Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

[Ignjatije]

Разговор са мр сц. мед. др Јеленом Гудељ Ракић

Пост: умерено, разноврсно, довољно

Славица Лазић 
 

 

Магистарске студије у области исхране завршила je на Медицинском факултету Универзитета у Београду 2006. године. Запослена je у Центру за промоцију здравља Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у Београду. Члан је Српског лекарског друштва, Српског удружења за проучавање гојазности (САСО) и Српског друштва за исхрану. Национални представник за исхрану при Светској здравственој организацији. Говори и пише енглески, португалски и шпански језик уз пасивно знање немачког и француског.

За начин живота у нашем поднебљу најчешће се везује констатација да се неправилно хранимо и да се премало бавимо физичким активностима. Како да се хранимо током Васкршњег поста који је у току? Нема свежег поврћа, избор воћа је ограничен, а ми би требало да једемо здраво?!
– Умерено, разноврсно и довољно су кључне речи правилне исхране које важе и у време поста. Редовни оброци, правилан избор врсте намирница и одговарајући начин њихове припреме обезбедиће довољне количине потребних хранљивих материја за добро здравље.Усклађивање начина исхране пре свега у погледу избора врсте намирница са сезоном је такође од значаја. Кисео купус представља изванредан извор витамина Ц, а махунарке које се доста користе у зимском периоду (пасуљ, сочиво пре свега) представљају одличан извор не само енергије већ и високо вредних беланчевина биљног порекла. Не мање важно, је начин припреме хране. Припрема намирница кувањем у води или на пари, печењем у рерни на масној хартији без употребе масти и уља има предност у односу на друге начине припреме. Пржење и поховање нису пожељни независно од сезоне, односно поста.
Шта значи пост и придржавање правила православног типика за наш организам? Зашто је уздржавање од мрсних намирница и пића корисно за наш организам?
– Православни пост искључује коришћење намирница животињског порекла (месо и производи од меса, риба, јаја, млеко и млечни производи) и у том смислу представља једну врсту редукционе дијете (то не значи да је реч о начину исхране намењеном смањењу телесне тежине већ о начину исхране који искључује коришћење одређених намирница, а примењује се у циљу смањења и уклањања здравствених тегоба, односно у сврху лечења као на пример у случају чира на желуцу, шећерне болести, повишених вредности масноћа у крви, повишеног крвног притиска...) која позитивно утиче на човеков организам. Савремен начин живота који карактерише дуг радни дан, унос бар једног, а најчешће и више оброка у току дана ван куће, обиље доступне хране посебно полуготове и готове, довео је до тога да људи конзумирају значајно веће количине хране од оне која је потребна за оптимално функционисање организма. Основу свакодневних оброка чине пецива, тестенине, млеко и млечни производи, месо, тако да је пост у том смислу драгоцен јер представља период у коме се човеков организам „одмара“ од ових врста хране, а истовремено као замена користи оне врсте намирница које су са здравственог аспекта пожељне (махунарке, поврће, житарице, воће) посебно ако су на адекватан начин припремљене.
Многи кажу да им је тешко током поста, да немају снаге, да су лоше расположени, да не могу ефективно да раде на послу јер су избацили месо и млечне производе. Откуда тај осећај и да ли нам само месо даје снагу?
– Врло често тај недостатак снаге или лоше расположење потичу од неправилног начина исхране пре периода поста, а приликом сваке промене начина исхране организму је потребно одређено време да се прилагоди. Време прилагођавања је индивидуално и зависи пре свега од година старости и здравственог стања. Како бисмо се лакше прилагодили потребно је да бар 7 до 10 дана пре почетка поста смањимо коришћење оних намирница које током поста нећемо уопште користити како би олакшали прелаз на другачији начин исхране. Важно је да оброци буду редовни, као и да исхрана буде разноврсна, не једнолична. То практично значи да не треба сваког јутра за доручак јести суву кифлу и чај или хлеб и мед, пекмез и чај, црну кафу, већ да се за доручак може појести и каша од скуваних овсених, јечмених, ражаних пахуљица у коју можемо додати изрендану јабуку и мало цимета или је посути са мало сусама, ланеног семена, семенки сунцокрета или бундеве. Наравно избор намирница које се користе у посту зависиће и од година, здравственог стања, физичке активности. Особе које желе да посте на води требало би такође бар десетак дана пре почетка поста да коригују свој начин исхране и да смање употребу пре свега намирница животињског порекла, али и припрему намирница пржењем и поховањем. Пре почетка поста на води требало би да потраже савет од свог лекара, посебно уколико имају одређене здравствене сметње.
У којој мери је тачна светоотачка мисао да храна коју уносимо, између осталог, одређује наше мисли и да уздржање од масне, јаке хране и пића прочишћује наш духовни и мисаони живот?
– „Реци ми шта једеш да ти кажем ко си. Кад те видим како једеш рећи ћу ти какав си“, једна је од старих изрека непознатог аутора која је током векова добила своју потврду у пракси.
Током поста се наше тело и детоксикује, прочишћава од штетних материја. Какви су све ефекти посног режима исхране на наше тело, од каквих болести можемо да се заштитимо уколико се правилно хранимо? Како изгледа правилна исхрана?
– Неправилна исхрана представља фактор ризика за настанак бројних различитих поремећаја здравља као што су гојазност, шећерна болест, болести срца и крвних судова, али и неке малигне болести. Правилна исхрана подразумева редовност оброка током дана, правилан избор врсте намирница у исхрани и одређен начин њихове припреме.
Многи пост изједначавају са дијетом, очекујући да ће смањити телесну масу и довести тело у жељену форму. Како едуковати оне који верују, а и оне који не верују, да је пост уздржање, добровољно самоограничавање у храни као израз захвалности Богу за велику искупитељску жртву на Крсту, коју је за нас принео Син Божији, Господ наш Исус Христос?
– Пост није дијета. Једном броју људи је лакше да се придржава савета о начину исхране у време поста јер тада имају оквир шта смеју, а шта не смеју да једу и дефинисано време трајања. Наравно уколико потраже савет стручног лица уз подршку породице и пријатеља могу кориговати свој начин исхране независно од периода поста. Едукација у смислу познавања ризика по здравље услед одређеног начина исхране је веома значајна јер информација носи промену знања, ставова, а најпосле и понашања које потенцијално угрожава здравље.
Од којих фактора ризика и болести нас штити правилна исхрана? Како едуковати људе да се посвете здравом телесном и духовном животу, што је, чини се, у нас готово немогуће? Па и славе смо претворили у стомакоугађање, заборављајући на њихов духовни значај.
– Правилна исхрана је један од основних предуслова за очување и унапређење здравља. Није немогуће остварити телесни и духовни склад применом принципа умерено-разноврсно -довољно. Добра организација и планирање исхране су неопходни, а савет стручних лица свакако добродошао јер је пожељно индивидуално планирање начина исхране.
У чему се разликује строг монашки пост, од поста који лаици треба да спроводе у породичном животу? Многи настоје да буду у монашком подвигу, па се држе манастирског типика поста, који је тежак. 
– Монашки пост је пост на води који укључује мали број оброка током дана и количине хране које особи ненавикнутој на одрицање од јела и пића могу бити недовољне па и проузроковати здравствене сметње. Стога се и саветује, посебно особама које имају здравствене проблеме да се пре промене начина исхране обрате за савет свом лекару који ће их упутити на најбољи могући начин како и у којој мери да коригују свој начин исхране, а да не наруше своје здравље. С обзиром на интензиван раст и развој пост се не препоручује деци, али ни трудницама и дојиљама, као ни особама које се опорављају од одређених болести које захтевају одређен начин исхране.
Да ли сваки организам може да издржи пост на води или дане у којима узимамо суву храну - сухоједеније? Зашто су важне материје које у време поста уносимо конзумирајући рибу, ракове, лигње, шкољке и остале морске плодове?
– Начин исхране зависи од узраста, пола, здравственог стања, врсте посла којим се особа бави, па од свих наведених фактора зависи савет да ли и колико дуго нека особа може да пости на води. Риба је богата калцијумом и фосфором изузетно важним за здравље пре свега коштано-зглобног система, али и за рад мишића, нервног система, те је унос рибе пожељан бар једном у току седмице, а у периоду поста чешће се користе и риба и морски плодови те се важне материје добијају у већој количини.
У Православној Цркви постоји неколико постова које смо дужни сви да постимо - Божићни, Часни, Петровски, Госпојински, среда и петак. Да ли је систем православних постова оптималан режим исхране? Да ли сте у Вашој пракси лекара приметили да су људи који се придржавају поста здравији?
– Уколико у календару погледате распоред православних постова током године приметићете да се они временски поклапају са прелазима из једног годишњег доба у друго. Сем тога Божићни и Васкршњи пост су у време када се мање крећемо (истовремено и период без пољских радова и физичког рада уопште), а имамо и мањи избор свежег воћа и поврћа, те се ускраћивањем уноса хране животињског порекла организам штити од непожељних последица коју унос ових врста хране у већој мери може да има. Особе које примењују једнодневни или вишедневни пост, а које и иначе воде рачуна о начину своје исхране могу да са једне стране смање ризик настанка одређених здравствених проблема (посебно уколико постоји наследна предиспозиција за њихов настанак), а са друге стране да смање или уклоне постојеће здравствене тегобе.

Извор www.pravoslavlje.rs

[Jelena 76]

Najčešće sveže voće i povrće i hleb.

Ponekad skuvam pšenicu na vodi, pa je jedem ili slanu ili slatku.I naravno pasulj kuvan na vodi.

[Ignjatije]

МНОГИ ВЕРНИЦИ МИСЛЕ ДА ЈЕ ПОСТ ДИЈЕТА

 

 

Зашто занемарујемо духовни значај верских празника

Божићни пост почео је јуче, али мало ко ће се од православаца одлучити да пости све дане до 7. јануара. Велики број је и оних који ће га заобићи, посебно због свињокоља и новогодишњег славља. С друге стране, и само обележавање поста углавном се своди на трпезу која по добром старом обичају мора да буде богата. О духовној страни поста и вредностима, мало ко размишља.

Весна Марјановић, етнолог, објашњава да се у нашем народу углавном пости прва и последња недеља поста. 

- Тако је од давнина, а неке духовне елементе који га прате као што су помирење, уздржавање од сексуалних односа и кажњавања деце мало ко је поштовао. Све је остало, до данас, на нивоу реторике - каже она.

Колико се код нас заиста и како пости, међутим, никад није прецизније испитивано, али се зна да печењаре највише прасетине продају за Светог Николу. 

- Код Руса, на пример, а слично је и код Грка, установљено је да мање од пет одсто верника пости цео пост, ускршњи, који је свакако главни, али ништа није боље ни за божићни, који је блажи. Вероватно је слично и код нас, мада неки свештеници кажу да је тај проценат и мањи - наводи Живица Туцић, верски аналитичар. 

Ипак, проф. др Љубивоје Стојановић, свештеник из београдске цркве свете Петке на Калемегдану, каже да све више младих прилази цркви и пости на прави начин, односно да духовни аспект поста прати адекватна исхрана тих недеља. На јеловнику су само намирнице биљног порекла и риба, док су месо, јаја и млечни производи потпуно искључени. 

- Најважније је схватити да пост сам по себи није циљ, него средство, пост није нешто што је наређено, већ га треба доживети. Пост није гладовање, или дијета, већ је његов смисао у чињењу добрих дела, у јачању заједништва. То није мучење, већ човек пости зато што хоће, а не зато што мора. Он се кроз пост бори против својих порива, слабости, труди се да помогне другима око себе - објашњава Стојановић.

Хришћанима је међутим, наводи Туцић, важно само да испуне форму, често не узимајући у обзир његову духовну димензију која треба да је у центру. 

- Код нас подоста влада верска непросвећеност оних који себе сматрају верницима. Мисле да је све испуњено и довољно ако славе, посте и прославе славу. Данас свуда у хришћанству влада нихилизам, релативизам, хедонизам, верник жели сам да одлучује шта му је из вере прихватљиво, шта да комотно прихвати и чини - каже Туцић.

И Весна Марјановић истиче да се пост доживљава више у материјалном контексту, да је важна само спољна слика и да се све завршава заступањем посног кувара. Већина младих, сматра Марјановићева, пост не доживљава духовно. У тренду је размишљање: "Сад ћу да постим, па ћу да ослабим" или "Данас сам појела чоколаду, нема везе, сутра нећу". Ако постоји потпуно посвећивање цркви и поштовање свих правила, иза тога обично стоји неки трагичан догађај, сматра наша саговорница.

- Пост је јасно дефинисан, који су дани посни и како се пости. Човек не сме да буде горд у вери. Ако неко хоће да буде верник, треба да избегава оправдања, поготово економска, јер трпеза не мора да буде богата ако је у име вере. Уколико неко не зна како треба да поступи, црква ће га радо упутити. Има особа које ће свештеник разрешити поста, као што су труднице и болесни - каже Стојановић.

На свештеницима је, истиче он, да покрену свест и да укажу на радост поста, на причешће, да афирмишу жељу верника и да га подстакну да иде даље, да сазрева у вери.

Слава и рођендан

На доживљај поста и његовог значаја утицао је и 50 година дуг период комунизма, али после ослобађања стега деведесетих, како каже Весна Марјановић, видело се да је обележавање слава и поста остало дубоко у свести народа. Ретко где се није обележавала слава, чак су и комунисти славили под мотом дечјег рођендана. О трпези се није много водило рачуна, али је било важно да се слава, и кријући, ипак обележи.

 

ЛИНК

[Срђан Ранђеловић]

 
„Пост сматрај оружјем, молитве оградом, а сузе – купељу. Плашљиви војник дрхти од звука трубе који наговештава борбу, а стомакоугодник од наговештаја почетка поста. Добар је хлеб поста зато што у њему нема квасца сластољубља.“
Свети Нил Синајски
 
Пост не само стомаком, већ и очима, слухом, рукама.
 
 
Будући да је почео Божићни пост, желели смо да са нашим слушаоцима поразговарамо управо на ту тему, о посту, о томе да не треба ограничавати врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова. На питања слушалаца, у контакт – емисији „Оче, да те питам“  емитованој у четвртак 28. новембра 2013. године одговарао је презвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма у Новом Саду.
 
 

 
 
Радио Беседа



Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Јадранка-Дервента]

Јао, опрости ми Господе Боже, како сам заборавила овог човјека. Срђане, хвала ти. Ако неко познаје лично оца Жељка, молим вас, поздравите га пуно од мене, ваљда ће се сјетити.

[Gordana .]

Није тежак овај пост. Како је вама?

[kapetan Goran]

[НиколајСвесрпски]

Какав је ваш став о прослави нове године у току поста?  Тема је доста актуелна и дискутабилна. Надам се да ћемо доћи до правог решења. 8086.gif

[Candy Butcher]

све у духу поста, па и прославе- нема изузетака!   

[Дани Миха]

За оне који славе папу и грегоријански календар тада није пост, јер је њихов Божић прошао а за нас који славимо по Јулијанском календару наш Божић је 07 (грегоријански календар) и 14 (г.к) тј по нашем 25 и 01 (ј.к)  а сада је смешно и замислити да славимо нову годину по грегоријанском папином календару и Божић по јулијанском. коме онда верујемо? мешамо два календара, мешамо католичанство и хришћанство??? па ајмо онда славити по грегоријанском и Божић ако смо већ прихватили нову годину... или верујемо или неверујемо средине нема или смо католици и славимо по грегоријанском или смо хришћани и славимо по јулијанском. Размислите браћо и сестре! Бог вас благословио!

[Бојан Сарачевић]

За Нову Годину по грегоријанском календару код нас у Цркви ће се служити три литургије од којих је последња у 21 часова. Тако да ће људи моћи да прославе и тај "Глобални" празник на православни начин. Мислим да је то добро решење.   

[Zero]

Mislim da nije problem proslaviti, naravno kao što je rečeno: "sve u duhu pravoslavlja." Nezgodni smo igrači mi Srbi, samo tražimo povoda za lumpovanje
Inače, padalo mi na pamet da izbacim status na fejsu tipa: "Svim katoličkim vernicima želim srećnu novu godinu."  , ali nemam hrabrosti za to

Šalim se malo

[lab_man]

За Нову Годину по грегоријанском календару код нас у Цркви ће се служити три литургије од којих је последња у 21 часова. Тако да ће људи моћи да прославе и тај "Глобални" празник на православни начин. Мислим да је то добро решење. 

kakve tri Liturgije u istoj Crkvi za jedan dan?  :.mislise.

[Candy Butcher]

За оне који славе папу и грегоријански календар тада није пост

nešto tako slično samo bez spominjanja pape sam ja hteo da napišem, al nisam hteo, ispašće da sam verski netrpeljiv ili neki verski fanatik. 

[Бојан Сарачевић]

kakve tri Liturgije u istoj Crkvi za jedan dan?  :.mislise.

 

Три службе, хтедох рећи ...