Заборавност - све више присутна у нашим животима

[JESSY]

 

...прво, то примећујем код себе.....чини ми се да сам сваким даном заборавнија....а онда видим да се то исто дешава великом броју људи, а оно што је забрињавајуће, и деци......

...шта се може урадити по том питању....?

 

 

Сродна тема: Незнање, равнодушност и заборав

Измењено Јануар 1, 2016 од prolaznik_
Додао везу ка сродној теми.

[JESSY]

Zašto zaboravljamo?

 

Postoji nekoliko teorija o tome.

Jedna od prvih teorija je teorija propadanja traga, prema kojoj se memorijski tragovi jednostavno troše tokom vremena, spontano nestaju ukoliko se na obnavljaju. Ovo deluje logično, ali pokazalo se da nije primenljivo u svim slučajevima.

Prema drugoj teoriji, teoriji interferencije, ljudi zaboravljaju ono što su ranije znali kada se u taj sadržaj umeša deo novog iskustva koje je sa njime povezan. Ovoj teoriji u prilog ide činjenica (koja je u više navrata i eksperimentalno dokazana) da ljudi koji nakon učenja spavaju (i samim tim eliminišu mogućnost da se sretnu sa novim sadržajima koji bi mogli izmeniti one koji već postoje u njihovoj memoriji) nakon određenog vremena mogu bolje da se sete onoga što su učili od ljudi koji su to vreme proveli u budnom stanju.

Treća teorija, u neku ruku najmanje razrađena, govori o mogućnosti da sadržaji nikada jednostavno ne blede, već obično dolazi do njihovog rasparčavanja, i zaboravljanja pojedinih komponenti dok druge ostaju u sećanju pojedinca.

[keka]

hm.... :.mislise.   nista... 

[JESSY]

hm.... :.mislise. nista...

 

значи, и ти си та.....  :bleh: тако млада, а  4chsmu1  заборавна.....     4chsmu1                    

[Баба]

Заборав је широк појам.

Ако је нешто било давно па си заборавио то је једно, али ако си нешто малопре заборавио ...

 

Ја користим технику враћања на место доласка идеје.

Рецимо ходам кроз собу и нешто објашњавам у једном моменту неко ме прекине и ја заборавим шта сам хтео рећи, просто се вратим пар корака уназад и застанем мало после пар секунди сетим се.

[keka]

значи, и ти си та.....  :bleh: тако млада, а  4chsmu1  заборавна.....     4chsmu1                    

 

uuuuuu ja i cika alchajmer se po odavno druzimo   sHa_sarcasticlol

[JESSY]

Ја користим технику враћања на место доласка идеје.

 

понекад помаже, а понекад не..... :.mislise.

[Zero]

 

Zašto zaboravljamo?

 

Postoji nekoliko teorija o tome.

Jedna od prvih teorija je teorija propadanja traga, prema kojoj se memorijski tragovi jednostavno troše tokom vremena, spontano nestaju ukoliko se na obnavljaju. Ovo deluje logično, ali pokazalo se da nije primenljivo u svim slučajevima.

Prema drugoj teoriji, teoriji interferencije, ljudi zaboravljaju ono što su ranije znali kada se u taj sadržaj umeša deo novog iskustva koje je sa njime povezan. Ovoj teoriji u prilog ide činjenica (koja je u više navrata i eksperimentalno dokazana) da ljudi koji nakon učenja spavaju (i samim tim eliminišu mogućnost da se sretnu sa novim sadržajima koji bi mogli izmeniti one koji već postoje u njihovoj memoriji) nakon određenog vremena mogu bolje da se sete onoga što su učili od ljudi koji su to vreme proveli u budnom stanju.

Treća teorija, u neku ruku najmanje razrađena, govori o mogućnosti da sadržaji nikada jednostavno ne blede, već obično dolazi do njihovog rasparčavanja, i zaboravljanja pojedinih komponenti dok druge ostaju u sećanju pojedinca.

 

 

Hehe, druga teorija me pomalo podseća na prepisivanje u memorijskim blokovima računara (ako se dobro sećam), a treća teorija može biti primenljiva u mom slučaju. Obično, kada imamo neki ispit na faksu, kad me koleginica ili kolega pitaju: "Jesi li učio?", a ja onako slegnem ramenima i kažem: "Pa, onako..." A mislim se: "Sve je tu unutra, ali na gomili. A ko da se seti gde je šta razbacano..."

[Баба]

понекад помаже, а понекад не..... :.mislise.

 

Како код кога. Мени помаже у 80%

[Zero]

Kažu da, ako smo nešto "malopre zaboravili", najgora moguća solucija je pokušati da se setimo toga, a ne ide nam. Jer onda svaki sledeći put mi se sećamo zapravo te blokade, pokušaja da se setimo, a ne i informacije koja nam treba.

[JESSY]

''Često izgleda neverovatno koliko informacija ljudski mozak može da pohrani. Ponekad, kada shvatimo da se i dalje sećamo nekog događaja iz davne prošlosti, da i dalje možemo da opišemo svoja osećanja, ljude koji su bili prisutni, scene koje su se odigravale, ostanemo zapanjeni pred činjenicom da toliko dugo na to nismo ni pomislili, a sve je i dalje tu, sačuvano u našoj memoriji.

Ipak, činjenica je da ljudski mozak ne pamti sve. Ponekad baš ono što nam je u tom trenutku bitno izgleda potpuno nedostupno. Koliko puta nam se samo desilo da žurimo i znamo da nešto treba da uradimo, a opet nismo u mogućnosti da se setimo šta je to bilo? I koliko se samo puta desilo da zaboravimo nešto što smo rekli da ćemo uraditi pre samo nekoliko sati, a onda se naknadno setimo i sa žaljenjem primetimo da smo „postali zaboravni“? I onda se opet osvrnemo na ono poznato „pametan piše, glup pamti“!

Nekima bi možda i sama činjenica da je u jednom „cugu“ moguće zapaziti i upamtiti najviše 7 +/- 2 informacija. Ovo je stvar koju možete probati i sami da proverite. Na papirićima ispišite slova i pomešajte ih. Onda možete izvući različit broj papirića i pogledati ih sve zajedno samo jednom, a zatim pokušati da reprodukujete slova koja ste videli. U sličnim, iako malo kontrolisanijim istraživanjima došlo se do zaključka da svaki čovek može zapamtiti 7+/-2 slova. Upravo po tome ovaj broj je dobio i ime „čudesan Milerov broj“. Kako onda uspevamo da učimo? Kako uspevamo da u nekim situacijama saznajemo i zadržavamo u sećanju mnogo više informacija? Jednostavno. Možete ponoviti istraživanja od malopre, samo sada umesto svakog slova unesite reči. Ukoliko pokušate da prebrojite koliko ćete reči odjednom zapamiti, videćete da je to opet taj magični broj 7 +/-2. Ipak, ukoliko u ovom slučaju prebrojite slova koja ste upamtili, njih će biti i po pet puta više nego u slučaju kada ste pokušavali da ih pamtite pojedinačno. Iako je kapacitet ljudskog uma u neku ruku ograničen brojem informacija koje može proslediti ka dugoročnoj memoriji u jednom trenutku, njegov kapacitet za obradu informacija predstavlja njegovu najjaču snagu.

 

Činjenica je da ljudski mozak predstavlja nepresušni izvor otkrića, i da koliko god „čeprkali“ u potrazi za pravilima uvek će se javiti izuzetak. Ipak, u ispitivanju memorije, lljudskog pamćenja i zaboravljanja otkriveno je mnogo. Pronađena su mnoga pravila, koja i ako ne važe za sve ljude, važe za većinu. ''

[JESSY]

Мени помаже у 80%

 

онда значи да си ти лакши случај.....

[JESSY]

najgora moguća solucija je pokušati da se setimo toga, a ne ide nam. Jer onda svaki sledeći put mi se sećamo zapravo te blokade, pokušaja da se setimo, a ne i informacije koja nam treba.

 

видиш, о томе нисам размишљала....а има смисла....

[JESSY]

Efekat rasejanog profesora

 

Svi smo sigurno u više navrata čuli šaljive priče na račun velikih naučnika, poznatih po svojim dostignućima za koje se ispostavilo da su recimo, zaboravljali da jedu. Ili nisu mogli da upamte imena svoje dece. Ili su stalno mešali koji je dan u nedelji.

Jedno istraživanje je sprovedeno sa ciljem da proveri da li se zaista može uočiti ova pravilnost. Kod grupe ispitanika proverena je intelektualna efikasnost tako što je merena njihova uspešnost u učenju spiskova reči. Oni koji su se izdvojili kao superiorniji izdvojeni su u posebnu grupu. Obe grupe dobile su isti zadatak: da četiri puta dnevno, u tačno određeno vreme uzimaju po jednu pilulu iz kutije koja im je data. Na poklopcu kutije nalazilo se dugme koje se moralo pritisnuti da bi se ona otvorila, sa dodatim uređejem koji je beležio tačno vreme svakog otvaranja. Na taj način bilo je moguće pratiti obavljanje zadatka u prirodnim uslovima i bez ometanja ispitanika.

 

 

Nalazi su pokazali da šale koje čujemo u svakodnevnom životu, u najmanju ruku, imaju realnu osnovu. Grupa ispitanika koja se pokazala najuspešnijom prilikom testiranja uspeha u memorisanju podataka, pokazala se kao značajno manje uspešna kada je trebalo upamtiti i pridržavati se jednostavnih instrukcija u svakodnevnom životu.

Ovaj fenomen nazvan je „Efekat rasejanog profesora“.

[JESSY]

Fenomen „Na vrh jezika“

 

U pitanju je svakako jedan od najčešćih fenomena u svačijem svakodnevnom korišćenju sopstvenih kapaciteta memorisanja i izvlačenja jednom pohranjen informacija. Nema osobe koja se nije našla u situaciji da je svesna da nešto zna, ali da to nje u stanju da saopšti. Istraživanja koja su rađena sa ciljem da potvrde i ispitaju ovaj fenomen brojna su. U okviru jednog od njih studentima su čitane definicije relativno retkih reči, i ukoliko oni ne bi uspeli da imenuju tu reč, od njih je traženo da je opišu što je bolje mguće. Većina njih je bila u mnogućnosti da vrlo precizno opišu reč koju su znali i koja im je bila „na vrh jezika“.

Pokušavajući da uđu u trag poreklu ovog fenomena istraživači su od ispitanika tražili vrlo detaljne opise onoga što im je prolazilo kroz glavu dok su pokušavali da se sete zadate reči. Ispitanici su najčešće iznosili da im se u glavi motala jedna ili dve reči koje su po nečemu nalik na onu koju je trebalo da izgovore, ali da su oni zapravo sve vreme bili vrlo svesni da to nije prava reč. Tragajući dalje za uzrocima ovakvih problema otkriveno je da se reči koje se javljaju u mislima i koje ometaju prisećanje prave reči (a koje su nazvane ironično „ružne sestre“) zapravo reči koje su osobe iz nekog razloga u svojoj memoriji povezale sa traženim rečima, ali se od njih razlikuju po tome što su frekventnije u svakodnevnom razgovoru (tj. Mogu se češće čuti od reči kojih ispitanici nisu mogli da se sete, koje su im bile „ne vrh jezika“)