Добра одлука или културни скандал у Новом Саду?

[w.a.mozart]

  evo mišljenja jednog magistra slikarstva

 

Mislim da nema nikakvu vrednost već se fokusira na marketing, željom da privuče pažnju. Kao i uvek, komentariše se ideja a ne rad. Možeš i ti da sviraš violinu alatljikom umesto gudala samo je pitanje dal će neko da sluša šta sviraš i da li je to što sviraš sranje.

[коЖељ њацИ]

[w.a.mozart]

molim admina da ukloni sliku koju je Željko postavio, vredja mi toaletska osećanja... ček, ček... Željko je admin joooj

[коЖељ њацИ]

Жао ми је ових младих људи што овако јавно исказују антихришћанске ставове.

После у животу може да им се деси таква промена па да постану Хришћани или барем увиде да су били превише занесени духом времена као млади. Али како поправити прошлост? Још у медијима овако обрађену...кад цео град зна "ко си"... туга.

[w.a.mozart]

Али како поправити прошлост?

 

 naša vera je orijentisana prema budućnosti, ka eshatonu... idi i ne greši više 

[Raymond Red Reddington]

Браво..ово осликава наше друштво..

Зато велики плус за забрану дотичне покушаја ументице

[коЖељ њацИ]

 naša vera je orijentisana prema budućnosti, ka eshatonu... idi i ne greši više

Јесте, али тешко тој особи кад уђе у веру, "јер други је мој пакао"...( а тешко јој и овако). Неке ствари се не поправише.

[Биљана]

Искрено, не свиђа ми се рад. Ја бих рекла да ту нема неке поруке осим што умјетница жели да скрене пажњу на себе. Да је узела неке друге мотиве (осим вјерских) не би била толико запажена. Овако је баш скренула пажњу на себе, што јој је уствари и био циљ. 

 

Иначе, не волим овакву врсту умјетничог изражавања, а све уз оправдање да је то "моја умјетничка слобода". То значи да ми је само потребна диплома да сам завршила Академију и то ми аутоматски даје зелено свјетло да радим шта желим, а све под окриљем "умјетничке слободе" или неког "личног изражавања". Безвезе ми је то. 

[w.a.mozart]

Јесте, али тешко тој особи кад уђе у веру, "јер други је мој пакао"...( а тешко јој и овако). Неке ствари се не поправише.

 

i pored najbolje želje, ne razumem te al mi deluje kao da joj je bolje da ne upozna Boga LOL

[коЖељ њацИ]

i pored najbolje želje, ne razumem te al mi deluje kao da joj je bolje da ne upozna Boga LOL

 

Пример рецимо после десет година девојка доживи преумљење и постане литургијски Хришћанин. Нећу јој ја "а" рећи, али и да почне да иконопише нико јој неће опростити прошлост.

Нећу јој ја ни сад "а" рећи, просто жао ми је што јој се то дешава.

Ал ја сам у мањини и у Цркви и ван Цркве поготово.

[МилошБГ]

Ne kontam vise sto se kace za pravoslavlje,zar ne mogu nista mimo nekog podsmevanja njemu da osmisle.

 

Po ovoj slici sto je okacio mocart devojka je ocigledno u jako velikom problemu sa svojom glavom. I bravo sto je je ovako nesto jedna kicerica od strane ovakve "umetnice" zabranjeno. Ocigledno tamo u Novom Sadu su jako dobro upoznati sa doticnom pa otuda sve ovo.

[w.a.mozart]

Пример рецимо после десет година девојка доживи преумљење и постане литургијски Хришћанин. Нећу јој ја "а" рећи, али и да почне да иконопише нико јој неће опростити прошлост. Нећу јој ја ни сад "а" рећи, просто жао ми је што јој се то дешава.

 

Da ali ko je taj koji će joj reći A ako se preumi? I s kojim pravom?

[w.a.mozart]

Možda je najbitnije u celoj priči ono što je nekad rekao Oldos Haksli - Činjenice ne prestaju da postoje samo zato što ih vi ignorišete. Crkva ne može da se krije iza nekih zabrana već treba da da jasan odgovor na ovakve pojave i da svojim vernicima objasni da ovo Boga i vernike ne vredja... medjutim, ovo nije umetnost iz tog i tog razloga jer nije ovaploćenje nečeg lepog već sličica uz koju morate imati propratni tekst...

 

Meni verska osećanja više vredjaju negativne pojave unutar same crkve nego ovakve pojave koje - danas jestu, a sutra se u peć bacaju.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Hristos kao glava Crkve preko svojih vernika već 2000 godina grabi gradjanske pare, novac, nije Hrista sprečilo ni raspeće ...jer živi vernici licemeri ne odvajaju novac od vere nego smišljaju svake načine da verom otimaju sve više i više.

Ja kao pravoslavac uvredjen sam.

[Walter]

Одговор Епископа бачког Иринеја господину Томиславу Ловрековићу уреднику Новина новосадских

 

18. Октобар 2013 - 8:26

 

Нови Сад, 17. октобра 2013

 

Уважени господине Ловрековићу,

 

 

 

Кад год ми време и обавезе допуштају, с пажњом и задовољством читам Ваше садржајне, умне и умесне текстове у Новинама новосадским. Допустите ми да Вам најпре на тим текстовима искрено честитам, а затим да одговорим на Ваше питање шта мислим о одлуци г. Андреја Фајгеља, директора Културног центра Новог Сада, да не дозволи излагање слике (или можда карикатуре?) која несумњиво вређа верска осећања и убеђења огромне већине Новосађана, у првом реду хришћана – православних, римокатолика и протестаната.

 

Потпуно одобравам одлуку г. Фајгеља и могао бих да, заједно са њим, потпишем његово образложење те одлуке, објављено 16. октобра. Ниједна људска слобода, па ни слобода уметничког изражавања, није апсолутна и неограничена. У демократским друштвима права и слободе појединца ограничене су правима и слободама свих осталих чланова заједнице. У конкретном случају, уметник јесте слободан да изрази себе, своје ставове и свој доживљај света и живота, али није слободан да користи израз који вређа, понижава, дезавуише и, у крајњем исходу, дискриминише суграђане, њихове ставове и њихов доживљај света и живота. Такво право уметнику не би припадало ни у случају да његово остварење омаловажава људско достојанство, равноправност и верско--културни идентитет само малобројних суграђана, акамоли када је у питању њихова већина. Неоспорно је пак, свиђало се то коме или не свиђало, да у Новом Саду и у Србији као целини верници представљају апсолутну већину, а атеисти мањину, што не значи да ови последњи као грађани имају мања права или мању слободу од оне коју ужива већина. Верници ово признају, а они који то нису морају схватити да су прошла времена када се сматрало нормалним да верници имају статус грађана другог или трећег реда, а понегде је – например у Енвер-Хоџиној Албанији или у Совјетском Савезу од Лењина до Брежњева – представљало друштвену норму и то да су верници лишени елементарних људских и грађанских права.

 

Право на слободу савести и вероисповести и заштиту од дискриминације на основу верске припадности јемче многе међународне конвенције, чија је потписница и наша земља, затим законодавство Европске уније, обавезујуће и за земље кандидате, значи и за нас, и, најзад, највиши правни акти Србије – њен Устав (чл. 21, 23, 43, 46 и 81) и закони који из њега проистичу, као што су Закон о Црквама и верским заједницама (чл. 1 и 2) и Закон о забрани дискриминације (чл. 12 и 18).

 

Подсећам овом приликом на чињеницу да Европска комисија није дозволила представу Ecce homo јер она вређа верска осећања многих Европљана, чиме ни најмање није доведен у питање секуларни и верски неутрални карактер Европске уније. Исто тако, милиони муслимана излазе на улице чим негде текстом, карикатуром или на неки други начин буде извргнута руглу личност оснивача ислама, којега муслимани сматрају последњим и највећим пророком, али ипак само човеком. У нашој средини, међутим, појединци сами себи дају право да на светогрдан начин приказују лик Исуса Христа, Оснивача Цркве, Који за хришћане није само човек и пророк него Биће неупоредиво више од сваког људског бића – Бог у људском лику, Оваплоћени Бог, Богочовек. Ја не знам да ли је уметник имао намеру да нанесе увреду и бол хришћанима у нашем граду, – in optima fide претпостављам да није имао такву намеру, –али једно знам: није, нажалост, нимало свестан шта поручује када, приказујући Распеће, у руке Распетога Христа које крваре, прободене клиновима, ставља свежњеве новца. То је, како год да се узме, за хришћане – богохулна порука. Христос и новац се никако не могу довести у везу. Хришћана има и оваквих и онаквих, али за недостојност неких – или чак многих – хришћана не може бити крив Онај ко је умро и васкрсао да бисмо ми живели, ко је жртвовао Себе за живот и спасење света.

 

Наравно, Онај Који је са крста опростио џелатима који су Га разапели, опростиће, верујем, и нашим даровитим и мање даровитим уметницима њихову младалачку надобудност и несмотреност. Опростиће им и искрено верујући хришћани и верници других вера, али остаје наша захвалност г. Фајгељу за његово осећање јавне одговорности и храброст пред лако предвидивом реакцијом тобожњих Европејаца, а реалних тоталитараца. Хвала му што нас је лишио сумњивог духовног задовољства и несумњивог осећања нелагоде и горчине!

 

Са благословом,

Епископ бачки
Иринеј