Други глас

[Никола Попмихајлов]

Иако други, долазиш по реду

По сласти први, ти си медоточни

Јер твоја медна, и најслађа песма

Смирује тело, а срце нам крепи

У другом гласу, појаху сирене

Певања слађа, од меда и саћа.

 

 

Други глас води порекло из античког Лидијског модуса. Име је добио по малоазијској покрајини Лидији. Његов карактер се потпуно разликује од карактера првог гласа. Док је први глас смирен и достојанствен, мелодије другог гласа су пуне сете. Стога се овај глас сматра страдалним гласом. Зато и није чудо да је по легенди антички свирач Орфеј кротио дивље звери овим гласом ублажавајући њихов бес сетним мелодијама.

 

У једној легенди се каже да је неки младић, син Зевса и Торебије, шетајући поред неког језера, касније названог по његовој мајци, чуо песму нимфи, које су житељи Лидије звали музама, научио њихову музику и пренео је Лиђанима.

 

Платон назива лидијски модус раскалашним и пригодним за пијанке те га стога не препоручује, јер у младој души може да створи празнину. Сматра се да је извесни Амфион измислио лидијски модус, иако неки кажу да је уствари Олимп први у овом гласу на свирали свирао погребне песме.

 

Други глас црквене музике пак, буди у души хришћана осећај благодарности, а слушајући његове мелодије слушалац постаје питом и благ, што су особине које чине предуслов општења са Богом.

 

 

 

https://soundcloud.com/cbx-1/blagosloven_budi