На ломачу с поповима

[Баба]

Svi ste u pravu

[Sophrosyne]

na svaki negativan primjer vezan za Crkvu, ja ću da dam tri pozitivna.

 

u tom meču 1 : 3, horde vanckrvenih negativaca bi ostale poražene.

[DYNABLASTER]

Sistem nam je totalno pobrkan, kao sto ne moze na primer ministar za poljoprivredu da bude neko ko nema veze sa poljoprivredom, tako ni svestenik ne moze da bude neko ko je uporan u grehu i ne pada mu na pamet da preumi, jednostavno je, ko nije za delatnost koju "obavlja" taj samo stetu pravi. Primera ima previse i zna se sve, pa ocigledno je, al se ne mrda ni prstom, jer to ama bas nikoga ne interesuje i svi se prave gluvi i slepi... e to je ta mlakost na koju smo upozoreni.

 

Kako moze covek koji se usred posta napija, prejeda prasetinom i vice naglas "nema greha, nema greha" da bude svestenik?

Kako moze covek koji je ozenjen i ima decu da pogledom skida mirjanke pritom se oblizujuci i balaveci, pa mu nije ni to dovoljno, nego jos na ulici spopada dok vodi sina iako mu je prethodno receno od strane iste te mirjanke da je plasi i da prestane stim, da bude svestenik?

Kako moze covek koji se zavetovao na skromnost a vozi luksuznu limuzinu skupu ko djavo, dok pored njega sirotani nemaju leba da jedu, da bude svestenik?

itd.

 

 

"Kako sejes tako ces i znjeti"

 

 

 

PS: ko u ovom postu vidi bilo kakav napad taj ima zestokih problema (velicine)

[Grizzly Adams]

Делу нашег свештенства сасвим одговара ово безнађе у којем се српски народ налази, јер у таквом окружењу одлично пролазе. Углавном се ради о градским поповима који имају солидне парохије и само цепају "Исаије ликуј". Они су и у најгоре време 90-тих живели супер.

 

За њих ће бити катастрофа када се, дај Боже, Србија једног лепог дана коначно доведе у ред, јер их тада више нико неће шишати 2% већ ће доћи на своје место. Њихов највећи непријатељ јесте отварање према свету, савремено друштво, просперитет, народ који живи нормално итд. То је екипа која се из свег гласа буни против "трулог Запада", "дивљег капитализма", "глобализације", "модернизације" итд. Омиљена тема им је наравно "одбана Косова" јер је то опробани рецепт којим се одржава ова беда. Без грешке пали сваки пут. То је она надувена екипа која зна све тајкуне и политичаре у граду, а ни једном вернику са Литургије не зна име. Фаце које су умислиле да су за поштовање потребни само архаични модни детаљи и подигнут нос. То је екипа која нас брука и због које мораш да објашњаваш људима што си православни хришћанин.

 

Али, жреци наши драги, имам за вас једну вест - нећете још дуго. Проћи ће и ваше, брже него што мислите.

[Ignjatije]

Али, жреци наши драги, имам за вас једну вест - нећете још дуго. Проћи ће и ваше, брже него што мислите.

 

Можеш ли мало да појасниш на шта си мислио када си ово написао ? Мало је... некако... хммммм. 

 

Волео бих да у Црвки дође до великих промена, да не кажем револуције. Нека се ствари врате на старо. Нека се укине луксуз, заштита од закона, нека се "лоши момци" смене, казне и јавно покаже њихово безакоње. Тада ће на место владика и свештеника долазити прави људи који то желе из Љубави, а не из користи.

 

У Писму пише да ко проповеда Јеванђеље треба од Јеванђеља и да живи. У реду. Али ко то заиста проповеда Јеванђеље код нас ?  Апостол Павле је живи пример за све владике. Иако је проповедао трудио се да што мање буде на терет осталима и да што више може сам зарађује за свој живот. А шта имамо данас да и не причамо. Свештество је постало место сигурног и удобног живота, ко Скупштина, Боже ме опрости. 

 

Драгаш каже да државу требају водити поштени и успешни људи који и не би примали плату него би добајили од учинка. Можда нешто слично треба, до некле, применити и на Цркву. Од Цркве нека живи онај ко заиста мисионари и нема могућности да ради друго, а остали нека имају свој посао, и од Цркве нека добију помоћ само ако морају. А новац нека иде у сврхе мисионарења, хуманитаре помоћи људима...

 

Тада би се видело колико би људи било заинтересовано за положај свештеника. Не би их било пуно, али би зато били врло успешни и на корист Цркви и народу.

[Gordana .]

Фантастичан уводни текст.

Наш народ, одрастао у доба комунистичке диктатуре, не разуме разлику између критизерства и слободе говора, као ни одговорности која она са собом носи. У свест је утиснут печат комунистичких парола које су се емитовале и које су морале бити прихваћене као једино јеванђеље.

Ставови и мишљење се формирају на основу директива из медија.

нпр.

богати попови

бесна кола

шок, треба дати новац за крштење! ЕЈ, НОВАЦ! Наш љубљени динар за тамо неке поповске преваре!

Попови су најгори чланови друштва

срби су сви лопови

срби су нерадници и преваранти

у срвији ништа не ваља

срви су заслужили да их нема

косово није српско

итд

[Ignjatije]

Znači, pop treba da radi, osam ili deset sati na dan da rmba, i da bude pop, da bude duhovnik, pored toga barem dva puta na dan da vrši službu, prosto da bude superpop..? Hmm...

 

Stoji popa na mašini i radi, kad ono treba opelo nekome.. Ma bez problema za superpopa, kao Clark Kent (aka superman) zabije se u vitrinu, obuče mantiju i odjuri brže od svetla, samo čuješ VOOUUUŠ...

 

Pitam se ko sad ovde jaše popa?

 

Може да се бави неким послом (немогу сви наравно). Код мене на селу један поп за време комунизма је радио пољопривреду и производио мед. За време његовог службовања успео је да направи кућу у којој живе свештеници и дан данас, као и да обнови и уреду цркву у којој је служио. А сада земљиште је одавно зарасло у коров,  нико не га не обрађује. У цркви нема грејања зими, темељ цркве је попустио и под напукао... и тако то...

 

И прочитај мало пажљивије шта сам написао. Треба да буде сасвим нормалан свештеник, владика... а не супермен.

[florenntina]

Од Цркве нека живи онај ко заиста мисионари и нема могућности да ради друго, а остали нека имају свој посао, и од Цркве нека добију помоћ само ако морају. А новац нека иде у сврхе мисионарења, хуманитаре помоћи људима...

 

Тада би се видело колико би људи било заинтересовано за положај свештеника. Не би их било пуно, али би зато били врло успешни и на корист Цркви и народу.

 

Kad spomenu zivot od misionarenja... Evo sad mi bas bili na vratima neki klinci i podelili letak. Dolaze sami po pozivu i odnose nepotrebne stare stvari od vlasnika koje posle prodaju u radnji (imaju vec dve koliko sam videla) i novac koriste za centar za lecenje narkomana i alkoholicara. Procitala sam letak i deluje da su neki sektasi (mada ne mogu da tvrdim ali bih rekla po letku), ali nebitno-ideja je jako lepa.

 

Ne znam zasto SPC ne bi organizovala nesto tako slicno. Cesto mi se desava da nesto nepotrebno bacam u smece jer ne znam gde da ga odnesem a nekom bi moglo biti od pomoci, narocito danas kada je u Srbiji iz dana u dan sve veci broj siromasnih. Ovaj sistem gore mi deluje odlicno. Lepo pozoves, volonteri dodju, odnesu ti sve sto im das i posle mogu da podele nekome ko nema ili prosto da ljudi koji nemaju dodju sami u Crkvu i uzmu sta im treba...

[Анастасија]

Kosovo izgovor za sve.

[Ignjatije]

Pa za vreme komunizma i crkve su bile prazne, niko nije dolazio na službu, nikome nije trebao pop, i nikome nije trebao Bog.. niti je bilo poželjno da si pravoslavni Hrišćanin i / ili Srbin.. ma bilo je super vreme, taj komunizam! kada su nam se potsmejavali, kada su nam se rugali, i kada si rizikovao robiju ako si jednom suviše rekao da si Pravoslavac ili Srbin, i kada je vrhuvna kultura bila da u upišanim pantalonama odeš u kafanu. 'fala, meni to vreme ne treba!

 

Аман бре Драги, ко каже да је то време било супер за Цркву и Србе  Тај пример сам навео баш зато што је време било тешко а тај свештеник успео да уради много и буде поштован. И дан данас га се сећају и помињу као доброг човека и свештеника. То је била поента.

 

Doduše, ja sam isto degenerisan zapadnim luksuzom, volim da se doteram, da obučem najnoviju modu, da budem najnajlepši od svih, da se naparfemišem da mirišem na deset metara, pri tome se dičim da sam Srbenda..)))

 

Сад мало зекиш, али нема везе.

 

Више пута сам писао о томе, али поновићу опет. Знам да се неким људима не може угодити па макар свештеници ишли у ритама пешице. Пример је блаженопочивши патријарх Павле.

 

Нормално је да владика не може ићи фићом или југом када има потребу да доста путује. То би изазвало контра ефекат јер би каснио и више трошио на поправке. Али није у реду ни да вози најлуксузније аутомобиле. Нормално је да неће дочекивати госте у малој страћари блатњари, али то опет не оправдава луксузне дворове. Ко хоће луксуз нека се бави политиком, банкарством, бизнисом... Треба све бити на нивоу, чисто, уредно, пристојно скромно... богоугодно. Наравно да владике нису безгрешне. Чак су под већим искушењима од свих осталих. И није у реду да због сваког греха иступе из службе. Али то опет не оправдава сексуалне настраности.

 

А зашто то све ? Првенствено због народа коме би требало да служе и буду на корист. Да сведоче Исуса Христа и буду Његове иконе на земљи. Да људе привлаче Цркви. Зато треба што мање бити саблазни. Јер "тешко ономе преко кога долази саблазан". 

 

Ваљало би да се види какво је мишљење верног народа и шта се треба додати, поправити, изменити или избацити из Цркве. А све се може кад се хоће.

[marko_13]

Све док нас нападају знамо да сведочимо верно Истину.

 

Онда кад нас свет тапше по рамену, значи да смо скренули са јеванђелског пута.

[Ignjatije]

Све док нас нападају знамо да сведочимо верно Истину.

 

Онда кад нас свет тапше по рамену, значи да смо скренули са јеванђелског пута.

 

Да. Али није баш увек тако. Критика може бити злонамерна или добронамерна, неоправдана или оправдана. Није увек само злонамерна и неоправдана.

 

Свет као свет није проблем, то је и за очекивати. Али ради се и о верујућим људима из Цркве.

[Милан Ракић]

На `конто` Дарлинговог коментара о 12-часовном радном времену, односно што Игњатије помену да "Ко олтару служи, од олтара живи", односно 41. Апостолско правило, испричао бих једну анегдоту...

 

Наиме, пре но што сам пензионисан, био сам са још двојицом колега као апсолвент  Богословског факултета у `озбиљним комбинацијама` да кад за то дође време, летачку службу `заменим` свештеничком...

 

И позваше нас тројицу пре 7-8-9 година (2003/4 чини ми се) да дођемо на разговор у Генералштаб, да се упознамо (нас тројица са њима, тј генералштабним официрима који су тада били задужени за спровођење верске службе у војсци). И након упознавања, почеше они причу, те ето стекли се услови, те ми планирамо, ми ово, ми оно, искуства других земаља, НАТО војски, ми ћемо то овако, онако, итд., итд... Пошто смо сва тројица обављали летачку службу (2 пилота и један флајт инжињер), питали смо (у шали) да ли би могли понекад, ако бисмо постали свештеницима, понекад дакле и да летимо, чисто да останемо у тренажи Остали смо без одговора, иако смо тој њихвој ћутњи `супроставили` чињеницу да један наш (тада монах, сада владика, преосвећени Јован Ћулибрк), обавља падобранску тренажу у 63-ој у Ниш(у)...

 

Е онда је прича `отишла` у неке теме типа права и обавезе будућих војних свештеника, где нам је изложено која би била све задужења једног војног свештеника у јединици, која би почињала са почетком радног времена, јутрењем, Литургијом уколико је празник, затим обавезе у трупи, јер свештеник и је помоћник команданта јединице, затим рад `у парохији`, тј. духовна помоћ и `бодрење` војника, пригодна предавања и верска настава за старешине које изразе жељу за тиме, стварање и вођење црквеног хора у јединици, па када у три сви оду кући, ти остајеш до 17 сати да би се служило вечерње.... Углавном ,то се `поклапа` са оних Дарлингових 12 сати

 

Кад ја упитах за права, пошто су ово, јел` биле обавезе у кратким цртама... Права!? Па прва су вам као и сваком војном лицу, у најкраћем, одговори један... Е па добро, питам ја вас, обратих им се, пошто су их била четворица (4 пуковника). Да ли ви знате за 41. Апостолско правило. Они слегоху раменима, што ће рећи не знају... Рекох им да 41. правило у најкраћем каже да ко олтару служи од олтара и живи... Они и даље слежу раменима, па један упита да појасним мало боље... Па значи да свештеник треба бити у потпуности посвећен свом послу, да не би требао да се бави неким `тривијалним` проблемима, као што су нека статусна питања и да на њих `губи` време... Опет није њима јасно... Онда им лепо `преведох`... Јел` долазим ујутро на посао? Долазиш. Јел` радим све оно што сте навели малопре у обавезама једног војног свештеника? Радиш, одговорише... Јел` остајем и поподне да служим у олтару вечерњу за војнике? Да. И долазим кући дакле око пола седам-седам увеће? Они сви у хору, да! Е па не могу доћи кући где ме дочекује жена са малом децом и спакованим коферима и `лепом` вешћу да нам је станодавац отказао стан! Они зинули, па сад не знам да л` се праве луди ил` још не схватају... Не може поп да буде подстанар!, грмнух. Колико знам, наставих, где год има могућности свештеницима се омогућава службени стан, итд, итд... Ааа!, тек ће они, види њега, хтео би хлеба преко погаче... Па станови се решавају премна јединственим листама (успут буди речено, након сваке такве листе, начелник војно стамбеног оде на робију, или се барем против њега поведе истражни поступак)... 

 

Нисмо више причали о овим темама, нити су нас после звали на разговоре...

 

Морам да напоменем да се ово све дешавало 2004/5 и да се до данас, пошто је служба `уведена` вероватно доста ствари изменило, надам се на боље... Епилог би у најкраћем био да сам ја у пензији, један колега је отишао у војну дипломатију-за војног аташеа у једну `странску` земљу, док један још увек вредно ради и лети... 

 

Још увек смо подстанари...

[свештеник Александар]

@Zvonko M Ти Звонко баш не волиш свештенике,то се види,без обзира што си добрим делом у праву...На пр.богате се,врте Исаије ликуј,мењају кола,бахатост,не посте,не проповедају,наплаћују много требе, користе тешку ситуацију посебно у 90-тим...Али то није целокупна реалност г.Звонко,о свештенству.Појма немаш,види се из авиона твоја недозрелост .Стоји да треба да се критикује,али сети се господине,уколико си православни хришћанин,да служба свештенства треба да постоји до Другог Доласка и после њега,да је она овде присуство есхатолошке реалности и икона Будућег Века.Уколико би тако посматрао  презвитерску службу вероватно да би видео и нешто позитивно,Овако видиш само лоше, јер изгледа да из себе пројектујеш много тога нерашчишћеног.Неће бити никада Цркве без свештенства,не може се укинути.Више од тебе сам антиклерикалац и први против  тзв. поповштине,али код тебе,на основу писања ,се види такав гнев и  такав негативизам према презвитерима ,да ми остаје да ти кажем,онако пријатељски,да је најбоље да се мало смириш и заволиш неког,онако братски,па ћеш све посматрати из неке друге перспективе.

[Млађони]

''Коју свест?''

То што су Срби деценијама (не)свесно највише поверења имали у СПЦ.

 

 

Najvise u periodu od 45 do 85. Golub k'o golub. 

 

Kada kazu - nemam poverenja u Crkvu misle da nemaju poverenja u crkvene cinovnike - popove. A svi znamo da je to u nekim sluchajevima opravdano. 

 

Sramota je da u ovoj zemlji i dan danas gledaju Crkvu kao nacionalnu instituciju, koja je tu da "sluzi Srpskom narodu i drzavi"...

 

Свештество је постало место сигурног и удобног живота, ко Скупштина, Боже ме опрости. 

 

Sto i jeste izvor nepoverenja.