Свети Сава , Сабрана дела

[Sirena]

НА СВЕТОГА САВУ 


Где год има српско дијете
Венац славе данас плете,
Где се српски пише, збори,
Тамо свећа данас гори.


Где су српске цркве, школе,
Данас Српчад Бога моле
Да им пружи руку свету
Да достигну жељну мету.


Славе деца своју славу
Царског сина – Светог Саву.
Лица су им пуна миља,
Јер их светац благосиља.




      СВЕТИ САВА



Држави је темељ дао,
Просвету је процветао
Остварио жељу давну,
Српску Цркву Православну.


Та се црква од зачећа
Одржала кроз столећа
И створила нашем роду
Моћ, просвету и слободу.


Српска децо, са свих страна,
Прославите великана.
Данас, као Срби прави
Ускликните Светом Сави!

СВЕТОМ САВИ


Свети Саво, наша славо,
Ти си увијек наша нада,
Па и онда кад највише
Твоја Српска Црква страда.


Вјера наша, Црква наша
Остала је увијек иста –
Она учи људе добру,
Вјерно служи Бога Христа.


И Срби су твоји исти –
Тебе славе, тебе воле,
И Господа свога служе,
И Њему се увијек моле.

[Sirena]

У СЛАВУ СВЕТОМ САВИ


Свуда гдје се српски збори
И гдје живи Србин прави,
Уздижу се данас пјесме,
Све у славу Светом Сави.

Пјесме ће се ове пјеват,
Гдје год једног Срба има
По кућама и народу
И по Божјим храмовима.

МОЛИТВА СВЕТИТЕЉА САВЕ



Пред престолом Свевишњега
Свети Сава Бога моли,
Бога моли, сузе рони
И овако он говори :

„Род је српски, драги Боже,
У последње дане ове
Тешко Теби сагрешио,
Од Тебе се отпадио.

Али има јоште срца
Која Ти се, Боже, моле:
То су дјеца, дјеца српска,
Она Тебе, Боже, воле.

Старији су занемогли,
Срцем својим отежали,
А дјеца су химне Теби
Понајљепше испојали.

И за њих се, Боже, молим
~Дај им, Боже, снаге нове
Да обнове цркву српску,
Твоју славу на вијекове.“

СВЕТИ САВА



Српкињица једна мала, вољела је много знати;
Што год види она пита: „Шта је ово мила мати?

Преврћући књигу неку, спазила је слику малу
И на слици дјеце много, међу њима Светог Саву.

„Је ли мати, ко је ово, са дјечицом што се бави,
Што му рука десна лебди на дјечијој малој глави?“

„Реци мајко, ко је, реци, ја ту слику врло волим,
Не знам зашто, ал' бих чисто да се пред њом Богу молим.“

„И моли се кћерко мила, та је слика света глава
Тај што дјецу благосиља - то је, кћери, Свети Сава.“

„Краљевић је српски био ал' му круна не би мила,
У животу монашкоме душа му се посветила.

Одрек'о се свијета, блага, сиромахе дух му тражи,
Пролазио свуда он је, да их тјеши, да их блажи.

Волио је Српство своје па му школе стога дао,
Да га спасе од незнања просвјетом га опасао.“

СВЕТОСАВСКО БЛАГО


Од предака својих,
Кроз светога Саву,
Примили смо вјеру,
Крст часни и славу.

Кроз вјекове многе
Ово дивно благо
Србину је сваком
Увијек било драго.

Ово благо што су
Нама наши преци
Оставили, дајмо
И ми својој дјеци!

[Sirena]

МОЛИТВА СВЕТОГ САВЕ


Двадесетог овог века
Свети Сава на нас чека.
Са висине он нас гледа
Где брат брату мира не да.

И чуди се нашем раду
Како неки руше правду
Понизују наше славље,
Газе, руше православље.

Па се вишњем Богу моли
Да нам даде љубав, слогу.

Он позива браћу милу
Да чувају српско славље
И да држе православље.

Да се српски језик шири,
Да се брат са братом мири,
Да се слави српска слава
То нам жели Свети Сава.

[Sirena]

НА СВЕТОГ САВУ

Малено сам ђаче, малено ми знање:
Још нисам учила буквар и читање,
Али већ знам и ја за Светога Саву
И разумем лепо данашњу прославу.

Свети сава беше син краљевске крви;
Велики учитељ, просветитељ први;
Он је отварао прве цркве, школе
И учио Србе да се Богу моле.

Зато цело Српство данас славу слави
И с љубављу кличе светитељу Сави,
Па му и ја кличем, иако сам мала:
„Светитељу Саво, слава ти и хвала.“

СВЕТИ САВА БЛАГОСИЉА СРПЧАД

Дођите чеда, послушајте мене,
Страху Господњем научићу вас,
Показаћу вам како радит треба,
У чему је пропаст, у чему је спас.

Дођите сложно, загрљени братски,
Гдје слога влада и срећа је ту;
Побједа вазда пратиће вам стопе
Будете л' само поштовали њу.

Дођите ближе, па да вас научим
Науке свете да познате моћ,
Јер с њоме само кроза мрклу таму
До старе славе опет ћете доћ.

Ко учи, тај ће вјечно срећан бити,
Тај неће знати шта је туга, јад;
Ко у старости уживати жели,
Тај учит мора док је јоште млад.

Радите вазда и сложно и мудро
Па да нам срећан буде српски род;
Ви ћете сами и потомци ваши
Вашега труда уживати плод.

Дођите, чеда, послушајте мене,
Страху Господњем научића вас,
Показаћу вам како радит треба,
У чему је пропаст, у чему је спас!

[Sirena]

                    СРПСКА СЛАВА


Данас широм бела света,
Свуда где се српски збори,
„Ускликнимо светом Сави!“
Побожна се песма ори.

Данас свака српска кућа
Уз молитве Богу свете,
Светом Сави свећу пали
И зелене венце плете.

Данас Срби, сви и свуда,
Славе једну исту славу:
Прослављају светитеља
Свога српског – Светог Саву.     

СВЕТИ САВА БРАЋУ МИРИ


Два се брата завадила
Један другом против стаде
Вукан хтеде власт владарску,
А Стевану отац даде.

И браћа се завадише
Народ поче да се цепа
А с народом још и више
Отаџбина њина лепа.

Свети Сава жури браћи,
да их мири, да им каже:
нити једном, нити другом
власт владарска не помаже;

Не помаже ако нема
Братске слоге међу њима;
Љубав братска само влада
А не онај ко власт има.

И браћа се измирише,
Земљом засја сунце среће,
И на главу Стеванову
Свети Сава круну меће.

Чујте браћо! Волите се!
У том нам је снага права.
Слажите се! То је наук
Што нам даде Свети Сава.

[Sirena]

СВЕТОМ САВИ





Срце ти је за род било, чистотом си вјере сјао,
Милом роду и Господу на службу си себе дао.
Међу браћом утулио жесток пламен борбе личне
Поставио главе Цркви и темеље непомичне.

Отрок, себар и властелин пред тобом су били равни
Сви чланови једног тијела, неразлучни, пуноправни.
Бесједама твојим, оче, трептала је света Жича.
Ах, што стара, хладна не зна да их твојој дјеци прича.

Око себе скупљао си дјецу малу, српску наду,
Учио их ријечи Божјој, ситној књизи, светом раду.
Сејао си те њивице једрим зрног Божјих слова,
А жетву си ишчекив'о од Божјега благослова.

О, научи и нас, слабе, узор – Србе, свече врли,
Васпитати и учити, вршит пос'о неумрли.
Одрицат се таштих части, крст терета сносит вољно,
А у груд'ма вазда носит срце чисто, задовољно.

[Sirena]

СРПЧЕ О СВЕТОМ САВИ



Све што српским духом дише,
Српски збори, српски пише,
Помен чини, славу слави,
Поје пјесму светом Сави.

Свети Сава Србе воли
За Србе се Богу моли
Српском роду даје крила
Српску дјецу благосиља.

И Сава нас све позива,
Ближе Богу нас дозива,
И науци светој учи,
Божјем страху да поучи.

Памтићемо док смо живи
Светог Саве лик нам мили,
А благослов његов свети
Свако Српче нек посвети.

[PACTKO]

    СЛОВО СВЕТОМ САВИ

   

    Свети Саво Српски,

    спаси свет самоук,

    самртнике, самотнике

    саслушај.

    Стрпљиво сагледај

    сагнуте саговорнике,

    сабери сабраћу

    самилост спомени.

    Свадљива сабраћа

    сазидаше смутњу.

    Сотону сатерај са слика,

    светлост, свитање

    свесрдно слиј слепима.

    Свемилостиви Саво,

    снивамо снове самотворне.

    Соколи снуждене,

    себичне сагуби,

    самопрезир сатри,

    смех сложнима саткај.

   

    Спомени сужње,

    сачекај свануће,

    саздај сазвучје сапутника,

    свемоћ свемудрих

    скрушеним Србима скраси.

    Саосећај саспи саможивима,

    сабљом својом сасеци

    самовољу,

    сагнај сујету,

    слави слободу.

    Снежне сметове склони

    са стаза суседа

    самоћом сломљених.

    Свевишњи сине Српски,

    Свемогући светитељу

    Спаси срца слугу својих

    Спасењем саздај судњи сат.

Кристина Јоцић,

III/1 Саобраћајно-техничке школе Земун

ПРВОНАГРАЂЕНИ РАД НА КОНКУРСУ "СВЕТОРОДНА ЛОЗА НЕМАЊИЋА"

БЕОГРАД, 2005.

[фелицита]

Светолик Р. Милосављевић

Растко

На сјајном двору Немање Стефана

напоредо расла три јуначка птића,

три премила сина Великог жупана,

три изданка моћне лозе Немањића.

Убојно оружје и хатови гојни

и безброј забава из витешких дана

беху пратиоци вазда нераздвојни

два старија сина Великог жупана.

А најмлађи Растко, божанствено дете,

младу душу своју нечим бољим снажи:

кљиге и молитве, богомоље свете

и друштво побожних калуђера тражи.

У његовом срцу пуномо светог жара,

једна сјајна мис`о родила се била:

да вером у Бога, који чуда ствара,

најпре се подиже отаџбина мила.

И та га је мис`о, ко звезда водиља,

одвела са двора где сан поста јава,

и једнога дана довела до циља:

да од Растка буде славни Свети Сава.

Десанка Максимовић

Савин монолог

0110_hahaha

Ноћас ће кроз сан родитеља мојих

слутња тешка

замахати црним огромним крилима,

и браће моје кроз срца витешка

страх ће минути.

А ја ћу већ бити далеко од родних села,

на домаку светогорских тихих манастира,

клечаћу већ крај манастирског прага бела

пун молитве и мира.

И кад бекства синовљег стигну тужни гласи

до властеле наше и кнежева,

резаће већ свети оци моје власи;

и душа под небом јутарњим као шева

биће високо.

А кад мати моја пружи убогом комад хлеба

и помене у молитви име изгубљеног чеда,

срце ће куцати моје испод свештеничког руха

и спазићу где ме Христос

право у очи гледа.

Куцнуо је час светог завета.

Никад више видети нећу мили очински кров,

ни слушати благог мајчиног савета,

ни с браћом младом кренути у лов.

Никад више са ових кнежевских трпеза

нећу чути звук купа и кондира,

и одоре своје царске од златнога веза

заувек скинућу.

А кад манастирске прекорачим праге мирне,

у осамљеничка кад ступим дворишта

и удахнем мирис свете смирне,

душа моја од живота више ништа

неће тражити.

Молићу се тада за спас српског рода,

за родитеља својих благ и побожни крај,

и да браћа моја кроз живот иду светла хода,

као анђели кроз рај.

Свети Сава

То ћу пјевати на приредби сјутра smej.gif

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира

На капији затвореног светогорског манастира?

'Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата,

Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.

Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,

Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге -

Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,

Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.

Презрео сам царске дворе, царску круну и профиру,

И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.

Отвор'те ми часни оци, манастирска тешка врата

И примите царског сина ко накмлађег свога брата'.

Зашкрипаше тешка врата, а над њиме сова прну

И с крштењем разви крила и склони се у ноћ црну.

А на прагу храма светог, где се Божје име слави,

Са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.

Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,

И угледа, чудећи се, безазлено босо дете.

Високо му бледо чело, помршене густе власи,

Али чело узвишено божанствена мудрост краси.

За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,

А кроз сузе прошапута: 'Примамо те мило чедо!'

Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,

Векови су прохујали и многи ће јоште проћи.

Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава,

Јер то дете беше Растко, син Немањин - Свети Сава.

                                                    Војислав Илић

Свети владика Николај

Песма Светом Сави

Господ благи збори кад по земљи ходи

О духовном пићу и о живој води:

Блажен ко њу пије у овоме веку,

Реке ће од њега живе да потеку.

У српскоме роду нико знао није

Живом водом себе к'о ти да опије.

Зато су из тебе реке се излиле

И сву земљу српску дивно натопиле:

И милост и правда и истина света,

И нада и братство и смерна просвета,

Снажно родољубље, нежно братољубље

То су твоје воде, све дубља од дубље.

Појио си њима живи ти рукосад,

Појио си до сад, појићеш и од сад.

К'о што Мисир нема воде изван Нила

Тако ни без тебе твоја домовина.

[Sirena]

[Margarita]

[Макрина]

Светолик Р. Милосављевић

Растко

На сјајном двору Немање Стефана

напоредо расла три јуначка птића,

три премила сина Великог жупана,

три изданка моћне лозе Немањића.

Убојно оружје и хатови гојни

и безброј забава из витешких дана

беху пратиоци вазда нераздвојни

два старија сина Великог жупана.

А најмлађи Растко, божанствено дете,

младу душу своју нечим бољим снажи:

кљиге и молитве, богомоље свете

и друштво побожних калуђера тражи.

У његовом срцу пуномо светог жара,

једна сјајна мис`о родила се била:

да вером у Бога, који чуда ствара,

најпре се подиже отаџбина мила.

И та га је мис`о, ко звезда водиља,

одвела са двора где сан поста јава,

и једнога дана довела до циља:

да од Растка буде славни Свети Сава.

Десанка Максимовић

Савин монолог

1000000001010

Ноћас ће кроз сан родитеља мојих

слутња тешка

замахати црним огромним крилима,

и браће моје кроз срца витешка

страх ће минути.

А ја ћу већ бити далеко од родних села,

на домаку светогорских тихих манастира,

клечаћу већ крај манастирског прага бела

пун молитве и мира.

И кад бекства синовљег стигну тужни гласи

до властеле наше и кнежева,

резаће већ свети оци моје власи;

и душа под небом јутарњим као шева

биће високо.

А кад мати моја пружи убогом комад хлеба

и помене у молитви име изгубљеног чеда,

срце ће куцати моје испод свештеничког руха

и спазићу где ме Христос

право у очи гледа.

Куцнуо је час светог завета.

Никад више видети нећу мили очински кров,

ни слушати благог мајчиног савета,

ни с браћом младом кренути у лов.

Никад више са ових кнежевских трпеза

нећу чути звук купа и кондира,

и одоре своје царске од златнога веза

заувек скинућу.

А кад манастирске прекорачим праге мирне,

у осамљеничка кад ступим дворишта

и удахнем мирис свете смирне,

душа моја од живота више ништа

неће тражити.

Молићу се тада за спас српског рода,

за родитеља својих благ и побожни крај,

и да браћа моја кроз живот иду светла хода,

као анђели кроз рај.

Свети Сава

То ћу пјевати на приредби сјутра 4chsmu1

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира

На капији затвореног светогорског манастира?

'Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата,

Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.

Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,

Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге -

Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,

Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.

Презрео сам царске дворе, царску круну и профиру,

И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.

Отвор'те ми часни оци, манастирска тешка врата

И примите царског сина ко накмлађег свога брата'.

Зашкрипаше тешка врата, а над њиме сова прну

И с крштењем разви крила и склони се у ноћ црну.

А на прагу храма светог, где се Божје име слави,

Са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.

Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,

И угледа, чудећи се, безазлено босо дете.

Високо му бледо чело, помршене густе власи,

Али чело узвишено божанствена мудрост краси.

За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,

А кроз сузе прошапута: 'Примамо те мило чедо!'

Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,

Векови су прохујали и многи ће јоште проћи.

Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава,

Јер то дете беше Растко, син Немањин - Свети Сава.

                                                     Војислав Илић

Свети владика Николај

Песма Светом Сави

Господ благи збори кад по земљи ходи

О духовном пићу и о живој води:

Блажен ко њу пије у овоме веку,

Реке ће од њега живе да потеку.

У српскоме роду нико знао није

Живом водом себе к'о ти да опије.

Зато су из тебе реке се излиле

И сву земљу српску дивно натопиле:

И милост и правда и истина света,

И нада и братство и смерна просвета,

Снажно родољубље, нежно братољубље

То су твоје воде, све дубља од дубље.

Појио си њима живи ти рукосад,

Појио си до сад, појићеш и од сад.

К'о што Мисир нема воде изван Нила

Тако ни без тебе твоја домовина.

Када сам имала шест година,бака ме поведе у Цркву на Светога Саву  купи ми декламатор и научи ме песму:Ко удара тако позно

И сад кад отворим декламатор,а на првој страни,рукописом моје баке,Царство јој небеско,пише 1983 година 

А да ме пробудиш у пола ноћи и дан данас,знам напамет ту песму.

Сретан вам свима празник нашега Светог Саве,браћо и сестре!!

[JESSY]

                               

 

 

КАРЕЈСКИ ТИПИК

 

 „Начело мудрости је страх Господњи, разума су добра сви који тако творе“, (Пс. 110, 10) јер велики апостол Павле каже: „Што око не виде нити ухо чу, нити изиђе човеку на срце, то спреми Бог онима који га љубе.“ (І Кор. 2, 9) Зато, слушајући ово, сваки који хоће спасти се треба да се подвиже, да иде тесним и жалосним путем. (Мт. 7, 14) Јер пут је кратак, браћо моја љубљена, којим течемо. Дим је живот наш, пара, земља и прах. За мало се јавља, а брзо пролази. Мали је труд живота нашег, а велико и бесконачно добро награда.

Стога и ја, од свих последњи и грешнији, увек слаб и клонуо за подвизавање духовно, дошав у Свету Гору, нађох богоизабрана светила што различитим видовима журе на подвиг духовни. Зато и ја, укрепив своју немоћ, покренух се колико ми снага допусти, подигох врт свети, дом Пресвете Владичице наше Богородице, Приснодеве Марије, светога општежитија, и ћелије им довољне у Кареји, где да проводе игуман и сва братија која долазе.

Потом, опет, подигох овде у Ораховици место за тиховање, Светог и преподобног оца нашег Саве, за дом двојици или тројици, по речи Господњој: „Где су двоје или троје сабрани у име моје, ту сам међу њима.“ (Мт. 18, 20) Стога ову заповест дајем, свима да је знано: нити прот да има власт над овом ћелијом, нити игуман светога нашег манастира, нити други неко од братије да не смућује онога који живи у ћелији овој Светог Саве. И што се налази у тој ћелији, било вино, било воће да не узима наш манастир ништа од тога, нити игуман другима да даје, него напротив, да се ту даје из нашег манастира спомена ради, свећа светом Сави, уља 60 литара.

А за све друго остављам на вољу игуману и свој братији. Ако буду имали чиме помоћи брату који живи у ћелији овој, верујем у Бога да вам неће недостати прегршт брашна нити чанак уља, ако и моју, макар и грешну молитву, хоћете имати за помоћ себи. Јер онај кога ја оставим по смрти својој у тој ћелији, тај да борави до краја живота свог незамењен ни од кога.

 

 

[JESSY]

Потом, опет, овакво правило дајем да бива: да се окупе игуман светог овог манастира са свом братијом и да бирају мужа богобојажљива који је подобан живети у ћелији у месту том. Било да буде неко, као игуман, или други неко ко је служио у месту овом светом, да се пошаље у то место, и он сваку слободу и власт да има над ћелијом том, како и раније писасмо. А манастир, нити игуман, да нема никакве власти над ћелијом том. Нити, опет, мита ради да се не поставља неко у ћелији тој, а да није достојан правила духовног.

Овај устав устављам у ћелији тој да га се држи онај који хоће живети у њој. Понедељком, и средом и петком — нити уља једи, нити вина пиј, а у уторак и у четвртак уље једи и вино пиј. А у свих ових пет дана једампут дневно да једеш. У суботу, пак, и у недељу рибе, и сир и све друго, и двапут дневно једе се.

А за пост Рођења Христовог — као и у друге дане што установисмо, нека и тада буде исто.

А у пост светих апостола исто да је као и у друге обичне дане како установисмо.

У појању да држи овакав устав: јутрење и вечерње — као што је обичај, на јутрењу преко целе године да се поју по три катизме псалтира, а на вечерњи „Ка Господу, када“ без тропара.

[JESSY]

А Часове појемо различито. Први час са јутрењем без псалтира. На трећем часу, и на шестом и на деветом певамо по три катизме псалтира, са метанијима, као што имамо обичај. На сваком почетку, на „Приђите, поклонимо се“, по три метанија. И затим, када се оконча псалам и каже „Алилуја“ по три метанија. Било на вечерњи било на метимону, било за време читања псалтира, било на часовима, било на полуноћницама, на свакој служби када се служи крај, где се каже „Боже, буди милосрдан према нама и благослови нас“ — по дванаест метанија.

А полуноћница се пева у цркви са „Блаженима“, и три катизме, и канон Богородици. А што остане од псалтира, то изговори било дању, било ноћу, само да се испева псалтир за дан и за ноћ.

У суботу вече бива, као што имамо обичај, агрипнија. А ово певамо на агрипијини: када се каже „Трисвето“ и „Помилуј ме, Боже“, и потом појемо канон агрипније. И потом се чита једна глава тетрајеванђеља. Ако ли буде немогуће, онда преполови. И потом почиње служба јутрења. Отпевавши после Шестопсалмија „Бог Господ“ а онда три катизме, и четврту катизму „Блажени“ са припевом „Анђела сабор“, потом седалне, потом чтеније, и после овога Степена, „Све што дише“, јеванђеље, по јеванђељу „Васкрсење Христово“ и потом „Помилуј ме, Боже и песме заједно да поје сам. И потом канон васкрсни, као што имамо обичај, и светом — ако имаш. И потом се свршава као што треба.

А свете и божаствене литургије према могућности да се служе.