"O smrti i umiranju", Elizabet Kubler-Ros

[JESSY]

                                                 

 

U Beogradu je nedavno pre- dstavljena knjiga dr Elizabet Kubler-Ros "O smrti i umiranju" u prevodu i izdanju Nadje No- vakovic. Ova knjiga je prve- nstveno namenjena lekarima, sestrama, duhovnicima i poro- dicama i govori o tome sta svi oni mogu da nauce od umi- rucih.

Dr Elizabet Kubler-Ros (1926- 2004) bila je psihijatar svajca- rskog porekla i autor svetskog dela o izucavanju predsmrtnih stanja objavljenog jos 1969. godine, a koje se tek sada po prvi put pojavljuje kod nas.

Profesor Alan Kelehir sa Uni- verziteta u Batu, Velika Brita- nija, o njoj je rekao:

"Dr Kubler-Ros je neosporno bila pionir u reformi socijalnog pristupa umirucima. Zalagala se za apsolutnu potrebu i neo- phodnost slusanja onog cemu nas umiruci uci iz sopstvenog iskustva. I upravo danas, kada smo toliko opsednuti slomom ili ostecenoscu naseg telesnog sistema, bilo usled raka, srcanih problema ili demencije, te lekcije slusanja, koje mogu da nam ponude ljudi koji su pred kraj zivota, jednako su vazne kao i 1969. godine (kada je i napisana knjiga O SMRTI I UMIRAJU). Naime, jos uvek se cesto susrecemo u bolnicama i domovima za brigu o starima sa zeljom da se radi u interesu pacijenta umesto da se radi zajedno sa njim."

Dr Kubler-Ros utemeljila je ono sto svi danas znaju kao "Kubler-Ros model" - cuvenih pet faza kroz koje se bolesnik priprema za umiranje. Tih pet faza su neprihvatanje, bes, cenkanje, depresija i prihvatanje, a kroz njih prolaze ujedno i oni koji su izgubili blisku osobu.

Ona je tokom zivota primila dvadeset pocasnih doktorata i do jula 1982. godine obucila 125.000 studenata za rad sa umirucima drzeci predavanja na fakultetima, visim skolama, seminarima, bolnicama i centrima za socijalni rad. Godine 1970. predavala je na temu umiranja na Harvardu, a 2007. uvedena je u Hol slavnih zena u SAD.

Prof Dr sci Vladimir Diligenski, spec. neuropsihijatar, rekao je o knjizi: "O SMRTI I UMIRANJU" je jedna od prvih i osnovnih knjiga iz oblasti tanatologije. Moze se reci da je to osnovni udzbenik iz ove oblasti, te se kao takva može preporučiti svim studentima psihologije, medicine, i drugih humanističkih nauka, posebno specijalizantima iz psihijatrije i ljudima koji se interesuju za bilo koju vrstu psihoterapije. Knjiga daje odgovore na mnoga pitanja u vezi sa smrcu i procesom umiranja, na koji nacin ljudi reaguju u takvim situacijama, kako ljudi koji umiru prihvataju cinjenicu svog odlazenja, kako se postaviti u takvom trenutku. Sta ponuditi umirucem u procesu umiranja je nekada veliko umece. Mnoge odgove u vezi sa tim procesom, pa i mnogo sire u smislu prihvatanja smisla zivota i procesa umiranja, daje ova knjiga.

Knjiga je za svaku preporuku."

 

 

 

[JESSY]

U nastavku mozete procitati dva kratka izvoda iz knjige.

 

~

 

...

Lekarka: Da li ikada razmisljate o umiranju?

Pacijentkinja: Da li razmisljam?

Lekarka: Da.

Pacijentkinja: Cesto. Ne dopada mi se ideja da ljudi dodju na moj pogreb i gledaju me jer izgledam grozno. Zasto to mora da bude tako, zasto se ne obavi neka kratka sluzba? Mislim, ne volim sahrane, mozda vam to zvuci cudno... Ne mogu da podnesem da mi je telo u tom kovcegu.

Lekarka: Nisam sigurna da sam vas razumela.

Pacijentkinja: Ne bih da se ljudi lomataju oko toga tri dana, posebno ne moja deca. Razmisljala sam ali nista nisam preduzela oko svega toga. Doduse, moj muz je jednom predlozio da nesto ucinimo, da doniramo oci ili druge organe ali jos uvek nismo ni mrdnuli na tu temu. Covak valjda te stvari stalno odlaze, sta li.

Lekarka: Da li razgovarate sa nekim o tome? Pripremate li se na taj trenutak?

Pacijentkinja: Pa, vec sam rekla ocu C. da mislim da ima toliko mnogo ljudi kojima je potrebna tudja pomoc i koji od oca C. ocekuju mnoge odgovore.

Lekarka: Daje li ih on?

Pacijentkinja: Ako shvatate hriscanstvo onda u mojim godinama naucite da morate nekada i sami da date odgovoror jer cete u zivotu dosta vremena provesti sami sa sobom. Sami ste sa svojom bolescu jer ljudi prosto ne mogu da sede pored vas sve vreme. Ni svestenik, ni muz, niti bilo ko moze da dezura pored vas neprestano. Moj suprug je neko ko bi to hteo, ali prosto ne moze.

[JESSY]

"Ako je pacijentu dopusteno da umre u poznatom okruzenju ispunjenom ljubavlju onda je to mnogo lakse za njega. Njegovi bliznji znaju da je mozda bolje da mu umesto sedativa ponude casu omiljenog vina ili mu zgotove domacu supu za koju i dalje drzim da je ukusnija od infuzije. Ovde ne zelim da minimalizujem znacaj sedativa i infuzije jer kao nekadasnji seoski lekar znam da su ponekad neizbezni i da mogu da spasu zivot, ali isto tako znam da strpljenje i poznati ljudi i hrana mogu da zamene gomile boca sa intravenoznim tecnostima koje se daju samo da bi se ispunilo cisto fizicko odrzanje i sa sto manjim angazovanjem medicinskog osoblja.

Cinjenica da je deci dozvoljeno da ostanu u kuci gde se desio fatalni dogadjaj i da su ona ukljucena u razgovor, diskusije i strahove, daje im osecaj da nisu usamljeni u svom bolu i pruza im utehu podeljane odgovornosti i zalosti. To ih polako priprema da na smrt gledaju kao na sastavni deo zivota i pomaze im da odrastu i sazru."

[Volim_Sina_Bozjeg]

Da nam nas kraj bude miran Hriscanski i nepostidan...

Stalno su mi te reci na pamet kad razmisljam o umiraju.

[Ромејац]

Јел' то ова персона што је помиње јеромонах Серафим Роуз у својој књизи "Душа после смрти"?

 

 

3. Окултно учење савремених истраживача

Теорије др Киблер-Рос и других истраживача савремених искустава о "животу после смрти" могу се заокружити у неколико тачака. Др Киблер-Рос, треба напоменути, изражава ове тврдње са увереношћу некога ко сматра да је имао непосредан контакт са "другим светом", али научници попут др Мудија, иако много опрезнији и суздржанији у тону, не могу избећи а да не пропагирају исте теорије.

Ево учења о животу после смрти које лебди у ваздуху с краја XX века и чини се несумњиво "природним" свим његовим следбеницима који немају јасне представе о било каквом другом учењу.

Смрти се не треба бојати. Др Муди пише: "У овом или оном облику, готово сви ми говоре да се више не боје смрти" ("Живот после живота").

Др Киблер-Рос додаје: "Забележени случајеви показују да је умирање болно, али сама смрт... јесте спокојан догађај, без бола и страха. Сви, без изузетка, говоре о осећају спокојства и целовитости".

Овде се јасно може видети потпуно поверење према сопственом психичком искуству које је карактеристика свих оних који су подлегли палим духовима. Али у данашњим савременим "посмртним" искуствима нема ничега што би доказивало да и сама смрт представља трајно понављање ових истих искустава.

Ово поверење према угодним психичким искуствима, део је опште религаозне климе у данашње време, чија је последица лажни осећај благостања који је кобан по духовни живот.

Неће бити ни суда, ни ада. Др Муди, на основу својих испитивања, саопштава да "у већини случајева модел награде или казне у будућем животу негирају и одбацују чак и они за које је било уобичајено да мисле у оквиру ових појмова.

На своје сопствено чуђење, откривали су да чак и када су светлосном бићу била позната њихова најружнија и најгрешнија дела, оно на њих није реаговало са гневом и бесом, већ пре са разумевањем, чак хумором" ("Живот после живота").

Др Киблер-Рос напомиње, у доктринарнијем тону: "Сви имају осећај "целовитости". Бог не осуђује, то чини човек". Оваквим истраживачима не пада ни на крај памети да непостојање суда у "посмртним" искуствима може бити само последица првог, обмањујућег утиска, и да првих неколико минута после смрти и нису време за суд. Они једноставно тумаче ова искуства у складу са религиозним духом времена, које не жели да верује ни у суд, ни у ад.

"Смрт није јединствено и коначно искуство, како је описује хришћанско учење, већ пре само безболан прелазак у "више стање свести". Др Киблер-Рос овако дефинише смрт: "Смрт је једноставно одбацивање физичког тела, слично томе као кад лептир излази из чауре. То је прелаз у више стање свести, у коме продужавате да опажате, схватате, смејете се, напредујете, а једино што сте изгубили је оно што вам више није потребно, а то је ваше физичко тело. То је као кад одлажете зимски капут јер долази пролеће... ето шта је смрт". Касније ћемо показати у коликој је ово супротности са истинитим хришћанским учењем.

[draganzzz]

 

Yessy

 

U Beogradu je nedavno pre- dstavljena knjiga dr Elizabet Kubler-Ros "O smrti i umiranju" u prevodu i izdanju Nadje No- vakovic. Ova knjiga je prve- nstveno namenjena lekarima, sestrama, duhovnicima i poro- dicama i govori o tome sta svi oni mogu da nauce od umi- rucih.

 

 

Kako nedavno, kad ta knjiga egzistira dugi niz godina kod nas.

 

 

Da nam nas kraj bude miran Hriscanski i nepostidan...

Stalno su mi te reci na pamet kad razmisljam o umiraju.

 

I da dobar odgovor damo na strasnom Hristovom sudu. Amin

[JESSY]

Kako nedavno, kad ta knjiga egzistira dugi niz godina kod nas.

недавно је изашло друго издање....иначе је дуго није било у продаји.....бар сам тако чула....Јеротић је доста помињао , па сам помислила да је можда од користи..... :-

[Јелина]

али сама смрт... јесте спокојан догађај, без бола и страха. Сви, без изузетка, говоре о осећају спокојства и целовитости". Овде се јасно може видети потпуно поверење према сопственом психичком искуству које је карактеристика свих оних који су подлегли палим духовима.. Ово поверење према угодним психичким искуствима, део је опште религаозне климе у данашње време, чија је последица лажни осећај благостања који је кобан по духовни живот. 

занимљиво, мада чини ми се да је нама ово сасвим страно. Код нас не преовладавају "угодна психичка искуства", пре би се рекло да се руководимо сасвим супротним. Али је добро приметити опасност ослањања на сопствена искуства.

[JESSY]

било би лепо када би се и Данка укључила....да чујемо њено мишљење.....

[Лазар Нешић]

Књига је мега, много корисније него читав опус Јуџина Роуза ...

[JESSY]

Књига је мега, много корисније него читав опус Јуџина Роуза ...

стварно....?  јел је препоручујеш за читање.....? теби верујем....

[igy81]

A meni?

 

Knjiga je strucna. To je udzbenik iz tanatologije.

 

Za citanje je pre knjiga

 

http://www.delfi.rs/knjige/10481_o_zivotu_posle_smrti_knjiga_delfi_knjizare.html

 

 

veoma mala knjiga, ali prekrasno napisana. Potresna i za svakog ozbiljnog Hriscanina veoma potrebna. Iskustva kakva smo samo culi, a gospodja Ros je bivala pored raznijh ljudi mahom dece pred smrt. Fenomenalna knjiga. Jako korisna i potrebna. Iskustvo mozda i jedinstveno u svetu. Nema mnogo takvih... Jel to je "krvav " posao...

[JESSY]

A meni? Knjiga je strucna. To je udzbenik iz tanatologije. Za citanje je pre knjiga http://www.delfi.rs/...i_knjizare.html veoma mala knjiga, ali prekrasno napisana. Potresna i za svakog ozbiljnog Hriscanina veoma potrebna. Iskustva kakva smo samo culi, a gospodja Ros je bivala pored raznijh ljudi mahom dece pred smrt. Fenomenalna knjiga. Jako korisna i potrebna. Iskustvo mozda i jedinstveno u svetu. Nema mnogo takvih... Jel to je "krvav " posao...

хвала ти пуно Иги....

[Лазар Нешић]

стварно....? јел је препоручујеш за читање.....? теби верујем....

 

Најозбиљније. Треба баталити ко је Киблер-Рос и који су њени трипови о загробном животу и слично, те читати искуства људи са којима је причала на самртничкој постељи. Предобра књига, непроцењива.

[igy81]

Mi malo Pravoslavci se gnusamo protestanata, katolika, i njihovih dela.... nepravedno.. recimo Clive Staples Lewis pisac Narnije i veliki Tolkinov prijatelj, u svojim knjigama otkriva svoju skoro Svetootacku percepciju, kakvi mnogi svetitelji nisu napisali... Ali mi se ogradimo i pre vremena, pa od drveta ne vidimo sumu. Steta.