"Спас"

[JESSY]

                           

 

Исидора Бјелица најављује своју нову књигу "Спас", у којој говори о томе како је добила битку свог живота против рака; после седам месеци од када је сасвим случајно открила да је болесна, подвргла се операцији, лечењу у Америци и на Тибету и недавно била у Камаризи код старца, Архимандрита Нектарија Виталиса са чијим благословом се упутила на Егину, да целива мошти Св Нектарија. Како се суочила са чињеницом да је смртно болесна, колико је важан повратак литургијском животу, када је човек спреман да се моли и за непријатеље своје, шта је у овом исповедном разговору истакла о покајању.

 

http://www.slovoljubve.com/emisije/prepoznavanje-29-septembar-2013-isidora-bjelica

[dragisa]

ja odavno nisam cuo bolji, lepsi, potresniji, optimisticniji, iskreniji, istinskiji, hriscanskiji, u Istini odmereniji, u bozijoj Slavi racionalniji, cak bi rekao na salvu boziju otreznjujuci i u neku ruku pro-inicijativni.....razgovor, dijalog, intervju...svedocenje...sta got i kako got ovo nazvali.

 

zaista prevelika je mudrost i promisao boziji koji je jednu osobu koju sam uvek poznavao samo u jednom kontekstu na tv kanalima, sada uzeo za trubu svog povratka i dolaska medju nas ( a kao da nas je ikad i ostavio?).

 

bilo bi mi jako drago da Isidora nastavi ovakvo svoje iskreno ali umereno i racinalno svedocenje svoje divne vere (Istine Puta i Zivota), kada bi za ozbiljno uzeli njene savete da zaista (ma koliko to meni licno bilo antipaticno) intelektualna elita vise krene da govori o bogu jer zaista je cinjenica da je jedno kada o bogu govorim ja a drugo kada ista publika cuje to isto od javne licnosti ili intelektualca.

 

voleo bi kada bi mogao da na bilo koji nacin doprinesem ovome sto ona planira da uradi, na spasenje pre sevega samoga sebe a i drugih jer srbija zaista zivi u ambisu i kamo lepe srece da pocne nesto novo da se desava i inicira u duhu naseg naroda.

 

nisam ljubitelj "pisaca" ali svakako cu kupiti knjigu kao vid licne podrske njoj.

 

slava Bogu na svemu.

[JESSY]

ja odavno nisam cuo bolji, lepsi, potresniji, optimisticniji, iskreniji, istinskiji, hriscanskiji, u Istini odmereniji, u bozijoj Slavi racionalniji, cak bi rekao na salvu boziju otreznjujuci i u neku ruku pro-inicijativni.....razgovor, dijalog, intervju...svedocenje...sta got i kako got ovo nazvali.

tako je Dragisa... facenew22222222

[JESSY]

DSC_9727 copy Spisateljica Isidora Bjelica, koja se pre sedam meseci suočila sa teškom bolešću, kad...

Originalno objavljeno na stranici www.hellomagazin.rs/isidora-bjelica-razgovori-sa-monasima-su-me-naucili-da-prastam/ © Hello! magazin

[JESSY]

Bila sam brutalno iskrena i prema sebi i prema mojim čitaocima, samo tako sam i mogla da napišem knjigu koja je nastala na ivici smrti... Sa druge strane mislim da je moja ljudska dužnost da otkrijem sve ono do čega sam došla u potrazi za lijekom a što je Jedna od najčitanijih savremenih književnica u regionu Isidora Bjelica koja se posljednjih nekoliko mjeseci bori sa opakom bolešću, privodi ovih dana kraju pisanje svoje nove knjige, koja će biti promovisana na predstojećem međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Riječ je o romanu pod nazivom ,,Spas” („Laguna”, Beograd), koji dubok ispovjedni ton čini posve različitim od svih prethodnih knjiga iz pera naše sagovornice.
- Željela bih da ,,Spas” bude prosto pokretač na promjenu duhovnog i tjelesnog života. Da od dana kada je uzmu u ruke promijene svoj način ishrane i da shvate da dok je glava na ramenima nije kasno ni za tjelesni ni duševni preporod, kaže isidora Bjelica u razgovoru za „Dan”.
Kako biste predstavili čitaocima svoj novi roman?
- ,,Spas” je drugačija od svih mojih knjiga, prvi dio knjige je bukvalno moj dnevnički izliv duše i svega onoga što sam prošla od trenutka kada sam saznala da imam najgoru moguću bolest, za koju medicina nema odgovor. Moje misli, emocije, lične borbe, drame, tragikomične situacije, borbe sa samom sobom ali i put u potrazi za spasom preko Pariza, alternativne klinike u Orlandu, Indije i Šri Lanke do čudesnog ostrva Egina. Drugi dio knjige su konkretni savjeti koji se tiču ishrane, suplemenata, hidroterapije, svega onoga što sam naučila, a što se tiče alternativne borbe sa ovim užasom. Mjesecima već pomažem drugim ljudima savjetima i otkrićima za koje sam saznala. Pojava ove knjige će i meni i njima olakšati da ne moram stalno iznova da kucam po 50 strana savjeta. Ono što je važno ta uputstva nisu samo za ljude koji su oboljeli jer većina tih stvari može preventivno da se primjenjuje da do kancera ne bi došlo. Ako ozbiljno uzmete statistiku da će svaki treći čovjek za svog života oboljeti od ove bolesti onda smo svjesni koliko je preventiva bitna.
Ovaj Vaš roman drugačiji je od svih Vaših prethodnih, ponajprije po izuzetnosti ispovjednog tona…
- Bila sam brutalno iskrena i prema sebi i prema mojim čitaocima, samo tako sam i mogla da napišem knjigu koja je nastala na ivici smrti... Sa druge strane mislim da je moja ljudska dužnost da otkrijem sve ono do čega sam došla u potrazi za lijekom a što je drugim ljudima nedostupno... Strašno mnogo griješimo u ishrani, a mislimo da se zdravo hranimo, naročito je problematično sa djecom. Ona su nam bukvalno zatrovana hranom punom konzervanasa, emulgatora... Ova knjiga nije obična, ona je pokušaj da se spasi što veći broj života....
Nedavno ste posjetili Eginu i manastir Svetog Nektarija Eginskog. Kakvo iskustvo nosite iz ovog velikog pravoslavnog svetilišta, koje ste utkali i u novu knjigu?
- Ono što ste mogli da pročitate i kod drugih osoba koje su pobijedile bilo koju neizlečivu bolest jeste da tjelesni detoks mora da prati i duševni detoks... Sa Sv. Nektarijem Eginskim, svecem koji liječi neizlečive bolesti, susrela sam se još kada mi je moj svještenik koji mi je čitao molitvu pred operaciju rekao za njega… Sam Gospod me je doveo i do Oca Nenada Andrića, svještenika koji godinama vodi ljude na Eginu i koji mi je dao instrukcije da posjetim i jednog grčkog monaha u Kamarizi koji se isto zove Nektarije i koga je Svetac iscijelio od raka pluća... Od tog trenutka počinje jedno nevjerovatno duhovno iskustvo koje je čist mirakl, tako sam na kraju i dospjela na Eginu koja je nešto kao grčki Ostrog...Ostrvo na kome je Sv. Nektarije živio i umro... I gdje dolaze hiljade ljudi koji traže iscjeljenje i hiljade koji dolaze da zahvale Svecu jer su zahvaljujući njemu iscijeljeni... Veoma sam dirnuta Božijom milošću jer se kaže da niko koga Sv. Nektarije ne pozove ne može da dođe na to ostrvo i u njegov hram... Kada smo kročili na ostrvo odmah sam otišla da se odmorim na jednu klupicu... Moja kćerka Vila i ja smo na toj klupi ugledale brojanicu i nešto plavo zlatno za šta ću poslije saznati da je zaštita Sv. Nektarija. U knjizi su detalji svih čuda koji su pratili ovo moje hodočašće.
Slovite i za jednog od naših najvrjednijih pisaca. Ništa Vam nije teško, pa pored pisanja radite i druge kreativne stvari, puno vremena posvjećujete promotivnim aktivnostima vezanim za knjige, druženju sa čitaocima, promocijama. Kako izgleda to druženje, kakva su Vaša iskustva? Šta Vas najčešće pitaju čitaoci?
- Moji čitaoci su pored moje djece moja najveća radost. Bože, koliko hiljada pisama podrške, ljubavi, bodrenja sam dobila od trenutka kada je objavljeno da sam teško bolesna. Jedino me moji čitaoci i djeca nikada nisu ni izdali tako da sam i ja u komunikaciji sa njima beskrajno otvorena i srdačna. Družimo se preko fejsa, tvitera, mog sajta. Nadam se da ću od oktobra ponovo krenuti da održavam i književne večeri...
Koliko ste knjiga do danas napisali i koju Vašu knjigu smatrate najboljom?
- Ne znam, ne brojim knjige. Ako se saberu one pod mojim imenom i one pod pseudonimom to je oko 60 knjiga. Nekada sam pisala mnogo više. Poslednjih sedam godina je to po jedna knjiga godišnje. Moja knjiga ,,Spas” ne može da se mjeri ni sa jednom drugom knjigom jer je to literarni hologram moje duše ali mnogo volim moje istoriografske knjige poput ,,Kraljica Serbskih” ili „Tajnog života Srpkinja” jer su oživjele jednu nepoznatu, veličanstvenu žensku istoriju, i naravno ,,Poslednji Hrišćanin” knjiga koja je po mom mišljenju moje zavještanje za budućnost...
Postoji li neka velika, opsesivna tema koju želite da pretočite u roman?
- Voljela bih da napišem roman o Sv. Nektariju sada kada sam bila svjedok šta je taj Svetac uradio za one koji su otpisani od zvanične medicine.
Šta radite kad ponestane inspiracije?
- Onda ne pišem. Nikada nisam pisala na silu, samo kada osjećam duboku duhovnu i duševnu potrebu. Tu nema kompromisa...
Kako pišete, imate li neke svoje rituale, male tajne, recept za pisanje?
- Na žalost više od petnaest godina sam pisala u krevetu sa kompjuterom u krilu, profesori integrativne medicine misle da to može biti i jedan od uzroka moje bolesti, nisam bila svjesna zračenja lap topa i nisam koristila zaštitu. I dalje pišem u krevetu, ali sada držim lap top pored mene a ne u krilu i pored njega kesicu zeolita. U novoj knjizi otkrivam i kako da zaštitite prostor od štetnog zračenja.
Šta trenutno pišete?
- Radim polišing romana ,,Spas”. To je poslednja faza kada se pisac oprašta sa svojim djelom i prepušta ga javnosti.
Šta čitate i koje knjige preporučujete?
- Isključivo čitam teološke knjige, svetootačke naročito oca Justina Popovića.
Postoji li knjiga koju biste ponijeli na pusto ostrvo?
- Novi Zavjet.
Mila MILOSAVLJEVIĆ

Pisanje je ozbiljan zanat
Uspješno vodite školu kreativnog pisanja, pa eto, ukratko kako glasi recept za pisanje romana? Kako napisati roman?
- Pisanje je ozbiljan zanat sa svojim pravilima, tajnama, formulama, kao magistrat dramaturgije uz tim gostujućih profesora prenosim to znanje mojim učenicima. Za razliku od nekih drugih škola pisanja koje su bazirane na intimnim poetikama pisaca ovdje se uče konkretne faze i tehnike pisanja romana, drame, scenarija. Bez tih tehnika talenat završava u moru amaterizma. Jako sam ponosna na uspjehe naših polaznika i činjenicu da smo jedina škola profesionalnog pisanja na teritoriji ex-Ju. Uskoro će početi i onlajn nastava što do sada nije bilo moguće.

 

dan.co.me

[Volim_Sina_Bozjeg]

On nas voli na svoj nacin.....

 

Ljubav Hristova nesaglediva.

 

Volim ga Njegovom ljubavlju Svetom.

[JESSY]

[JESSY]

 

Dokle god se ijedno biće na ovom svetu iskreno moli za našu dušu, za nas ima spasa. 

Mnogi od nas nazivaju sebe grešnima, a možda se odista i smatraju takvima. No tek trpljenje uvreda pokazuje kakvo je srce.

Kad je čovek na ivici života, jednom nogom sa one strane, više mu je svejedno šta će bilo ko osim dragog Boga misliti o njemu...

Sa taštinom se raskrsti već na drugom stepenu bola...

Neka vam ova knjiga bude znak posebne naklonosti da ja, kao najgora od vas, nečemu ipak služim, da vam moje muke i tuge posluže za skraćenje vašeg puta Ljubavi... Jer sve na ovom svetu ima svoju svrhu i mesto, a tako često ne vidimo i ne razumemo znakove koje dobijamo... Neka moj bol služi da vi ne osetite bol...

Kada si u remisiji, ti si u limbu… Nisi bolestan, ali nisi ni zdrav. Ti čekaš… Čekaš da se bolest vrati, a nadaš se da se neće vratiti… Ovim rečima počinje nastavak ispovesti Isidore Bjelice započete knjigom Spas. Uvek je potrebna velika snaga da se čovek sučeli sa sobom. Isidora je pokazala da ima još veću hrabrost jer je istinu koju je morala priznati sebi odlučila da podeli sa drugima. Nastavljajući borbu za život ona nastavlja da nas podučava o tome kako da živimo u ljubavi i nadi i kako da pronađemo veru.

U drugom delu knjige i ovoga puta pronalazimo vodič za alternativne metode lečenja, kao i brojne savete i primere iz ličnog iskustva o tome kako da se bolje podnesu bolne i dugotrajne terapije koje nam nudi klasična medicina.

[JESSY]

Mili moji,
Neka vam muke, trpljenje i saznanja iz ove knjige, moji
gresi i greške, moje zablude i traženja budu znak Božje
naklonosti da ne morate na najteži način saznavati tajne
ljubavi… Kao mnogo grešnija i kao mnogo gluplja, mogu
vam ponuditi samo moj život i misli da skrate vaš put do
radosti i ljubavi.
Ništa drugo nemam…
Preklinjem vas, ne zamerite mi nijednu reč ni misao
koju nisam sakrila od vas, jer nisam želela da ispadnem ni
bolja, ni jača, ni pametnija, ni hrabrija nego što jesam…
U tom neskrivanju istine videla sam svoju šansu za spas…
Ovo nije knjiga ni literatura, ne, ovo je samo zapis moje
uboge duše. Ne zamerite mi što nisam koristila ništa od
onog što kao školovan pisac znam da bih stvari ulepšala
ili učinila prihvatljivijim ili dopadljivijim…
Nisam htela, ni smela…
Kad je čovek na ivici života, jednom nogom sa one strane,
više mu je svejedno šta će bilo ko osim dragog Boga
misliti o njemu…
Sa taštinom se raskrsti već na drugom stepenu bola…
Ljubav je najveća tajna kosmosa, ali nažalost tajne
ljubavi se ne mogu primiti bez bola, patnje i stradanja.
Ko to ne razume, ko se plaši bolesnih, starih, siromašnih,
siročića, udovica, nikada neće dotaći tajnu Ljubavi… Ako
još uvek i najmanjim delom svoga bića osećate strah a ne
radost kada patnji gledate u lice, onda vam treba još jedna
infuzija ljubavi. Meni je trebao i treba ceo galon…
Neka vam ova knjiga bude znak posebne naklonosti da
ja, kao najgora od vas, nečemu ipak služim, da vam moje
muke i tuge posluže za skraćenje vašeg puta Ljubavi… Jer
Spas 2 11
sve na ovom svetu ima svoju svrhu i mesto, a tako često
ne vidimo i ne razumemo znakove koje dobijamo… Neka
moj bol služi da vi ne osetite bol…
Svaka suza, svaki pad, svaka nesreća tu je samo za nauk
o ljubavi… Ne plašite se, jer gde je strah, ljubav više ne
boravi…
Kako ćemo znati da smo negde stigli? Da smo se bar
malo pomerili?
Tako što nećemo osuđivati, tako što se nećemo plašiti,
tako što se nećemo vređati, tako što će nas više usrećivati
tuđe nego svoje, tako što nećemo brinuti, tako što će naša
ljubav postati jača od našeg straha… Jer na kraju straha
neće biti…
Jednostavno, a tako beskrajno teško.
Ono što ne vidimo nekada je milion puta jače od onog
što verujemo da vidimo. Ono što ne možemo da opipamo
milijardu puta je opipljivije od onog što verujemo da
pipamo… Naša čula se igraju sa nama i obmanjuju nas,
samo ljubav nam daje pravu sliku stvarnosti. Stvarnosti
naše duše…
Sve što želimo već nam je dato, ali ga često ne vidimo
dok ga bol ne osvesti… Kad padnemo i osetimo bol, to je
znak da odemo kod lekara da nam previje ranu i stavi gips
ako je nešto slomljeno, kad osetimo duševnu bol, to je znak
za hitnu intervenciju i promenu naših misli. Nažalost, neki
od nas dejstvuju kasno i onda je bol mnogo veći.
Vrlo brzo, čim steknemo neko saznanje, mislimo da smo
bolji od drugih i onda se survamo više nego ikada… Neka
vas moj pad, neka vas moje muke, neka vas moj bol spreči
da činite iste greške…
Samo tome služi ova knjiga i zato je došla do vas…
12 Isidora Bjelica
Napisala sam sve ovo u nadi da će vam ova knjiga
pomoći da vaša bol bude manja. Da vam put bude manje
trnovit, da shvatite da je sve što se događa za naše dobro,
čak i kad izgleda suprotno.
Mnogi nas u bolu i muci napuste, ali anđeli, anđeli na
zemlji uvek se pojavljuju onda kada ih i ne očekujemo…
Neka vam ovo delo posluži kao mala prečica do ljubavi
i štit od bola i patnje… To je moja radost i sreća.
Zaboravite smešne i krhke parametre kratke stvarnosti,
već merite večnošću.
Volim vas
Svakom svojom rečju,
Isidora