Ваш доживљај "Тамнице" у Лествици

[-Владимир-]

Када сам је први пут прочитао, искрено, било ми је жао тих људи . Нисам могао да схватим како неко може да гледа како ти људи муче себе, да им не помогне , да их убеди да им је Бог опростио . Касније сам тек схватио колико је моћно покајање . И мени је тешко да поверујем да је такво место постојало, да су постојали људи који су имали тако дубоку чежњу за Богом, и такав страх од вечне смрти. Мислим, могу да разумем њихов поступак, чак бих рекао и да није претеран али не могу да верујем да би ико могао да издржи дуго у том стању покајања и одбацивања свега светског .

 

Mozda su bili teski perverznjaci, silovatelji zena, ubice svoje vrste, bezocni kradljivci, mucitelji ljudi....itd...

 

Не верујем, грех је грех  био већи или мањи .

[Sara"]

mislim da se tamničari ne kaju samo za svoje grehe

posle onako lepog uvoda svetog Jovana,o pokajanju, ne da mi se da drugačije shvatim njihovo uporno kajanje

nego kao kajanje u ime neokajanog u greh ogrezlog sveta

oni se uporno žrtvuju,kaju,ne greše više,a do kraja  nisu sigurni da li im je pošlo za rukom da makar malo umilostive Svemilostivog Boga

nemoguće da su u pitanju samo lična sagrešenja

i sam sveti Jovan im se divi

zašto bi se divio nekim sado mazo fanaticima?

ne, ipak mi to izgleda kao "svi smo krivi za sve grehe", kao osećaj da smo jedno i želja da se pomogne i onom najgorem od svih ljudi

 

moje vidjenje