Шта је сродна душа....?

[Наташа81]

  On 21. 8. 2014. at 18:40, Жељко рече

По отрежњењу та тзв. сродна душа углавном постаје главни непријатељ.

 

    facenew22222222

Својевремено ми је речено: "Бојим се да је мајка твога мужа нероткиња"

[Наташа81]

  On 21. 8. 2014. at 20:29, Kaludjerovic Sreten рече

postoji srodna dusa.eto Slobodan je ovde pronasao srodnu dusu i slozio se sa njom zahvaljujuci ovom podforumu za upoznavanje

Изузетак који потврђује правило   

[JESSY]

"Ljubav izmedju dvoje ljudi čije se aure harmonično stapaju,
proizvodi vibracije o kojima pjesnici pišu i koje mogu ispoljiti nevjerovatnu magičnost.
Ponekad se dogadja da u trenutku kad se muškarac i žena sretnu,
oboje instinktivno prepoznaju svoje drugo ja i to u očima onog drugog.
Oči se ne zovu bez razloga ogledalo duse.
Ovakvih dvoje ljudi u trenutku osjete nepobitnu činjenicu da su već bili,jesu,i da će uvjek biti JEDNO;
čak i onda kada je moguće da se vjekovima opiru svojoj sudbini i pokušavaju da izbjegnu jedno drugo.
Ponekad bez ijedne izgovorene riječi,oni znaju da samo jedno kroz drugo mogu stici do jedinstva i da samo ako su zajedno mogu biti kompletni u svakom pogledu.
Muškarac i žena ,koji su pripadajuće duše,gotovo da ne moraju da izgovaraju rijeci Volim te...nijedan čovjek ne moze pokidati veze izmedju njih dvoje,čak ni oni sami.
Sila koja je njih dvoje tako kreirala,svemoćna je i neuništiva.
Veza izmedju njih dvoje moze oslabiti,njihovo konačno ujedinjenje se može odložiti,ali se ne mogu razdvojiti.
Ona je utkana u točak vremena,diktirana slobodnom voljom Viših Andjela.

Sigurno da je više od slučajnosti da se Pripadajuće Duše, širom vascelog zemaljskog šara,nadju u istom trenutku na istom mjestu.Odredjene duhovne energije jesu tu da brinu oko njihovih susreta,sa istom sigurniošću sa kojom se brinu za migracije ptica i padove kometa i te energije jesu vodjene istim Univerzalnim Zakonom,zakonom Karme. Sudbinske veze ne mogu biti razdvojene čak ni kroz iskustvo smrti,izuzev kroz kratke periode zemaljskog Vremena u sadašnjem životu.Za vrijeme ovakvih perioda razdvojenosti,bez obzira na dužinu njihovog trajanja,obe osobe se osjecaju veoma usamljene, prazne i nekompletne.Pa ipak,i pored tih povremenih »praznih hodova«njihovog zajedništva, i tada postoji konstantna pulsirajuća veza medju njima,bez obzira da li su medjusobno udaljeni hiljadama milja. Ovakva »čuda«se mogu objasniti zakonima metafizike. Meta je rijec grčkog porijekla i znači iznad. Ajnštajn je to znao. Ljubav je mnogo vise od običnih osjećanja,ljubav je pozitivan elektroimpuls. Čak i onda kad se otkrije Pripadajuća Duša,veoma često se pojavljuju komplikacije u vidu testiranja,koje izazivaju dugotrajni bol.Samo onda kad se kontinuirano upraznjavaju tolerancija i prastanje,bol se može izbjeći.Uzvraćanje na bol,bolom,može samo da izazove još više obostranog bola,kroz karmičke uzročno-posledične efekte. Pjesnik Emet Fox:«Ne postoji razdaljina koju ljubav ne moze premostiti,ne postoji bolest,koju snažno projektovana ljubav ne moze izliječiti,Ljubav može izvojevati sve pobjede.Ona je koncentrisana kinetička energija,najjača sila u Prirodi.I samo kad biste mogli održati ljubav cijelog života,nebi bilo sna koji ne biste mogli pretvoriti u stvarnost."



Linda Gudmen

[JESSY]

[JESSY]

ČEKAJUĆI SRODNU DUŠU: Gde je moja druga polovina?

 

Za nesrećan brak mnogi krive činjenicu da nisu sa pravom osobom, pokazuju istraživanja. Posle kraha veze, ljudi nastavljaju da traže dalje držeći se istog šablona i stalno se razočaravaju

 

 

 

•  

•  

•  

Kada je Džon Lenon "iscrtavao" bajku u kojoj su on i Joko Ono glavni junaci, govorio je da je to reinkarnacija snažne ljubavi Napoleona Bonaparte i Žozefine. I da njihove duše više ne lutaju, jer su pronašle svoju drugu polovinu.

Nije on ni prvi ni poslednji verujući ovog kova. Ta rapsodija vere i iščekivanja druge polovine odavno se i udobno ugnezdila na svim kontinentima. A, sve je počelo od Aristotela, koji je rekao da se ljubav sastoji od jedne duše nastanjene u dva tela. Tako se na temelju antičke misli razvila teorija o lutanju sa višim ciljem. Naša duša putuje kroz prostor, savladava prepreke, prolazi kroz iskušenja. Traži nas godinama, ponekad decenijama, možda zauvek. Ako nas ikada sretne. Jer, sasvim je živa i podteorija da ćemo ceo život oploviti bez svoje druge polovine, baš kako je zapisano u drevnom mitu koji se uporno reprodukuje kroz nova literalna i filmska ostvarenja. Dok je za jedne taj zanos u rangu verovanja u vilenjake i Deda Mraza, drugi na njega nisu imuni. I valjda otuda sva ona istraživanja koja pokazuju da neki ljudi za nesreću u braku krive činjenicu da nisu sa pravom osobom. Ne uspeva im da se u svojim partnerima ogledaju, a protokol mita to zahteva. I kako onda živeti bez svog odraza?- Pre nego što smo se upoznali, bili smo samo pola osobe. Napokon smo postali celina - objasnio je čuveni britanski muzičar.

Psihoterapeut dr Zoran Milivojević na početku priče kaže da je istina da mnogi pate zato što im se čini da izborom partnera nisu postali celina. Repovi iz Stare Grčke još se vuku. Tamo je dominiralo verovanje da su nekada postojala savršena bića andro-gini ili muško-ženci koji su služili bogove, a onda su oni odlučili da ih zamene, jer su toliko bili idealni.

- Da bi ih oslabili, bogovi su ih presekli i tako su nastali muškarci i žene - objašnjava sagovornik "Života plus". - Međutim, ove polovine su zadržale sećanje na simbiozu i kao lude su tražile onu drugu izgubljenu polovinu, a kada bi je našle, grčevito su se spajali. Mnogi su upili tu predstavu u detinjstvu ili mladosti, drže je se tokom života, pa su spremni da čekaju onoliko koliko treba samo da bi dočekali ono pravo.

NE MOGU SA TOBOM, NE MOGU BEZ TEBE- U terapiji sa parovima susrećem ljude koji se veoma vole i žele da ostanu zajedno, ali nisu u stanju da uspostave čvrstu, stabilnu i dugotrajnu vezu. To znači da ni ljubav nije dovoljna za sreću. Potrebno je da partneri imaju uklopljive predstave o zajednici, a ne samo da se vole - kaže Milivojević.

Hipotetički izgleda da bi čekanje, koliko god trajalo, trebalo da se pozlati. Ako pronađemo svoj odraz u ogledalu, živećemo srećno do kraja života. Međutim, psihoterapeut nas podseća da je izraz "romantična ljubav" u početku bio pogrdan i da se odnosio na zanesenjake koji su iščekivali da im se dogode sadržaji iz romana. Amnezija je učinila da i danas mnogi traže tu idealnu, jedinu, pravu ljubav za sebe. Problem je što, iz ugla većine stručnjaka, idealni ne postoje, pa se idealizacija nužno završava razočaranjem. Osoba koja je bila očarana i nije dobro percepirala stvarnost postala je - razočarana.

- Ljudi misle da je zaljubljivanje prva faza ljubavi i obrazac po kojem će doći do prave osobe. I zato je toliko više ili manje razočaranih. Mnogi i posle kraha nastavljaju da traže dalje, ali se drže istog šablona. Zato se stalno razočaravaju. Neki ostaju polurazočarani, sa doživljajem da su sebe i svoju sreću žrtvovali zbog braka, dece ili okruženja, ne dočekavši pravu ljubav - objašnjava psihoterapeut.

Dok jedna struja stručnjaka pokušava da nas oslobodi ovog verovanja, druga nas uporno na njega vraća. Savremena literatura definitivno nije očišćena od bajkovitih priča ili čak praktičnih saveta kako da prepoznamo svoju srodnu dušu. Tako doktorka Karmen Hara kaže da ako sretnemo osobu sa kojom komuniciramo bez reči, ne treba da sumnjamo. To je ta. Ona tvrdi da srodne duše mogu da se čitaju kao otvorene knjige.

PRAVA LjUBAV (NI)JE SAMO JEDNAAko pretpostavimo da postoji srodna duša, da li mora biti isključivo jedna? Psihoterapeut Odri Čepmen u knjizi "Kako stići do prave ljubavi" tvrdi da tokom života možemo da sretnemo nekoliko osoba koje ispunjavaju taj uslov. Milivojević kaže da, kada neko veruje da postoji samo jedna srodna duša, u stalnom je strahu da će pogrešno izabrati i zato je uvek neodlučan i pasivan. A zapravo, dodaje, uvek imamo više mogućnosti da pronađemo partnera sa kojim ćemo biti srećni.

- Neretko jedna drugoj završavaju rečenice, u isto vreme posežu za telefonom kako bi se čule, a vrlo često osećaju kako bi umrle jedna bez druge - kaže Hara.

Njena istomišljenica, klinički psiholog Sju Džonson tvrdi da srodne duše tačno znaju kako da odgovore na emocionalne signale svog partnera. I to je ono što ih čini posebnim.

S obzirom na to da je danas mnogo usamljenih bića, to bi onda značilo da još nisu pronašli drugu polovinu ili da je nisu prepoznali. Ali, takvo čekanje ponekad preskupo košta, ako ga realnost sa kamatom naplati. Neko svesno pristaje na samoću, neko sebi uskraćuje roditeljstvo. Nisu isključene ni prevare bračnog druga, kao posledica hroničnog nezadovoljstva, a sve sa idejom da se u nekoj drugoj postelji krije pravi. Truli kompromisi koji će kad tad eksplodirati su jedan od mogućih scenarija. Pa šta je onda pametnije - čekati idealnog ili pristati na usidrenje bez ushićenja, a onda zažaliti?

- Kada ljudi idealizuju ljubav, najverovatnije je da neće biti zadovoljni, jer tako nešto ne postoji. Jedni ne žele da prave kompromise i ostaju sami, nadajući se da će bar u kasnim godinama naći srodnu dušu, a drugi se u strahu od samoće svesno vezuju za osobe koje za njih nisu dobre. I jedni i drugi pate. Lično se zalažem za to da razumno počnemo da promišljamo ljubav i veze, kako bismo mogli bolje da izaberemo, realističnije očekujemo i tako živimo zadovoljniji i srećniji - savetuje Milivojević. 

Psihoterapeut naglašava da srce i mozak moraju da sarađuju, kao što je važan osećaj prihvaćenosti i sigurnosti u partnera koji nam se dopada mentalno, a seksualno nam je privlačan. Dodajmo tome još nužni paket vrednosti i sličnih pogleda na ključna životna pitanja, ali ne na sva i ne u svemu. Potrebno je da nas neko oseti i da mi nekog osetimo. Ako je to polazna osnova za trajnije zadovoljstvo, a želimo da ga ostvarimo, onda nije bitno da li smo verujući ili nam je odrednica "druga polovina" smešna. Možemo da se nađemo na pola i, na primer, poverujemo filozofu i piscu Ričardu Bahu, koji kaže:

- Srodne duše nisu one koje su potpuno iste kao mi, već one koje imaju ključeve za sve naše brave i brave za sve naše ključeve. 

 

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.676.html:622510-CEKAJUCI-SRODNU-DUSU-Gde-je-moja-druga-polovina

[LogosAgape]

Sodna duša je Bogom dano a ničim zasluženo stvorenje,
neki kažu mit utehe, drugi kažu jedna od nekoliko,
Ljubav je stvaranje smisla, makar ga zvali duša,
nije bilo koja, ona je ta koja jednako stvara.

[JESSY]