"Пинк Православље" и "пинк Православци"

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Po pink pravoslavcima karadjordje je pocinio genocid nad turcima kao i car lazar pre toga na kosovu.....

[Биљана]

Има ли међу Русима пинк православаца!?? :.mislise.  :.mislise. 

 

Или Грцима!!!?  :.mislise.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

  On 27. 7. 2013. at 18:09, Биљана рече

Има ли међу Русима пинк православаца!?? :.mislise.  :.mislise.

 

Или Грцима!!!?  :.mislise.

ima ih ali im je zabranjeno pravo na okupljanje do 2150...... 0110_hahaha

[-Владимир-]

  On 27. 7. 2013. at 18:07, Стева Ченејац рече

Карађорђе није причао него радио. А песме можемо да певамо, то није спорно.

 

Да, само је битно шта је радио . Оно о чему више не сме ни да се прича . Замисли, стварао човек националну државу, брука . Шта би Швабе рекле да сазнају за ту тамну мрљу наше историје .

[Grizzly Adams]

Опет креће такмичење у пишању у даљ...

 

Карађорђе је живео у одређеном историјском контексту. Отоманска империја се распадала, па су мали народи искористили прилику да се осамостале итд. То је било тада. Данас је друго време, други проблеми и друга решења.

[DYNABLASTER]

Koje migoljenje... ako kazes nesto onda brate stani iza toga sto si izgovorio.

 

A kazes drugo vreme? Imas pravo, sad je najgore vreme samo je pitanje kolko si toga svestan, jer napad je na svim nivoima.

 

 

 

@Ignjatije, jes ti ovu temu otvorio da se poubijamo?! 0110_hahaha

[-Владимир-]

  On 27. 7. 2013. at 18:34, DYNABLASTER рече

Ignjatije, jes ti ovu temu otvorio da se poubijamo?!

 

Изгледа . 

[Grizzly Adams]

Ако ти је то "мигољење" онда ништа ниси укапирао о чему причамо.

 

Не може свет у коме је Карађорђе живео да се пореди са овим данас. Нити свет у којем је св. Лазар живео. Ми имамо своје време и своје проблеме, сасвим различите од њихових. И морамо да налазимо решења у складу са својим временом. Не знам шта ту није јасно.

 

А тема је веома добра. Има ту доста ствари које треба разјаснити.

[Grizzly Adams]

Наш проблем је "сиво православље". Умртвљено, парализовано, заглибљено у муљ историје, без покрета, без идеје, без креативности...

[Баба]

  On 27. 7. 2013. at 18:46, Стева Ченејац рече

Ако ти је то "мигољење" онда ништа ниси укапирао о чему причамо.

 

Не може свет у коме је Карађорђе живео да се пореди са овим данас. Нити свет у којем је св. Лазар живео. Ми имамо своје време и своје проблеме, сасвим различите од њихових. И морамо да налазимо решења у складу са својим временом. Не знам шта ту није јасно.

 

А тема је веома добра. Има ту доста ствари које треба разјаснити.

[Баба]

"Пинк православље" или истинска вера

На прсте се могу набројати политичари који се труде да живе као хришћани, каже Саша Гајић

Представници Владе Србије на парастосу жртвама НАТО бомбардовања (Фото Л. Адровић)

Просечан српски политичар верује у Бога, али не иде често у цркву. Слави крсну славу, пости на Бадњи дан и Велики петак, а на богослужења одлази када има времена. Овако би могао да изгледа религиозни профил представника већине политичких странака. Иако се многи политичари изјашњавају као православни хришћани, то још увек не значи да живе у складу са Јеванђељем. Ако данас на Божићној литургији и препознате неког из власти или опозиције нисте сигурни да ли је у цркви због предизборног кокетирања или искрене жеље да се прослави најрадоснији хришћански празник.

Бранко Радун, политички аналитичар, сматра да данас у Србији Божије заповести које су у темељу модерне европске цивилизације крше и политичари који се декларишу као верници, али и они који то нису.

– Као последица комунистичког "ресетовања" традиције, српско друштво, па тако и политичка елита, мало зна шта је заправо вера. Последица тог "обичајног хришћанства" јесте да се верске и моралне заповести довољно не познају па због тога најчешће и не поштују. То помодно "пинк православље" које практикује већина нашег друштва, самим тим и велики број политичара, никога заправо не обавезује на поштовање моралних норми, а о некој жртви за опште добро и да не говоримо – критичан је Радун.

Када је таблоид "Курир" прошле године преслишао посланике у Скупштини колико познају библијске догађаје који се односе Васкрс дошао је до катастрофалног закључка. Ниједан парламентарац, од којих су се неки хвалили да су чак ходочастили у Свету земљу, није у потпуности знао одговоре на питања која се односе васкрсење Исуса Христа.

Министар у црквеном хору

Ђинђићева влада је декретом увела веронауку у школе, али Коштуничин кабинет сигурно има највише декларисаних православаца. Сви славе крсне славе, а међу њима има и министара који редовно иду у цркву, посте и причешћују се. Међу њима најпознатији је Радомир Наумов, министар рударства и енергетике, који не само што редовно одлази на богослужења већ је и стални члан хора цркве Светог Марка у Београду.

"Као православац и приватно и јавно остварујем се као потпуна личност. Живети као истински православни хришћанин значи бити испуњен љубављу, вером и надом. А то доноси смирење које је неопходно за толеранцију и трпељивост према сваком човеку, посебно према најближима", каже министар Наумов који кад год се нађе у неком манастиру присуствује свим богослужењима од часова, вечерње до јутрења и свете литургије.

Током деведесетих година верници су често виђали Војислава Коштуницу у цркви Александар Невски. Да је српски премијер искрени верник показао је и током својих званичних посета Хиландару, а било их је четири од 2000. године. Они који су га видели у српској царској лаври на Светој гори били су изненађени колико добро познаје не само манастирски поредак већ богослужења.

Протојереј-ставрофор Хаџи Љубодраг Петровић каже да доста јавних личности долази у београдску цркву Александар Невски: "Нашу школу веронауке похађали су и портпарол ДСС Андреј Младеновић и садашњи шеф Коштуничиног кабинета Александар Никитовић.

Сам Никитовић повремено је чтец у Руској цркви у Београду. Недељом на литургији у београдској цркви Свете тројице често је виђан и Слободан Лаловић, министар за рад и социјалну политику.

Председник војвођанске владе Бојан Пајтић је син православног свештеника и, како сам каже, учен је да је православље систем вредности заснован на љубави према ближњима и моралним начелима, која су у нашем друштву у последње време занемарена."Мислим да је заиста важно да се тим начелима вратимо", каже Пајтић.

"Љуби ближњег свог..."

За Александра Вучића, генералног секретара СРС вера је покретачка енергија која инспирише и помаже да будемо бољи људи, ближи Богу. "Човек који верује у Бога, ма којим именом га звао, не може да буде лош. Као православни хришћанин трудим се да будем што бољи човек и да своје деловање не руководим личним, већ општим интересима да би нам свима било боље. Мислим да је управо тај принцип ,љуби ближњег свог као самог себе’ нешто, због чега би овај свет био много бољи, када би га се сви истински придржавали", каже Вучић.

Дубравка Филиповски, потпредседница Нове Србије, каже да као верник није оптерећена својом припадношћу православљу, јер вера извире из човекове душе. "Православна вера ме стимулише да уважавам и друге. А уважавање подразумева афирмацију различитости, а не потискивање. Православље је отворено за свакога и омогућава ми да у дубини душе, препознајем да је Бог један, без обзира на све наше људске поделе", објашњава свој однос према религији госпођа Филиповски.

И Срђан Срећковић и Бранко Ружић, представници две идеолошки супротстављене партије, СПО-а и СПС-а кажу да су верници.

"Религиозан сам човек и по васпитању и по уверењу и то доживљавам као дубоко интимно. Противник сам претераног, јавног истицања и потенцирања религиозног уверења. Вера је у мом животу једна од упоришних тачака", истиче потпредседник СПО.

Однос према цркви

Бранко Ружић, однедавно председник Извршног одбора социјалиста, каже да је религиозан и да вера игра велику улогу његовом животу:

"За мене је она нешто исконско, нешто што повезује појединца са вредносним системом, који у обичном тривијалном свету све мање егзистира".

Саша Гајић, аналитичар који проучава однос цркве и државе дели политичаре у три групе. Први, цркву посматрају са атеистичко-агностичких позиција и признају јој историјску културну улогу. Поборници овог става, како каже, у најбољем случају веру доживљавају као сферу приватности, а у најгорем као чувара вредности супротних модерним процесима и теже да је маргинализују, оклеветају или трајно лустрирају.

"У другој најбројнијој групи су они који цркву доживљавају у национално-историјском кључу, као темељног чувара традиције коју донекле поштују, али се не руководе у свом животу њеним вредностима и поукама које објављује. А на прсте се могу набројати они који спадају у трећу групу, политичари који се у већој или мањој мери труде да живе као хришћани", објашњава Гајић.

Последњих деценија постигнут је значајан напредак у погледу односа наших политичара према нашој религијској и народној традицији, сматра Бранко Радун, сарадник часописа "Нова српска политичка мисао". Али, како каже, у односу према вери и цркви има још много неразумевања и површности.

"Православље се најчешће види као обичајност која се формално поштује, а црква као музејска институција. Политичари воле да се сликају у црквама и по светим местима у нади да ће им то легитимисање као православних верника донети неки политички поен. Осим тога има и оних политичких кругова који гаје анимозитет према цркви и традицији. Пре свега реч је о коалицији Чеде Јовановића. Они воде једну штетну кампању против наше традиције и цркве, која је стилски, слична оним антицрквеним кампањама у време титоистичког режима", сматра Радун.

-----------------------------------------------------------

Богослужење и пост

Колико често идете на богослужења и да ли постите?

Бојан Пајтић (ДС): "У цркву одлазим и из приватних и из службених разлога. Приватно, у цркву одлазим на велике празнике и на дан крсне славе, јер нажалост, не стижем чешће. Службено, одлазим у многе храмове због тога што покрајинска влада много улаже у обнову наших светиња. Понекад постим. Али потпуно искрено говорећи, већ доста дуго се нисам исповедио и причестио".

Александар Вучић (СРС): "Нажалост, не могу због бројних обавеза да одлазим на богослужења онолико често колико бих то желео, али обавезно одем за веће празнике. Постим онолико колико ми то обавезе дозвољавају. Данас, када се брзо живи, пост је најбољи начин да се вратимо духовности која постоји у свакоме од нас".

Дубравка Филиповски (НС): "Идем онолико колико могу, то се не мери бројкама. Идем неоптерећена, кад год ми прилике дозвољавају. Богослужења ми омогућавају да стекнем снагу, смирење и стрпљење. То да ли постим и колико не треба истицати, јер то радим за себе и због себе. За време поста увек се сетим речи патријарха Павла: "Пост је чување душе и срца од свега што је грешно, то је бдење над својом душом".

Срђан Срећковић (СПО): "У цркву одлазим онда када осетим потребу, на неке мени приватно значајне дане. На богослужења идем на највеће хришћанске празнике. Постим обавезно на Велики петак и Бадњи дан и у тешким животним тренуцима, када себе желим да изложим искушењу.

Бранко Ружић (СПС): "Нажалост, имајући у виду динамику посла којим се бавим, врло ретко идем на богослужења, искључиво када су велики празници попут Божића и Васкрса. Не постим редовно, због природе посла, мада сам постио у више наврата Васкршњи пост и Божићни пост што ми је умногоме помогло за духовну и физичку уравнотеженост и мир.

Драган Шутановац, потпредседник ДС-а: "Крштен сам још као дете и славим Светог Јована. У цркву не одлазим често, а на богослужења идем пред Божић и Васкрс. Постим за велике црквене празнике, Крстовдан, Велики петак и Бадњи дан".

Миленко Пешић

 

Политика

[Баба]

"Пинк православни политички аналитичари" и маскирани екуменизам     Friday, 04 February 2011

Драган Радосављевић

МАСКИРАНИ ЕКУМЕНИЗАМ САЈТА „ВИДОВДАН.ОРГ“

Пре неколико дана „банован“ сам (искључен) са сајта „Видовдан.орг“. „Трајно“, гласило је обавештење. А зашто? Само зато што сам поставио питање администратору тог сајта „ко су то зурлоти?“* – јер je он написао: "Можда нисте знали, ово није форум зурлота, ихтусоваца, борбе за веру, и сл." Тешко нама с таквим „видовданцима“ и „патриотама“! То је, дакле, „традиција за нови миленијум“! (гесло сајта „Видовдан.орг“). Чистка - по кратком поступку.

Пре неколико година власник овог сајта, господин Бранко Радун, лансирао је кованицу „пинк православље“. То је, по схватању дотичног политичког аналитичара, „помодно православље“. У свом тексту „Пинк православље“ г. Радун, између осталог, каже:

>>Но домети “политички коректног” православља су ограничени и најчешће површински. Њихови помодно пацифистички и толерантни погледи цркви и друштву чине медвеђу услугу јер претерујући само дају "муницију" тврђим конзервативцима и групицама "православних талибана". Ако би "црквена транзиција" ишла у правцу промене календара, исхитреног екуменског приближавања Ватикану и модернистичких новотарија, то би само изазвало контра-реакцију у виду поновног јачања позиција "православне деснице". То би могло лако довести до озбиљнијих трвења, као што је на пример календарска реформа поделила православне вернике у Грчкој. Као последицу таквих "диференцијација" на дужи рок би се могле формирати најмање две струје: са једне стране ружичасто православна комуна "слободних инидивидуа", а са друге борбено-идеолошка, националистичка и(ли) зилотска опозиција. При томе би обе струје себе виделе као легитимне настављаче хришћанске традиције. Оваква подела међу православнима на "десницу" и "левицу" би само допринела ширењу јаза који дели "две Србије".<<

Анализа г. Радуна је „политички коректна“ и „пинк православна“, али суштински празна. Као таква, искрено говорећи, она је досадна, што су исказали, гласним негодовањем, и слушаоци његовог излагања на научном скупу у епархији банатској 28. септембра 2008. Међутим, ако се пажљивије погледа, изнети ставови веома прецизно дефинишу позицију, односно борбе за свето Православље, њиховог заступника али и сајта „Видовдан.орг“.

Елем, по г. Радуну, „политички коректно“ православље (следи идеолошке моде људских права, екологизма и космополитизма) има „помодно пацифистичке и толерантне погледе“ чиме „цркви и друштву чине медвеђу услугу“ јер „претерујући“ даје „муницију тврђим конзервативцима и групицама 'православних талибана''“. Верски аналитичари, политички аналитичари... политички коректно! Баланс је направљен. Јесте да постоји „пинк православље“, али кад његови заступници поревнују („претерају“, рекао би г. Радун) у пацифизму и толеранцији – ојачају „православне талибане“. Ко су то „православни талибани“, господине политички аналитичару? Изволите одговорити, или промените назив свог сајта па пишите шта хоћете, а не да скрнавите најсветију српску реч!

И  забринут је г. Радун, јер ако „црквена транзиција“ пође у правцу „исхитреног екуменског приближавања Ватикану“, то би могло изазвати контра-реакцију у виду „поновног“ јачања (кад ли је било претходно?) „православне деснице“. Дакле, „исхитрено екуменско приближавање Ватикану“ је опасно, а оно постепено није. Јер при овом првом добијате левицу, десницу, центар, југоистог, североисток, југозапад, северозапад... а како да се овај незнавени народ у томе разабере (ко му је крив што не разуме језик „пинк аналитичара“)? И ко ће народ да одбрани онда од ове оснажене „деснице“ - „православних талибана“? Е, зато је опасно „пинк православље“! Није оно опасно зато што је бљутаво, сентиментало, неспасавајуће, већ је опасно због мрачних реакција које изазива. Није опасно приближавање Ватикану због издаје Православља, већ због старања конфузне и наелектрисане „пинк православне политичке сцене“. Ето, на пример, ја сам поставио питање ко су то „зурлоти“. И? Одстрањен сам (трајно) са сајта „Видовдан.орг“, ваљда као „православни талибан“ који је претио да на сајту изазове „беспотребна трвења“ и „диференцијацију“. То је претило, по процени администратора, а у складу са принципима на којим сајт почива, да на дужи рок доведе до поделе сајта „Видовдан.орг“ на две струје: „...са једне стране ружичасто православна комуна "слободних инидивидуа", а са друге борбено-идеолошка, националистичка и(ли) зилотска опозиција. При томе би обе струје себе виделе као легитимне настављаче хришћанске традиције. Оваква подела међу православнима на "десницу" и "левицу" би само допринела ширењу јаза који дели "две Србије"“. Али, сва је срећа што имамо далековиде људе, „пинк аналитичаре“, који су то на време уочили, па ће нас спасити још једне непотребне беде.

„Бановање“ због једне баналности, указује на много крупније ствари. Морам да нагласим да ме политика и политичка догађања занимају колико и лањски снег, али ми је више преко главе грлатих „пинк патриота“ који се само ките православљем, у складу са својим дневно-политичким, „аналитичким“ и статистичким потребама (како би њихови сајтови имали што већи број посетилаца).

 Због писања овог текста присилио сам себе да прочитам неколико текстова г. Радуна. У једном од њих г. Радун испољава, рекао бих, револуционарно расположење: >>Једини излаз из постојеће апатије јесте, дакле, промишљена акција и подршка онима који имају храброст да делују „на терену“. Акције и активности, осим свега тога, имају и спознајну вредност, јер кроз њих људи сазнају шта је потребно да би се заиста догодила промена, и на који начин она у реалности може бити извршена. Национална акција је једини начин да се превазиђу поделе и јалове расправе, а вероватно и једини пут да се покрену и обједине патриотске снаге. Када би свако од нас, који овде пишемо, само имао снаге и воље да активно подржи све оне који имају храбрости да се боре за правду, истину и слободу, створила би се критична маса за промене у свести људи, а последица тога била би и промена постојећег стања у реалности. Уосталом, не заборавимо и то: Срби се кроз историју нису показали као народ који је претерано филозофски настројен, већ пре свега као народ од акта и акције. Стога је само конкретна национална акција која руши менталне окове постмодерне окупације излаз из привидног безизлаза и пут ка слободи.<< (http://www.vidovdan.org/component/content/article/46/780)

Прилично велика слобода говора за услове „посмодерне окупације“ на коју се г. Радун жали! Али, некако ми дође милија и дража та „посмодерна окупација“ у којој се још увек  може слободно исказати своје мишљење (зашта је пример и сам г. Радун), него она у коју г. Радун жели да ме уведе уз помоћ „обједињених патриотских снага“, у којој ће човек бити „банован“ због једног постављеног питања, као израза жеље за братским дијалогом (како лицемерно звуче онда поруке са сајта „Видовдан.орг“ које члановима стижу на мејл: „Пишите нам и контактирајте нас, предлажите, критикујте, подржите развој сајта видовдан.“). И некако ми дође милије и драже да будем у „уснулом племену“, него да тумарам као део „критичне масе“ оних који „имају храброст да делују на терену“ како би они „који овде пишу“ могли „да сазнају шта је потребно да би се заиста догодила промена“. „Елита 'пинк православних политичких аналитичара' управљача и храбри заморчићи на терену“ – занимљива тема за анализу.

Патриотизам без Православља (и правоживља), господо „пинк патриоте“, само је фирма на празном дућану! Српство без Православља (и правоживља), господо „пинк видовданци“, само је фирма на празном дућану!

А пошто изгарате од жеље да нешто мењате и поправљате, препоручујем вам да следећих неколико реченица научите напамет, примените их у пракси, па се тек онда јавите да саслушамо то што имате да кажете:

„Ако желиш поправити свет, поправи прво себе.

Ако желиш поправити државу, поправи прво себе.

Ако желиш поправити народ, поправи прво себе.

Ако желиш поправити своје село, поправи прво себе.

Ако желиш поправити своју задругу, поправи прво себе.

У свему, дакле, почни од себе, и поправи прво себе.

А како може човек поправити себе, о том постоји само једна једина наука у свету, која се зове Наука Јеванђелска.“

(Свети Владика Николај)

__________

* Покушао сам да се укључим у дискусију на „Видовдану“ како бих објаснио да се изругивачким називом „зурлоти“, којим домаћи екуменисти  називају истинске ревнитеље побожности, уствари изругују нечему што је у Православљу узвишено, пожељно, похвално, од самог нам Господа Исуса Христа, Светих Апостола и Светитеља посведочено. Реч зилот значи ревнитељ, а зилотизам је „со сваке вере, огњена послушност речи Божјој, ако треба и до смрти, самопожртвовано и подвижничко стремљење ка Оцу Небеском“, како је предивно о томе говорио г. Родољуб Лазић у својој књизи „Нов(аторск)о богословље митрополита Зизијуласа“. Ево шта о зилотизму још каже господин Лазић:

 >>Ревност је храбра, борбена, неустрашива, она је та која узвукује: "Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?... Ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божје, која је у Христу Исусу Господу нашем" (Рим 8,35-39). Такви су били сви Свети Цркве Христове. Нема ниједног међу њима који није био ревнитељ, ко није ходио уским, подвижничким путем, који води у живот вечни. Нови Завет позива и подстиче на ревност: "И начинивши бич од узица, изагна све из храма... и рече... ‘Не правите од дома Оца мога дом трговине’. А ученици се Његови сетише да је написано: ревност за дом Твој изједа ме" (Јн 2,15-17); "хвалим служење своје, не бих ли како подстакао на ревност свој род и спасао неке од њих" (Рим 11,14); "У ревности не будите лењи; будите духом ватрени; Господу служите" (Рим 12,11); "А ревнујте за веће дарове и показаћу вам још узвишенији пут" (1 Кор 12,31); "Тако и ви, будући да сте ревнитељи духовних дарова, трудите се да изобилујете у онима који су за изграђивање Цркве" (1 Кор 14,12); "Јер ревнујем за вас Божјом ревношћу..." (2 Кор 11,2); "А добро је ревновати свагда у добру" (Гал 4,18); "И ко може вама наудити ако будете ревнитељи добра" (1 Пт 3,13); "Имадох потребу да вам пишем, молећи да се борите за веру једанпут предану светима" (Јуда 1,З); "Ја оне које љубим карам и поправљам; зато ревнуј и покај се" (Отк 3,19).<<

Последњи пут ажурирано ( Friday, 04 February 2011 )

 

 

БЗВ

[DYNABLASTER]

  On 27. 7. 2013. at 18:46, Стева Ченејац рече

Ако ти је то "мигољење" онда ништа ниси укапирао о чему причамо.

 

Не може свет у коме је Карађорђе живео да се пореди са овим данас. Нити свет у којем је св. Лазар живео. Ми имамо своје време и своје проблеме, сасвим различите од њихових. И морамо да налазимо решења у складу са својим временом. Не знам шта ту није јасно.

 

А тема је веома добра. Има ту доста ствари које треба разјаснити.

Nista ti ne kapiras, vreme je uvek isto. Hriscanstvo je uvek isto. Istina je uvek ista.

[Grizzly Adams]

Време је увек исто!?

 

Опет си палио вутру...

[Зосима]

  On 27. 7. 2013. at 18:46, Стева Ченејац рече

 

Не може свет у коме је Карађорђе живео да се пореди са овим данас. Нити свет у којем је св. Лазар живео. Ми имамо своје време и своје проблеме, сасвим различите од њихових. И морамо да налазимо решења у складу са својим временом. Не знам шта ту није јасно.

 

 

Па није баш тако,бар што се тиче духовног живота православног верника.

Тај живот је увек исти,са истим проблемима, мукама ,одрицањем,падањем-устајањем ,од Христа до данашњих дана.

Еванђеље није за једнократну употребу и за одређени временски период,већ напротив, руковођен духом светим,тако је написан да је једино мерило и правило нашег жиовота,све до Христовог доласка!

 

Овде се погрешно форсирају две ствари,које суштински нису примат,бар што се тиче хришћанског живота!

Док патриоте вечито истичу историјско-националну улогу у нашим животима,сдруге стране либерали на исти начин форсирају неко модерно време,којем се морамо прилагодити,али  ја ту не видим ништа друго до једно хедонистичку потребу,да се овај живот проведе што лакше и безболније,при том прихватајући сва правила које та идеологија нуди,а често су у супротности са хришћанским поимањем живота...

И сдамо да додам ово Звонково тумачење подвига,као некакво кретање...то нема никакве везе са хришћанским подвигом!