Ако си пао, устани!

[Срђан Ранђеловић]

 

Чедо моје, добио сам твоје писмо и видео у њему твоје неспокојство. Али не тугуј чедо моје. Не буди тако неспокојан. Ако си поново пао – поново устани. Ти си призван на пут небески. Ништа није чудно, ако се онај који трчи понекад и спотакне. Само треба да у сваком тренутку има трпљење и покајање. Стога се покај кад год погрешиш, и не губи време. Колико оклеваш да затражиш опроштај, толико допушташ лукавом да у теби пусти корене. Не допусти му да те изнервира на твоју штету.

Дакле, не очајавај када падаш, него са усрђем устани и учини метанију, говорећи: Опрости ми, Христе мој, човек сам и слаб сам. Није те Бог напустио, како кажеш, али пошто је у теби још много световне гордости и много сујете, наш Христос допушта да грешиш и да падаш, да би свакодневно чувствено постао свестан своје немоћи, да би трпео оне који сагреше, да не би осуђивао своју браћу када погреше, и да би их укрепио.

Значи, колико год пута да паднеш, поново устани и затражи опроштај. Не скривај тескобу у свом срцу, јер су тескоба и чамотиња радост лукавога из којих се рађа много тога и од којих се душа испуњава горчином, док духовно расположење покајника говори: Сагреших, и опрости ми Оче, и на тај начин прогони тескобу. Зар ја, каже, нисам човек, и зар нисам слаб? Шта ја уопште могу да учиним? Заиста, чедо моје, то је тако. Имај храбрости. Човек стоји на својим ногама само онда, када дође благодат Божија. Ако нема благодати, непрестано се тетура и непрестано пада. И зато буди одважан, и не плаши се.

Видиш ли како је брат, о којем пишеш, претрпео искушење? И ти тако исто чини. Устрој у себи одважан начин размишљања пред долазећим искушењима. Она ће свакако доћи, јер су ти неопходна. Другачије се нећеш очистити. Остави то што ти говоре немар и чамотиња. Не плаши их се. Као што су, благодаћу Божијом, прошла она претходна, тако ће проћи и ова, чим заврше свој посао. Искушења су лекови и исцелитељске траве, које лече видљиве страсти и наше невидљиве ране.

Ти, дакле, имај трпљење, да би свакодневно био на добитку, да би сабирао награду, починак и радост у Царству Небеском. Доћи ће ноћ смрти, када више нико не може да дела. Зато пожури – јер времена је мало!

Нека ти ово буде познато – бољи је један дан победничког живота са венцима и наградама, него многе године проведене у нераду. Јер, један дан подвига (борбе) у познању и чувствовању душе, вреди колико и педесет година онога који се бори немарно и без познања.

Без борбе и проливања крви не очекуј ослобођење од страсти. Након преступа, на нашој земљи расте трње и чичак. Заповеђено нам је да их почупамо, али се они искорењују само са великим болом, раскрвареним рукама и многим уздасима. Зато плачи, проливај реке суза, и омекшаће земља срца твога. А када је земља натопљена, лако ћеш искоренити трње.

Истинољубље свима вама!

Старац Јосиф Исихаста

http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/06/blog-post.html

[Биљана]

  On 4. 6. 2013. at 12:17, Срђан Ранђеловић рече

Без борбе и проливања крви не очекуј ослобођење од страсти. Након преступа, на нашој земљи расте трње и чичак. Заповеђено нам је да их почупамо, али се они искорењују само са великим болом, раскрвареним рукама и многим уздасима. Зато плачи, проливај реке суза, и омекшаће земља срца твога. А када је земља натопљена, лако ћеш искоренити трње.

АМИН!

 

[Лазар Нешић]

Какве речи, какво писмо, сјајно!

[Зосима]

  On 4. 6. 2013. at 12:17, Срђан Ранђеловић рече

Без борбе и проливања крви не очекуј ослобођење од страсти. Након преступа, на нашој земљи расте трње и чичак. Заповеђено нам је да их почупамо, али се они искорењују само са великим болом, раскрвареним рукама и многим уздасима. Зато плачи, проливај реке суза, и омекшаће земља срца твога. А када је земља натопљена, лако ћеш искоренити трње.

 

Уф,мало је превише крволочан и болан обвај пут избављења од сртасти...хеви ми ово звучи, ти термини су могли бити нешто блажи...или сам ја зентара,што ће пре бити...

[JESSY]

ево још нешто на тему....

 

Bog je poslao Mojsija da ih izvede iz Egipta i faraonovog ropstva, a faraon ih obremenjuje još težim radom i govori im: besposleni ste, besposličite, i zato govorite: da idemo da poslužimo Gospodu Bogu našemu (Ish.5,17). Slično postupa i đavo: kad vidi da se Bog sklonio da pomiluje dušu i da je rečju Svojom ili preko nekog od slugu Svojih olakša od strasti, on [dušu] još više opterećuje strastima i još snažnije je napada. Znajući to, oci ukrepljuju čoveka svojim poukama i ne daju mu da se uplaši. Jedan govori: "Pao si, ustani! I ako si opet pao, opet ustani"[4], i ostalo. Drugi govori: "Snaga onih koji žele da steknu vrline sastoji se u tome da posle pada izbegnu malodušnost, i da se opet postaraju [o sebi]". I svaki od njih jednostavno, na različite [načine], jedan ovako, drugi onako, pruža ruku onima koji se podvizavaju i koji su ožalošćeni od neprijatelja. Oni to primiše od božanstvenog Pisma, koje govori: ko padne, ne ustaje li? Ko zađe, ne vraća li se? (Jer.8, 4); vratite se meni, čeda, i isceliću skrušenost vašu, govori Gospod (Jer.3,22), i slično tome.

PREPODOBNI DOROTEJ PALESTINSKI

[Sophrosyne]

Kakva muževnost, odvaažnost, smjelost, ljubav. Jedno ovakvo pismo, opitnog i u poznanju božijih tajni iskusnog oca, razbija sve skeptične duhove u paramparčad i potvrđuje nenametljivo prisustvo Svetoga Duha, za koje se čovjek otvara i postaje prijemčiv.

 

Slava Jedinosuštnoj i Nerazdeljivoj Trojici u vjekove vjekova.

[Лазар Нешић]

  On 4. 6. 2013. at 12:37, Зосима рече

Уф,мало је превише крволочан и болан обвај пут избављења од сртасти...хеви ми ово звучи, ти термини су могли бити нешто блажи...или сам ја зентара,што ће пре бити...

 

Наравно, можда и ниси  ... али, ово је пре свега метафора! Нешто што се у савременој критичкој теорији зове "говор другог". А значи ово: писац који пише или говорник који говори о нечему, узима из прошлости, из дискурса у коме се налази, и преноси метафоре, појмове и речи, а како би описао и своје сопствено искуство које је слично. Другим речима: Јосиф овде узима старе речи отаца, њихове појмове и метафоре, из монашког дискурса пустињака, а како би хтео да опише своје искуство борбе. То не значи да се није крваво борио, али не значи ни да буквално мисли све што напише.

[Гром]

KRALJEVSKI PUT SVETOGA KRIŽA

1. Mnogima se čini tvrd ovaj govor: Odreci se sama sebe, uzmi svoj križ i slijedi Isusa!

2. Ali mnogo će tvrđe biti slušati onu posljednju riječ: Odlazite od mene, prokleti, u

oganj vječni!

3. Jer oni koji sada rado slušaju i slijede riječ križa, neće se tada bojati slušajući

vječnu osudu.

4. Ovaj će zanamen križa biti na nebu kad Gospodin dođe suditi.

5. Tada će svi prijatelji križa, koji su se za života suobličili Raspetome, prilaziti Kristu

Sucu s velikim pouzdanjem.

6. Što se, dakle, bojiš uzeti križ s kojim se ide u kraljevstvo?

7. U križu je spasenje, u križu je život, u križu je zaštita od neprijateljâ.

8. U križu odozgo dotječe slatkoća, u križu je snaga srca, u križu je radost duha.

9. U križu je najveća krepost, u križu je savršenost svetosti.

10. Nema duši spasenja ni nade vječnoga života doli u križu.

11. Uzmi, dakle, križ i slijedi Isusa i bit ćeš na putu vječnoga života.

12. On je išao pred tobom, noseći svoj križ, i umro je za tebe na križu, da bi i ti ponio

svoj križ i bio voljan umrijeti na križu,

13. jer umreš li s njim, jednako ćeš s njim i živjeti,

14. i ako si mu bio dionik muke, bit ćeš i slave.

15. Eto, sve je u križu, i nema drugog puta u život i do pravoga nutarnjeg mira, osim

puta svetoga križa i svakodnevnog mrtvljenja.

16. Pođi kamo god hoćeš, potraži što god želiš, nećeš naći uzvišenijega puta u nebo ni

sigurnijeg po zemlji no što je put svetoga križa.

17. Porazmjesti i uredi sve po svojoj volji i umijeću i otkrit ćeš da ti je uvijek nešto

pretrpjeti, s voljom ili preko volje, i tako uvijek nalaziš križ.

18. Ili ćeš ćutjeti tjelesnu bol, ili ćeš u duši podnostiti duhovnu muku.

19. Katkad će te Bog ostaviti, katkad bližnji uznemiriti, a, što je najgore, često ćeš sam

sebi biti težak.

20. I nećeš se toga moći osloboditi ili sebi olakšati nikakvim lijekom ili utjehom, nego

moraš izdržati dok je Božja volja.

21. Bog, naime, želi da naučiš trpjeti nevolju bez utjehe, da mu se potpuno predaš i

kroz nevolju postaneš ponizniji.

22. Nitko tako duboko ne osjeća muku Kristovu kao onaj koga je snašla slična patnja.

23. Križ je, dakle, svagda spreman i posvuda te čeka.

24. Ne možeš pobjeći, kamo god krenuo, jer kamo god dođeš, sebe donosiš i uvijek

sebe nalaziš.

25. Okreni se gore, okreni dolje, okreni van, okreni unutra – u svemu ćeš naći križ i

svuda treba biti strpljiv, želiš li sačuvati nutarnji mir i zaslužiti vječnu krunu.

26. Nosiš li križ dragovoljno, on će tebe nositi i dovesti te željenome cilju, gdje je kraj

patnjama.

27. Nosiš li ga preko volje, namećeš si novo breme, još se više opterećuješ, a ipak

moraš trpjeti.

28. Odbaciš li jedan križ, naći ćeš, bez sumnje, drugi, možda još teži.

29. Misliš li da ćeš uteći od onoga što nije mimoišlo nijednog smrtnika?

30. Koji je svetac na svijetu bio bez križa i muke?

31. Ta ni Gospodin naš Isus Krist nije bio ni jedan čas bez mučne patnje, dok je živio

(na zemlji).

32. Trebalo je da Krist sve to pretrpi da bi ustao od mrtvih te ušao u svoju slavu.

33. I što tražiš drugi put od ovog kraljevskog, koji je put svetoga križa?

34. Cijeli je Kristov život bio križ i mučeništvo, a ti bi za sebe htio mir i veselje?

35. Varaš se, varaš, ako drugo tražiš do trpjeti nevolje, jer je sav ovaj smrtni život pun

nevoljâ i obilježen križevima.

36. I koliko tko duhom više napreduje, toliko teže često nalazi križeve, jer što mu je

ljubav veća, to više osjeća kaznu progonstva.

37. Pa ipak, taj tako mnogostruko pogođeni čovjek nije bez tračka utjehe jer sluti da

mu nošenje križa nosi obilan plod.

38. Naime, dok ga dragovoljno trpi, sav se teret nevolje pretvara u očekivanje

božanske utjehe.

39. I koliko nevolja više pritišće tijelo, toliko se više duh krijepi nutarnjom utjehom.

40. Pa katkada, iz ljubavi da se suobličiš Kristovu križu, toliko ojača u želji za mukom i

trpljenjem da i ne bi htio biti bez boli i nevolje,

41. jer smatra da je Bogu toliko draži koliko je više i teže mogao podnijeti za njega.

42. Nije to ljudsko junaštvo, nego Kristova milost, koja u krhkome tijelu toliko može i

čini, da ono od čega po prirodi uvijek zazire, žarom duha prihvaća i ljubi.

43. Nije po čovjekovoj mjeri nositi križ, ljubiti križ, obuzdavati i upokoravati tijelo,

izbjegavati časti, rado podnositi uvrede, prezirati samoga sebe i, dapače, željeti

prezir, svakojaka stradanja i trpjeti štete i ne čeznuti ni za kakvim uspjehom na

ovom svijetu.

44. Računaš li na samoga sebe, ništa od toga nećeć moći.

45. No, ako se pouzdaš u Gospodina, dat će ti snagu s neba i gospodarit ćeš svijetu i

tijelu.

46. I budeš li naoružan vjerom i obilježen Isusovim križem, nećeš se strašiti ni

neprijatelja đavla.

47. Kreni, dakle, kao vjeran i dobar sluga Kristov, odlučno ponesi križ svojega

Gospodina, raspetoga za tebe iz ljubavi.

48. Pripravi se na podnošenje mnogih protivština i različitih neprilika u ovome bijednom

životu, jer će ti tako biti gdje god bio i samo to ćeš doista naći kamo god se skrio.

49. Tako mora biti. I nema načina kako izbjeći nevolje zala i boli, nego da trpiš.

50. Poslušno ispijaj čašu Gospodnju, ako si mu prijatelj i želiš imati dijela s njim.

51. Utjehe prepusti Bogu; on neka ih pripušta po svojoj volji.

52. A ti se pobrini kako ćeš podnositi nevolje i smatraj ih najvećim utjehama, jer muke

sadašnjega vremena nisu ništa prema budućoj slavi, čak ni onda kad bi ih sam sve

mogao podnijeti.

53. Kad do toga dođeš, da ti nevolja bude draga i ugodna radi Krista, tada je, znaj, s

tobom dobro, jer si našao raj na zemlji.

54. Dokle god ti je trpljenje teško i nastojiš mu umaknuti, dotle će biti zlo po tebe i

posvuda će te pratiti nevolje.

55. Ako si spreman na ono što je neizbježno, naime, na trpljenje i umiranje, ubrzo će s

tobom biti bolje i naći ćeš mir.

56. Pa kad bi s Pavlom bio ponesen čak do trećeg neba, ne bi zbog toga bio siguran da

nećeš trpjeti nikakvu neugonost.

57. “Ja ću mu”, kaže Isus, “pokazati koliko mu je za Ime moje trpjeti.”

58. Ostaje ti, dakle, trpjeti, ako si voljan Isusa ljubiti i njemu trajno služiti.

59. O, kad bi bio dostojan trpjeti nešto za Ime Isusovo!

60. Dakako, strpljivost svi preporučuju, premda je malo njih voljno trpjeti.

61. Bilo bi pravo da bar malo trpiš za Krista, kad toliki mnogo više trpe za svijet.

62. Utisni si u pamet; potrebno je da živiš umirući.

63. I koliko je netko više sebi umro, toliko je više počeo živjeti Bogu.

64. Niko nije kadar shvatiti nebesko ne prihvati li radi Krisat podnositi protivštine.

65. Ništa nije Bogu milije, ništa za tebe spasonosnije na ovome svijetu, nego od srca

trpjeti za Krista.

66. I kad bi ti bilo na izbor, više bi morao željeti radi Krista trpjeti protivštine, nego se

krijepiti mnogim utjehama; jer bi i Kristu bio sličniji i svim svecima bliskiji.

67. Ne sastoji se, naime, naša zasluga i staleški napredak u mnogim ugodnostima i

utjehama nego više u podnošenju velikih teškoća i nevolja.

68. Kad bi zaista ljudskome spasenju bilo nešto bolje i korisnije od trpljenja, to bi Krist,

zasigurno, pokazao riječju i primjerom.

69. Ta on i učenike koji su ga slijedili i sve koji žele poći njegovim stopama, otvoreno

hrabri da ponesu križ, pa kaže:”Hoće li tko za mnom, neka se odreče samoga sebe,

neka uzme svoj križ i neka ide za mnom.”

70. Dakle, nakon što smo sve proučili i istražili, ovo je konačni zaključak:”Kroz mnoge

nam je nevolje ući u kraljevstvo Božje”. Amen.

 

Toma Kempenac:”NASLJEDUJ KRISTA”

[Зосима]

Занимљиво да су  католици од целог живота,мисионарења поука,и смрти на голготи,дакле од комплет Христовог боравка  на земљи, највећу пажњу посветили Његовом страдању и мукама,готово да им је то лајт мотив...

Овај горе неведени текст , Гибсонов филм , самокажњавање бичевањем и слично,пуно је таквих примера...

[Гром]

Овај текст сам поставио јер ако се поведе рачуна може се разумети шта то значи носити свој крст. Нема човека којем је све потаман на овоме свету. Ради тога су људи бесни,гневни,љути,депресивни,живот им је пакао. Носити свој крст значи прихватити свој живот, прихватити људе такве какви су и услед прихватања постати задовољан својим животом, бити способан да се радујеш и кад није све онако како би смо желели да буде. Носити свој крст значи имати мир и када је свуда око нас немир. Такво једно благо се даје вернима који следе Христов пут. Мало ли је? Када човека стисну невоље, па послуша Реч Божју и осети олакшање које је дошло прихватањем свог крста. Тада он зна да ту школу није добио од људи, већ од Бога. Тада он има доказ да Бог постоји. А тек кад види да се проблеми решавају сами од кад он не брине о њима. Такве доказе неверник никад не добије. У овом тексту се наслућује шта се добија наслеђивањем Царства Небеског, Ко га не наслеђује овде на земљи тешко ће га наследити после смрти тела. Зато књига и носи наслов Наслеђуј Христа.

А што је лик католик? неважно је ко је реко већ је важно шта је реко :good2:

[Иван Ивковић]

,Ако си оборен, устани; ако си обманут и разоружан, поново се наоружај;

ако си побеђен, поново крени у битку''.

(Св. Игнатијe Брјанчанинов)