Vasko Popa

[Снежана]

Белутак
Без главе без удова
Јавља се
Узбудљивим дамаром случаја
Миче се
Бестидним ходом времена
Све држи
у свом страсном
Унутрашњем загрљају
Бео гладак недужан труп
Смеши се обрвом месеца

 

Срце белутка
Играли се белутком
Камен ко камен
Играо се с њима ко да срца нема
Наљутили се на белутак
Разбили га у трави
Угледали му срце збуњени
Отворили срце белутка
У срцу змија
Заспало клупче без снова
Пробудили су змију
Змија је увис шикнула
Побегли су далеко
Гледали су издалека
Змија се око видика обвила
Ко јаје га прогутала
Вратили се на место игре
Нигде змије ни траве ни парчади белутка
Нигде ничег далеко у кругу
Згледали се осмехнули
И намигнули једни другима

 

Сан белутка
Рука се из земље јавила
У ваздух хитнула белутак
Где је белутак
На земљу се није вратио
На небо се није попео
Шта је с белутком
Јесу ли га висине појеле
Је ли се у птицу претворио
Ено белутка
Остао је тврдоглав у себи
Ни на небу ни на земљи
Самог себе слуша
Међу световима свет

 

Љубав белутка
Загледао се у лепу
У облу плавооку
У лакомислену бескрајност
У беоњачу се њену
Сав прометнуо
Једино га она разуме
Загрљај њен једини има
Облик његове жеље
Мутаве и бездане
Сенке је њене све
У себи заробио
Слепо је заљубљен
И никакве друге лепоте
Осим оне коју воли
и која ће му доћи главе
Не види

 

Пустоловина белутка
Досадио му је круг
Савршени круг око њега
Застао је
Тежак му је терет
Сопствени терет у њему
Испустио га
Тврд му је камен
Камен од кога је саздан
Напустио га
Тесно му је у себи
У рођеном телу
Изишао је
Сакрио се од себе
Сакрио у своју сенку

 

Тајна белутка
Испунио је себе собом
Да се није тврдог меса свог прејео
Да му није зло
Питај га не бој се
Хлеба не иште
Скамењен је у блаженом грчу
Да није можда трудан
Да ли ће родити камен
Да ли звер да ли муњу
Питај га до миле воље
Не надај се одговору
Надај се само чворузи
Или другом носу или трећем оку
Или ко зна чему

 

Два белутка
Гледају се тупо
Гледају се два белутка
Две бонбоне јуче
На језику вечности
Две камене сузе данас
На трепавици незнани
Две муве песка сутра
У ушима глухоте
Две веселе јамице сутра
На образима дана
Две жртве једне ситне шале
Неслане шале без шаљивца
Гледају се тупо
Сапима се хладним гледају
Говоре из трбуха
Говоре у ветар

 

[JESSY]

Razgovor

Zasto se propinjes
I obale nezne napustas
Zasto krvi moja

Kuda da te pustim
Na sunce

Ti mislis poljubac sunca
Ti pojma o tome nemas
Ponornice moja

Bolis me
Odnosis mi drvlje i kamenje
Sta ti je vrtesko moja

Razvalices mi beskrajni krug
Koji jos dozidali nismo
Crveni zmaju moj

Teci samo dalje
Da stopala te ne raznesu
Sto dalje mozes teci krvi moja

[JESSY]

Pre igre

Zazmuri se na jedno oko
Zaviri se u sebe u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera da nema lopova
Da nema kukavicjih jaja

Zazmuri se i na drugo oko
Cucne se pa se skoci
Skoci se visoko visoko visoko
Do na vrh samoga sebe

Odatle se padne svom tezinom
Danima se pada duboko duboko duboko
Na dno svoga ponora

Ko se ne razbije u paramparcad
Ko ostane citav i citav ustane
Taj igra

[JESSY]

Vrati mi moje krpice

Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva

Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od šarenih pogleda
Od kože s moga lica

Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem

[Снежана]

 

Konj

 

Obično

Osam nogu ima

Između vilica

Čovek mu se nastanio

Sa svoje četiri strane sveta

Tada je gubicu raskrvavio

Hteo je

Da pregrize tu stabljiku kukuruza                                          

Davno je to bilo

U očima lepim

Tuga mu se zatvorila

U krug

Jer drum kraja nema

A celu zemlju treba

Za sobom vući

[JESSY]

Idem
Od jedne ruke do druge
Gde si

Zagrlio bih te
Grlim tvoju odsutnost
Poljubio bih ti glas
Cujem smeh daljina
Usne mi lice rastrgle

Iz presahlih dlanova
Blistava mi se pojavi
Hteo bih da te vidim
Pa oci zaklapam

Idem
Od jedne slepoocnice do druge
Gde si

[Снежана]

ODJEKIVANJE

 

Prazna soba stane da reži
Uvučem se u svoju kožu

Tavanica stane da skiči
Hitnem joj jednu kost
Uglovi stanu da kevću
I njima hitnem po jednu kost
Pod stane da zavija
hitnem i njemu jednu kost

Jedan zid stane da laje
I njemu hitnem jednu kost
I drugi i treći i četvrti zid
Stane da laje
Hitnem svakom po jednu kost

Prazna soba stane da urla
I sam prazan
Bez ijedne kosti
U stostruki se odjek
Urlika pretvaram

I odjekujem odjekujem
Odjekujem

[JESSY]

SRETNEŠ JE

Sretneš je na jednom sunčevom zraku
Na jedinom putu koji nekuda vodi

Opasnost poigrava pred njom
Pokazuje joj karte sve teže i teže
I svetove ljulja

Ona ide sve lepša i lepša
Smeje se
I osmehom ravnotežu održava

Sretneš je i ne veruješ
I nikada nećeš verovati
Da si je sreo

[JESSY]

U osmehu

U uglu usana
Pojavio se zlatni zrak

Talasi sanjare
U siprazju plamenova

Plavooke daljine
Savile se u klupce

Podne mirno sazreva
U samom srcu ponoci

Gromovi pitomi zuje
Na vlatima tisine





​

[JESSY]

Nas dan je zelena jabuka na dvoje presecena
gledam te, ti me ne vidis
izmedju nas je slepo sunce
Na stepenicama zagrljaj nas rastrgnut,
zoves me, ja te ne cujem
izmedju nas je gluvi vazduh
Po izlozima usne moje traze tvoj osmeh,
na raskrsnici poljubac nas pregazen
Ruku sam ti dao, ti je ne osecas
praznina te je zagrlila
Po trgovima suza moja trazi tvoje oci,
uvece se dan moj mrtav
s mrtvim danom tvojim sastane
Samo u snu istim predelima hodamo

[JESSY]

Daleko u nama -

 

Prisutna si
U žiži moje samoce
Sa dve ruke
Kako bih svet zagrlio
Prisutna si
U prozoru moje suze
U dva oka
Kako bih svet udomio
Prisutna si
U svakoj mojoj pesmi
U jednom snu
Kako bih svet obogatio

 

[JESSY]

"U moru bih spavao
u zenice ti ronim

Na plocniku bih cvetao
u hodu ti leje crtam

Na nebu bih se budio
u smehu tvom lezaj spremam

Igrao bih nevidljiv
u srce ti se zatvaram

Tisini bih te oteo
u pesmu te oblacim.

[Снежана]

ПОЗНАНСТВО

 

Не заводи ме модри своде

не играм

ти си свод жедних непаца

над мојом главом

 

Трако пространства

не обавијај ми се око ногу

не заноси ме

ти си будан језик

седмокраки језик

под мојим стопалима

не идем

 

Дисаење моје безазлено

дисање моје задихано

не опијај ме

слутим дах зверке

не играм

 

Чујем познати псећи удар

удар зуба о зубе

осећам мрак чељусти

који ти очи отвара

видиш

 

Видиш не сањам.

[Снежана]

РАЗГОВОР

 

Зашто се пропињеш

и обале нежне напушташ

зашто крви моја

 

Kуда да те пустим

на сунце

 

Tи мислиш пољубац сунца

ти појма о томе немаш

понорнице моја

 

Болиш ме

односиш ми дрвље и камење

шта ти је вртешко моја

 

Развалићеш ми бескрајни круг

који још дозидали нисмо

црвени змају мој

 

Tеци само даље

да стопала те не разнесу

што даље можеш теци крви моја.

[Снежана]

КАЛЕНИЋ

Oткуда моје очи
На лицу твоме
Анђеле брате

Боје свићу
На ивици заборава

Туђе сенке не дају
Муњу твога мача
У корице да вратим

Боје зру
На лакој грани времена

Отуда твој инат лепи
У углу усана мојих
Анђеле брате

Боје горе
Младошћу у мојој крви