Неопатристичка синтеза- Лазар Нешић

[Александар Милојков]

Ок. Слажем се. По чему закључујеш да нешто није христоцентрично и да не води спасењу?

 

Како по чему? Па према свом доживљају и тумачењу. Иза Христоцентричности се тако често крије selfцентричност, егоцентричност. Тако, цела Црква може да падне у заблуду, заједно са "јеретичким ПБФ-ом" и свим "јеретичким теолозима" које је изнедрио, али остају selfцентрици као мера херменеутике, као мера езегезе, као мера свега и свачега. На крају, наравно, долази поклич: ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА............. (уместо тачкица иде име тренутне мис селфоцентричности).

[N.Petrovic]

Јесу ли критички расположени према себи они који критикују постотачку теологију. С тим да термин постотачка теологија је безвезан. Ако постоји постотачка, то значи да или нема отаца или су неки други оци које ова теологија занемарује.

 

Nisi procitao onaj engleski tekst koji sam postavio. Pogledaj sedmu stranicu, i videces objasnjenje tog pojma solunskog profesora teologije  Dimitriosa Celengidisa   http://www.scribd.com/doc/141359177/English-1

 

 

 

 

Ок. Слажем се. По чему закључујеш да нешто није христоцентрично и да не води спасењу?

 

Kada postoji ono Sv. ispred imena onoga koji je rekao neku stvar, verujem da je Hristocentricno. Ako ne postoji Sv. a taj se poziva na one koji imaju Sv.i uci saglasno sa tim, opet verujem.

 

Ne verujem kada se covek sam uplice, i zaplice trudeci se svojim umom da pozna i cak, uci druge o spasenju a egoizam  mu u crveno i svi koji se ne slazu sa njim su ili ziloti ili neprijatelji Crkve. 

 

Kako ti zakljucujes? 

[Vaske]

Бар код нас. Не да постоји тенденција њеног поједностављивања него одбацивања. Она је скорз одсутна из живота Цркве. Једино што је присутно је "позивање" на Оце у смислу цитата и забарикадирања себе њиховим речима. То је по мени пар екселанс релативизација теологије.

 

Мислим да је то посебна тема, одкуд то да хришћане више уопште не занима хришћанска мисао. И ту засигурно као главне кривце не бих узимао теологе. Духовна лењост је напросто карактерна црта савременог човјека, а управо то, по мени, и пријети да ће теологија остати само у уским круговима, како кажеш.

 

Што се тиче односа према Оцима, мислим да је бављење теологијом са циљем да и сам једног дана будеш Отац, некако ретардирано, у сваком случају промашено у старту.  Али ако то бити као Оци, значи преузети на себе захтјев који су преузели и они на себе, онда је то ок. Шта знам, ево видиш како Петровић пише, по томе гледано Оци су требали само да констатују како је комплетна мисао њиховог времена, а која се темељила у античкој философији само  једно тјелосно мудровање и ајд здраво. Међутим знамо да није било тако, да се нису затварали у нека мантрања већ излазили у сусрет, у дијалог, у искуство мишљења уопште. Само захваљујући томе њихова мисао је била актуелна и икуство вјере и живота у Христу је постало доступно свакоме.

Е сад што се тиче управо те доступности и поменутих бакица, радника итд. мислим да је данас претјерано постављати пред теологе захтјев да на прву буду разумљиви за горе поменуте. Супротставити се академизму на начин да мишљење није резервисано само за катедру је ок али то не значи да се у мишљење или теологију о којој овде говоримо може улазити тек тако, ниодкуда. Ту се опет враћамо на ону духовну лењост. За бакице и други прост народ гладан конкретне поуке ту је свештеник да је "преведе" и учини је примјерном за онога коме је даје, а теолог, по мени, треба да пише за оне који и сами властитим мишљењем улазе у теологију.

[Лазар Нешић]

Da. Moze se nazvati i neizvesnim, mada su mu Oci odavno uradili GPS .smesko.

 

Можда за већину пута, али не и за пут и путеве који ни они сами ниси прешли, а пред којима ми данас стојима и треба да закорачимо. Оци нису имали проблеме које ми данас имамо, не само са светом, него и са самом Црквом изнутра. И још: оци су стварали теологију у доба процвета хришћанства, а ми треба да је стварамо данас кад хришћанство одумире. То су две јако различите позиције и јако различити путеви.

 

И Петровићу ... овде ти најбоља екипа теолога објашњава ствари разумљиво, прецизно и сипа ти најцрквенију теологију из прве руке, а ти си и даље незадовољан! буди срећан и задовољан што си добио овако паметне ствари ... али ипак и теби хвала за учешће на теми!

[Александар Милојков]

И Петровићу ... овде ти најбоља екипа теолога објашњава ствари разумљиво, прецизно и сипа ти најцрквенију теологију из прве руке, а ти си и даље незадовољан!

 

Џабе, немамо титулу "Св".  

[Лазар Нешић]

Међутим знамо да није било тако, да се нису затварали у нека мантрања већ излазили у сусрет, у дијалог, у искуство мишљења уопште.

 

И то у такав дијалог, да ми данас не можемо ни да замислимо колико је бурно и плодоносно било ... што рече П.Ј. на неком месту: то је прича која тек чека да буде исрпичана. Али једно је сигурно: без јелинских и других философа хришћанство не би било оно што је било и што јесте данас.

[Александар Милојков]

Али једно је сигурно: без јелинских и других философа хришћанство не би било оно што је било и што јесте данас.

 

likefaceeeeeeee  

[Vaske]

плодоносно било

 

дефинитивно

 

 

 

то је прича која тек чека да буде исрпичана.

 

 

Почиње да се прича, а и испричаће је. Колико ће то бити "добра прича" свједочиће и то да ће је испричати и теолози и философи.

[Александар Милојков]

Сви говоре о неком утицају философије и философа на теологију и теологе. Нико се не пита има ли контра утицаја? А има итекако. Читам Августина и налазим cogito, ergo sum много пре Декарта. А ево, у De beata vita, нађох и израз "баченост у свет" као подстицај философији, много пре Хајдегера.

 

"Наиме, бацио нас је у овај свет, као у неко страшно узбуркано море, такорећи случајно и без смисла, или Бог, или природа, или нужда, или наша воља, или неке од ових ствари заједно, или пак све скупа - питање много мрачно..."

[Лазар Нешић]

Амин!

[Vaske]

@@Александар Милојков,

 

Да и контра утицаја има али ни близу колико ће га тек бити, у то сам сигуран.

 

А што се тиче ове релације Августин -Хајдегер, то није ништа ново, Хајдегер се на много мијеста отворено позивао на Августина. Постоје чак и издања Августинових дјела са Хајдегеровим подвлачењима. 

[Лазар Нешић]

Хајдегер се на много мијеста отворено позивао на Августина.

 

И у раној професорској каријери држао семинар о Августину - има и код ДЕМЕТРЕ преведен један Хајдијев рани семинар о Авгију

[Vaske]

И у раној професорској каријери држао семинар о Августину - има и код ДЕМЕТРЕ преведен један Хајдијев рани семинар о Авгију

 Да углавном се ту и мисли на ране радове. Па срце хајдегерове философије језика је Авгстин, ко би рекао, али шташ човјек знао читати па то ти је  .smesko.

[Александар Милојков]

Да, и сада када се ја надахнем идејом "бачености у свет" Петровић ће ме напасти да увлачим "безбожну философију" у теологију, да сам егзистенцијалиста и сл. На памет му неће пасти да и у тој философији има много тога наслеђеног од Отаца.

[Volim_Sina_Bozjeg]

"Наиме, бацио нас је у овај свет, као у неко страшно узбуркано море, такорећи случајно и без смисла, или Бог, или природа, или нужда, или наша воља, или неке од ових ствари заједно, или пак све скупа - питање много мрачно..."

Ako je suvisno pitanje prastajte , pitam se da li je moguce do odgovora na ovakva pitanja doci a da se ne osamis i udjes u jedno stanje tihovanja i konstantnog Bogomislija.

Kad sve dobije svoj smisao najteze je sa samim sobom...

Ja ne mislim da je ovo bezbozna filosofija cak naprotiv skoro pa ravno otkrovenju.