Светилиште непознате религије, град стар 8000 година - Благотин

[коЖељ њацИ]

 

 

 

ТРСТЕНИК – На археолошком налазишту Благотин, из само једна сонде (30 м²), пронађено је око 16.ооо фрагмената керамике. (НА ПРИМЕР: На археолошком налазишту Буковачка чесма на истражених 350м² је пронађено око 5.ооо фрагмената).

Претпоставља се да се Благотин простирао на 6 хектара, а истражено је само 300 м².

Ископавања су вршена између 1989. и 1999. године, када су због опште политичке ситуације у земљи прекинута.

Извршена истраживања показују да је насеље грађено плански. Откривених седам полуземуница је груписано око централног трга. У самој средини трга се налазило светилиште окренуто у правцу апсолутни север-југ (а у неолиту је било готово немогуће да се само помоћу звезда установи апсолутна линија север-југ).

У светилишту су пронађене две велике фигуре за које се претпоставља да представљају Богињу плодности и Богињу земље. Фигуре су великих димензија (око 40 цм) и представљају изузетан налаз (обично су те фигуре Богиња мањих димензија, а права је реткост да се на једном месту пронаћу чак две Богиње тако великих димензија)

Откривени налази показују да су се становници Благотина бавили и земљорадњом и сточарством о чему сведоче пронађене кости дивљих животиња и посуде за чување житарица.

Посебно је интересантан и потпуно неуобичајен налаз – глинени модели зрна пшенице, неколико комада (димензија од 7цм до 12цм). Ова зрна пшенице су пронађена у благотинском светилишту што само потврђује досадашља сазнања да су за неолитског човека житарице биле божанског порекла. Разлог томе је животни циклус зрна житарице: умирање (полагање у земљу/сетва), рађање (ницање из земље), живот (раст и класање), поновна смрт (вршидба) којом се започиње нови циклус са поновним сејањем.

У другом по реду филму о Благотину, између осмог и једанаестог минута филма, др Станковић говори о једном зрну жита на чијој је полеђини угравиран низ симбола. Др Станковић је пажљивом анализом дошао до закључка да угравирани симболи представљају план благотинског насеља.

До сада је у археолошкој науци за најстарији урбанистички план на свету сматран план Месопотамског града Ура стар око 6 хиљада година. Налазом овог зрна пшенице (које старо око 8 хиљада година) су сазнања о најстаријем урбанистичком плану на свету померена за 2 хиљаде година.

Зрно се иначе чува (заједно са осталим благотинским налазима међу којима су и Богиња плодности и Богиња земље) у Археолошкој збирци Филозофског факултета у Београду. За благотинске налазе је задужена др Дубравка Николић.

Зрно се тренутно налази у Музејској збирци Народног универзитета Трстеник као део поставке „Историја хлеба у трстеничком крају“.

Ова изложба је део великог пројекта „Очување нематеријалне културне баштине трстеничког краја – историјат хлеба“ који је ове године започео Народни универзитет Трстеник.

Драган Ивановић

Правда

[коЖељ њацИ]

Благотин: Место где је човек пре 8.000 година први пут замесио хлеб

ТРСТЕНИК – Захваљујући археолошкој екипи Београдског Универзитета коју је предводио др Светозар Нани Станковић, откривена је тајна изузетно важног неолитског налазишта на Балкану недалеко од Трстеника.

Археолошка екипа пронашла је током истраживања први зидани храм у историји човечанства у оквиру благотинског насеља, на тргу пречника 30 метара, у његовом центру као засебна грађевина. О овом локалитету снимљене су и три документарне мини серије за програм Радио телевизије Србије 1993 године у режији Слободана Ж. Јовановића.

Према писаним подацима које је сачинила екипа Археолога и др Станковић, Храм је зидан 6000 година пре Христа имао је полу зид одвојен од профаног простора облика пресечене печурке, где су се налазила четири престола постављена тако да показују апсолутни север-југ. У иницијалном делу олтара на дубини од 2,5 метара, налазила се разбијена лобања јелена са роговима постављеним под одређеним углом што је по први пут појава у историји човечанства.

У унутрашњости олтара појављује се цик-цак линија која је уско везана за култ.

Две скулптуре богиње „Велике мајке“ окренуте лицем према западу нађене су у јужном делу Храма. Доњи део скулптура са јако наглашеним глутеима, стилизованим, скраћеним ногама, представља симбол жене прародитељице, док горњи део фигура представља стилизовану главу јелена, симбол мушког принципа. Ове фигуре су оставштина неолитског човека за будућност, која у себи носи комплетну филозофију људске врсте.

Поред пронађених других предмета нађени су и модели зрна пшенице од глине, који су доношени као дарови у Храм, затим алати, сечива, играчке, амулети за заштиту од злих духова. Пронађени су и дарови у облику накита из Пенсилванијских Алпи, што показује да је Благотин био значајан религијски центар, светилиште где се у одређено доба године сакупљао народ целог Балкана односно Европе.

Археолошка екипа је такође утврдила да су се у Благотину правили први хлебови. Овај податак помера старост првог хлеба за 3000 година п.н.е у граду Уру. Насеље Благотин имало је све одлике великог града које се простирало на једдан хектар земље на којој је било саграђено око 100 стамбених објеката, повезаних улицама, које су се сливале ка тргу, према центру Храма.

Благотин није имао бедема па је због тога добио назив „Благотин, град добрих људи“. До сада је истражено само 2,5 одсто овог налазишта, а после изненадне смрти др Светозара Нанија Станковића, стало се са археолошким истраживањима на локалитету Благотин, обустављене су и иноваторске идеје студентских археолошких кампова, док је докторат врсног педагога и научника др Станковића неправедно запостављен и заборављен.

Мештани овог краја Пољне, Велике Дренове, Страгара и околних места, верују да ће у наредном периоду наставити да истражују стручњаци-археолози, да би се до краја открила тајна овог веома значајног историјског локалитета.

Правда

http://www.srbijadanas.net/blagotin-mesto-gde-je-covek-pre-8-000-godina-prvi-put-zamesio-hleb-video/

[коЖељ њацИ]

Благотин: Урбанистички план најстаријег града на свету на зрну пшенице

ТРСТЕНИК – Најстарији урбанистички план на свету, који датира од пре 8.000 година пронађен је на археолошком локалитету код брда Мали Благотин, 26 километара од Трстеника. У овом ранонеолитском насељу чувени српски археолог др Светозар Станковић (1948-1996) пронашао је тај план прецизно угравиран на зрну пшенице!

Драгоцена житарица тренутно се налази у Народном универзитету у Трстенику, одакле са колегама из Туристичке организације покушавају да поново заинтересују јавност за вредно налазиште које сведочи о првим пољопривредницима на Балкану. По смрти др Станковића, нажалост, истраживања стручњака Филозофског факултета у Београду у сарадњи са институцијама у Трстенику и у Крушевцу деведесетих година практично су заборављена.

- Само неколико сати пре него што сам случајно пронашао то зрно пшенице, своје цртаче замолио сам да ураде кроки – приказ целог насеља и светилишта Благотин – испричао је својевремено др Светозар Станковић. – Догодило се да на маленој житарици јасно видим урезан исти приказ! Имао је основе храма и друге објекте.

Др Станковић је био убеђен да је реч о најстаријем урбанистичком плану на свету, позивајући се на чињеницу да је до тада за најстарији важио план Ура (Месопотамија), чија се старина процењивала на око 6.000 година. Благотинско зрно помера ову границу за 2.000 година!
НАСЛЕЂЕ ВРЕДНО налазиште сачували су добрим делом аутори документарне серије јавног сервиса „Благотин, град добрих људи“ (1993). Др Хескел Гринберг са канадског универзитета у Винипегу, који је блиско сарађивао са др Светозаром Станковићем, посведочио је да је благотинско налазиште револуционарно, јер је управо код Трстеника створено семе европске пољопривреде северно од Медитерана.

- Радимо на томе да поново у жижу најпре научне, а потом и шире јавности ставимо комплетан локалитет – износи Јелена Вукчевић, историчарка са Народног универзитета. – У самом Благотину истражен је само део насеља (неких 300 квадрата) од претпостављених шест хектара, а већ покретни налази сведоче о значају. Део благотинске збирке чува се у Београду и покушаћемо да оно што се може у договору са стручњацима вратимо у Трстеник.

Благотин су основали припадници старчевачке културе, односно њене најстарије фазе – протостарчево, крајем седмог и почетком шестог миленијума п.н.е. У Благотину који је представљао јединствено стамбено, плански уређено, економско насеље са улицама и храмом на централном тргу, али је био и религијски центар, живело је око 100 породица, пре свега пољопривредника.

- Права је штета што данас нико не свраћа на налазиште, а у најгоре време санкција ту је врвело од научника, јер је Станковић довео и колеге из света – присећа се за „Новости“ Жика Џекић, секретар МЗ Пољна, у чијем се атару налази јединствен локалитет.

БРАШНО

На локалитету је нађено невероватних 16.000 фрагмената керамике, фигуре, мање богиње, глинени модели зрна пшеница, која указују да је благотински ратар веровао да су она божанског порекла. Откривено је седам полуземуница око трга, где је посебно светилиште са богињом плодности и богињом земље. Нађене су и алатке, садилице, мотике, рала од јелењег рога. На основу ископаних статичних делова жрвњева, закључено је да су Благотинци правили брашно! Открића из деведесетих година тако су указивала и на прву производњу хлеба на свету!

Новости

фото: Владан Николић
http://www.srbijadanas.net/blagotin-urbanisticki-plan-najstarijeg-grada-na-svetu-na-zrnu-psenice-video/

[мирођија]

  Саће да навале они типа ''Срби,народ најстарији''...

[коЖељ њацИ]

  Саће да навале они типа ''Срби,народ најстарији''...

 

Нема потребе то сам већ саопштио у прва три поста.

 

4chsmu1

[Zayron]

To je neka namještaljka, prevara ili teška prelest đavolska! To nikako nije moguće, svijet postoji tačno 5774 godine a oni živjeli prije 8000 godina, kakva besmislica!:Još će ispasti da su stariji i od Adama i Eve. Šta sve ljudi neće izmislit!

 

Старост васионе:

хронологија библијска или природно-научна

http://bit.ly/17hTTZI

[Justin Waters]

Gobekli Tepe u jugoistocnoj Turskoj je stariji jos, oko 11000 godina p.n.e.

[cloudking]

NIsu ovo Srbi... ovo je neki narod koji su Srbi istrebili kad su dosli

[Juan Valdez]

  Саће да навале они типа ''Срби,народ најстарији''...

 

С обзором на то да су пекли лебац, пре ће бити да су Албанци или Горанци.  4chsmu1

[Grizzly Adams]

Нису бе, то су пекли славски колач...

[коЖељ њацИ]

Добро да ли уопште некога овде занима ово са историјског или археолошког аспекта?

 

Мени је занимљива та прича да је у неолиту живео народ који није имао потребу да опасује град утврђењем, бедемима и уопште да прави било какав систем одбране од других људи или барем животиња.

 

Какви су то били људи, какви су по том онда били уопште тада људи ?

Јесу то неки прасрпски хипоши?

Или су само ретардирани, или су заиста били добри људи?

 

Онда Јустинијан долази са причом о неком граду у турецкој који је замислите молим вас још старији...страшно.

 

Археолози не стављају поанту на старост града, него на датирање почетка печења леба бре !

Јер по овом налазу долази да се за леба знало знатно раније него је то до сада утврдила званична историја. Дакле пре Сумера неки балканци су пекли леба, и не само да су пекли леба него су имали и култ леба( ваљда отуда ја толико волим леба, крв није васер) ...

[мирођија]

С обзором на то да су пекли лебац, пре ће бити да су Албанци или Горанци.  4chsmu1

 

Добро да ли уопште некога овде занима ово са историјског или археолошког аспекта?

 

Мени је занимљива та прича да је у неолиту живео народ који није имао потребу да опасује град утврђењем, бедемима и уопште да прави било какав систем одбране од других људи или барем животиња.

 

Какви су то били људи, какви су по том онда били уопште тада људи ?

Јесу то неки прасрпски хипоши?

Или су само ретардирани, или су заиста били добри људи?

 

Онда Јустинијан долази са причом о неком граду у турецкој који је замислите молим вас још старији...страшно.

 

Археолози не стављају поанту на старост града, него на датирање почетка печења леба бре !

Јер по овом налазу долази да се за леба знало знатно раније него је то до сада утврдила званична историја. Дакле пре Сумера, неки балканци су пекли леба, и не само да су пекли леба него су имали и култ леба( ваљда отуда ја толико волим леба, крв није васер) ...

 

 Да су живи доктор Срејовић и доктор Станковић, било би правих решења и конструкција живота тих људи који су пекли леба.

 

Шта мени овако глупој пада на памет?

 

 

То да су насеобине овде, само преузимале достигнућа пређашњих заједница.Или тамо у Турској.

 

То што ја и сви моји много волимо врућу погачу са кајмаком, изгледа није само наш укус, већ и тих људи.

[коЖељ њацИ]

 Да су живи доктор Срејовић и доктор Станковић, било би правих решења и конструкција живота тих људи који су пекли леба.

 

Шта мени овако глупој пада на памет?

 

 

То да су насеобине овде, само преузимале достигнућа пређашњих заједница.Или тамо у Турској.

 

То што ја и сви моји много волимо врућу погачу са кајмаком, изгледа није само наш укус, већ и тих људи.

 

 

Пада ти на памет али се не поклапа са истраживањима, нису нашли трагове леба у турској у граду старом 11 тисућа лета.

 

Но није то ни битно. Јер археолози говоре да је та култура печења леба највероватније донета са медитерана одакле су могуће је дошли ти неолитски људи.

Што ће рећи да је печење леба још старије, значи познато и пре 8 иљада година.

[коЖељ њацИ]

Ко су уопште националисти? Замутио ми се тај појам.

Ако су то људи који воле свој народ, историју и културу, онда је сваки нормалан човек националиста.

Ако су то људи који не воле да се друже са другим народима, онда су националисти у ствари шовинисти.

Не знам где се уклапа тај појам, а да већ није синоним са нечим.

 

 

Слажем се. Ово је једна интерна макљажа између Темерина и Ченеја и жао ми је што спамујем тему, али ако ми Ченеј одговори направићу сплит тему.

[Justin Waters]

Добро да ли уопште некога овде занима ово са историјског или археолошког аспекта?

Мени је занимљива та прича да је у неолиту живео народ који није имао потребу да опасује град утврђењем, бедемима и уопште да прави било какав систем одбране од других људи или барем животиња.

Какви су то били људи, какви су по том онда били уопште тада људи ?

Јесу то неки прасрпски хипоши?

Или су само ретардирани, или су заиста били добри људи?

Онда Јустинијан долази са причом о неком граду у турецкој који је замислите молим вас још старији...страшно.

Археолози не стављају поанту на старост града, него на датирање почетка печења леба бре !

Јер по овом налазу долази да се за леба знало знатно раније него је то до сада утврдила званична историја. Дакле пре Сумера неки балканци су пекли леба, и не само да су пекли леба него су имали и култ леба( ваљда отуда ја толико волим леба, крв није васер) ...

Pravis od misa slona.

Pre svega nisi naslovom teme naznacio da ti je bitno diskutovati o hljebu vec o starosti svetilista. To sto se hljeb pominje u zadnjem pasusu ne znaci da ja znam da je tebi u mislima bitna tema na hljeb. Zato sam i stavio da postoje jos starija svetilista, cisto da preudpredim eventulane price o srbskoj najstarijoj civilizaciji.

Dalje, vec odavno postoje arheoloski nalazi koji pokazuju da se neka vrsta hljeba u Evropi pekla 30000 godina unazad.

http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_bread

Naravno to nije bio hljeb kako danas, od psenice vec od divljih zitarica jer farme su pocele tek izmedju 13000 i 11000 godina p.n.e.