На данашњи дан: Убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин

[Срђан Ранђеловић]

 

На данашњи дан 1903. године у атентату су убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин - "Мајски преврат" (по тада важећем Јулијанском календару календару у ноћи између 28. и 29. маја). Официри завереници убили су у рано јутро у Београду краља Александра Обреновића и краљицу Драгу Машин, после чега је на српски престо доведена династија Карадјордјевић.
 
Александар је дошао на власт 1889. године после абдикације оца, краља Милана, али су земљом четири године управљали намесници, јер је био малолетан. Извршио је државни удар 1893. и завео аутократски режим. Због женидбе 1900. са дворском дамом Драгом, сукобио се са оцем и навукао на себе велико незадовољство народа, многих политичара и официра који су га убили у "Мајском преврату".



http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1340118/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2+%2811.+%D1%98%D1%83%D0%BD+2013%29.html

[Sara"]

Вјечнаја памјат.

[Рилски]

Gospod da ih pomiluje .. 

 

Nekako, nikako ne deluju ko Kraljevski par ...

[Драган Јашић]

Да се то није десило ко зна каква би историја била ? Можда неби било ни голготе преко Албаније и још ко зна чега .

[Срђан Ранђеловић]

Kарађорђевићи положили венац на гроб Oбреновића

 

 

БEOГРAД - Принц Aлександар Kарађорђевић и његова супруга Kатарина положили су данас венац на гроб краља Aлександра и краљице Драге Oбреновић, поводом 110 година од њиховог убиства.

Последњи владар династиjе Oбреновић краљ Aлександар и његова супруга убиjени су на данашњи дан пре 110 година, а сахрањени су у крипти Цркве светог Mарка у Београду, наведено jе у саопштењу породице Kарађорђевић.

Две недеље после убиства, Уставотворна скупштина и Сенат изабрали су за краља Србиjе принца Петра Kарађорђевића, прадеду принца Aлександра II.

Kраљ Петар jе крунисан jе 21. септембра 1904. године у Саборноj цркви, а у саопштењу се наводи да jе период његове владавине био период великог просперитета и стабилности у Србиjи.

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Обреновићи су били српска владарска породица у периоду 1815 – 1903, изузев 1842 – 1858. По једном предању преци Обреновића су доселили из Бањана у Брусницу око 1700. године, а потичу од Копривица.

 

Родоначелник династије био је Милош Обреновић, а последњи владар Александар Обреновић. За време владавине Обреновића Србија је стекла независност на Берлинском конгресу 1878.године. Затим је 7. марта 1882. од кнежевине је постала краљевина.

 

Владалачки дом Обреновића улази у ред најзаслужнијих породица у целокупној нашој прошлости. На престолу Кнежевине и Краљевине Србије седели су 72 године и дали су српском народу пет владара, колико и Карађорђевићи.

 

Осим владара значајни чланови династије су и њихове супруге: кнегиње Љубица и Јулија, краљице Наталија и Драга, затим браћа кнеза Милоша: Јован, Јеврем и Милан.

 

Причу о династији Обреновић ауторкaма емисије, Елизабети Арсеновић и Мирјани Никић, испричао је, у Горњем Милановцу, историчар Александар Марушић.

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2013/03/29/15655934/kkd3103.mp3

 

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+1/1295206/%D0%9A%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%B4%D0%B0.html

[Јаков.]

Naravno da je glas koja je šaputao izdajničkim oficirima, na čelu sa omraženim Apisom, bio glas Petra Karađorđevića, crnogorskog zeta. 

 

Omražena dinastija Karađorđevića je došla sa njim na čelo, umesto blaženopočivšeg i pravednog kralja Aleksandra Obrenovića. 

 

Izdajnici nikad nisu dobro prolazili, a još manje njihovi nalogodavci, te se duh tog atentata još uvek vuče za njihovim potomcima. 

 

Pokoj duše i večnaja pamjat zakonitom kralju Srbije, Aleksandru Obrenoviću, i kraljici mučenici, Dragoj Obrenović. 

 

[Ромејац]

zakonitom kralju Srbije, Aleksandru Obrenoviću, i kraljici mučenici, Dragoj Obrenović. 

 

Ово би пренесено у данашње време гласило:

Законитом председнику Србије (Југославије) Слободану Милошевићу и његовој жени прогнаној мученици Мирјани Марковић.