Страдање хришћана у Сирији - Сузе које свет не види

[Иван Ивковић]

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.

 

Показасте се као светле светиљке, божански мученици, сву творевину светлошћу чудеса озарујете, од болести нас ослобађате и дубоку таму увек одгоните: Молите се непрестано Христу Богу за све нас.

[Иван Ивковић]

Хришћанске жртве „Исламске државе“ – нови мученици за Христа

 

 

Дванаeст хришћана пало је од руку терориста «Исламске државе». Узрок звјерских егзекуција било је то што жртве нијесу хтјеле да се одкрену своје вјере, саопштава информативни портал «Линга».

 

О редовном чину мучеништва хришћана које се десило 28. августа ове године испричали су волонтери-чланови групе за хришћанску међусобну помоћ који су у том периоду радили у једном селу близу Алепа.

 

Према ријечима очевидаца, прва жртва такфириста био је дванаестогодишњи син шефа групе за хришћанску помоћ. На очеве очи злочинци су сурово претукли дијете, а затим су предложили оцу да се одрекне Христа у замјену за синовљев живот. Пошто је отац одлучно одбио, дјечака су разапели заједно са двојицом других Спаситељевих сљедбника.

 

Другу групу заробљних хришћана терористи су одвели ван села. Међутим, послије одбијања свих чланова групе (било их је осморица) да пређу у ислам, Идиловци су јавно силовали двије хришћанке од двадесет девет и тридесет година, да би их затим обезглавили заједно са осталим мученицима. Свједоци злочина испричали су да су непосредно прије смрти хришћани «славили Христа, молили се «Оче наш», а једна жена је имала осмјех на уснама док је изговарала Исусово».

 

Са арапског: Фарес Нофал

Са руског: Марија Живковић

Извор: Православие.ру

[JESSY]

Малула: сузе које свет не види

   

   

         Велика скулптура Дјеве Марије тужно са висине гледа разорени град. Фото: Александар Коц, Дмитриј Стешин

 

 

Наши ратни репортери Александар Коц и Дмитриј Стешин су видели како живи хришћански град-светиња после најезде исламских терориста.

Познате уличице које се као поточићи разливају по граду који се сместио у кланац. Полако идемо с мајорем сиријске војске и сећамо се како смо пре две године као спринтери трчали између зграда из којих се пуцало. Било је апсолутно немогуће схватити ко пуца и одакле.

Арапски телевизијски канали су саопштавали да град само што није ослобођен од исламиста. Али испод једног у низу зидова од самана који нам је послужио као несигуран заклон, било је јасно да су вести далеке од стварности. Као и спасоносан излазак из града до којег је требало савладати само пар квартала. Њима је с одвратним звиждуком јурила смрт, штекћући између зграда, у цигленој прашини превијани су тешки рањеници, иза ћошка су «заливали» из калашњикова не гледајући. А онда су одједном појурили...

Војска и локално хришћанско становништво нису издржали притисак одреда од неколико хиљада терориста који су се појавили иза либанског гребена. Снаге владе су покушале да освоје град фронтално, али су сваки пут биле потиснуте из Малуле. До вечери смо успели да изађемо заједно с хаотичном бујицом избеглица. Причали су страшне ствари – како су у куће хришћана упадали терористи, како су стрељали, клали, батинали до смрти... Тада још није било «Исламске државе» (организација је забрањена у Русији – Ред.) и «цивилизовани свет» тада још није делио опозицију на «умерену» и терористичку. Зато је и трагедија овог градића у којем се и дан-данас говори на арамејском језику – на којем је проповедао Христос, - прошла незапажено за Запад.

[JESSY]

                                    

 

                                          Ретки пролазници сваки пут с ужасом гледају рушевине. Фото: Александар Коц

 

Стојимо поред хотела «Сафир» који је претворен у прах, на импонзантној висини, с које су пре две године овај град исламисти нештедимице отварали ватру из свих врста оружја. Одавде се свака улица види као на длану. Тек овде човек схвата колико су узалудни били покушаји армије – војска је гађана директно, као на стрељани. Велика скулптура Дјеве Марије тужно са висине гледа разорени град. Разбијене колибе, минирани крстови храмова, ретки пролазници...

 

Одавде су хорде терориста силазиле у град уским стеновитим кланцем, који је некад представљао туристичку маршруту. Овде су још увек на сваких 20 метара за зид причвршћене корпе за смеће – људи у Сирији знају да чувају своје светиње. Предање гласи да је управо овде свој пут завршила света Текла, ученица апостола Павла. Након што ју је протерао антиохијски владар пешке је кренула у Каламуну доносећи хришћанско учење и исцељујући болесне. У извесном тренутку снага ју је напустила, а најближе село је било иза високе планине. Света Текла је пала на колена и завапила је ка Господу. Планина испред ње се расцепила, направио се узак пролаз. Данас он води право до манастира Свете Текле, једног од најпоштованијих места ходочашћа за хришћане Блиског истока.

[JESSY]

                                    

 

                                 Где год човек да погледа наилази на трагове изругивања и скрнављења. Фото: Александар Коц

 

 

У току првих месеци окупације монахиње и настојатељица су остале у храму, није им било забрањено да служе и западни медији су чак неколико пута гануто саопштавали о верској толеранцији «Фронта Ан-Нусра». Кад пиар више није био потребан, монахиње су заробљене. После 100 дана заточеништва замењене су за жене терориста. Уз помоћ либанских специјалних служби. Запад је равнодушно ћутао. Али манастир је до тада био похаран. Још увек је затворен, само старији стражар, који говори на древном језику који нико не разуме, стално живи при храму. Стражар нам отвара капију звецкајући свежњем кључева. Одлично, у трен ока је схватио да смо из Русије. Сагињемо се и провлачимо се за њим у пећину. Стражар мрмља:

- Руси! Руси! – и показује нам икону.

 

 

У манастирима иконе, чак и оскрнављене, стоје на поду код изгорелих олтара. Фото: Александар Коц

[JESSY]

У келији свете Текле, на зиду, директно код улаза, где пада зрак светлости, виси Владимирска икона Богомајке, насликана у стилу старе руске школе. Келија је потпуно изгорела – али су иконе благовремено однете и сакривене. Терористи су у пећину убацили аутомобилске гуме и црна гареж од гума помешала се с гарежи од цвећа, које су овде паљене стотине година. И свуда, где год да човек погледа, наилази на трагове изругивања и скрнављења. Неке светиње – старински мозаици на камену – потпуно су уништене. Скинуте су длетима. Терористи нису пропустили ниједан хришћански симбол који би им запео за око, у овој мржњи према туђој вери било је нечег пакленог, демонског и нездравог. Захватило је светиње као шумски пожар и нетрагом нестало. Смеће и крхотине су очишћени, гареж је опрана. Иконе, чак и оскрнављене, стоје на подовима код изгорелих олтара. Чекају рестаурацију и освећење. Већ смо одлазили кад су се у манастиру појавиле две девојке – дошле су код Текле. У фармеркама и блузицама, без марама. За шта су могле да моле праведницу? Можемо само да нагађамо прилично тачно – да неки момак обрати пажњу на њих, да ближњи буду здрави и да у Малули буде мир.

 

                                                

 

                   Исламисти-«опозиционари» су опљачкали цео град, не пропустивши ниједан храм, ниједну стамбену зграду. Фото: Александар Коц

[JESSY]

Она је сад пуста, вратило се десетак одсто становника. Исламисти-«опозиционари» су опљачкали цео град, не пропустивши ниједан храм, ниједну стамбену зграду. И људи не журе да се врате кући. Можда, слаби духом, нису хтели да живе у близини својих оскрнављених светиња, које нису успели да одбране или сачувају? А можда грађани не верују да су терористи заувек потиснути? Али има оних који верују, нису сви пали у очај, видели смо! На прозоре-пушкарнице кроз које су пуцали снајпери већ су уграђена стакла, а крв је опрана са симсова. Довезли су цемент, мешалице за бетон – поправљају оно што су пројектили оштетили. У Теклин манастир је враћено звоно и сваког часа ће у свој духовни дом доћи монахиње-мученице. Све ће се вратити, искушење је било велико, али се могло издржати.

 

                                

 

                                 Сад је градић пуст, вратило се десетак одсто становника. Фото: Александар Коц    

 

Комсомолска правда

Александар Коц, Дмитриј Стешин

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/87086.htm

[Дијана.]

Take a look at these pictures just in case being so much obsessed about the incident of Paris you don't have any idea about what's actually going on in Syria now after the invasion of France.
I've collected these pictures from Instagram.So I ain't assuring that all are from the recent Syria Attack.But some of the pictures are definitely recent like the one where "Love from Paris" is written on a bomb.But it's actually happening there.Everyday & Every single moment.You can't deny that!

Still there'll be no Celebrity tweets in Tweeter.
There'll be no filters for profile picture in Facebook.
No actual news coverage by the Media.
No BBC & No CNN
No hashtags No tears 
No powerful voice to speak for the Syrian innocent people.
‪#‎Syriaattack‬
‪#‎prayforsyria‬
‪#‎prayforpeace‬
‪#‎prayformuslims‬ 
‪#‎prayfortheworld‬ 
‪#‎prayforthehumanity‬

 

 

 

 

Izvor

[Иван Ивковић]

Двојица сиријских архијереја отетих у априлу 2013. су погубљени?

 

 

Према неким извјештајима, двојица сиријских архијереја отетих у априлу 2013 – Митрополит алепски Антиохијске патријаршије Павле и сиро-јаковитски Митрополит Алепа Јохана Ибрахим – су погубљени.

 

„О овоме је у сриједу говорио Родерик Хури, лидер Машерика, једине православне странке на Блиском Истоку, у разговору са Сергејем Гавриловим, координатором међустраначке парламентарне групе Државне думе Руске Федерације“, саопштио је новинару информативног портала Интерфакс извршни секретар парламентарне групе Олег Јефимов.

 

Према његовим ријечима, лидер странке Машерик је, позивајући се на изворе у Турској, Гаврилову казао да су представници сјевернокавкаских радикалних група, заједно са Ал-Каидом учествовали у отмици архијереја.

 

Притом, извор је навео изјаву припадника терористичке групе, Дагестанца Магомеда Абдурахманова, који је лично потврдио своје учешће у отмици.

„Извор је саопштио да је Абдурахманов показао видео снимак отетих епископа, тврдећи да су погубљени“, казао је Јефимов.

 

Међустраначка парламентарна група намјерава да се обрати властима Турске за потврду о привођењу Абдурахманова и информације које је он пружио о убиству хришћанских архијереја отетих 2013.

 

Са енглеског: Александар Орландић

Извор: interfax-religion.com

Фото: pravmir.com

[Santi]

Jako puno izbeglica koje se trenutno nalaze u Beogradu, porodice iz Sirije, su hrišćani. Nije ih toliko bilo prošle godine.

[Дијана.]

Ми нисмо ни свјесни да и данас хришћани страдају као у првим вијековима, ни колика опасност свијету, прије свега хришћанском, пријети од све милитантијег ислама. 

[kamila]