Зашто верујем, тражење смисла у Богу, где је Бог у мом животу

[Guest Alefshin]

Егзистенцијална празнина може човека навести на размишљање о смислу живота и о Богу. Многоструко понављање је убиствено за човеков дух. Нпр. свакодневни одлазак на посао, исти или слични радови који се сваког дана опетују, морална обавеза према породици и себи да човек као суштински слободно биће понавља скоро свакодневно исти задатак...Пробајте да једете нпр. јагњетину сваки дан( додуше, није баш јефтино), биће вам интересантно само прва 2-3 дана, после ће вам се огадити јагњетина. Тај сићушни експеримент само сведочи да је све ово гореневедено тачно, међутим где је излазак из тог зачараног круга чији је крај, што је најгоре од свега, губљење те какве-такве егзистенције тј. смрт. Наравно, говорим из перспективе просечног човека који још није упознао високе квалитете хришћанске вере. Е сад...Који је излаз из тог круга и како све људи `беже од стварности`, која је то драж која им је егзистенцијални зачин који живот значи? Пре свега, љубав према брачном партнеру и деци је свакако најузвишенији мотив који нам испуњава живот. Затим, ту су разни хобији, спорт, шпанске серије ;D, политичка страст итд. итд. Напокон, некима су испуњење и (лажна) нада разни пороци -алкохолизам, наркоманија, коцка итд. који убрзавају одлазак са овог света, тј. из зачараног круга. Међутим, могу слободно и одговорно да тврдим да је једино вера у Бога живога, Створитеља једино право решење ове страшне једначине са милион непознатих. Зашто? Узмимо први покретачки мотив-дакле, породицу. Дивно је бити посвећен својој деци и брачном партнеру, међутим, поставља се једно питање-коме треба да захвалимо то што имамо складан брак и добру децу, сем нас самих, нашег и њиховог труда? Децу смо свакако добили на дар, нисмо знали ни пол, ни тежину, ни висину или било шта друго будућег детета...Зар за један такав, најдрагоценији дар не треба некоме да захвалимо и коме? Ето, начео сам само ову тему, па ћемо се даље надовезивати и долазити до логичних решења ове проблематике која се тиче свакога човека...

[marija]

Kako znamo da Bog zaista postoji?

Neki ljudi kažu: "Nema Boga jer ga ne vidim." Postoji mnogo toga što nas okružuje u svakodnevnom životu, što ne vidimo, a ipak znamo da postoji.

Ne možemo videti vetar. Ipak znamo, da on postoji jer ljulja veš koji se suši na konopcu i pokreće lišće na drveću.

Ne možemo videti električnu struju. Ali kada upalimo svetlo, vidimo da je ima.

Ne možemo videti vazduh. Ali znamo da postoji, jer ne bismo mogli živeti ni minutu a da ga ne udišemo.

Ne možemo videti ljubav. Ali znamo da ona postoji u onima koji brinu za nas.

Ne možemo videti Boga, ali znamo da on postoji, jer vidimo njegov predivan svet oko nas. Pun je lepote, boja i zadivljujućih oblika, bilo da se radi o sićušnim insektima ili o beskonačnom svemiru.

Svako veruje u nešto. Niko ne može izdržati stres i životne brige bez vere u nešto što se na kraju ne može dokazati. Ateisti ne mogu dokazati da Bog ne postoji. Panteisti (panteizam je doktrina po kojoj je Bog transcedentalna stvarnost, dok su čovečanstvo i materijalni svet samo pojavnosti) ne mogu dokazati da je Bog sve. Pragmatičari ne mogu dokazati da će im se ono šta im sada odgovara računati u budućnosti u njihovu korist. Ni agnostici ne mogu dokazati da je nemoguće znati jedan ili drugi način. Vera je neizbežna čak i ako izaberemo da verujemo u sebe same. Šta ćemo da odlučimo zavisi od toga koji nam dokazi odgovaraju, kako ćemo interpretirati te dokaze i u koga ili u šta smo voljni da verujemo (Luka 16:16). Naučni metod je ograničen na proces definisan nečim što je merljivo i ponovljivo. Po definiciji on ne može da pruži odgovore na pitanja krajnjeg porekla ljudskog života, smisla ili morala.

[marija]

Šta je prava vera?

Prava vera je vera u jednoga Boga u Trojici, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. Bog je Bice bez pocetka i bez kraja. On je Duh koji se ne vidi, ali je svuda prisutan, sve vidi, sve zna, sve može, o svemu brine. Bog je pun ljubavi prema svim ljudima i svima stvorenjima.

Ko je Bog?

Prava vera, vera pravoslavna otkriva nam i javlja veliku tajnu da je Bog ne samo jedan nego i trojican. Bog je Sveta Trojica: Bog Otac, Bog Sin, i Bog Duh Sveti. To nisu tri Boga, nego samo jedan, jer Tri Božanske Licnosti imaju jednu istu suštinu, kao i jednu ljubav, jednu mudrost, jedan život i sve neizmerno bogatstvo božanskih vecnih sila i energija. U Ime toga jedinoga Boga se mi krštavamo. Tu svoju veru u jednoga Boga Oca i Sina i Duha Svetoga mi ispovedamo svaki put kada stavimo na sebe znak casnoga Krsta. Kada se krstimo, mi sastavimo tri prsta desne ruke da naznacimo da je nerazdeljiva Trojica - jedan Bog.

Kakav je Bog?

Bog je Ljubav. Nesebicna Ljubav. I pre stvaranja sveta Bog Otac nije bio sam (kao što to uce verske vode Jevreja i muhamedanaca), nego je voleo Sina i Duha Svetoga. A Sin je voleo Oca i Duha Svetoga. Sveti Duh je voleo Oca i Sina. To znaci da je Bog Ljubav od vecnosti, ne samo u vremenu. Sveta Trojica služi nam za primer kako i mi, ljudi, koji smo stvorene licnosti, i razliciti po narodnosti i obrazovanju, možemo uz pomoc Božije Ljubavi da postanemo jedno bogocovecansko Telo, tj. Crkva, a da pri tom sjedinjenju ne izgubimo posebne odlike svake licnosti.

Ko je covek?

Covek je ukras svih Božijih stvorenja. Bog ga je obdario svojim likom i podario mu moc vecnog života. Stvorio ga je od razumne duše i divnog tela, da bi telo služilo razumnoj duši, a oboje da bi postalo hram životvorne Trojice. Kao što Bog nije sam, tako ni covek nije sam, nego ima bezbroj brace i na nebu i na zemlji.

Приближавање Господу не зависи од земље и од тога шта се на земљи догађа, него зависи од људског духа и од онога што се у том духу догађа. Зато нека земља не везује дух онда када он одлази у надземаљско. Надземаљско за земљу представља неизвесност, а неизвесност увек угњетава човеков ум. Неизвесност у уму рађа колебљивост и страх. За дух, међутим, надземаљско - то је Бог и радост, и одлазак у надземаљско само јача дух. Зато нека земља и земаљско не спречавају дух да одлази ка Оцу и да свом простотом и силином вере моли од Њега оно што је потребно. И Господ ће доћи, шта год да ти се догађало на земљи и колико год са људске тачке гледишта посета од Бога изгледала невероватна.

Не бој се, само веруј...

[marija]

Писмо онима који желе да следе Христа

У Јеванђељу чујемо како Исус зове: „Следи ме!“ Да ли му можемо одговорити предајући читав свој живот?

У свима нама постоји жеља за срећном будућношћу. Али можемо имати утисак да смо ограничени многим стварима, и понекад постајемо плен обесхрабрења.

Ипак је Бог присутан: „Приближи се царство Божије“ (Марко 1,15). Опазимо Божје присуство када прихватимо догађаје у нашем животу онаквим какви јесу, да би стварали на основи онога што је ту.

Нико не жели да се изгуби у сновима идеализованог постојања. Пристанимо на оно што јесмо и на оно што нисмо.

Трагање за срећном будућношћу захтева доношење одлука.

Неки људи доносе храбре одлуке да следе Христа у свом породичном животу, у друштву, посвећујући се другима. Има и оних који се питају како да следе Христа бирањем целибата.

Желео бих да што више охрабрим свакога ко размишља о вечној одлуци:

Човек суочен са оваквом одлуком може да оклева. Али ако кренеш дубље, открићеш радост потпуне предаје. Благо онима који се не предају страху, већ присуству Светог Духа.

Можда је за тебе тешко да верујеш да те Бог лично зове и да те чека да га волиш. Њему значи твоје постојање.

Позивајући те, Бог не наређује шта требаш чинити. Његов позив је пре свега лични сусрет. Пусти да те Христос прими, и открићеш који пут је за тебе.

Бог те позива у слободу. Он те не претвара у неког ко је пасиван. Својим Светим Духом, Бог живи у теби, али не заузима твоје место. Напротив, Бог буди ненаслућене снаге.

Кад си млад, можеш се плашити и оклевати да изабереш, да би задржао отвореним све могућности. Али како ћеш бити испуњен ако останеш на раскрсници?

Прихвати да у теби постоје неиспуњене тежње, па чак и неодговорена питања. Предај се отвореним срцем. У Цркви постоје људи који могу да те саслушају. Захваљујући оваквој пратњи временом ћеш распознати како да се потпуно предаш.

Следећи Христа, нисмо усамљени. Ношени смо тајном заједнице која је Црква. У њој наше „да“ постаје хвала.

Хвала може произићи чак и из наше беде, али која ће мало по мало постати извор радости, извирући читавог нашег живота.

Обновљено: 9. децембар 2007.

[СалеМС]

Само бих замолио за одређену прецизност у изражавању.

Као прво хришћанима се називају и римокатолици, протестанти, баптисти итд. али ни једни од њих се не називају православним хришћанима.

Као друго појам човекољубље има свој темељ у хуманизму односно у покушају да се  богочовек замени човекобогом. Мислим да би човекољубље требало променити у љубав према ближњем.

Што се истине тиче. Тачно је да је само једна, Христос који је нама дат као еталон на основу којег можемо да видимо где смо и докле смо стигли куда треба да идемо. Исто важи и за савршенство, "будите савршени као Отац ваш небески".

Што се осуђивања тиче не судите људима већ њиховом греху том малом шаптачу који не може да натера јер не сме да наруши нашу слободну вољу али може да наговара.

Опростите ми ако нисам успео да будем досадан потрудићу се више неки следећи пут.

[СалеМС]

“Kada bi mi bili Hriscani kao sto treba, ne bi bilo ni jednog neznabosca(…)Neznabosci sude o dogmatu ne po dogmatu, no po delima i zivotu”-Sveti Jovan Zlatousti

Тачно је да не пише православни али узмите у обзир тренутак када св. Јован Златоусти (344-407 год. н.е.) пише ове редове и када је постојала подела само на хришћане и незнабошце и упоредите са актуелним тренутком. Ја само не желим да ме трпају у исти кош првенствено са римокатолицима, протестантима итд. па и многим другим сектама које себе често називају хришћанима.Што се човекољубља тиче апсолутно се слажем са свима вама али сам желео да укажем на могућност да разноразне НВО које се боре за људска права (читај права педера) почни да користе исти термин у оправдавању своје борбе и да користећи исти термин у будућности нашој деци, на моју велику жалост кроз школу и систем образовања, то приказују као нормалну ствар кроз разна грађанска васпитања. Јер видимо тренд да се врши максимална сатанизација СПЦ кроз разне измишљене афере почев од педофилије до садистичког пребијања.Опростите ми ако сам вас саблазнио али Данте Алигијери у својој "Божанској комедији" је одавно рекао "пут до пакла поплочан је добрим намерама".

[marija]

 

“Kada bi mi bili Hriscani kao sto treba, ne bi bilo ni jednog neznabosca(…)Neznabosci sude o dogmatu ne po dogmatu, no po delima i zivotu”-Sveti Jovan Zlatousti

 

ne zamerite i oprostite mi an slede?im re?ima

naucena sam da ne mašem svojom verom kao zastavom ispred sebe. ne stidim se svoje vere  i pravoslavlja ali nemam potrebu da se pravdam i stalno isti?em da sam pravolsavka,mislim da za tim i nema potrebe, ne trpam ljude nigde, a gde ko trpa mene nije moja ve? njegova stvar, i nije moj problem ve? njegov problem

nisu sve afere, na našu veliku žalost izmišljene, ali ljudi kao ljudi ?e uvek vaditi stvari iz konteksta

...put do pakla jeste ?esto poplo?an dobrim namerama...zato svoje mišljenje ne treba naturati na silu, dosta je bilo sile, ljutnje, mržnje i ubijanja, od netrpeljivosti do mržnje mali je korak, a mržnji mesta u hriš?anstvu, a posebno pravoslavlju nema

http://pravoslavlje.spc.rs/arhiva.php?v=po-autoru&id=1

[marija]

jednu stavr moramo da shvatimo napokon i primimo kao saznanje, i sveštena lica su samo ljudi, od Boga nam je dato sve, i strasti...svi imaju uspone i padove...svi ponekad dođemo u situaciju da posumnjamo u sebe i u svoju veru, sve nas ponekad uhvati uninija, na kraju krajeva i sam Hristos je rekao

...Oče ako je moguće neka me mimoiđe čaša ova, ali neka bude volja Tvoja, a en moja ( možda nisam citirala baš kako treba no ne zamerite mi ja ne pamtim citate napamet)

Šta znace reci Hristove: "Lakše je kamili proci kroz iglene uši nego bogatašu uci u Carstvo nebesko"?

To znaci da je bogatom coveku teško savladati svoju sebicnost, a sebicni ljudi ne mogu uci u Carstvo nebesko. Bogataš nije samo onaj koji ima materijalno bogatstvo, nego i onaj koji je stekao znanje i gordi se njime. Takvom je još teže steci smirenje i osloboditi se gordosti, tj. postati "siromašan duhom". Ali i jedan i drugi bogataš mogu biti spaseni: prvi ako nesebicno deli milostinju sirotima, a drugi ako se odrekne znanja koje nadima i prigrli smirenu mudrost Svemudroga Hrista.

U toku jedne noci, Petar se odrekao Hrista tri puta, ali se posle pokajao i gorko zaplakao. Zato ga je Gospod posle Vaskrsenja tri puta pitao: "Simone Jonin, voliš li me?" i pošto je ovaj potvrdio svoju ljubav, povratio mu je apostolsko dostojanstvo.

[marija]

Sveti Apostol Pavle u Prvoj Poslanici Korićanima kaže: "Blagodarim neprestano Bogu mojemu za vas, na blagodati Božijoj koja vam je data u Hristu Isusu" (Kor.1:4). Beleška u našem pravoslavnom priručniku, koja objašnjava ovaj Biblijski citat kaže: "Ništa nije toliko drago Bogu kao naša zahvalnost za Njegovu milost prema nama i bližnjem našem."

Ova kratka napomena veoma je važna, jer nam objašnjava da zahvalnost srca rađa ljubav i pokazuje nam put ka Gospodu. Kada počnemo da osećamo Božiju ljubav,upećemo da osetimo i prepoznamo pozitivne promene u nama. Bog koji je stvorio svemir( tj. nešto iz ničega) dao je život svemu, pa i nama. Mi postojimo po promislu Njegovom. Kao naš Stvoritelj, Bog nam daje sve neophodno za životnu radost i zadovoljstvo. Međutim, On nas ninašta ne prisiljava.Mi imamo potpunu slobodu da govorimo, radimo, samostalno mislimo...On hoće da mi imamo tu slobodu i On nam je ne uskraćuje čak i ako se odlučimo da ga se odrekenemo.

Bog hoće da ga mi ljubimo,ali da ljubimo i bližnjega svog. Bog zna da ljubav prema Njemu i bližnjem našem jeste ključ unutrašnjeg mira. Ta ljubav je temelj za život ispunjen radošću; život bez briga i strahova. Da bismo to ostvarili, Gospod od nas traži samo jednu žrtvu, a to je da uzmemo krst naš i da ga sledimo. "Ako hoće ko zamnom ići, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i zamnom neka ide. Jer ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga, a ako ko izgubi život svoj mene radi, naći će ga"(Mat.16:24-25). Ova zapovest znači da pratimo Gospoda i da se neprestano borimo protiv naših grešnih sklonosti, kako bismo živeli u radosti i miru. Uprkos činjenici da je On naš Stvoritelj, Gospod je sebe prineo kao žrtvu, da bi otkupio grehe koje smo mi počinili onda kada smo ga se odrekli. Gospod je pretrpeo raspeće i smrt na Krstu da bi nas izbavio, da bismo pobedili greh i da bismo naše živote ponovo usmerili ka Njemu.

Naše ogrehovljeno biće teško može da razume Božiju ljubav i nesebičnost. Verujem da tu ljubav najlakše možemo opisati i približiti kroz primer roditelja. Ljubav naša prema deci našoj je nesebična. Mnogi od nas bi učinili sve da svoje dete zaštite. Mnogi roditelji bi dali i sopstveni život za spasenje deteta od opasnosti. Ali uprkos ovoj velikoj roditeljskoj ljubavi, nama je lako da izgubimo strpljenje, da se razgnevimo i da prema našoj deci budemo vrlo grubi...čak i pored najboljih namera. Pokušaj da se savršena i smirena ljubav Hristova objasni i dočara može se dopuniti sledećim: Trebalo bi da smo stalno i u potpunosti usresređeni na sadašnji trenutak; trebalo bi da se zalažemo za dobrobit bližnjih svojih... Ali, to je često izvan moći naše ljudske prirode, zbog grehova naših.

No ipak možemo krenuti ka tom stanju kroz duhovno uzrastanje.Znak uzrastanja u ljubavi Hristovoj jeste osećaj zahvalnosti prema Gospodu za sve što nam je dao u životu, bez obzira na poteškoće sa kojima smo se na tom životnom putu susretali. Kada dođu momenti da mi iskreno osetimo zahvalnost prema Gospodu u svome srcu, mi naše misli usmeravamo suprotno od naseg "ja" (tj. nas samih), mi usmeravamo naše misli ka Bogu. To je početak našeg duhovnog uzrastanja. Za Boga nema ništa milije od te naše zahvalnosti-zahvalnosti za ogromnu milost koju nam svakodnevno ukazuje...jer Bog zna da, kada smo mu zahvalni, mi smo otovreni da razumemo, primimo i da prenesemo drugima Njegovu ljubav koja je svuda prisutna. Zahvalnost u srcu omogućava nam da razumemo ovu ljubav u sve većoj i većoj meri.

U jednom biblijskom tekstu kaže se da srce nije samo organ koje kuca u našim grudima. To je srž našeg bića, naše ličnosti. "Heart" je engleska reč za srce, ali siromašna da bolje objasni šta su autori Novog Zaveta želeli da kažu kada su pisali o srcu. Starogrčka reč, koju su Sveti Oci koristili u ovom slučaju, jeste "nous". Engleski jezik nema pravu reč koja bi mogla da opiše značenje ove reči. Ta reč se odnosi na najdublji deo našeg bića,našu bit, suštinu koju je u stanju da primi naša duhovna percepcija. "Nous" je naša veza sa Bogom, koja je postala pomračena zbog grehova naših. Sve što radimo Gospodu na slavu, pomaže da "nous", ili srce naše, obnovi tu pomračenu vezu sa Gospodom. Mi poklanjamo naše srce Gospodu u Svetoj Evharistiji.

Reč Evharistija potiče od Grčke reči koja znači- zahvaljivati. Molitveni život a i priprema za Sveto Pricešće tokom posta jesu krajnji izraz naše zahvalnosti Gospodu. Kroz Evharistiju mi se sjedinjujemo sa Hristom. Sveti Jovan Damaskin kaže:

"To se zove zajedništvo, jer kroz Svetu Evharistiju ostvarujemo zajednicu sa Hristom, ali i zajednicu jednih sa drugima, jer pričešćujući se mi postajmo jedno telo i jedna krv Hristova." To se posebno manifestuje u našoj težnji da ne osuđujemo, da imamo više strpljenja sa drugima,da dajemo milostinju.....To je zaista ono šta Gospod želi od nas. Bog u Svetoj Tojici prebiva i prisutan je u svakoj zajednici koja živi u ljubavi i slozi. Bog nas je stvorio da svedočimo i budemo deo te ljubavi. Zato nam On kaže u Svetom Pismu, da je naveća zapovest: Ljubi Boga i bližnjeg svoga... A ta savršena ljubav počinje sa zahvalnošću u srcu.

(Majkl Haldas je autor ovog članka. On je pisac koji je objavio mnoge kraće novele i romane. Trenutno predaje veronauku učenicima srednje škole pri Grčkoj pravoslavnoj crkvi Svetog Georgija u Merilendu. Piše udžbenike za religijsku nastavu. Sa svojom porodicom, suprugom i kćerkom, živi i radi u Americi.)

Prevod sa engleskog Prof. Bojana Popović

izvor

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=3344

[Guest O.Ugrin]

Bas lepo od vas sto ste sakupili ovo divno mnostvo clanaka. Sto se tice Boga...On je jednom prilikom na ovo pitanje odgovorio Mojsiju recima - ego imi o on - tako da u tom odgovoru jeste i kljuc spoznaje Boga, kao i odnosa sa Njim. Na ovom mestu je, na jedan jasan nacin, ukazano na potrebu ostvarenja u zajednici, sa obzirom da je to jedini nacin ostvarenja licnosti a ostvarenje licnosti je, opet, preduslov odnosa licem k licu sa Bogom, sto je, razume se, predpostavka Zivota u Vecnosti. Na ovom mestu, takodje, uvidjamo egzistencijalnu bitnost Liturgije kao mogucnosti ostvarenja svega navedenog. Ko ima oci i ko ima usi... nije mu tesko i da krene napokon ka Hristu, spoznajuci sebe na taj nacin i otvarajuci se ka drugome, zaokruzivsi se i ostvarivsi se za Zoru Osmoga Dana. Radujte se i veselite se...vec sad i vec ovde!

Mir Vam - Ugrin

[marija]

Plod tišine je molitva. Plod molitve je vera. Plod vere je ljubav. Plod ljubavi je služenje. Plod služenja je mir! Ljudi su ?esto nerazumni, nelogi?ni i egocentri?ni. Oprostite im IPAK. Ako ste ljubazni optuži?e Vas za sebi?ne, skrivene motive. Budite ljubazni IPAK. Ako ste uspešni dobi?ete neke lažne prijatelje i neke prave neprijatelje. Budite uspešni IPAK. Ako ste iskreni i otvoreni prevari?e Vas. Budite iskreni i otvoreni IPAK. Ono što ste Vi gradili godinama neko može uništiti preko no?i. Gradite IPAK. Dobro koje ?inite danas, ljudi ?e zaboraviti ve? sutra. ?inite dobro IPAK. Dajte najbolje od sebe i možda ipak ne?e biti dovoljno. Dajte najbolje od sebe IPAK. Kada se osvrnete na kraju, to je izme?u Vas i Boga, nikada nije bilo izme?u Vas i njih,

ne znam ko je napisao izvorni tekst, pripisuju ga majci Terezi, ali ja ga volim

зора незалазног осмог дана 0203_cool

[Драган άσημος :)]

КО СИ ТИ, ГОСПОДЕ?

  ЈА сам онај који обара и који подиже оборене, који кажњава и који лечи, који поставља на високе функције и који уклања са положаја-онај који даје и онај који узима.

  Све су галаксије у мојој руци. Ја управљам космичким пространствима, законе у природи ја сам поставио. Створио сам гравитацију и магнетна поља. По мојој наредби земља се окреће око своје осе. Расуо сам светлост по мраку и произашле су боје и облици. Мојој моћи нема такмаца на овој склеротичној планти. Укупна снага свих компјутерских система не може се ни поредити са енергијом мога ума. Ја сам инспирација свих ваших стваралачких амбиција и креативних подухвата. Ја чистим савест и оплемењејем људску логику. Бесмисао и немоћ- мени су непознати.

  За моје око људи су провидни као стаклена амбалажа. Својим погледом продирем кроз тебе и видим као на длану целокупну драматургију твог живота.

  Не тражи ме по Марсу и његовим стеновитим кратерима, нити по гасовитим прстеновима далеког Сатурна. Ја сам подједнако и тамо и овде, поред тебе. Мене има више него зрака који дишеш и више него магнетних поља кроз која се ти, и незнајући крећеш. Стојим на свим угловима овога света. Пратим и чувам на свим линијама живота свакога ко ме тражи и ко ме жели. А кога ја не пратим, њега прати глупост и незнање и ледени страх.

  Бићу с вама у све дане до драматичног краја овога света. Без мене се не дешава баш ништа. Све се окреће око мене, кроз мене и због мене. Читај моје евнђеље и не бој се, само веруј! Кормило овога света је у мојој руци. Држи се мене. Име ми је

ГОСПОД СВЕДРЖИТЕЉ

Ово нису моје ријечи, само да се зна.

[Nikadel]

svaka cast na textu.

[коЖељ њацИ]

Егзистенцијална празнина као узрок вере

Можда као повод за веру ,или један од узрока,али као крајњи узрок вере није.

[marija]

Nakon mnogo godina života ljudi osvrnu se iza sebe i pitaju se zašto su se njihovi odnosi raspali i zašto se osećaju tako prazno iako su možda postigli u životu što su sebi zacrtali. Jednoga igrača bejzbola koji je dospeo do bejzbol dvorane slavnih, pitali su što bi želeo da mu je neko rekao kad je tek počeo igrati bejzbol. Odgovorio je: "Želeo bih da mi je neko rekao da kad dostigneš vrh, da na njemu nema ničega". Mnogi ciljevi otkrivaju prazninu tek nakon godina uloženih u potrazi za njima.

U našem humanističkom društvu, ljudi tragaju za mnogim svrhom, misleći da će u njima naći konačno ispunjenje. Neki od ovih traganja uključuju: poslovni uspeh, bogatstvo, dobre odnose, seks, zabavu, činjenje dobra drugima, itd. Ljudi su svedočili da dok su ispunjavali ciljeve o bogatstvu, odnosima, zabavi i užicima, jedna praznina stalno je bila prisutna unutar njih - praznina koja se nikako nije mogla ispuniti.