Неопатристичка синтеза- Лазар Нешић

[N.Petrovic]

Уски, наравно. Најужи.

 

Da. Moze se nazvati i neizvesnim, mada su mu Oci odavno uradili GPS  .smesko.

[Vaske]

Grcki teolozi govore, kao sto sam vec rekao, o tome da je postotacka teologija plod filozofije Nemackog Idealizma. Sta vi mislite?

 

Па данашњи свијет је плод њемачког идеализма, тешко да је и теологија могла остати имуна на то. Но то је нормално, природно рекао бих, безозира што би данас таква теологија била погодна за критику, јер је тај класични њемачки идеализам у своје вријеме, а и дуго после тога био референтна тачка за мишљење уопште.  Сасвим је разумљиво да се код неких људи јавила потреба да испитају своју теологију и унутар тога.  Али питање о томе се може поставити и другачије. Чега је плод тај исти њемачки идеализам? Није ли добар дио онога што је инкорпорирано и унутар отачке теологије пресудно утицало на појаву идеализма? Можда је некога баш читање Отаца водило Хегелу. Повратак који ти заговараш, чини ми се, вуче у крајњу декадентност, то јест, исправи ме ако гријешим, ти би прекрижио и при самом повратку апсолутно прескочио искуство мишљења постотачке теологије.

Ја, видиш, а чини ми се и остали који учествују на овој теми сам повратак не мислим као корак у назад, већ корак напријед., јер само такав корак може да легитимише саму теологију, у супротном она је бесмислена. Или, можемо да кренемо и тим путем - чему уопште теологија?

[N.Petrovic]

Prava teologija u svom punom znacenju, nikada i nije skretala sa Svetotackog puta , jer je to nemoguce. Ovde govorimo o teologiji kojom se vi danas ucite, i koja je i kod nas bila strana do pre desetak godina.

 

Zapelcovala sa kod nas i radja svoje plodove. Da je rec o celokupnoj Pravoslavnoj teologiji, i Grcka i Ruska .... Crkva bi imale istih problema,.

 

Dakle, ako sam razumeo, zagovaras promenu ove nove teologije, ali ne vracanjem na njen izvor vec jos vecim udaljavanjem od njega? 

 

 

 

Повратак који ти заговараш, чини ми се, вуче у крајњу декадентност, то јест, исправи ме ако гријешим, ти би прекрижио и при самом повратку апсолутно прескочио искуство мишљења постотачке теологије.

 

Apsolutno bih odbacio svaki pa i najmanji stav postotacke teologije, jer nema potpora u Svetootackom predanju.

 

Reci mi sta je dekadentno u tome?  Obrazlozeno.

[Александар Милојков]

Grcki teolozi govore, kao sto sam vec rekao, o tome da je postotacka teologija plod filozofije Nemackog Idealizma. Sta vi mislite?

 

НЕКИ грчки теолози то говоре. Чак и да је то тачно, ја не видим у чему је проблем? У чему би би проблем, рецимо, што свети Григорије Богослов користи Платонов термин за тело - "тамница душе"? Није теологија плод философије. Теологија може да буде у дијалогу са неким филсофским мишљењем, да усвоји неке термине и кроз све то изрази суштину вере. То су управо радили и Оци. И ја мислим да је повратак Оцима управо повратак том подвижничком и креативном духу Отаца, а не пука цитатологија. 

[Александар Милојков]

Prava teologija u svom punom znacenju, nikada i nije skretala sa Svetotackog puta , jer je to nemoguce. Ovde govorimo o teologiji kojom se vi danas ucite, i koja je i kod nas bila strana do pre desetak godina.

 

Бојим се да гледаш једнострано и погрешно. За тебе је повратак Оцима, очигледно, пуко понављање реченог, цитатологија. То је један, по мом мишљењу, јако лош приступ теологији. Ја би га, опрости, назвао мрачњаштвом и идеологијом. Тако не функцинише Свето Предање. Оно није окамењено већ живо. Да су Свети Оци размишљали као ти, сигурно не бисмо имали богословско благо које имамо. А било је "антиновотара" попут тебе и у њихово доба. Сетимо се како су оптуживали Светог Атанасија због израза "омоусион", говорећи да је тај израз непредањски и небиблијски (упореди ову своју реченицу, коју сам цитирао).

Што рече Лазар, теологија је за храбре и верујуће. Онај ко се боји тог, са вером, пута у неизвесност (и креативност) не треба да се бави теологијом.

Са друге стране, теолози морају да буду свесни колико је пред њима тежак задатак. Прво, да испоље тај креативни дух, да буду оно што треба да буду у времену у којем живе (по угледу на Оце). Друго, што ће на том путу имати препреке не само споља већ и изнутра, од оних који су уплашени (баш као што су и Оци имали такве препреке). Повратак Оцима је ништа друго него прихватање ова два крака, овог Крста, на своја плећа.

[N.Petrovic]

Бојим се да гледаш једнострано и погрешно. За тебе је повратак Оцима, очигледно, пуко понављање реченог, цитатологија. То је један, по мом мишљењу, јако лош приступ теологији. Ја би га, опрости, назвао мрачњаштвом и идеологијом.

 

Ne postoji ni jedan od Svetih Otaca, i novih i starih koji ne citira Oce ili Pismo. Jedna recenica citata, dve sopstvene. Ove sopstvene recenice su se odnosile, i odnose, na probleme u vreme u kojem su ziveli. Druge je problema imao Sveti Grigorije Palama, druge Sveti Justin Popovic ali im je zajednicko to sto su citirali Oce u svojim stavovima. Citatologija u punom smislu. Koliko je to mracnjastvo, neka prosude drugi.

 

Pitanje je zasto vi to ne radite? Ako se danas susrecete sa odredjenim problemima, zbog cega vam je ``blam`` da se ugledate na njih? Zar su vam toliko potrebni Nemacki filozofi da bi razresavali neke teoloske nedoumice? 

 

Razumem i to da, da bi se nesto citiralo mora se i poznavati. izgleda da je lakse iznositi svoje misli, jer nam ne treba ucenje, nego se dobro upoznati sa Otackim mislima i koristiti ih. Ko da stigne sve to?

 

Shvatam to da ste kreativni i da u tom moru filozofskih misli,kojima se ucite, razvijate i svoje, trazeci nacin da ih ispoljite ujedno praveci sebi ``mesto pod Suncem``. Pitanje je samo da li uopste doprinosite samoj teologiji na taj nacin?

 

 

 

Да су Свети Оци размишљали као ти, сигурно не бисмо имали богословско благо које имамо.

 

 

Kazes: razmisljali. Zar zaista mislis da su Oci ispisivali dela, i obrazovali Dogmatiku, sami od sebe ili bili nadahnuti Duhom Svetim? Pogledaj sta kaze Ap. Petar:  Јер никад пророштво не настаде човјечијом вољом, него покретани Духом Светим говорише свети Божији људи. 2 Pet. 1. 21. 

Ako kazes da je pred vama razvijanje teologije, znaci da ocekujes da Duh Sveti progovori kroz vas nadahnjujuci vase misli. Sta da kazem?

 

Opet cemo se uhvatiti u Vrzino kolo.

[Milan Nikolic]

@@N.Petrovic,

 

Није ми јасно шта хоћеш да кажеш. Поједностави ако можеш.

[Александар Милојков]

Ne postoji ni jedan od Svetih Otaca, i novih i starih koji ne citira Oce ili Pismo. Jedna recenica citata, dve sopstvene. Ove sopstvene recenice su se odnosile, i odnose, na probleme u vreme u kojem su ziveli. Druge je problema imao Sveti Grigorije Palama, druge Sveti Justin Popovic ali im je zajednicko to sto su citirali Oce u svojim stavovima. Citatologija u punom smislu. Koliko je to mracnjastvo, neka prosude drugi.

 

Поново говориш нешт што није тачно. Не само да се теолози позивају на Оце у свом теолошком дискусрсу, већ се и баве њима. Ево, моја маленкост се бави Блаженим Августином и Светим Григоријем Богословом на докторским студијама. Узми било коју студију неког теолога, наћићеш мисли Отаца. Нпр. у стдуију митрополита Зизијуласа "Бити други" налази се 236  фуснота. Око 95 односе се на директне цитате Отаца или на коментар нечијег тумачења Отаца. Више од десет односи се на цитрање Библије, још толико на егзегетски дискурс аутора где покушава да тумачи Оце, итд.

Дакле, није то проблем. Итекако су Оци актуелни и појављују се у теолошким студијама, о њима се пишу докторске дисертације, имамо научне симпосионе (скоро је био на ПБФ један међународни, посвећен Светом Максиму Исповеднику).

Проблем је што ти теологију посматраш као апсолутно пнављање отаца и само то - цитатологија. Мишљења си да су оци све рекли, у апсолутном смислу, те да их само треба понављати, окоштавајући сва будућа времена и све будуће изазове. Такав приступ је метак у глави теологије. Пут да постанемо секта.

 

 

 

Pitanje je zasto vi to ne radite? Ako se danas susrecete sa odredjenim problemima, zbog cega vam je ``blam`` da se ugledate na njih? Zar su vam toliko potrebni Nemacki filozofi da bi razresavali neke teoloske nedoumice? 

 

Поново иста заблуда. Шта значи угледати се на њих? Понављати само њихове речи или угледати се на њихов начин бављења теологијом? А управо су Оци узели интелектуални код свог времена и испунили га суштином свог искуства Цркве и вере. И по томе ми треба да се угледамо на њих. Зато је Лазар апсолутно у праву.

 

 

 

Razumem i to da, da bi se nesto citiralo mora se i poznavati. izgleda da je lakse iznositi svoje misli, jer nam ne treba ucenje, nego se dobro upoznati sa Otackim mislima i koristiti ih. Ko da stigne sve to?

 

Сад већ удараш ниско. Измишљаш неистине, оптужујући теологе да не читају Оце. Одговорио сам ти у првом пасусу, да не понављам.

 

 

 

Shvatam to da ste kreativni i da u tom moru filozofskih misli,kojima se ucite, razvijate i svoje, trazeci nacin da ih ispoljite ujedno praveci sebi ``mesto pod Suncem``. Pitanje je samo da li uopste doprinosite samoj teologiji na taj nacin?  

 

Суд о томе донеће време испред нас. Ни Оци нису били сматрани великанима нити се на њих гледало позитивно у времену у којем су живели (бар не на већину њих). Њихову величину показала је инстанца, време након њих. А у њихово време коментари према њима били су нешто слично као ови твоји сада. Прелистај мало историју Цркве па провери.

 

 

 

Kazes: razmisljali. Zar zaista mislis da su Oci ispisivali dela, i obrazovali Dogmatiku, sami od sebe ili bili nadahnuti Duhom Svetim? Pogledaj sta kaze Ap. Petar:  Јер никад пророштво не настаде човјечијом вољом, него покретани Духом Светим говорише свети Божији људи. 2 Pet. 1. 21.  Ako kazes da je pred vama razvijanje teologije, znaci da ocekujes da Duh Sveti progovori kroz vas nadahnjujuci vase misli. Sta da kazem?

 

А зашто мислиш да Дух Свети неће проговорити кроз делатност у Цркви, баш као што је то увек чинио? Не чини ли ти се да је такав став ништа друго него хула на Духа Светога? Страх какав ти имаш је плод помањкања управо вере у Духа Светога.

[Ламех]

И ја сам синоћ гледао видик, некако ми је емисија мало подбацила, односно први гост је превише упростио ствар чини ми се. Оно што си поменуо јесте уопште једна тенденција у философији да се бијежи од академизма. Сад, колико је то случај и са теологијом?

Али ето и ту пријети једна опасност да се крајње релативизује то шта је философија, па се појављују масовно ловци у мутном, са својим бестселерима, а што би се тешко уопште могло назвати философијом, а продаје се за то.

Очигледно присуствујемо једном прелазном периоду, који бојим се, ако до краја не преиспита прошло, неће ни моћи понудити ништа ново.

 

Прокло је помињао старца Јосифа, као и Порфирија, Пајсија... и именовао их као људе, Божије свакако, који су пуни храбрости а која је (ово је моја допуна) предуслов за богословствовање. Један од предуслова. Ја бих у ову групу ставио старца Силуана и ст. Софронија. Поред Јосифа коа препородитеља светогорског монаштва, и монаштва уопште, ту су сигурно утицали и ова двојица. Нарочито што је поштовање преп. Силуана итекако присутно на Светој Гори.

Мој утисак да је са теологијом још гора ствар. Бар код нас. Не да постоји тенденција њеног поједностављивања него одбацивања. Она је скорз одсутна из живота Цркве. Једино што је присутно је "позивање" на Оце у смислу цитата и забарикадирања себе њиховим речима. То је по мени пар екселанс релативизација теологије. Са друге стране имамо и ту опасност да под изговором рененсансе теологије западнемо да она постане стварно дисциплина уског круга људи који су самодовољни себи и наслађују се нарцизмом огледаним у сувопарним речима, академизмима и презиру према свему што не мисли тако.

Али, опет ово што пишем је само понављање онога што нам је свома познато. Мислим да је веома тешко направити ту складност између теорије и праксе. Говорим о теологији. Сви знамо колико је она дубока, колико прелепа, колико инспиришућа. Заиста она је мелодија Духа.

Ево мог (крајње неоригиналног) предлога; Оци никад нису себе капирали да су Оци. Штавише, мислили су сасвим супротно о себи. Дакле, да поставимо себи питање, колико ми себи стварамо слику о нама да смо налик њима. Да будемо искрени. Колико вршимо (помињан је П. Јевремовић) такву врсту психолошког трансфера сусрећући се са њиховом мишљу? Можда, поред молитве требамо себи стално понављати - ми (ја) нисмо (као) оци.

Друга ствар је да видимо ко је прималац поруке? Јесу ли то студенти, медији, друштво? Није ли то и бакица у Цркви, неки залуђеник какве често по њима срећемо, није ли неки "воркер" који ради на грађевини цео дан, па понекад набоде неку литургију јер тог дана, њевоге ли среће, газда рекао да не ради. Кога питања која тише свакога и која јесу дубоко теолошка (и филозофска) а не уме да их артикулише па не може и да их препозна у одговорима које дајемо. Колико ја у њега као другого учитавам себе? Колико показујем уздржање, и колико сам заиста један организам са њим при чему се у том јединству исказује богатсво и непоновљивост обојице?

 

Postotacka teologija mi lici na bludnog sina. Otisao je zanesen telesnim mudrovanjem, i sad kada vidi da je, pored tolikih telesnih umovanja i napinjanja, ipak gladan pravih odgovora, zeli da se vrati Ocu.

 

А шта је то по теби телесно мудровање? Ајд да га дефинишемо овде.

[N.Petrovic]

А зашто мислиш да Дух Свети неће проговорити кроз делатност у Цркви, баш као што је то увек чинио? Не чини ли ти се да је такав став ништа друго него хула на Духа Светога? Страх какав ти имаш је плод помањкања управо вере у Духа Светога.

 

 

Ovo bih samo pojednostavio. Daleko od toga da smatram da Duh Sveti nece nastaviti da deluje u Crkvi. Nema jadnijeg coveka koji to moze reci.  Mislim da nisi razumeo sta zelim reci. Koliko znam, u Pravoslavlju nemamo niti jednog svetitelja koji je rekao: Ja cu razvijati teologiju, to je moj zadatak kao teologa. Moj krst. 

 

A Gospood nas Duh Sveti je evo koliko juce progovorio kroz fotografiju Blazenog Patrijarha Pavla. 

 

 

Суд о томе донеће време испред нас.

 

Apsolutno tako. Vreme ce pokazati.

[N.Petrovic]

@@N.Petrovic,

 

Није ми јасно шта хоћеш да кажеш. Поједностави ако можеш.

 

Nista narocito. Ponadao sam se samo da ce se  nasi teolozi malo kriticnije poneti prema postotackim idealistickim stavovima. Al nista. Nema veze.  

[Александар Милојков]

Петровићу, бојим се да те је захтавио синдром "вере прађедовске" и "борбе зе вечеру". Ти покушаваш да то пркријеш, али негде у дубини, у самим основама, из тебе као да говори Влада Димитријевић и она компанија са њим и око њега.

Почео си да кривудаш, да скрећеш са теме (оде на мироточиву фотографију) чим ти је одговорено и чим ти је аргументима показано да ниси у праву. Типично за наведне "борце".

[N.Petrovic]

А шта је то по теби телесно мудровање? Ајд да га дефинишемо овде.

 

Sve sto nije Hristocentricno i sve sto ne vodi spasenju.  

[N.Petrovic]

Петровићу, бојим се да те је захтавио синдром "вере прађедовске" и "борбе зе вечеру". Ти покушаваш да то пркријеш, али негде у дубини, у самим основама, из тебе као да говори Влада Димитријевић и она компанија са њим и око њега.

Почео си да кривудаш, да скрећеш са теме (оде на мироточиву фотографију) чим ти је одговорено и чим ти је аргументима показано да ниси у праву. Типично за наведне "борце".

 

 

Dobar si   .smesko.

[Ламех]

Nista narocito. Ponadao sam se samo da ce se  nasi teolozi malo kriticnije poneti prema postotackim idealistickim stavovima. Al nista. Nema veze.  

 

Јесу ли критички расположени према себи они који критикују постотачку теологију. С тим да термин постотачка теологија је безвезан. Ако постоји постотачка, то значи да или нема отаца или су неки други оци које ова теологија занемарује.

 

Sve sto nije Hristocentricno i sve sto ne vodi spasenju.

 

Ок. Слажем се. По чему закључујеш да нешто није христоцентрично и да не води спасењу?