Православље у Кини

[Оља]

У ПРЕСТОНИЦИ КИНЕ ПРОСЛАВЉЕН ДЈЕЧЈИ БОЖИЋНИ ПРАЗНИК

Пекинг, 16. јануар 2012. г.

На Свету седмицу, 15. јануара у Руском културном центру града Пекинга, представљена је дјечја недјељна школа Успењске цркве.

Дјеца су извела неколико представа по мотивима Христовог рођења и Свјатки (Свете седмице), а представљено је и луткарско позориште. У поздравном слову, настојатељ Успењског храма, јереј Сергије Вороњин истакао је добру традицију организовања сличних дјечјих прослава у сарадњи са Руским културним центром града Пекинга. На крају прославе сва присутна дјеца су добила поклоне.

У дјечјој прослави су учествовали многобројни гости, штићеници вртића из Пекинга „Теремок“, ученици млађих разреда средње школе Амбасаде Руске Федерације у Народној Републици Кини.

http://www.pravoslavie.ru/srpska/51006.htm

[Иван Недић]

У московски храм Мало Вазнесење (http://mvoznesenie.ru) посећују двоје Кинеза, филолози. Они живе у Кини, и повремено иду у Москву. У Малом Вазнесењу међу лаосом, иначе, има много академских грађана, уметника и сличних "луђака" , па је то привукло и њих, и једне године су решили да се крсте. Сведоче да од тада у Кини морају да крију да су крштени, јер би у супротном изгубили посао. Кинеско друштво уопште није позитивно расположено према хришћанима, напротив

[Danijela]

Пре 110 година, 4. јуна, на Духове био је хиротонисан Њен први архијереј, владика Инокентије Фигуровски.

[Guest]

Књига протојереја Георгија Флоровског“ Хришћанство и култура” на кинеском језику

7. Јун 2012 - 14:53

Књига “Хришћанство и култура” протојереја Георгије Флоровског објављена је по први пут на кинеском језику. Kњигу је издао Институт у Хонг Конгу за кинеско-хришћанске студије, уз подршку Православног братства Светих Апостола Петраи Павла у Хонг Конгу и Православне заједнице Свих светих Кине (из Сједињених Америчких Држава).

Комисија за превођење Православне књижевности на кинески језик одобрила је текст превода.

Извор: OCP Media Network

[Guest]

Брошуре о Православљу на кинеском језику

09 понедељак јул 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

У руском граду Хабаровску, који се налази 30 километара од границе са Кином, штампане су брошуре на кинеском језику, у којима се у кратким цртама излажу основна учења Православне Цркве. Ове брошуре ће бити доступне у парохијама које често посјећују туристи из Кине. Планирана је и њихова дистрибуција међу емигрантима који живе и раде у граду и широј области.

Текст брошуре је припремио протојереј Дионсије Позднајев, старешина парохије светих апостола Петра и Павла у Хонг Конгу, који је у мају ове године посјетио Хабаровску епархију. Током сусрета са епископом Хабаровским Игнатијем, о. Дионисије је предложио низ заједничких пројекта.

Један од предложених пројеката су и ове брошуре. Као што је о. Дионисије примјетио, ове брошуре ће посјетиоцима из Кине омогућити да се ближе упознају са руском традицијом и културом.

[Guest]

300 година од оснивања православне мисије у Кини

11 уторак дец 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

 

 

 

Поводом 300 година оснивања православне мисије у Кини, у Хонконгу се организују свечаности. Организовање тих манифестација  постало је могуће захваљујући Институту за кинеско-хришћанске односе, Кинеском универзитету Хонконга и локалном православном братству светих апостола Петра и Павла.

 

Литургију у храму светих Петра и Павла у Хонконгу 7. децембра је служио  Епископ бикински Јефрем, први проректор Хабаровске богословије.

Научници, свештеници и представници друштва организовали су округли сто и изложбу православне литературе на кинеском језику.

 

„Ми обиљежавамо годишњицу указа кинеског императора Кансија из 1712. године, захваљујући којем је у Пекингу званично могла започети своју дјелатност Руска духовна мисија“, казао је за Итар Тас настојатељ храма апостола Петра и Павла у Хонконгу, протојереј Дионисије Позднјајов.

 

Све је почело у 17. вијеку кад су Козаци бранили гранично утврђење Албазин на обали Амура и послије дуге опсаде били заробљени и одведени у кинеску престоницу. Цар се смиловао над храбрим војницима и учинио их поданицима, давши им мјесто за живот у сјеверо-источном дијелу Пекинга. Међу затвореницима је био и православни свештеник Максим Леонтјев. Међутим, након његове смри православна заједница  је остала без духовног руковођења. Петар Први је више пута интервенисао да се нови свештеник упути у Пекинг и да се тамо отвори Руска духовна мисија. Император Канси се одазвао на ту молбу 1712. године. Мисија је истовремено имала и дипломатске фунције. Више од тога, њени чланови су постали прве дипломате у Кини, али  и први руски научници синолози.

 

Данас у Народној Републици Кини Кинеска аутономна православна црква има четири храма. Међутим, у њима се не служи јер недостаје кинеских свештеника. Власти Кине ове године дозволиле су да се два студента пошаљу у Русију да студирају у православним богословијама.

 

Отац Дионисије је казао да је проблем што на кинеском језику има веома мало материјала о православљу, али да је ове године преведено и издато пет књига на кинеском.

[Срђан Ранђеловић]

 

Посета патријарха Кирила Кини допринеће стварању добронамерне атмосфере за развој православља у земљи. Ово уверење је изнео амбасадор Русије у НР Кини Андреј Денисов.

 

Ова историјска, према мишљењу амбасадора, посета већ је почела да даје прве резултате. Тако је, током два дана боравка патријарха Кирила у Пекингу било иницирано мноштво актуелних и битних за даљи развој руско-кинеских односа питања, наглашава Андреј Денисов.

 

Било је, на пример, речи о размени студената у области духовног образовања, о развоју духовног дијалога као дела дијалога цивилизација, што је важан елеменат хуманитарног блока наших билатералних односа. Ова посета је од значаја за нашу православну јавност. Фактички, колико је мени познато, то је прва велика посета Поглавара Руске православне цркве у неправославну земљу. Уколико изузмемо Пољску, коју је Његова Светост скоро посетио са изузетно значајном мисијом потписивања заједничког документа о примирењу народа двеју земаља.

 

Сасвим је могуће, да ће и ова посета патријарха Кирила Кини имати исто толико велики међународни јавни одјек, као и потписивање варшавског документа. Већ се данас у Кини све чешће говори о православљу, о којем је још пре неколико дана мало ко спомињао. Историја православља у земљи протеже се на више од 300 година, и развијала се претежно напорима руских мисионара, међутим задњих година дошло је до њеног пада. У аутономној кинеској цркви данас нема ни поглавара, ни националног свештенства. Веома је мало храмова. Многи су запуштени, јер према кинеском законодавству богослужење на територији Кине могу да држе само Кинези, који су примили православну веру. Данас их је само два. Добрим делом услед тога што су традиције православља напуштене у савременом кинеском друштву, православна заједница Шангаја, на пример, до данашњег дана не може да добије дозволу за богослужење у катедралном сабору који је посвећен икони Богородице „Посреднице грешнима“. Он се данас користи као изложбени простор и сви верски обреди су у овом простору забрањени. Уосталом чак у Пекингу, на простору цркве Успенија Пресвете Богородице при амбасади, не држе се литургије, него „сусрети са верницима“. Патријарх Кирил је уверен, да се путем мирног и пријатељског дијалога може спасити православље у Кини.

 

Државна власт Кине данас на разне начине тежи да допринесе изградњи хармоничног друштва, у којем би представници разних верских заједница дали велики допринос. Наравно да то није једноставан процес. Али се веома надам да ће резултат дијалога, који наша Црква остварује са државном управом за верска питања НР Кине, бити постепено решавање свих тих битних питања која су данас на дневном реду, уз пуно поштовање према законодавству Кине, са ослонцем на локалне ресурсе и уз Божју помоћ.

 

А да би локално становништво могло више сазнати о православљу, специјално је на кинески језик преведена књига патријарха Кирила „Слобода и одговорност“. Она садржи размишљања о томе шта је православна духовност, коју улогу има вера у стасању личности, шта је слобода и достојанство човека. Књига је већ изашла на неколико страних језика, међу њима на арапском, јапанском, хебрејском. Презентација кинеског издања, која завршава програм боравка Патријарха Руске православне цркве у Пекингу, биће одржана увече, 12. маја.

http://serbian.ruvr.ru/2013_05_12/U-ime-razvoja-pravoslavlja-u-Kini/

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Извор свих постављених фотографија:http://serbian.ruvr.ru/photoalbum/113062666/113062671/

[Срђан Ранђеловић]

Митрополит Волоколамски Иларион: За препород Православне Цркве у Кини постоје сви услови
 
 
 
О посети Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Кирила Кини у интервјуу који је дао РИА „Новости“ Олги Самсоновој, говорио је председник Одељења за спољашње црквене везе Московске Патријаршије, митрополит Волоколамски Иларион.
 

 
— Ваше Високопреосвештенство, у каквом положају се данас налази Православна Црква у Кини и да ли је државна признаје?
 
— Кинеска Аутономна Православна Црква је основана 1956. године. Већ тада је ситуација у земљи била прилично компликована и Кинеска Црква није могла да добије регистрацију као религиозна заједница, а касније, у годинама „културне револуције“ практично сва њена инфраструктура је уништена, многи храмови су срушени, свештеници су лишени могућности да обављају богослужења. Тек од 80-их година почеле су промене у религиозној политици државе, које су омогућиле да се, на пример, 1986. године обнове богослужења у Покровском храму у Харбину, где је до своје смрти 2000. године служио свештеник Григорије Чу. Међутим, после његове смрти у храму није било више свештеника, богослужења су практично прекинута и премда се храм формално сматра отвореним реално се у њему не одржавају службе.
 
— Који је циљ Ваших преговора с кинеском страном?
 
— Циљ наших преговора с Државном управом за питања религије Кине јесте нормализација положаја Кинеске Аутономне Православне Цркве управо као националне Православне Цркве Кине. То значи да она коначно треба да добије регистрацију у својству религиозне заједнице, да треба да има свог епископа, своје свештенике и отворене храмове. Међутим, постављање епископа је вероватно више коначна карика него међукарика, а оне карике које бисмо хтели да остваримо у току наредних година јесте пре свега постављање кинеских свештеника на службу у оним парохијама које су отворене – као што је Покровски храм у Харбину. И управо с тим циљем смо потписали два меморандума с Државном управом за питања религије; један од њих се тиче школовања кинеских студената у богословским школама Руске Цркве и сад се двојица студената већ школују код нас. Надамо се да ће ускоро моћи да добију свештенички чин и да служе у отвореним парохијама КНР.
 
Посета Његове Светости Патријарха Кирила је пројекат који смо дуго припремали у дијалогу с Државном управом за питања религије и драго нам је што је овај припремни рад сад крунисан успехом, што се посета одвија на врло високом нивоу. Рекао бих на максимално високом нивоу: одржан је састанак између Патријарха и државног руководиоца КНР: Ово је догађај посебне врсте и од посебног значаја без преседана, каквих није било ни у историји Руске Цркве, ни у историји Кинеске Народне Републике, зато што се после 1949. године државни лидер Кине није сретао с руководиоцем било које хришћанске цркве. Надамо се да ће овај догађај отворити нове могућности за наш дијалог и сарадњу на религиозну тематику и да ће он, као и други догађаји у току ове посете, наравно, пре свега богослужења која ће обавити Патријарх, помоћи што бржој нормализацији положаја Кинеске Православне Цркве и кинеских верника.
 
— Дијалог с властима КНР Руска Православна Црква води у току последњих година и Ви сте више пута посећивали Кину као руководилац Одељења за спољашње црквене везе Московске Патријаршије. Да ли можете да оцените динамику промена у односима кинеске стране према овом дијалогу и посетама представника Руске Цркве КНР?
 
— Динамика наших односа је апсолутно позитивна, таква је постала од 1993. године кад је земљу први пут посетио митрополит Кирил – данас Свјатејши Патријарх. Управо тада је ударен темељ за односе који су данас попримили сасвим званичан и формализован карактер. Мислим да ће ова позитивна динамика расти. Међутим, морамо схватити и специфику Кине као државе с вишемиленијумском историјом, државе за коју је 20 година врло кратак временски период. Мислим да не треба да очекујемо неку астрономску брзину у нашем напредовању ка постављеним циљевима – кретање ће бити постепено и ове циљеве ћемо остваривати корак по корак. Врло је важно да свака одлука која се доноси буде заједничка одлука – наша и државног руководства КНР, како би се процес нормализације положаја Православне Цркве у Кини одвијао уз потпуно поштовање Устава и закона Кинеске Народне Републике.
 
— Да ли се схватање проблема Цркве у Кини од стране власти КНР подудара с виђењем Руске Православне Цркве?
 
— У сваком случају, ако се говори о нашим преговорима које водимо последњих година, видимо веома велики степен међусобног разумевања, али истовремено и известан степен опреза од стране наших кинеских партнера, који је диктиран, по нашем схватању, жељом да се поштују сви закони и норме који важе у Кини, жељом да се дијалог води поступно. Како нам често говоре наши кинески партнери у дијалогу, не треба да пожурујемо догађаје – сваки догађај треба да се дешава у тренутку кад за њега буду сазрели услови. Сматрамо да су услови за то да се у кинеским православним храмовима појаве кинески свештеници већ сазрели и то је онај непосредни циљ ка чијем остварењу тежимо у овој фази.
 
 

Са руског Марина Тодић

http://www.pravoslavie.ru/srpska/61595.htm

[Guest]

Добро да нисам поставио дуплу тему...

 

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346436097/%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%83-%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B2-r1606