Заборавност - све више присутна у нашим животима

[keka]

  On 17. 7. 2013. at 22:36, Joана рече

Fenomen „Na vrh jezika“  

 

e taj sam!   

[JESSY]

[JESSY]

Koliko god da je dobro pamćenje pozitivno i impresivno, potreba da se stvari i zaboravljaju od životne je važnosti. U suprotnom, učenje bi postalo nemoguće, a mozak bi u ogromnoj meri bio preopterećen.

[Млађони]

Mozak je mocan organ ali ima svoje nedostatke. 

[florenntina]

Ja mislim da covek ne zaboravlja nego nesvesno "potiskuje" odredjene informacije koje mu iz nekog razloga nisu prijatne ili koje povezuje sa nekim drugim neprijatnim informacijama/emocijama.

 

Naravno, ovde iskljucujem zaboravnost izazvanu fizioloskim problemima u radu odredjenih organa (mozga).

[JESSY]

  On 18. 7. 2013. at 4:42, florenntina рече

Ja mislim da covek ne zaboravlja nego nesvesno "potiskuje" odredjene informacije koje mu iz nekog razloga nisu prijatne ili koje povezuje sa nekim drugim neprijatnim informacijama/emocijama. Naravno, ovde iskljucujem zaboravnost izazvanu fizioloskim problemima u radu odredjenih organa (mozga).

слажем се....

[JESSY]

  On 18. 7. 2013. at 5:51, Miko рече

ko ... ? gde .... ? šta ... ? 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

ево само полако.....ТИ.....ОВДЕ.....ДА КАЖЕШ НЕШТО НА ТЕМУ ЗАБОРАВНОСТИ..... 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

[JESSY]

Reč demencija ušla je u svakodnevni govor, pa mada je u pitanju ozbiljna dijagnoza, zaboravljanje je česta pojava u današnjem društvu. Na koji način možemo da je prevaziđemo, objašnjava naša stručna saradnica.

Dešava li vam se da nekada nešto zaboravite? Na primer, ušli ste u prodavnicu i ne možete da se setite šta ste hteli da kupite. Ne znate gde vam je telefon ili zaboravili ste da ponesete novčanik, ključeve.Pozovete drugaricu da joj nešto važno ispričate, ali u trenutku ne pada vam na pamet šta ste hteli da joj kažete. Zaboravili ste da prenesete kolegi važnu poruku, niste upamtili gde ste parkirali automobil, ime osobe koju ste nedavno upoznali, hotela gde ste odseli.Odete u drugu prostoriju da uzmete nešto, a onda ne možete da se setite šta je to, zaboravljate gde ste ostavili ključeve.

 

Zašto zaboravljamo?

Nije svako zaboravljanje znak da sa vašim pamćenjem i moždanim funkcijama nešto nije u redu. Postoje mnogi drugi razlozi zašto nečega ne možemo da se setimo. Savremeni čovek izložen je velikom broju informacija. Neke od njih preradimo i uskladištimo u dugoročnu memoriju, a druge ostanu u kratkoročnoj memoriji i brzo nestanu iz nje. Čak se i ne trudimo da zapamtimo neke informacije jer su nam lako dostupne i možemo brzo da ih pronađemo kada nam, na primer, zatrebaju brojevi telefona, adrese... Oslanjanje na tehniku dovodi do toga da neke podatke ne pokušavamo da zapamtimo, već ih samo kratkoročno koristimo.Po pravilu, zaboravljamo informacije koje nismo u poslednje vreme pominjali i obnavljali: imena drugova iz škole, podatke o nekim mestima koje smo posećivali i tako dalje. Ne treba se čuditi što smo takve informacije zaboravili: nismo ih obnavljali i zbog toga ne možemo da ih izvučeno iz memorije.

Normalno je da se ponešto i zaboravi. Svakoga dana stvaramo nova skladišta informacija, pa ona stara postaju nedostupna svesti. Naša memorija prostorno je organizovana i granice u tom prostoru sprečavaju nas da se nečega setimo. Dugogodišnjom  meditacijom brišu se granice virtuelnog prostora i postaju nam dostupne informacije iz svih zona memorije i delova subjektivnog prostora.

Pored meditacije, memorija se unapređuje i jednostavnim vežbama pamćenja. Što više znate, više možete i da zapamtite jer je veća verovatnoća da nova saznanja povežete sa starim i tako ih uskladištite u dugoročnu memoriju Efikasno je i svakodnevno rešavanje ukrštenih reči, dakle mentalni napor da se nešto zapamti ili da se nečega setite.

Ko zaboravlja?

Osobe koje su anksiozne, pod stresom ili previše zabrinute za većinu stvari u svom životu, konstantno su okupirane sobom i svojim stanjem, pa im ostale svakodnevne stvari promiču. Zbog toga imaju subjektivan osećaj da mnogo zaboravljaju i ništa ne pamte. Unutrašnji monolog i bitke koje vode sami sa sobom, odvajaju ih od realnosti, pa često nisu uključeni u aktivnosti koje rade (da li sam zaključao, zatvorio, platio…). Većinu radnji izvode automatski, bez fokusirane pažnje, pa često saopštavaju kako nisu svesni da su nešto uradili. Postoje i osobe koje toliko nemaju poverenja u sebe i svoje pamćenje da se stalno preispituju oko najmanjih sitnica (da li sam sve spakovao, poneo, šta sam ono juče jeo za ručak). S obzirom na to da stalno trže dokaze o svojoj zaboravnosti, preispitivanjem na njih i nailaze.

Pamćenje se akumulira oko vremenskih markera, dakle nekih bitnih i važnih događaja koje memorišemo i oko njih organizujemo vreme. Setićemo se kada i gde smo jeli neku neobičnu hranu jer ona iskače iz običnih informacija, a zaboravljamo rutinske svakodnevne događaje koji nam nisu ni na koji način zanimljivi i uočljivi. Zato nam se čini da nam je svaki dan isti, treba nam vremena da se setimo šta smo juče radili i  gde smo bili. Ali, veoma lako možemo da se prisetimo prvih izlazaka sa društvom, dolaska u drugi grad i svega što smo prvi put uradili.

Okupiranost crnim mislima, brigama i problemima (depresivna slika) onemogućava uključenost i udubljivanje u radnje koje se svakodnevno obavljaju. Tada je teško odlepiti se od svojih misli i uključiti u život. I samo pamćenje ili razumevanje informacija jako je otežano, pa takve osobe kažu da mnogo zaboravljaju, ne mogu da se sete mnogih detalja.

Savet

Sve su ovo samo neki primeri bezazlenog zaboravljanja ili rasejanosti. Nešto od navedenog dešava se povremeno i ne pravi problem u funkcionisanju, a deo je posledica teskobe ili mentalne blokade koja je prisutna. Ipak, ako vam zaboravnost stvara problem u svakodnevnom životu i organizaciji, oduzima vam mnogo vremena, razmišljanja i energije, bilo bi dobro da se obratite stručnjaku i proverite šta je u pitanju.

 

http://www.story.rs/art-of-living/psihologija/38918-psihologija-zaboravnost-ili-rasejanost.html

[ines]

ma svi smo mi pomalo ponekada smušeni, sluđeni i zaboravni ... ovo vreme prepuno stresa nas naprosto izluđuje :229:

[Ненад Р.]

Један од узрока заборавности је и артеријосклероза . Сужавање крвно судова има за последицу смањени доток крви у мозак и као последица тога мождано ткиво постепено одумире.

[JESSY]

1. Ono što zapamtimo (uglavnom) nije tačno

Kako vreme promiče, ono što doživimo sve je dalje od istine. Rezultati jednog istraživanja objavljeni na stranicama The Journal of Neuroscience, pokazuju da kada nas memorija izda, mozak preuzima ulogu da je dopuni izmenjenim detaljima. To je jedno od pojašnjenja zašto neke trenutke ne možemo da prizovemo.

2. Pamtimo samo ono što želimo

Verovatno ste upoznati sa pojmom selektivna memorija, koja nam pojašnjava zašto neke događaje i trenutke zapamtimo, a druge ne. Odgovor je jednostavan, a glasi da pamtimo samo ono što nam odgovara. Zamislite kakva bi zbrka vladala u našem mozgu kada bismo zabeležili svaki detalj koji proživimo. Zato uspemo da se setimo određenih epizoda, brojeva, likova i situacija, a drugih ne.

3. Pamtimo trenutke koji su nam značajni

Selektivna memorija radi po principu prioriteta, a prednost imaju iskustva koja su nam zbog nečega posebna. Sve što je suvišno se vremenom briše. To je razlog zašto se dve različite osobe koje su prisustvovale nekom događaju ne sećaju istih detalja.

4. Imamo ograničenu memoriju

Naš mozak ne može sve da zapamti, jer doživljavamo nova iskustva, koja treba da prerastu u uspomene. Naučnici sa Univerziteta u Torontu istraživali su dve funkcije memorije, jednu da pamti, drugu da zaboravlja. Neuroni koji su zaduženi za drugu, nalaze se u hipokampusu i razvijaju se u ranom detinjstvu. To nam pojašnjava zašto se ne sećamo perioda prve tri i po godine života.

https://citymagazine.rs/zdravlje/psihologija/zasto-ne-mozemo-da-zapamtimo-imena-osoba-koje-upoznamo/