Akcija, umesto jedne pesme, jedna glava iz Jevanđelja.

[Јаков.]

Ovi ljudi sa slike su bili sasvim u pravu. Dokaz za to je jer više niko ne čita Bibliju, a svi slušaju muziku.

 

Koliko vi dnevno slušate muziku? Vremenski?

Bar sat-dva najmanje.

 

Pokrećemo akciju, umesto jedne pesme, jedna glava iz jevanđelja. 

Od tih sat-dva koliko slušate muziku, pet minuta bi mogli da se odreknete. Jedne pesme, i da za to vreme pročitate jednu glavu iz Jevanđelja. 

 

[Arsenija]

Odlična ideja.

Imam samo jedan predlog,da se iz nekih audio izdanja izbaci muzika koja se čuje u pozadini,ili da se naprave 2 varijante,sa muzikom i bez nje...da bi Biblija  bila prilagotiva i ostalim vernicima,kao i ateistima.....

[JESSY]

хајде да подржимо акцију....

 

мој допринос:

 

PO MATEJU 5

 

Beseda na gori
(Lk. 6, 20-49)

¹ A kada vide narod, pope se na goru; i pošto sede, pristupiše mu učenici njegovi; ² I otvori usta svoja i učaše ih govoreći:

³ Blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo carstvo nebesko.

⁴ Blaženi su žalosni, jer će se oni utešiti.

⁵ Blaženi su krotki, jer će oni naslediti zemlju.

⁶ Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se oni nasititi.

⁷ Blaženi su milostivi, jer će oni biti pomilovani.

⁸ Blaženi su čisti srcem, jer će oni Boga gledati.

⁹ Blaženi su mirotvorci, jer će se oni sinovi Božiji nazvati.

¹⁰ Blaženi su prognani radi pravednosti, jer je njihovo carstvo nebesko.

¹¹ Blaženi ste kad vas nagrde i usprogone i nabede svakim zlom lažući mene radi. ¹² Radujte se i kličite, jer je nagrada vaša velika na nebesima; jer su tako progonili proroke koji su bili pre vas.

¹³ Vi ste so zemlje; ako so obljutavi, čime će se osoliti? Ne vredi više ni za šta, nego samo da se izbaci i da je ljudi izgaze. ¹⁴ Vi ste svetlost sveta. Ne može se sakriti grad koji leži na brdu; ¹⁵ niti se pali svetiljka i stavlja pod mericu, nego na svećnjak, i svetli svima u kući. ¹⁶ Tako neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima.

¹⁷ Ne mislite da sam došao da razrešim zakon i proroke; nisam došao da razrešim nego da ispunim. ¹⁸ Jer zaista vam kažem, dok ne prođe nebo i zemlja, neće ni jedno iota ili jedna crtica od zakona nestati, dok se sve ne zbude. ¹⁹ Ko dakle razreši jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji će se nazvati u carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se velik nazvati u carstvu nebeskom. ²⁰ Jer vam kažem: ako vaša pravednost ne bude mnogo viša od pravednosti književnika i fariseja, nećete ući u carstvo nebesko.

²¹ Čuli ste da je rečeno starima: »Ne ubij«, a ko ubije biće kriv sudu. ²² A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svoga biti kriv sudu. Ako ko kaže bratu svome »raka«, biće kriv sinedrionu. Ako ko kaže »budalo«, zaslužiće pakao ognjeni. ²³ Ako dakle prinosiš dar svoj na žrtvenik i onde se setiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe, ²⁴ ostavi onde svoj dar pred žrtvenikom, i idi prvo izmiri se sa bratom svojim, pa tada dođi i prinesi dar svoj. ²⁵ Pokaži dobru volju protivniku svome brzo, dok si još s njim na putu; da te protivnik ne preda sudiji, a sudija sudskom službeniku, i da te ne bace u tamnicu. ²⁶ Zaista ti kažem: nećeš izići odande dok ne platiš poslednje pare.

²⁷ Čuli ste da je rečeno: »Ne čini preljube«. ²⁸ A ja vam kažem da svaki koji gleda ženu s tim da je poželi, već je učinio preljubu s njom u srcu svome. ²⁹ Ako te tvoje desno oko sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe; jer ti je bolje da propadne jedan od tvojih udova i ne bude celo tvoje telo bačeno u pakao. ³⁰ I ako te desna ruka tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe; jer ti je bolje da propadne jedan od tvojih udova i da celo tvoje telo ne ode u pakao.

³¹ Rečeno je dalje: »Ko otpusti svoju ženu, neka joj da knjigu otpusnu«. ³² A ja vam kažem da svaki koji otpušta svoju ženu, osim zbog preljube, navodi je da učini preljubu, i ko se oženi otpuštenom, čini preljubu.

³³ Opet ste čuli da je rečeno starima: »Ne kuni se krivo, a ispuni Gospodu zakletve svoje«. ³⁴ A ja vam kažem: ne kunite se nikako; ni nebom, jer je presto Božiji; ³⁵ ni zemljom, jer je podnožje nogama njegovim; niti Jerusalimom, jer je grad velikoga cara; ³⁶ ne zaklinji se ni glavom svojom, jer ne možeš ni jednu vlas učiniti belom ili crnom. ³⁷ Nego neka reč vaša bude da-da, ne-ne; a što je više od ovoga, od zla je.

³⁸ Čuli ste da je rečeno: »Oko za oko i zub za zub«. ³⁹ A ja vam kažem da se ne protivite zlu; nego ako te ko udari po tvom desnom obrazu, okreni mu i drugi; ⁴⁰ i onome koji hoće da se parniči s tobom i da ti uzme haljinu, podaj mu i ogrtač; ⁴¹ i ko te potera jednu milju, idi sa njim dve. ⁴² Daj onome koji od tebe traži, i ne okreći se od onoga koji hoće od tebe da pozajmi.

⁴³ Čuli ste da je rečeno: »Ljubi bližnjega svoga« i mrzi neprijatelja svoga. ⁴⁴ A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje i molite se za gonitelje svoje, ⁴⁵ da budete sinovi Oca svoga koji je na nebesima, jer on čini da njegovo sunce grane zlima i dobrima i daje kišu pravednima i nepravednima. ⁴⁶ Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu nagradu imate? Zar ne čine to isto i carinici? ⁴⁷ I ako pozdravljate samo svoju braću, šta osobito činite? Zar ne čine to isto i mnogobošci? ⁴⁸ Budite dakle savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski.

[JESSY]

поново ћу покушати да покренем тему.....

 

 

 

2. Свадба у Кани Галилејској. Изгон трговаца из храма. Предсказивање смрти и васкрсења.

(Зач. 6).

1. И у трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова.

2. А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу.

3. И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина.

4. Исус јој рече: Шта хоћеш од мене, жено? Још није дошао час мој.

5. Рече мати његова слугама: Што год вам рече учините.

6. А ондје бјеше шест камених судова за воду, постављених по обичају јудејског очишћења, који хватаху по двије или по три мјере.

7. Рече им Исус: Напуните судове водом. И напунише их до врха.

8. И рече им Исус: Захватите сад и носите пехарнику. И однесоше.

9. А кад окуси пехарник вино које је постало од воде, и не знађаше откуда је, а слуге знадијаху које су захватиле воду, позва пехарник женика.

10. И рече му: Сваки човјек најприје добро вино износи, а када се опију, онда лошије; а ти си чувао добро вино до сада.

11. Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вјероваше у њега ученици његови.

(Зач. 7).

12. Потом сиђе у Капернаум. он и мати његова и браћа његова и ученици његови, и ондје остадоше не много дана.

13. И близу бјеше Пасха јудејска, и отиде Исус у Јерусалим.

14. И нађе у храму оне што продају говеда и овце и голубове. и мјењаче новца гдје сједе.

15. И начинивши бич од узица. изагна све из храма, и овце и говеда: а мјењачима просу новац и столове испретура.

16. И рече онима што продају голубове: Носите то одавде! Не правите од дома Оца мога, дом трговине.

17. А ученици се његови сјетише да је написано: Ревност за дом твој изједа ме.

18. Јудејци пак одговорише и рекоше му: Какав нам знак показујеш да то чиниш?

19. Исус одговори и рсче им: Развалите овај храм и за три дана ћу га подићи.

20. А Јудејци рекоше: Четрдесет и шест година зидан је овај храм, а ти ћеш за три дана да га подигнеш?

21. А он говораше о храму тијела својега.

22. Када пак устаде из мртвих. сјетише се ученици његови да ово говораше, и вјероваше Писму и ријечи коју рече Исус.

23. А када бјеше у Јерусалиму о празнику Пасхе, многи вјероваше у име његово, видећи знаке његове које чињаше.

24. А сам Исус не повјераваше себе њима, јер их је он знао све.

25. И не требаше да му ко свједочи за човјека; јер сам знадијаше шта бјеше у човјеку.

[Данче*]

Исусов разговор с Никодимом. Ново свједочанство Јованово о Христу. Наука Христова је са неба.

(Зач. 8).

1. А бијаше човјек међу фарисејима, по имену Никодим. кнез јудејски.

2. Он дође Исусу ноћу и рече му: Рави, знамо да си учитељ од Бога дошао; јер нико не може ова знамења творити која ти твориш ако није Бог с њим.

3. Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозго. не може видјети Царства Божијега.

4. Рече му Никодим: Како се може човјек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?

5. Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом. не можс ући у Царство Божије.

6. Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је.

7. Не чуди се што ти рекох: ваља вам се родити одозго.

8. Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа.

9. Одговори Никодим и рече му: Како може то бити?

10. Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, а то ли не знаш?

11. Заиста, заиста ти кажем да оно што знамо говоримо и што смо видјели свједочимо, и свједочанство наше не примате.

12. Кад вам казах оно што је земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем оно што је небеско?

(Зач. 9).

13. И нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човјечији који је на небу.

14. И као што Мојсеј подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човјечији,

15. Да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни,

(Зач. 10).

16. Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни.

17. Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега.

18. Који у њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега.

19. А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неголи свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла.

20. Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела његова, јер су зла.

21. А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена.

(Зач. 11).

22. Потом дође Исус и ученици његови у јудејску земљу, и ту борављаше с њима и крштаваше.

23. А и Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер ондје бјеше много воде; и долажаху те се крштаваху.

24. Јер још не бијаше Јован бачен у тамницу.

25. Тада настаде распра међу ученицима Јовановим и неким Јудејцем око очишћења.

26. И дођоше Јовану и рекоше му: Рави, онај што бјеше с тобом преко Јордана, за кога си ти свједочио, ено крштава, и сви иду њему.

27. Јован одговори и рече: Не може човјек ништа примати ако му не буде дано с неба.

28. Ви ми сами свједочите да рекох: Нисам ја Христос него сам послан пред њим.

29. Ко има невјесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу се радује гласу женикову. Ова, дакле, радост моја испуњена је.

30. Он треба да расте, а ја да се умањујем.

31. Који одозго долази над свима је. Који је са земље од земље Је, и од земље говори; а који долази с неба над свима је;

32. И што је видио и чуо, то свједочи; и свједочанство његово нико не прима.

33. Који прими свједочанство његово, потврди да је Бог истинит.

34. Јер кога Бог посла, онај ријечи Божије говори: јер Бог Духа не даје на мјеру.

35. Јер Отац љуби Сина, и све је дао њему у руку.

36. Ко вјерује у Сина, има живот вјечни; а ако је непослушан Сину, неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему.

[Данче*]

Исцјељење болеснога у бањи Витезди. Христос говори да је једнак Богу Оцу, и о суду и васкрсењу. Свједочанство Јована Крститеља, Бога Оца и Светога Писма.

(Зач. 14).

1. Потом бјеше празник јудејски, и изиђе Исус у Јерусалим.

2. А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тријемова.

3. У њима лежаше велико мноштво болесника, слијепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса.

4. Јер анђео Господњи повремено силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао.

5. А ондје бијаше неки човјек који тридесет и осам година бјеше болестан.

6. Кад видје Исус овога гдје лежи, и разумје да је већ много година болестан, рече му: Хоћеш ли здрав да будеш?

7. Одговори му болесник: Господе, човјека немам, да ме спусти у бању када се узбурка вода: а док ја дођем, други сиђе прије мене.

8. Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи!

9. И одмах оздрави човјек, и узе одар свој и хођаше. А тај дан бјеше субота.

10. Тада говораху Јудејци исцијељеном: Субота је, није ти допуштено да носиш одар.

11. Он им одговори: Који ме учини здравим он ми рече: Узми одар свој и ходи.

12. А они га запиташе: Ко је тај човјек који ти рече: Узми одар свој и ходи?

13. А излијечени не знађаше ко је; јер се Исус бјеше удаљио због многог народа на ономе мјесту.

14. Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди.

15. Човјек отиде и јави Јудејцима да је Исус тај који га учини здравим.

16. И зато гоњаху Јудејци Исуса, и гледаху да га убију, јер чињаше то у суботу.

17. А Исус им одговори:

(Зач. 15).

Отац мој до сада дјела, и ја дјелам.

18. И зато још више тражаху Јудејци да га убију, не само што нарушаваше суботу, него што и Бога називаше својим Оцем градећи се једнак Богу.

19. А Исус одговори и рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него што види да Отац чини; јер што Он чини, то исто чини и Син;

20. Јер Отац љуби Сина, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дјела од ових да се ви чудите.

21. Јер као што Отац подиже мртве и оживљава, тако и Син које хоће оживљава.

22. Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину.

23. Да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина не поштује ни Оца који га је послао.

(Зач. 16).

24. Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће.

26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;

27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији.

28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега,

29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда.

30. Ја не могу ништа чинити сам од себе;

(Зач. 17).

Како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.

31. Ако ја свједочим сам за себе, свједочанство моје није истинито.

32. Други је који свједочи за мене; и знам да је истинито свједочанство којим свједочи за мене.

33. Ви сте послали к Јовану, и он је посвједочио за истину.

34. А ја не примам свједочанство од човјека, него ово говорим да се ви спасете.

35. Он бјеше свјетиљка која гораше и свијетљаше; а ви хтједосте мало времена да се радујете свјетлости његовој.

36. Али ја имам свједочанство веће од Јованова; јер дјела која ми даде Отац да их свршим, ова дјела која ја чиним свједоче за мене да ме је Отац послао.

37. И Отац који ме посла он је и посвједочио за мене. Нити сте глас његов икада чули, ни лице његово видјели.

38. И ријеч његову немате да обитава у вама; зато што ви не вјерујете Ономе кога Он посла.

39. Истражујете Писма, јер ви мислите да у њима имате живот вјечни; а баш она свједоче о мени;

40. И нећете да дођете к мени да имате живот.

41. Славу од људи не примам,

42. Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.

43. Ја сам дошао у име Оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.

44. Како ви можете вјеровати када примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите?

45. Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; има који вас оптужује, Мојсеј, у кога се ви уздате.

46. Јер да вјеровасте Мојсеју, вјеровали бисте и мени; јер он писа о мени.

47. А кад његовим Писмима не вјерујете, како ћете вјеровати мојим ријечима?

[JESSY]

по Јовану....

 

6. Христос храни пет хиљада људи, и иде по мору. Исус Христос Хљеб живота. Неки од ученика напуштају Христа. Апостол Петар га признаје за Сина Божијег.

1. Послије тога отиде Исус преко Галилејског, Тиверијадског мора.

2. И за њим иђаше мноштво народа, јер гледаху знамења његова која чињаше на болесницима.

3. А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својим.

4. А бијаше близу Пасха, празник јудејски.

(Зач. 18).

5. Подигнувши Исус очи, и видјевши да мноштво народа долази к њему, рече Филипу: Одакле да купимо хљеба да ови једу?

6. А ово говораше кушајући га, јер сам знађаше шта ће чинити.

7. Одговори му Филип: Ни за двјеста динара хљеба није им доста, да свако од њих само мало добије.

8. Рече му један од ученика његових, Андреј, брат Симона Петра:

9. Овдје има једно момче које има пет хљебова јечмених и двије рибе. Али шта је то на толико мноштво?

10. А Исус рече: Реците људима да посједају. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посједаше, дакле, људи на број око пет хиљада.

11. А Исус узе хљебове, и заблагодаривши, раздаде ученицима, а ученици онима који бијаху посједали: тако и од риба колико хтједоше.

12. А када се наситише рече ученицима својим: Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне.

13. И сакупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечмених што преостаде иза оних који су јели.

(Зач. 19).

14. А људи видјевши знамење које учини Исус говор.аху: Ово је заиста Пророк који треба да дође на свијет.

15. А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам.

16. Када пак наста вече, сиђоше ученици његови на море,

17. И ушавши у лађу пођоше преко мора у Капернаум. И већ бјеше пао мрак, а Исус не бјеше дошао к њима.

18. А море се подизаше од великога вјетра.

19. Пошто су, дакле, веслали око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лађи, па се препадоше.

20. А он им рече: Ја сам; не бојте се!

21. И хтједоше га узети у лађу: и одмах се лађа обрете на земљи у коју иђаху.

22. Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, видје да ондје не бјеше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него само ученици његови отидоше;!

23. А друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога мјеста гдје једоше хљеб када Господ заблагодари.

24. Када, дакле, видје народ да Исуса не бјеше ондје, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса.

25. И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: Рави, када си дошао овамо?

26. Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видјели, него што сте хљеба јели и наситили се.

(Зач. 20).

27. Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вјечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац.

28. А они му рекоше: Шта да чинимо да бисмо творили дјела Божија?

29. Одговори Исус и рече им: Ово је дјело Божије да вјерујете у Онога кога Он посла.

30. А они му рекоше: Какав, дакле, знак ти показујеш да видимо и да ти вјерујемо? Шта ти чиниш?

31. Оцеви наши једоше ману у пустиљи, као што је написано: Хљеб са неба даде им да једу.

32. Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсеј дао хљеб са неба него Отац мој даје вам истинити хљеб са неба;

33. Јер хљеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свијету.

34. Тада му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хљеб!

35. А Исус им рече:

(Зач. 21).

Ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који у мене вјерује неће никад ожедњети.

36. Него вам рекох: и видјели сте ме, и не вјерујете.

37. Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истјерати напоље.

38. Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла.

39. А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у посљедњи дан.

(Зач. 22).

40. А ово је воља Оца који ме посла, да сваки који види Сина и вјерује у њега има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.

41. Тада гунђаху Јудејци на њега што рече: Ја сам хљеб који сиђе с неба,

42. И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како, дакле, он говори: С неба сам сишао?

43. А Исус им одговори и рече: Не гунђајте међу собом.

44. Нико не може доћи мени ако га не привуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.

45. У Пророцима је написано: И биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, долази к мени.

46. Не да је ко видио Оца, осим Онога који је од Бога: он је видио Оца.

47. Заиста, заиста вам кажем: Који вјерује у мене има живот вјечни.

(Зач. 23).

48. Ја сам хљеб живота.

49. Оци ваши једоше ману у пустињи, и помријеше.

50. Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.

51. Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу ја дати за живот свијета.

52. Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тијело своје да једемо?

53. А Исус им рече: Заиста. заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи.

54. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни;и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.

55. Јер тијело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће.

(Зач. 24).

56. Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему.

57. Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живјети због мене.

58. Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што оци ваши једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живјеће вавијек.

59. Ово рече у синагоги кад учаше у Капернауму.

60. Тада многи од ученика његових, чувши то, рекоше: Ово је тврда бесједа. Ко је може слушати?

61. А Исус, знајући у себи да ученици његови ропћу због тога, рече им: Зар вас ово саблажњава?

62. А шта ако видите Сина Човјечијега да одлази горе гдје је прије био?

63. Дух је оно што оживљава, тијело не користи ништа. Ријечи које вам ја говорим дух су и живот су.

64. Али има међу вама неких који не вјерују. Јер знађаше Исус од почетка који су то што не вјерују, и ко ће га издати.

65. И говораше: Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мојега.

66. Од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим.

67. А Исус рече Дванаесторици: Да нећете и ви да одете?

68. Тада му одговори Симон Петар: Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш ријечи живота вјечнога.

69. И ми смо повјеровали и познали да си ти Христос Снн Бога живога.

70. Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу? И један од вас је ђаво.

71. А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер он иамјераваше да га изда, иако бјеше један од Дванаесторице.

[JESSY]

1. У то вријеме иђаше Исус у суботу кроз усјеве: а ученици његови огладњеше, и почеше тргати класје, и јести.

2. А фарисеји видјевши то рекоше му: Гле, ученици твоји чине што не ваља чинити у суботу.

3. А он рече им: Нијесте ли читали што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

4. Како уђе у кућу Божију, и хљебове постављене поједе, којијех није ваљао јести њему ни омима што су били с њим, него самијем свештеницима?

5. Или нијесте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нијесу криви?

6. А ја вам кажем да је овдје онај који је већи од цркве.

7. Кад бисте пак знали шта је то: милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали правијех;

8. Јер је господар и од суботе син човјечиј.

9. И отишавши оданде дође у зборницу њихову.

10. И гле, човјек бијаше ту с руком сухом; и запиташе га говорећи: Ваља ли у суботу лијечити? да би га окривили.

11. А он рече им: Који је међу вама човјек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?

12. А колико ли је човјек претежнији од овце? Даклем ваља у суботу добро чинити.

13. Тада рече човјеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.

14. А фарисеји изишавши начинише вијећу о њему како би га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.

15. И за њим идоше људи многи, и исцијели их све.

16. И запријети им да га не разглашују:

17. Да се збуде што је казао Исаија пророк говорећи:

18. Гле, слуга мој, кога сам изабрао; љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на њега, и суд незнабошцима јавиће.

19. Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама гласа његова.

20. Трске стучене неће преломити, и свјештила запаљена неће угасити док правда не одржи побједе.

21. И у име његово уздаће се народи.

22. Тада доведоше к њему бијесна који бјеше нијем и слијеп; и исцијели га да нијеси и слије и стаде говорити и гледати.

23. И дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Христос, син Давидов?

24. А фарисеји чувши то рекоше: Овај друкчије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволскога.

25. А Исус знајући мисли њихове, рече им: Свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели сам по себи, пропашће.

26. И ако сотона сотону изгони, сам по себи раздијелио се; како ће дакле постати царство његово?

27. И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? За то ће вам они бити судије.

28. А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.

29. Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најприје не свеже јакога? и онда ће кућу његову оплијенити.

30. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.

31. За то вам кажем: сваки гријех и хула опростиће се људима; а на Духа светога хула неће се опростити људима.

32. И ако ко рече ријеч на сина човјечијега, опростиће му се; а који рече на Духа светога, неће му се опростити ни на овоме свијету ни на ономе.

33. Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.

34. Породи аспидини! како можете добро говорити, кад сте зли? јер уста говоре од сувишка срца.

35. Добар човјек из добре клијети износи добро; а зао човјек из зле клијети износи зло.

36. А ја вам кажем да ће за сваку празну ријеч коју реку људи дати одговор у дан страшнога суда.

37. Јер ћеш се својијем ријечима оправдати, и својијем ћеш се ријечима осудити.

38. Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: учитељу! ми би ради од тебе знак видјети.

39. А он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.

40. Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и син човјечиј у срцу земље три дана и три ноћи.

41. Ниневљани изаћи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер се покајаше Јонинијем учењем: а гле, овдје је већи од Јоне.

42. Царица јужна изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овдје је већи од Соломуна.

43. А кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не нађе га.

44. Онда рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.

45. Тада отиде и узме са собом седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње горе човјеку ономе од првога. Тако ће бити и овоме роду зломе.

46. Док он још говораше к људима, гле, мати његова и браћа његова стајаху на пољу и чекаху да говоре с њиме.

47. И неко му рече: Ево мати твоја и браћа твоја стоје на пољу, ради су да говоре с тобом.

48. А он одговори и рече ономе што му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?

49. И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу оца мојега који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.

 

по Матеју Глава 12

[Zayron]

Što "umjesto" kad može oboje? Evo i pjesma i poglavlje:

http://goo.gl/tquHSS

 

Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.
И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.
И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.
Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,
Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,
Не радује се неправди, а радује се истини,
Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.
Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.
Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо;
А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.
Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.
Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.

А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав.

 

Коринћанима посланица прва 1,13 (светог апостола Павла )

[JESSY]

Колошанима посланица светога апостола Павла.   Глава III.

Ако дакле васкрснусте с Христом, тражите оно што је горе гдје Христос сједи с десне стране Бога.

2. Мислите о ономе што је горе а не што је на земљи.

3. Јер умријесте, и ваш је живот сакривен с Христом у Богу.

4. А кад се јави Христос, живот ваш, онда ћете се и ви с њиме јавити у слави.

5. Поморите дакле уде своје који су на земљи: курварство, нечистоту, сласт, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство;

6. За које иде гњев Божиј на синове противљења;

7. У којима и ви негда хођасте кад живљасте међу њима.

8. А сад одбаците и ви то све: гњев, љутину, пакост, хуљење, срамотне ријечи из уста својијех.

9. Не лажите један на другога; свуците старога човјека с дјелима његовијем,

10. И обуците новога, који се обнавља за познање, по обличју онога који га је саздао:

11. Гдје нема Грка ни Чивутина, обрезања ни необрезања, дивљака ни Скита, роба ни слободњака, него све и у свему Христос.

12. Обуците се дакле као избрани Божији, света и љубазни, у срдачну милост, доброту, понизност, кротост, и трпљење,

13. Сносећи један другога, и опраштајући један другоме ако има ко тужбу на кога: као што је и Христос вама опростио тако и ви.

14. А сврх свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства.

15. И мир Божиј да влада у срцима вашима, на који сте и позвани у једном тијелу, и захвални будите.

16. Ријеч Христова да се богато усели међу вас, у свакој премудрости учећи и свјетујући сами себе са псалмима и појањем и пјеснама духовнијем, у благодати пјевајући у срцима својима Господу.

17. И све штогод чините ријечју или дјелом, све чинише у име Господа Исуса Христа хвалећи Бога и оца крозањ.

18. Жене! слушајте своје мужеве као што треба у Господу.

19. Мужеви! љубите жене своје и не срдите се на њих.

20. Дјецо! слушајте родитеље своје у свачему; јер је ово угодно Господу.

21. Оцеви! не раздражујте дјеце своје, да не губе воље.

22. Слуге! слушајте у свему своје тјелесне господаре, не само пред очима радећи као да људима угађате, него у простоти срца, бојећи се Бога,

23. И све штогод чините, од срца чините као Господу а не као људима;

24. Знајући да ћете од Господа примити плату нашљедства; јер Господу Христу служите.

25. А који скриви примиће што је скривио: и нема гледања ко је ко

[Дијана.]

Iz nekog razloga, mene gugle ne sluša, i n'umem da to tako lijepo kopiram ko vi, pa ću morati stvarno da čitam i prekucam. Sve ste lijepo divno i važno izabrali, izlječenje u Vitezdi, "Gospode, nemam čovjeka",  oproštaj grijeha zbog izobilja ljubavi, žrtvena samilosna pažnja žene koja Mu noge cjeliva... I Gadarinca iz kog istjera legion, kome nije dozvolio da ga slijedi...

Mene potresaju ove epizode: Njegovo sažaljenje pred ljudima koji pate zbog smrti svojih dragih, i Njegovo na kraju krajeva ljudsko tugovanje za umrlim prijateljem... Dakle, vaskrsenje djevojčice, "Talita kumi", sina nainske udovice, "i sažali se Isus na majčin bol", i Lazarevo vaskrsenje "Da si Ti bio tu, Gospode, ne bi umro on."

...i Njegov krsni put do smrti, "žalosna je duša moja do smrti", "Oče moj, zašto si me napustio?"...Oproštaj krivcima "Oprosti im, jer ne znaju šta rade", i briga za majku i druga i brata "evo ti sina.. eto ti majke".  

[JESSY]

Римљанима посланица светога апостола Павла. Глава I.

Од Павла, слуге Исуса Христа, позванога апостола, изабранога за јеванђелије Божије,

2. Које Бог напријед обећа преко пророка својијех у светијем писмима

3. О сину својему, који је по тијелу рођен од сјемена Давидова,

4. А посвједочен силно за сина Божијега Духом светиње по васкрсенију из мртвијех, Исусу Христу Господу нашему,

5. Преко којега примисмо благодат и апостолство» да покоримо све незнабошце вјери имена његовога;

6. Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,

7. Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

8. Прво дакле захваљујем Богу својему кроз Исуса Христа за све вас што се вјера ваша гласи по свему свијету.

9. Јер ми је свједок Бог, којему служим духом својијем у јеванђелију сина његова, да вас се опомињем без престанка,

10. Молећи се свагда Богу у молитвама својијем да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;

11. Јер желим видјети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,

12. То јест, да се с вама утјешим вјером општом, и вашом и мојом.

13. Али вам не ћу затајати, браћо, да сам много пута хтио да вам дођем, па бих задржан дослије, да и међу вама имам какав род, као и међу осталијем незнабошцима.

14. Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.

15. За то, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповједити јеванђелије.

16. Јер се не стидим јеванђелија Христова; јер је сила Божија на спасеније свакоме који вјерује, а најприје Чивутину и Грку.

17. Јер се у њему јавља правда Божија из вјере у вјеру, као што је написано: Праведник ће од вјере жив бити.

18. Јер се открива гњев Божиј с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.

19. Јер што се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;

20. Јер што се на њему не може видјети, од постања свијета могло се познати и видјети на створењима, и његова вјечна сила и божанство, да немају изговора.

21. Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него залудјеше у својијем мислима, и потамње неразумно срце њихово.

22. Кад се грађаху мудри, полудјеше,

23. И претворише славу вјечнога Бога у обличје смртнога човјека и птица и четвороножнијех животиња и гадова.

24. За то их предаде Бог у жељама њиховијех срца у нечистоту, да се погане тјелеса њихова међу њима самима;

25. Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него творца, који је благословен ва вијек. Амин.

26. За то их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.

27. Тако и људи оставивши путно употребљавање женскога рода, распалише се жељом својом један на другога, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за пријевару њихову примаху на себи.

28. И као што не мараху да познаду Бога, за то их Бог предаде у покварен ум да чине што не ваља,

29. Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности;

30. Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,

31. Неразумни, невјере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.

32. А неки и правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.

[Kaludjerovic Sreten]

10. О светињи брака и о разводу. Благосиљање дјеце. Богати младић. О награди због сљедовања за Христом. Треће предсказивање страдања, смрти и васкрсења. Молба синова Зеведејевих. Исцјељење слијепог Вартимеја.

 

1. И уставши оданде дође у крајеве Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему: и као што обичај имаше, опет их учаше.

(Зач. 43).

2. И приступивши фарисеји, кушајући упиташе га: Може ли муж отпустити жену?

3. А он одговори и рече им: Шта вам заповједи Мојсеј?

4. А они рекоше: Мојсеј допусти да јој се даде отпусна књига и да се отпусти.

5. И одговарајући Исус рече им: Због окорелости срца вашег написа вам он заповијест ову.

6. А у почетку стварања Бог их је створио као мужа и жену.

7. Због тога ће оставити човјек оца својега и матер и прилијепиће се жени својој,

8. И биће двоје једно тијело. Тако нису више двоје него једно тијело.

9. А што је Бог саставио човјек да не раставља.

10. И у кући опет запиташе га о томе ученици његови,

(Зач. 44).

11. И рече им: Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом.

12. И ако жена одвојивши се од мужа својега пође за другога, чини прељубу.

13. И доношаху му дјецу да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху.

14. А видјевши Исус узнегодова и рече им: Пустите дјецу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије.

15. Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дијете, неће ући у њега.

16. И загрливши их, стави руке на њих те их благослови.

(Зач. 45).

17. И кад изиђе на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим, питаше га: Учитељу благи, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни?

18. А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.

19. Заповијести знаш: Не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер.

20. А он одговарајући рече му: Учитељу, све сам ово сачувао од младости своје.

21. А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, узми крст свој и хајде за мном.

22. А он се снужди због ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат.

23. И погледавши око себе, Исус рече ученицима својим:

(Зач. 46).

Како је тешко богатима ући у Царство Божије!

24. А ученици се запањише на ријечи његове. А Исус опет одговарајући рече им: Дјецо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије!

25. Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући.

26. А они се веома чуђаху говорећи у себи: па ко се онда може спасти?

27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу.

28. А Петар му поче говорити: Ето ми смо оставили све и за тобом пођосмо.

29. А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или њиве, мене ради и јеванђеља ради,

30. А да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и оца, и матер, и дјецу, и њиве, уз прогоњење, а у вијеку који долази живот вјечни.

31. Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.

32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом.

(Зач. 47).

И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити:

33. Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима;

34. И наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће.

35. И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити.

36. А он им рече: Шта хоћете да вам учиним?

37. А они му рекоше: Дај нам да сједнемо један с десне стране теби а други са лијеве, у слави твојој.

38. А Исус им рече: Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим?

39. А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се;

40. Али да сједнете с десне стране мени и с лијеве није моје да дам, него ће се дати којима је припремљено.

41. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована.

42. А Исус дозвавши их рече им: Знате да они који се сматрају владарима народа господаре њима, и великаши њихови владају над њима.

43. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи:

44. И који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга.

45. Јер Син Човјечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе.

(Зач. 48).

46. И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута, просећи.

47. И чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и говорити: Сине Давидов Исусе, помилуј ме!

48. И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: Сине Давидов, помилуј ме!

49. И зауставивши се Исус рече: Позовите га! И зовнуше слијепога говорећи му: Не бој се, устани, зове те.

50. А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу.

51. И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слијепи му рече: Учитељу, да прогледам.

52. А Исус му рече: Иди, вјера твоја спасе те. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.

[JESSY]

Солуњанима посланица прва светога апостола Павла. Глава V.

А за часе и времена, браћо, није вам тријебе писати;

2. Јер сами знате јамачно да ће дан Господњи доћи као лупеж по ноћи.

3. Јер кад реку: мир је, и нема се шта бојати, онда ће изненада напасти на њих погибао као бол на трудну жену; и не ће утећи.

4. Али ви, браћо, нијесте у тами да вас дан као лупеж застане.

5. Јер сте ви сви синови видјела и синови дана: нијесмо ноћи нити таме.

6. Тако дакле да не спавамо као и остали, него да пазимо и да будемо тријезни.

7. Јер који спавају, у ноћи спавају, и који се опијају у ноћи се опијају.

8. Али ми који смо синови дана да будемо тријезни и обучени у оклоп вјере и љубави, и с кацигом нада спасенија;

9. Јер нас Бог не постави за гњев, него да добијемо спасеније кроз Господа својега Исуса Христа,

10. Који умрије за нас да ми, стражили или спавали, заједно с њим живимо.

11. Тога ради утјешавајте један другога, и поправљајте сваки ближњега, као што и чините.

12. Молимо вас пак, браћо, придознајте оне који се труде међу вама, и настојнике своје у Господу, и учитеље своје,

13. И имајте их у изобилној љубави за дјело њихово. Будите мирни међу собом.

14. Молимо вас пак, браћо, поучавајте неуредне, утјешавајте малодушне, браните слабе, сносите свакога.

15. Гледајте да нико не враћа коме зла за зло;

16. Него свагда идите за добром, и међу собом, према свима.

17. Радујте се свагда.

18. Молите се Богу без престанка. На свачему захваљујте; јер је ово воља Божија у Христу Исусу од вас.

19. Духа не гасите. Пророштва не презирите.

20. А све кушајући, добро држите.

21. Уклањајте се од свакога зла.

22. А сам Бог мира да посвети вас цијеле у свачему;

23. И цијел ваш дух и душа и тијело да се сачува без кривице за долазак Господа нашега Исуса Христа.

24. Вјеран је онај који вас дозва, који ће и учинити.

25. Браћо! молите се Богу за нас.

26. Поздравите браћу сву цјеливом светијем.

27. Заклињем вас Господом да прочитате ову посланицу пред свом браћом светом.

28. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама. Амин.

[JESSY]

Тимотију посланица прва светога апостола Павла. Глава II.

Молим дакле прије свега да се чине искања, молитве, мољења, захваљивања за све људе,

2. За цареве, и за све који су у власти, да тихи и мирни живот поживимо у свакој побожности и поштењу.

3. Јер је ово добро и пријатно пред спаситељем нашијем Богом,

4. Који хоће да се сви људи спасу, и да дођу у познање истине.

5. Јер је један Бог, и један посредник Бога и људи, човјек Христос Исус,

6. Који себе даде у откуп за све, за свједочанство у своје вријеме,

7. За које сам постављен проповједник и апостол (истину говорим у Христу, не лажем), учитељ незнабожаца у вјери и истини.

8. Хоћу дакле да молитве чине људи на свакоме мјесту, подижући свете руке без гњева и премишљања.

9. Тако и жене у пристојном одијелу, са стидом и поштењем да украшују себе, не плетеницама, ни златом, или бисером, или хаљинама скупоцјенима,

10. Него добријем дјелима као што се пристоји женама које се обећавају побожности.

11. Жена на миру да се учи са сваком покорношћу.

12. Али жени не допуштам да учи нити да влада мужем, него да буде мирна.

13. Јер је Адам најприје саздан па онда Јева;

14. И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде преступница;

15. Али ће се спасти рађањем дјеце, ако остане у вјери и љубави и у светињи с поштењем.