Životni balans

[JESSY]

"Život je kao vožnja bicikla. Da bi ste održali balans morate da nastavite da se krećete."
Albert Einstein

Kada pomenemo ŽIVOTNI BALANS, zapravo pomislimo na napor koji svako od nas ulaže kako bi bio efikasan i efektivan kako u poslovnom tako i u privatnom životu. Ova tema nije bila interesantna u prošlosti, ali danas postaje sve aktuelnija. Ranije, ljudi su imali šansu da budu uspešni u jednoj - glavnoj ulozi njihovog života (rad u kompaniji ili održavanje kuće). Danas imamo situaciju da je potrebno da budemo uspešni i na poslu, i kao majka / otac, i kao dobar prijatelj, i da na kraju dana budemo srećna osoba, i... Kompanije su to prepoznale i kao jedan od primarnih načina da povećaju zadovoljstvo svojih zaposlenih koriste razne načine da im obezbede sredstva da ostvare ovaj životni balans – balans između posla i „života“. I sve sa jednim razlogom „Kako da obezbedimo da nam timovi budu još efikasniji?“

Neka od rešenja idu dotle da je u pojedine kompanije dozvoljeno dovođenje kućnih ljubimaca na posao. Neki poslodavci su opremili sobe za zajednički rad roditelja i dece (radni sto za zaposlenog i radni sto za učenika ili igraonica ili mirna soba za dojenje dece u toku radnog vremena). Obezbeđivanje tematskih magazina (roditeljstvo, jahte, nekretnine, lov i ribolov, automobili, turizam...) su već postali standard.

Da li je ovo dovoljno? Da li ste na ovo mislili?

ŽIVOTNI BALANS se odnosi na balans vremena i kvaliteta vremena provedenog na poslu i van njega. Koliko ste puta sebi postavili pitanje: Da li previše svog života provodim na poslu?

 

Human Made

 

[JESSY]

Dinamičan tempo života ostavlja nam sve manje prostora za neka lična zadovoljstva, druženje sa porodicom, decom i prijateljima. Mnoga istraživanja ukazuju na veliki broj osoba koje zbog posla i drugih provode jako malo vremena sa najbližima. Mnogi srećan i ispunjen život povezuju sa uspehom na poslovnom planu, pa žrtvuju dosta toga ne bi li ostvarili svoj cilj. S druge strane najviše trpi porodica, odnosno deca kojoj se ne može nadoknaditi vreme koje nisu proveli sa roditeljima. A tek nedostatak vremena za neko lično zadovoljstvo - čitanje knjige, odlazak na utakmice, u bioskop ili pozorište, druženje sa prijateljima... Zato je za mnoge najveći izazov da u savremenom društvu pronađu životni balans, što nije nimalo lako, posebno i zbog pritiska recesije. O tome kako se organizovati, pronaći svoj model životnog balansa, postaviti prioritete, iskoristiti vreme što je najbolje moguće.

 

- Doživljaj sreće i ispunjenosti određen je ciljevima ka kojima stremimo. Ukoliko nam je cilj da se ostvarimo u emotivnom i poslovnom smislu, onda ćemo sreću osećati onda kada se profesionalno razvijamo u onom smeru u kom smo to zamislili i kada sa lakoćom uspostavljamo emotivne odnose sa ljudima koji nam se dopadaju. Verujem da bi se univerzalni koncept sreće mogao svesti na formulu koju je svojevremeno Frojd ponudio da se istinska psihička dobrobit čoveka očitava u njegovoj sposobnosti da voli i da radi. Budući da težimo da sa drugima uspostavimo odnose koji će se zasnivati na ljubavi i privrženosti, i brojna istraživanja ukazuju na značajnu vezu između mentalnog zdravlja i doživljaja ljubavi i prihvaćenosti od nama važnih osoba. Nezadovoljenje ove potrebe ima značajne negativne posledice po samu ličnost i dovodi do frustriranosti, neispunjenosti i tuge. Sa druge strane, želja za ostvarenjem na profesionalnom planu proizilazi iz potrebe svakog čoveka za poštovanjem i samopoštovanjem. Ove potrebe podstiču ga da bude kompetentan u stvarima kojima se bavi, da bude jak i nezavisan i da veruje u sebe.

 

V.novosti

[JESSY]

 

Nije lako biti posvećen roditelj i partner/ka i ujedno održavati zadovoljavajući nivo društvenog života nakon 12 sati rada, brojnih sastanaka i nužnih stresova koji ispunjavaju naš dan. Ipak, da li ćemo dozvoliti da posao nosimo sa sobom kući zavisi od načina na koji sagledavamo svoj život i stvari koje nam se dešavaju. Kada na svakodnevne stresove gledamo kao na nešto što je očekivano i sa čim imamo kapacitete da se nosimo, nećemo dozvoliti da oni oboje i naš privatni aspekt funkcionisanja. Međutim, ako verujemo da to što nam se dešava ne možemo da podnesemo, veći deo dana provešćemo užasavajući se nad tim lošim stvarima. Ukoliko prihvatimo ono što možemo da promenimo, a nastojimo da promenimo ono što nas ometa i šta možemo da utičemo, probleme ćemo efikasno rešavati. Vera u sposobnosti da se nosimo sa životnim nedaćama i spremnost da probleme rešavamo umesto da ih guramo pod tepih, ključni su u uspešnom balansiranju između posla i privatnog života.

[JESSY]

- Društvo u kome živimo u velikoj meri diktira koje ćemo aspekte života visoko vrednovati. U savremenoj kulturi najveći značaj se pridaje romantičnoj ljubavi, a odmah zatim i karijernom razvoju. Društvo pred nas postavlja zahteve da se ostvarimo i u emotivnom i profesionalnom smislu, jer jedino na taj način sebe možemo smatrati dovoljno vrednim. Iako većina zaista teži tome da budu i porodični i poslovni ljudi i da uravnoteže ove aspekte života, mnogi će ipak veći značaj pridati profesionalnom i društvenom životu i nastojati da uspostave balans između ovih aspekata. Dakle, doživljaj životne ravnoteže zavisi od toga između čega smatramo da treba da pravimo ravnotežu, odnosno koje oblasti života smatramo vrednim.

 

- Mladi ljudi su rastrzani između brojnih razvojnih zadataka koji se pred njima nalaze, kao što su osamostaljivanje od roditelja, izgradnja profesionalnog identiteta i nezavisnosti, održavanje društvenog i ljubavnog života, razmišljanje o porodici... Životna ravnoteža za njih predstavlja doživljaj da su uspeli da usklade svoje funkcionisanje u različitim aspektima. Sa druge strane, osobe u zrelijem dobu ili na vrhuncu karijere fleksibilnije gledaju na svoj život, u manjoj meri su opterećene postignućem i dozvoljavaju sebi da doživljaj smisla i svrhe crpe iz nekih sitnih stvari koje im prijaju.

 

- Jedan od ključnih razloga zašto dozvoljavamo da nezadovoljstvo poslom oboji naš porodični život jeste nemogućnost da se isključimo i ostavimo posao na poslu. Opsesivna briga oko potencijalnih negativnih ishoda na poslu zajedno sa nama odlazi kući, sa njom se budimo i odlazimo na posao. Jednostavna strategija koja nam može pomoći da probleme na poslu ostavimo tamo gde im je mesto jeste da na kraju radnog dana zapišemo sve što smo tog dana uspešno uradili kao i ono što nismo. Na taj način, umesto nejasnih negativnih ishoda koje zamišljamo u glavi imamo jasnu sliku problema. Ona čuvena rečenica “O tome ću misliti sutra” ponekad zaista može da pomogne jer uviđamo da se problem neće rešiti brigom, koja nas nas iscrpljuje i smanjuje našu snagu, već aktivnim traganjem za rešenjem. Kada se radi o porodičnim problemima, važno je rešavati ih na vreme i komunicirati umesto prećutkivati ono što nas muči. Jedino otvorenom komunikacijom možemo postići da se privatni problemi ne gomilaju i ne remete našu efikasnost na poslu.

[JESSY]

- Posao u najvećoj meri trpi kada mu prilazimo iscrpljeni i umorni, jer ne pronalazimo način da se opustimo i zadovoljimo i druge potrebe. Iz tog razloga važno je da donesemo odluku da ćemo se posvetiti i drugim stvarima i da napravimo precizan plan kako ćemo to sprovesti u delo. Ovaj plan može se svoditi na odluku da u toku nedelje izdvojimo vreme za sebe, da čitamo knjige koje dugo stoje odložene jer ne stižemo da im se posvetimo, da se bavimo sportom (joga ili pilates su se pokazali kao veoma efikasni u uspostavljanju stanja relaksiranosti), provodimo vreme sa dragim ljudima koje smo zanemarili... Sprovođenje plana svodi se na učenje da sebi budemo prijatelj i da se ponašamo u skladu sa savetima koje bi dali nekoj dragoj osobi kada bi nam se požalila da je pod stresom, iscrpljena i umorna. Smatram da je ovaj način razmišljanja veoma koristan, jer nam pomaže da uvidimo da smo često drugima mnogo bolji prijatelji nego što smo to sebi i uči nas da sebe tretiramo jednako pažljivo kako to umemo sa drugima.

 

Moderna žena često se nalazi u rascepu između različitih životnih uloga koje treba da uskladi. Pokušaj da udovolji očekivanjima u različitim sferama života često je dovode u situaciju da se oseća krivom jer ne provodi dovoljno vremena sa decom, ne stiže da se posveti prijateljima ili suprugu, zbog čega je rasejana i na poslu. Prioritete treba da postavi ona sama u skladu sa onim što smatra najbitnijim. Važno je da bude fleksibilna, odnosno da ne bude stroga prema sebi, jer će se često naći u situaciji da neki aspekt njenog života trpi. Ponekad je teško sve postići, ali je još teže kada krivimo sebe i etiketiramo se kao “loša majka”, “loša supruga” ili “loš prijatelj”. Umesto da sebe kinjimo, bolje je da sebi oprostimo onda kada ne uspevamo da budemo “super žena” i da prihvatimo da nismo svemogući. Na taj način ćemo biti emocionalno rasterećeni pa ćemo imati veću snagu da pokušamo da nađemo rešenje.

 

Mia Popić, psihoterapeut

[Grizzly Adams]

Сјајна тема!

 

Данас је доста раширен и "рад од куће". Постоје читаве компаније где практично сви запослени раде од куће и комуницирају преко интернета, а некада се налазе и на супротним странама планете. Звучи супер, али је у ствари веома тешко... Иако човек уштеди пар сати путовања до посла и назад, пуно теже је организовати се и држати радно време под контролом.

 

Своди се на то да човек мора свесно да ради на себи, мотивацији и дисциплини...

[JESSY]

човек мора свесно да ради на себи, мотивацији и дисциплини...

da.......

[JESSY]

Definisanje prioriteta predstavlja prvi je i osnovni korak  ka upsostavljanju ravnoteže između zahteva koji dolaze sa različitih strana.

Zabeležite sve što radite tokom nedelje. U taj spisak uključite i aktivnosti koje su vezane za vaše karijeru, ali i one vezane za privatni život. Razdvojte one aktivnosti koje vas čine srećnim od onih koje radite samo da se ne bi osećali krivim.

Važna stvar u ovome je otkriti za koje stvake zaista, lično želite da vam budu prioritetne, ne koje mislite da bi trebalo da budu na prvom mestu. Tehnike koje predlažu stručnjaci zasnivaju se na odgovaranju na pitanja:

- Kada bi se moj život mogao fokusirati na jednu jedinu stvar koja bi to stvar bila?

- Kada bih mogao da dodam još jednu stvar, šta bi to bilo?

- A treća?

- Četvrta?

- Peta?

Ukoliko na to odgovorite iskreno i sa promišljanjem, rezultat će biti lista od vaših pet prioritetnih stavki. Ove liste stavki se razlikuju od pojedinca do pojedinca, ali neke najčešće teme koje se ponavljaju su sledeće: deca, suprug/supruga, zadovoljavajuća karijera, dobro socijalno okruženje (prijatelji, ponanici, kolege), religija/duhovnost, zdravlje, sport, umetnost, različiti hobiji, avanturizm/putovanja I slične.  

 

Sastavljanjem konkretne liste stvari koje vas zaista dotiču, verovatno ćete otkriti da često provodite mnogo vremena težeći ka nekim ciljevima koji uopšte nisu vezani za spisak koji je pred vama. Čak i ako nije tako, moći ćete da primetite da u vašim svakodnevnim aktivnostima često dominiraju stvari koje nisu na vrhu liste. Na primer, očekivano je da barem trećinu vašeg budnog vremena tokom nedelje provodite na poslu, dok karijera na vašem spisku zauzima tek treće ili četvrto mesto, nakon zdravlja, partnera ili prijatelja. To nije problem koji je moguće jednostavno rešiti odlukom da od sada na poslu provodite recimo 3 ili 4 sata dnevno, ali vam ipak može pomoći u organizovanju ostalih aktivnosti tokom dana, u donošenju odluka vezanih za promenu posla ili razumevanju uloge posla koja nije samo u postizanju uspešne karijere, već i u obezbeđivanju sigurnosti potrebne da bi ostali aspekti života mogli da funkcionišu na zdrav način.

[JESSY]

Ukoliko se vaš posao neprekidno upliće i remeti vaše privatno vreme, vremenom će i vaša volja za radom i ispunjavanjem zahteva posla splasnuti. Ukoliko biste uspeli da zaštite vreme koje posvećujete stvarima koje su vam važnije od posla, i vaše zadovoljstvo životom će porasti, osećaćete se ispunjenijim i spremnijim da započnete novi radni dan.

 

 

Dopustite sebi da se oslonite na svog partnera, članove porodice ili prijatelje – na bilo koga ko može umesto vas pripaziti na decu ili otići u kupovinu ili vam pomoći u poslu dok se vi posvetite stvarima koje se nalaze na vrhu vaše liste prioriteta.

 

Zabava i vreme za opuštanje su neophodni deo dobro izbalansiranog života. Zato je veoma bitno da što pre u svoj rokovnik počnete da beležite unapred vreme koje ćete tome posvetiti, i da ga pri tome ne obrišete ukoliko se pokaže da do tog vremena još uvek nste uradili nešto od onoga što ste planirali. Dok planirate kako ćete provesti ovo vreme razmišljajte samo o tome šta biste voleli da radite, u čemu biste uživali i šta bi vas najviše opustilo. Ukoliko postoji nešto što vam omogućava sve to nemojte ga samo gurati u stranu sa obaveznim “Nemam sada vremena za to!”. 

 

 

Ukoliko mislite ili osećate da nije u redu “zapostavljati” na ovaj način posao, setite se da polovina vašeg vremena tokom dana u svakom slučaju odlazi na ispunjavanje radnih zahteva. Koliko god voleli ono što radite, koliko god vam bilo prijatno okruženje i ljubazni ljudi sa kojima provodite vreme (u najboljem slučaju), i dalje je sasvim normalno ne osećati se kao da vas sve to ispunjava. Zar ne mislite da je u redu barem pola dana utrošiti na druge stvari? 

 

B. Đurić