Бил Гејтс о патентирању софтвера

[Млађони]

Својина је својина.

 

Meni je zanimljivo sto je Zvonko protiv intelektualne svojine, sa obzirom da je za njega svojina svetinja. 

[Solomon Kane]

Meni je zanimljivo sto je Zvonko protiv intelektualne svojine, sa obzirom da je za njega svojina svetinja. 

 

Не знам и не интересује ме....његова ствар. Знам само једно...својина је својина и свако ко негира то има селективни приступ значењу тог појма.

[Juan Valdez]

Нисам сигуран да је Звоне за то да неко може да ископира твој CD и да продаје (пиратерија), већ је против тога да се композитору плаћа накнада ако његову песму одсвираш на свој начин и снимиш. То ми је онако мало климаво...

 

 

Meni je zanimljivo sto je Zvonko protiv intelektualne svojine, sa obzirom da je za njega svojina svetinja. 

 

 

Због саме дефиниције својине од стране једног дела либертаријанаца. По њима је својина последица ограничености ресурса. Ти и ја не можемо истовремено да поседујемо исту јакну, те стога јакна мора да буде или моја или твоја. Следећи доследно ту дефиницију заиста долазимо до тога да је интелектуална својина бесмислена. Проблем је у самој дефиницији, то није никакав аксиом кога сви морамо да прихватимо.

 

Ја се баш и не слажем с њим да композитору можеш да мазнеш песму и да му ништа не платиш. Не могу формално да објасним зашто. Једноставно, песма је песма, скоро је немогуће да двоје људи смисли исту песму. Код софтвера је другачије. Једна песма је потпуно одређена у оба смера (кад чујеш песму, можеш да је напишеш у нотама на само један начин и обрнуто, не рачунајући аранжман), док софтвер није. Иако два софтвера с поља изгледају и раде потпуно исто, изнутра могу да се потпуно разликују, као небо и земља. Копија чак може да буде изнутра далеко иновативнија од оригинала. А да не причамо о пракси која данас постоји. Треба само поглдати конкретно шта се патентира и ко од тога има користи...

[Млађони]

 Проблем је у самој дефиницији, то није никакав аксиом који сви морамо да прихватимо.

 

Ја се баш и не слажем с њим да композитору можеш да мазнеш песму и да му ништа не платиш. Не могу формално да објасним зашто. Једноставно, песма је песма, скоро је немогуће да двоје људи смисли исту песму. Код софтвера је другачије. Прво, једна песма је потпуно одређена у оба смера (кад чујеш песму, можеш да је напишеш у нотама на само један начин и обрнуто, не рачунајући аранжман), док софтвер није. Иако два софтвера с поља изгледају и раде потпуно исто, изнутра могу да се потпуно разликују, као небо и земља. Копија чак може да буде изнутра далеко иновативнија од оригинала. А да не причамо о пракси која данас постоји. Треба само поглдати конкретно шта се патентира и ко од тога има користи...

 

Hmm ne znam ne bih da ulazim u tu definiciju, ali za mene je svojina skup prava prema necemu sto je objekat tih prava. Ne mora da bude materijalan.

Skup prava ukljucje pravo koriscenja, pravo prenosa prava i pravo ubiranja plodova. 

Drugim recima ono nad cime imam svojinu imam pravo da koristim, imam pravo da prenesem nekom drugom neko od svojinskih prava parcijalno ili u kompletu i imam pravo da uberem plod od toga sto je predmet svojine.

 

Ako je to jabuka - imam pravo na jabuku. Ako je to auto koji iznamljujem imam pravo na novac koji drugi placaju za koriscenje tog auta. Ako je to pesmam imam pravo da naplatim slushanje i reprodukovanje te pesme. 

 

 Код софтвера је другачије. 

 

 

Sa druge strane protivnik sam ideje patenta na "tocak" posebno kada je u pitanju software pa sada ako ti imas slichno software resenje meni - ti si mene pokrao ili bilo koji drugi plod inzinjerstva. Za isti problem dva coveka mogu da imaju slichno resenje. 

 

U sudu ne sede idioti i mogu da vide da li sam ja uzeo tvoj sourcecode i spustio sve za po red nize u codu, ili sam samo smislio slichno resenje za isti problem.

[Juan Valdez]

Својина није исто што и патенти, ако се не варам? Рецимо, напишем оперативни систем. Тада имам право да тражим 50$ по рачунару или да лиценцирам како год ми се навије. Ако неко тај оперативни систем постави на интернет или га користи без да ми плати, он је лопов и могу да га тужим. То је својина.

 

Е сад замисли да сам у оперативни систем уградио иновативну технологију за интелигентно управљање рачунарским ресурсима која драстично смањује потрошњу енергије. Тада могу да одем у неку канцеларију, заштитим то и онда више нико нема право да направи и продаје своју верзију те технологије, без да ми плати. То су патенти.

 

Ово прво је мени ОК. Ради се о једном готовом конкретном производу, потпуно дефинисаном изворним кодом односно низом нула и јединица. Ово друго је глупост и штетно. Вероватно још ко зна колико стотина људи на свету има ту технологију (можда су је смислили пре мене и користили интерно, можда је још и боља), само сам ја први дотрчао код писара да ме утефтери.

[Аурор]

Dakle potomci Pahelbela imaju pravo da uzmu milione od ovih danasnjih umetnika i "umetnika"?

http://www.youtube.com/watch?v=JdxkVQy7QLM

[Млађони]

Својина није исто што и патенти, ако се не варам?

 

 

Svojina ti je skup prava. Da li je nad idejom ili stvari nebitno je. 

 

Dakle potomci Pahelbela imaju pravo da uzmu milione od ovih danasnjih umetnika i "umetnika"?

 

Ne, ne znam kako si dosao do toga. Da bi zastitili "svojinu nad tockom" zakoni ogranicavaju nasledstvo intelektualne svojine.

 

Uglavnom sa smrcu autora prestaje i pravo svojine nad tom idejom. Ako je tehnoloska stvar u zakonu RS vreme je 40 godina.

[Juan Valdez]

  Svojina ti je skup prava. Da li je nad idejom ili stvari nebitno je.   

 

 

Али како могу да имам својину над идејом, кад и врапци на грани знају да су разни људи потпуно независно један од других кроз историју долазили до идентичних идеја (неки примери). Јесам за то да имаш право над конкретном реализацијом идеје (материалном или не, небитно), али не и над самом идејом.

[Млађони]

Али како могу да имам својину над идејом, кад и врапци на грани знају да су разни људи потпуно независно један од других кроз историју долазили до идентичних идеја (неки примери). за то да имаш право над конкретном реализацијом идеје (материалном или не, небитно), али не и над самом идејом.

 

 

Problem sa idejom jeste sto nema "rok trajanja" pa onda u periodu od sto godina ako nemaju kontakta dva razlicita coveka mogu da dobiju slichne ideje. 

 

Da bi se "zastitili" od toga zakoni uglavnom odredjuju koliko dugo mozes da iams svojinska prava nad idejom. Tehnicke ideje u zakonu RS to resavaju time sto imas pravo 40 godina.

 

 

To ti je ono sto kazem "pravo na tocak" .. tocak ne mozes da izmislis dva puta, i logicno je da svako ko hoce da mu se stvar kotrlja po putu ima da stavi tockove. Tocak je odavno izmisljen pa je originalni autor zaboravljen ali tokom godina razliciti ljudi su smisljali tocak iznova i iznova.

 

[Juan Valdez]

Problem sa idejom jeste sto nema "rok trajanja" pa onda u periodu od sto godina ako nemaju kontakta dva razlicita coveka mogu da dobiju slichne ideje.   

 

Da bi se "zastitili" od toga zakoni uglavnom odredjuju koliko dugo mozes da iams svojinska prava nad idejom. Tehnicke ideje u zakonu RS to resavaju time sto imas pravo 40 godina.

 

 

40 година? Да ли си свестан колики је рок трајања идеја у свету софтвера?

 

[Млађони]

 

40 година? Да ли си свестан колико је рок трајања идеја у свету софтвера? 

 

 

Zakon moze da se oblikuje od tipa do tipa. Ovo je pisano kada jos software nije postojao. Da se razumemo, ne mogu dva coveka da napisu windows nezavisno jedan od drugog u roku od 10 godina. Posebno ne da im cod bude ekstremno slichan. 

 

Za pesme i knjige je dozivotno vlasnistvo. Do smrti autora. Posle toga niko nema prava. Npr. 

Ne kazem da je savrsheno, "besmrtnost" nematerijalne stvari jeste problem kada je u pitanju svojina.

[Juan Valdez]

Zakon moze da se oblikuje od tipa do tipa. Ovo je pisano kada jos software nije postojao. 

 

 

Управо си објаснио у чему је највећи проблем са софтверским патентима. Динсоауруси. Слично је и са ауторским правима на музику и филм. Тотално су неприлагођена технологији на којој се садржаји конзумирају.

[Млађони]

 

 

Управо си објаснио у чему је највећи проблем са софтверским патентима. Динсоауруси. Слично је и са ауторским правима на музику и филм. Тотално су неприлагођена технологији на којој се садржаји конзумирају.

 

 

 

Da treba da se prilagodi - slazem se. Ali sa druge strane ne treba da se slobodno kopira kako ko hoce.

 

Mislim ja sad platim 50 coveka da smisle i naprave photoshop i mi smo kao kompanija vlasnici tog software i neko uzme promeni ime u imiageshop i prodaje apsolutno isti cod za manje pare (jer nije platio 50 coveka da smisle nego samo iskopirao) i time mi krade profit - ne ide niti vidim kako je to pravedno. 

[Juan Valdez]

Mislim ja sad platim 50 coveka da smisle i naprave photoshop i mi smo kao kompanija vlasnici tog software i neko uzme promeni ime u imiageshop i prodaje apsolutno isti cod za manje pare (jer nije platio 50 coveka da smisle nego samo iskopirao) i time mi krade profit - ne ide niti vidim kako je to pravedno. 

 

 

У томе и јесте фора - нико не може да ти ископира код, осим ако га не види својим очима. Ако заиста желиш да копираш такво једно чудовиште као што је фотошоп, мораћеш да запослиш десетине људи да раде као магарци месецима или годинама и велико је питање да ли ћеш успети да будеш исто толико добар, а сасвим је сигурно да после свега нећеш успети да га продаш за мање паре. И док ти завршиш копирање, они већ избацили верзију 2.0.

 

Оно што се у пракси дешава је да (на пример) ти напишеш алгоритам који аутоматски детектује геометријске дисторзије на фотографији и исправља их и онда ја такву функцију (моју изведбу од нуле) не смем да уградим у свој програм јер си је ти заштитио (а то што је тај твој рад изграђен на вековима математике, то ћемо да занемаримо).

[Млађони]

У томе и јесте фора - нико не може да ти ископира код, осим ако га не види својим очима. Ако заиста желиш да копираш такво једно чудовиште као што је фотошоп, мораћеш да запослиш десетине људи да раде као магарци месецима или годинама и велико је питање да ли ћеш успети да будеш исто толико добар, а сасвим је сигурно да после свега нећеш успети да га продаш за мање паре. И док ти завршиш копирање, они већ избацили верзију 2.0.

 

 

Sta je tu problem? Ako ne moze da ga iskopira onda to nije ista stvar. Ako ga iskopira a video ga je svojim ocima to je primetno. Ako je samo software koji radi isti posao to nije vlasnistvo nad "idejom" vlasnistvo nad idejom u softwareskom smislu znaci indetichni codovi.

 

Оно што се у пракси дешава је да (на пример) ти напишеш алгоритам који аутоматски детектује геометријске дисторзије на фотографији и исправља их и онда ја такву функцију (моју изведбу од нуле) не смем да уградим у свој програм јер си је ти заштитио (а то што је тај твој рад изграђен на вековима математике, то ћемо да занемаримо).

 

 

To je vec glupost. Osim ako tvoj algoritam nije indetichan ili jako slichan mom, ti si nasao resenje koje radi istu stvar. Kao kada bi kompanija FORD sada svima uzimala pare kada koriste motor sa osam cilindra jer su ga oni prvi izmislili ili kada bi cadilac svima naplacivao koriscenje autoamtskog menjaca jer su oni prvi automatik napravili.