Emanuel Levinas, filosof o kojem se malo govori

[Vaske]

И да додам, Левинас је поприлично преведен код нас. Углавном је његова дјела превео проф. Спасоје Ђузулан, иначе и лични познаник са њим, да некажем пријатељ, и полазник чини ми се неколико његових семинара. Проф је и мени предавао, па смо његове преводе користили и прије издавања, тако да не знам ко су све издавачи. Мислим да је највише ишло за Јасен из Никшића.

Што се тичи тешког стила писања, мислим да је највише кулминирао у Другачије од бивства или с ону страну бивствовања. А после тога оно лудило од књиге  како Бог упада у мишљење.

[Gandalf Sivi]

Jeste Ćuzulan je prevodio, ali pošto knjižara Jasen iz NK više ne radi, do knjiga se vrlo, vrlo teško može doći.

[Марјанн]

Хитно требам неке критичке текстове за есеј, Левинаса, Дерида, Елема, Пегелера..., у односу Хајдегера и његовој метафизици, смисла битствовања...

[александар живаљев]

Све са радошћу аминујем у овој теми. Само да се не пуца у беспомоћне очи Другог.

[w.a.mozart]

FILOZOFIJA I BIBLIJA (Emanuel Levinas)

Osećanje da je Biblija Knjiga nad knjigama koja govori o osnovama svega, o onome što se moralo izreći da bi ljudski život imao smisla, osećanje da su te misli izrečene u obliku koji tumačima otkriva sve njene dubine – podrazumeva mnogo više od svesti o svetosti koja zamenjuje puki književni sud.

Ovde je reč o neverovatno snažnom prisustvu biblijskih ličnosti u tekstu, o etičkoj snazi i tajnovitim mogućnostima tumačenja koje su za mene u početku bile znak transcendentnosti, i ništa manje od toga. Veoma je značajan trenutak kada tumačenje Biblije prepoznamo i doživimo, sa svim njenim smelim interpretacijama, kao vid verskog života i kao bogoslužbeni čin.

 

Tekstovi velikih filozofa, imajući u vidu značaj tumačenja prilikom njihovog čitanja, učinili su mi se pre bliskim nego suprotstavljenima Bibliji, iako konkretne biblijske teme nisu neposredno razmatrane na stranama filozofskih dela. Ipak, ja od samog početka nisam imao utisak da je filozofija u suštini ateistička, a to ne mislim ni danas. I mada u filozofiji jedan biblijski stih nema težinu dokaza, Bog o kom taj stih govori može, bez obzira na sve antropomorfne metafore u tekstu, da ostane merilo Duha i za filozofe.

 

Emanuel Levinas (1906-1995),

iz knjige Etika i beskonačnost