту политику и предизборну трку, мислим да су се јако лоше организовали.

Мада они имају доста добру структуру покрета, искрено да кажем то је једна типично западно уређена структура.

Заиста добар систем, толико добар да га је Ненад Чанак једном приликом ( у приватном разговору) похвалио, с обзиром да је он политички противник то много говори.

[Александар Милојков]

Све да их скупиш и избациш демократски и хришћански из Цркве... Они ће теби концепцију кваре.... тај досадни народ...

 

Ја те питам: а где је тај народ? То сам питао и једну старију госпођу, која ми је нешто слично рекла. Каже: ми смо православци, већина смо и блаблабла.... Ја је питам: а где су ти православци? Она ме збуњено гледа. Било је то у парохијском дому Богородичине цркве у Земуну, након Свете Литургије. Ево, овако, наставим ја. Колико је људи данас било на Литургији? Окупљени рекоше: око 200. Добро, а колико има храмова у Земуну. Рекоше: шест. Ајде да кажемо да је у сваком храму било по њих 200, а није их сигурно било толико у сваком, али хајде да узмемо да јесте. 6х200=1200 људи на Литургији у Земуну. Онда упитах: а колико има крштених Срба у Земуну? Знате ли да апостолски канон одлучује од Цркве сваког ко три пута за редом, из неоправданих разлога, не буде на Светој Литургији? Наста мук... Зато и тебе сад питам: где је тај народ, ти силни православци? Трагедија нас Срба што ми мислимо да је могуће хришћанство без Цркве и без активног живота у богослуженом организму Цркве.

[Баба]

Па имаш Патријарха који се директно меша у изборни процес на окупираним територијама и позива да се изађе на изборе које организују терористи.

Мислиш да то није политика?

 

Искрено да кажем мислим да Патрија и треба о свему да говори а не да се завуче у мишију рупу и ћути, и чешће да говори.

[Александар Милојков]

А ја никога не желим да избацујем, Боже сачувај. Само констатујем да многи и нису "убачени"....

[Александар Милојков]

Па имаш Патријарха који се директно меша у изборни процес на окупираним територијама и позива да се изађе на изборе које организују терористи. Мислиш да то није политика?

 

Контекст у којем сам ја говорио против политиканства и скрнављења хришћанских светиња јесте насиље и подстицање на насиље. И не знам уопште што је од ове моје реченице, без мог знања, направљена посебна тема...? 

[Баба]

Не знам, што више пратим овај форум стичем све већи утисак да се ми и ви некако доста разликујемо. Мислим ми северно и ви јужно.

[Дејан-Марковић]

Православних хришћана у Србији нема више од 2%. Сурова и жалосна истина.

 

Значи ни цензус не би прошли 

[Александар Милојков]

Људи моји, не треба бркати странке и Цркву, па говорити: шта ти је, па то је покрет/партија потекла из Цркве. Црква треба да се чува партијашења, оснивања унутар свог Тела разних покрета, удружења, омладинских, светосавских или шта ти ја знам каквих још "заједница". Црква има једну и једину заједницу - Свету Литургију, заједницу Тела Христовог. Зато ја не признајем да је било каква партија, странка, удружење настало "из Цркве". И могу зато да критикујем било коју "странку", без бојазни да ћу тиме повредити Цркву. Експонент хришћанских вредности и живота у Христу нису ни Двери ни било која друга удруга и задруга, тако да ме је баш брига за њихов углед. Зато, није контрадикторно бити искрени хришћанин и антидвераш.

[Баба]

Значи ни цензус не би прошли 

Значи тамо где су Двери прошле цензус сви црквени људи су гласали за њих ?!

[Александар Милојков]

Значи ни цензус не би прошли 

 

Нажалост, али је тако.

[Баба]

Људи моји, не треба бркати странке и Цркву, па говорити: шта ти је, па то је покрет/партија потекла из Цркве. Црква треба да се чува партијашења, оснивања унутар свог Тела разних покрета, удружења, омладинских, светосавских или шта ти ја знам каквих још "заједница". Црква има једну и једину заједницу - Свету Литургију, заједницу Тела Христовог. Зато ја не признајем да је било каква партија, странка, удружење настало "из Цркве". И могу зато да критикујем било коју "странку", без бојазни да ћу тиме повредити Цркву. Експонент хришћанских вредности и живота у Христу нису ни Двери ни било која друга удруга и задруга, тако да ме је баш брига за њихов углед. Зато, није контрадикторно бити искрени хришћанин и антидвераш.

 

Па теоретски није, малчице је друкчије у пракси( о колико ћу ово још пута рећи) . Рецимо ти критикујеш Двери како праве литију и онда сконташ да су ти два најбоља френда Дверисти и литургијски хришћани који су оп стоп на истој литургији на којој си и ти...мало безвезе, знаш...

[Александар Милојков]

Па теоретски није, малчице је друкчије у пракси( о колико ћу ово још пута рећи) . Рецимо ти критикујеш Двери како праве литију и онда сконташ да су ти два најбоља френда Дверисти...мало безвезе, знаш...

 

Нису ми најбољи френдови, већ познајем људе. Мени није проблем да будем ОК са неким са ким се не слажем (по неком овосветском питању). Поготово ми није проблем да се заједно са њим причешћујем.