Зашто си либертаријанац?

[Grizzly Adams]

Занимљиво...

 

Људи постављају своје слике са објашњењем зашто су "слободарци": http://whylibertarian.tumblr.com/

 

[CecaV]

Зато што не знам шта је најбоље за друге.

[Grizzly Adams]

Зато што волим живот.

[Млађони]

Zato sto nisam liberatijanac. Ali sam libelar jer od centristickih, apsolutistickih ideologija nema vajde i kada god smo "pobediulI" neki korak apsolutisticke vlasti, covecanstvo je napredovalo. 

[CecaV]

Zato sto nisam liberatijanac. Ali sam liberal jer od centristickih, apsolutistickih ideologija nema vajde i kada god smo "pobediulI" neki korak apsolutisticke vlasti, covecanstvo je napredovalo. 

samo pazi da ne zastraniš uz one koji vrlo dobro znaju šta je dobro za ceo svet

   recimo vidi ovu kritiku

[Justin Waters]

Ja se isto ne deklarisem kao libertarijanac. 

 

Neke libertarijanske ideje su mi bliske, poput zalaganja za slobodno trziste i sto manji upliv drzave u ekonomske tokove, dok opet sa druge strane ne svidja mi se bas to kompulsivno odricanje drzavi da ima bilo kakav vid kontrole nad bilo cim. 

 

Misljenja sam da za sad u ovom trenutku libertarijanska ideja kako se sprovodi, lici jednako na komunisticku ideju, i da je prema tome utopija. Kada bi se libertarijanci zadrzali samo na tome da propagiraju slobodno trziste, slobodu kretanja, i sto manji upliv struktura vlasti na ekonomiju, onda bi to manje vise bilo uredu, ali preslo se neke granice i libertarijanizam se sad prakticki ne razlikuje od anarho-kapitalizam, izuzev sto anarho-kapitalisti jasno kazu da bi oni da se ukine bilo kakav vid drzave, dok libertarijanci drze da je drzava makar minimalna potrebna, ali zato deklarisu kao nuzno zlo.

 

Zasto to ne pije vodu, razlog je jednostavn, nisu svi narodi na ovom svijetu istog mentaliteta, iste kulture, istih karktera tako da se moze mantrati jedna te ista parola za sve. 

 

Evo vec ce godinu dana kako sam u Bangladeshu, i ono sto sam ovdje vidio iznedailo me je poprilicno. Ok znam da na onom nasem vrlom balkanu ljudi nisu ponekad svi svoji na temu politike, ekonomije i kako organizovati drustvo, ali ono sta su ljudi u Bangladeshu, balkanci su za nobela. Na neko pitanje sta mislim sta bi pomoglo ovdje ljudima da krenu da prosperiraju, pravo da kazem ne bi znao reci osim sto bi mi prvo palo na pamet a to je kloni se ove drzave ako ti je namjera da postignes nesto. Da li bi pomoglo najpre jedan diktator koji bi onda postepeno predavao vlast demokratiji pojma nemam. 

 

Takodjer malo sam se upoznao i sa Singapurom, i to ekonomsko cudo koje i jeste cudo, poprilicno je pod autoritativnom kapom vlade. Istina je, a sa libertarijanske tacke gledista, i paradoks, da je singapurska vlada totalno libertarijanski orijentisama ka ekonomiji, ali zato druge sfere javnog zivota, pravo, kultura, mediji, policija, vojska, imaju takoreci diktatorsku ulogu. Ako zivis tamo i normalno radis, bice ti super, okruzenje je dobro, se odlicno organizovano, ali ne smjes kritikovati vladu i baviti se njenim grijesima, jer mogao bi zavrsiti u zatvoru recimo. 

 

Njemacka je takodjer jedan libertarijanski paradoks. Imaju poprilicno jaku ekonomiju, koja je zasnovana na regulisanoj privredi. 

 

Ima jos da se nabraja primjera, ali koji samo pokazuju da cista libertarijanska prica nije nesto jedino ispravno i najefikasnije, a narocito nije primjenjivo na sve narode ovog svijeta. 

[CecaV]

Ja se isto ne deklarisem kao libertarijanac. 

 

Neke libertarijanske ideje su mi bliske, poput zalaganja za slobodno trziste i sto manji upliv drzave u ekonomske tokove, dok opet sa druge strane ne svidja mi se bas to kompulsivno odricanje drzavi da ima bilo kakav vid kontrole nad bilo cim. 

...itd...

 

Njemacka je takodjer jedan libertarijanski paradoks. Imaju poprilicno jaku ekonomiju, koja je zasnovana na regulisanoj privredi. 

 

Ima jos da se nabraja primjera, ali koji samo pokazuju da cista libertarijanska prica nije nesto jedino ispravno i najefikasnije, a narocito nije primjenjivo na sve narode ovog svijeta. 

Sviđa mi se kako pišeš. Slažem s tobom da neki narodi u datom istorijsko-ekonomskom momentu ne bi profitirali od čistog laissez-faire principa.  Pre svega zato što bi ljudi strahovito gladovali bez dršavne socijale.    A Nemačka?  Iako je nemačka ekonomija jaka, imaš gomilu opravdanog nezadovoljstva ... pitaj nekog nemca koji voli fiskalni konzervativizam, veću odgovornost i više ličnog izbora.

[Grizzly Adams]

Зашто би то био "парадокс"?

 

Немачка економија је јака зато што њихов ордолиберализам није пореметио структуру привреде колико то чини скоро отворени социјализам у другим државама, али просечна немачка плата је и даље скоро дупло мања од просечне америчке.

 

Велика превара ове савремене псеудо-економије је што је људе уверила да се "снага привреде" гледа кроз "агрегатне вредности" попут GDP и слично. Па онда то користе да људе преваре на тотално бесмислене и деструктивне потезе државе.

 

Шта је циљ привреде? Да људи, појединци, живе добро. Шта је онда показатељ благостања? Колико тај појединац зарађује, колико има, шта може себи да приушти. То је главно. А колика је "агрегатна тражња" то су само шарене лаже које дворске луде користе да људима скрену пажњу док их краљ краде...

[Срђан Шијакињић]

просечна немачка плата је и даље скоро дупло мања од просечне америчке.

 

Али да ли ово значи да просечан човек, или највећи број људи како год, живи боље у САД него у Немачкој? И са друге стране да ли у Немачкој, као у САД, 15ак до 20 посто становништва живи испод границе сиромаштва? (Ако су подаци које налазимо у медијима тачни.) 

[Grizzly Adams]

Кад читаш у вестима те ствари треба добро разумети о чему се ради. Разлике у култури...

 

"Poverty limit" или "граница сиромаштва" није еуфемизам за гладовање, него конкретна бројка коју влада САД објављује сваке године. Тренутно је то негде око $24,000 годишње. Значи они сваку особу која зарађује мање од тога кажу да је "испод границе сиромаштва". А то је одприлике просечна немачка плата... Што значи да би се код њих 50% Немаца водило као "испод границе сиромаштва", а 80% Амера живи боље од просечног Немца.

 

Да напоменем - многи од људи који зарађују толико уопште нису сиромашни, него на пример млади људи који још увек живе код родитеља и раде неки једноставан посао. Далеко од тога да гладују, за њих је та кинта супер. Касније кад стекну искуство зарађују пуно више.

[Срђан Шијакињић]

Тренутно је то негде око $24,000 годишње. Значи они сваку особу која зарађује мање од тога кажу да је "испод границе сиромаштва". А то је одприлике просечна немачка плата...

 

Не бих да ти противречим рпевише, пошто си ти на лицу места  па сигурно боље знаш о чему причаш него ја, али 2 хиљаде долара месечно је око 1500 евра, што је ипак значајно мање од просечне немачке плате - ако су подаци који се налазе на нету тачни, она је око 2200 евра. Е сад, не знам како стоје трошкови живљења у САД и у Немачкој. И не знам да ли је то зато што се те приче више потенцирају у филмовима и популарној култури кад је САД у питању, али имам утисак да у Немачкој и Скандинавији рецимо, нема толико контраста у смислу богати - сиромашни као у САД, пошто се стиче дојам да у САД има релативно много људи, поготово мањина, који буквално и гладују, или нису далеко од тога...

[Grizzly Adams]

Па не знам на основу чега то можемо да закључимо, требала би наме нека озбиљна статистика. Са тим филмовима и "документарцима" треба бити опрезан јер их праве људи који имају неку намеру.

 

Мој општи утисак је - ово што имају Амери нигде нема. Мислим на лову, стандард, услове за живот... И то се још жале да је "криза".

[Иван ♪♫]

Сви колективисти/тоталитаристи са којима сам дискутовао без изузетка потежу некакав аргумент о самоодржању, нешто из емоције угрожености. Треба им јак вођа који ће лупити шаком о астал и исправити неправде. Треба им строга контрола над људима и присила јер кажу људи су покварени, плаше се људи. Ако би дозволили индивидуалне слободе, нико не би хтео да се жртвује за нацију и пропали бисмо, нестали и сл.

Код човека има пар неких ступњева, рекао бих, први је нагон за преживљавањем, следећи за размножавањем, па онда дођу емпатичне ствари култура, филозофија итд. Ова њихова аргументација је из нагона за преживљавањем. Што није ни чудо на истоку, код нас, код Руса, и слично, где су људи вековима на ивици, нема сигурности чак ни у миру.

Али, проблеми се не могу решавати емоцијама, већ разумом. У овом случају колективизма није чак ни на краћи рок добро, а на дужи знамо да је катастрофа.

Кажу људи су покварени. То је прећутно стављање себе на позицију једине правде, мисле да ако ствари буду по њиховом да ће то бити једино исправно и праведно. Кажеш људи су покварени, а желиш малом броју људи да даш апсолутну власт. Кажеш тај треба да буде врлински човек. Срећно с том идејом. Чак и ако нађеш поштеног, иза њега неумитно долази покварен (уосталом и сам си рекао: ,,људи су покварени").

Али зато, ако постоји слобода, ако власт није сконцентрисана у малом, онда ће се разни супротстављени интереси међусобно поништити. И зато не може доћи до катастрофе до какве долази кад император једини има слободу да тера свој ћеф и интерес.

Само слободна друштва, где свако има слободу да живи и ради, без да буде поробљен, постају јака, успешна, богата и моћна друштва, што историја и потврђује. А самим тим се и проблем угрожености реши сам од себе.

 

[Стаљиново унуче]

Како рече један другар одавде ови што мисле да су лиоберали у ствари су највећи тоталитаристи. Слажем се са њим.

 

 

Е да пита учитље у школи ко је либерал,устану сви сем Перице,

пита учитељ Перицу а ти ниси либерал?

Не ја сам традиционалиста-

А зашто?

Јер су ми мама и тата традицоналисти.

 

А да су ти тата и мама будале шта би ти онда био ?

 

Па онда бих и ја био либерал