Vasko Popa

[JESSY]

KALENIĆ


Otkuda moje oči
Na licu tvome
Anđele brate
Boje sviću
Na ivici zaborava
Tuđe senke ne daju
Munju tvoga mača
U korice da vratim
Boje zru
Na lakoj grani vremena
Otuda tvoj inat lepi
U uglu usana mojih
Anđele brate
Boje gore
Mladošću u mojoj krvi

[JESSY]

NIŠTARIJA


Ništarijo spavala si
I sanjala da si nešto
Nešto se zapalilo
Plamen se previjao
U mukama slepim

Probudila si se ništarijo
I grejala leđa
Na plamenu iz sna

Nisi videla muke plamena
Čitave svetove muka
Kratkovida su ti leđa

Ništarijo zaspala si opet
I sanjala da si ništa

Plamen se ugasio
Muke su njegove progledale
I ugasile se i one blažene

[ivona]

RUŽOKRADICE

Neko bude ružino drvo

Neki budu vetrove kćeri

Neki ružokradice

Ružokradice se privuku

Ružinom drvetu

Jedan od njih ukrade ružu

U srce je svoje sakrije

Vetrove se kćeri pojave

Ugledaju obranu lepotu

I pojure ružokradice

Otvaraju im grudi

Jednom po jednom

U nekoga nađu srce

U nekoga bogami ne

Otvaraju im otvaraju grudi

Sve dok u jednog srce ne otkriju

I u srcu ukradenu ružu

Ovu jednostavno obozavam!Hvala  Jessy

[ivona]

Slobodan let

Pusti nas da odletimo

Iz tvog dvora bez temelja

u zvezde sam vas kovao

Pod svodom svoje lobanje

Odletite ko vam brani

Pusti nas da propadnemo

Svaki nas let u dvor vraća

Tu sam vas ptice čekao

Odrežite sebi krila

Slobodan da vam bude let

[Дијана.]

Poklonjenje Hromome vuku 

1. 

Vrati se u svoju jazbinu 
Osramoceni hromi vuce 

I tamo spavaj 
Dok se ne zaledi lavez 
I zardjaju psovke i crknu baklje 
Sveopste hajke 

I dok se svi ne skljokaju 
Praznih ruku u sebe 
I pregrizu sebi jezik od muke 

I silnici psoglavci s nozem za uvom 
I hajkaci sa polnim udom na ramenu 
I lovacki zmajevi vukozderi 

Cetvoronoske puzim pred tobom 
I urlam u tvoju slavu 
Kao u velika 
Zelena tvoja vremena 

I molim ti se stari moj hromi boze 
Vrati se u svoju jazbinu 

5. 

Podigni kamen sa svoga srca 
Hromi vuce 

I pokazi mi kao pretvaras 
Kamen u sunconosni oblak 
I kako oblak u jelena zlatoroga 

I ako te to ne zamara pokazi mi 
Kako pretvaras jelena u beli bosiljak 
I kako bosiljak u sestokrilu lastu 

I pokazi mi ako se jos secas 
kako pretvaras lastu u zar-zmiju 
I kako zmiju u alem kamen 

Podigni kamen sa svoga srca 
I na moje ga polozi 
Hromi vuce 
 

[JESSY]

Predeli 

“U osmehu”
U uglu usana
Pojavio se zlatan zrak
Talasi sanjare
U šipražju plamenova

Plavooke daljine

Savile se u klupče

Podne mirno sazreva

U samom srcu ponoći

Gromovi pitomi zuje

Na vlatima tišine

[JESSY]

PAHULJICA SI SNEZNA

Pahuljica si snežna

Tišinu oko mene

Što raspeva

Grana si mi rascvetana

Osmeh na usnama

Što mi zapali

Oluja si letnja

Krila što mi da

I polomi

Dunja si zrela

U srce što mi padne

Duboko

Koraci tvoji sa pločnikom

Razgovaraju

Koraci tvoji pevaju

U mome telu

Bosi koraci tvoji vesele

Stidljivu rosu

I duboke... ostavljaju tragove

U snegu moga sna

Sijalicu dobru pališ

U tuzi mojoj smeđoj

Livadu mi prostireš

Na grudima svojim

Golubove okupljaš

U radosti mojoj

Cigaretu mojih briga

U srcu svome gasiš

U grozdu tamjanike

Na moje usne čekaš 

[JESSY]

 

SRETNEŠ JE

Sretneš je na jednom sunčevom zraku

Na jedinom putu koji nekuda vodi

Opasnost poigrava pred njom

Pokazuje joj karte sve teže i teže

I svetove ljulja

Ona ide sve lepša i lepša

Smeje se

I osmehom ravnotežu održava

Sretneš je i ne veruješ

I nikada nećeš verovati

Da si je sreo

 

[JESSY]

Ništarija



Ništarijo spavala si
I sanjala da si nešto
Nešto se zapalilo
Plamen se previjao
U mukama slepim

Probudila si se ništarijo
I grejala leđa
Na plamenu iz sna

Nisi videla muke plamena
Čitave svetove muka
Kratkovida su ti leđa

Ništarijo zaspala si opet
I sanjala da si ništa

Plamen se ugasio
Muke su njegove progledale
I ugasile se i one blažene

[JESSY]

Oca pravog nisi imala





Majka ti nije bila kod kuce
Kada si u sebi svet ugledala
Rodila si se greškom
Imaš stas napuštene provalije
I sva na odsutnost mirišeš
Rodila si sebe sama
Vrtiš se u plamenim traljama
Razbijaš sebi glavu za glavom
Skaceš sebi iz usta u usta
I staru grešku podmlađuješ
Sagni se gola ako možeš
Do moga poslednjega slova
I pođi njegovim tragom
Sve mi se čini sirotice
Da u neku prisutnost vodi

[JESSY]

Majstor senki



Hodaš čitavu večnost
Po svome ličnom beskraju
Od glave do pete i natrag

Obasjavaš sam sebe
U glavi ti je zenit
U peti smiraj sjaja

Pred smiraj puštaš svoje senke
Da se izduže da se udalje
Da stvaraju čuda i pokor
I sebi dase klanjaju

U zenitu svodiš senke
Na njihovu pravu meru
Učiš ih tebi da se poklone
I u poklonu nestanu

Hodaš ovuda i dan danas
Ali se od senki ne vidiš

 

[JESSY]

Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo

 

[JESSY]

Idem od jedne ruke do druge
Gde si
Zagrlio bih te, grlim tvoju odsutnost
Poljubio bih ti glas, cujem smeh daljina
Usne mi lice rastrgle
Iz presahlih dlanova blistava mi se pojavi
Hteo bih da te vidim pa oci zaklapam
Idem od jedne slepoocnice do druge
Gde si

 

[JESSY]

I ti hoćeš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade

Možeš lepotice
Možes da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš

[Снежана]

Белутак у српској митологији

Има мистичну моћ, служи као амајлија, ушива се у детиње пелене, доноси срећу, представља седиште душа покојника. "Сваки ловац треба да носи под појасом... округао белутак, узет с реке, с оног места где је прошао зец или која друга дивља животиња."
Болесника окупају у води у којој су преноћила два белутка које је његова мајка или сестра извадила из реке. Чињеница да се чза ову прилику белуци ваде из реке пре зоре и затворених очију указује на веровање да се у њима налазе душе покојника. Болесник на тај начин бива уведен у друштво покојника да би затим био избављен од мртвих.
И обичај 'пуштања воде' (о Великом четвртку) за душу мртвима такође се делимично изводио преко белутака, у којима се, према анализи обичаја, налазе душе покојника.
Шпиро Кулишић, Српски митолошки речник, Eтнографски институт САНУ - "Интерпринт", Београд, 1998, стр. 33.