“А њима се отворише очи и познаше Га. И Он поста невидљив за њих” (Лк. 24,31

[Александар Милојков]

у каковом односу да посматрамо причешће апостола на Тајној Вечер и причешће након Васкрсења?

 

Не разумем ово питање. Хоћеш ли да мало појасниш? 

[Ламех]

Ако је причешће апостола након васкрсења учешће у Царству Божијем, какав статус има њихово причешће на Тајној вечери? Јер, Христос још није пострадао и васкрсао да би се они причешћивали васкрслим Христом? Вечера се, ако што сви знамо, десила дан  односно четири пре страдања и васкрсења.

[Александар Милојков]

Ако је причешће апостола након васкрсења учешће у Царству Божијем, какав статус има њихово причешће на Тајној вечери? Јер, Христос још није пострадао и васкрсао да би се они причешћивали васкрслим Христом? Вечера се, ако што сви знамо, десила дан  односно четири пре страдања и васкрсења.

 

Христос је Христос. Пре Васкрсења и након њега. Тајна Вечера представља установљење Евхаристије. Након Васкрсења Христовог, апостоли су то требали да чине "у његов спомен", али изгледа да нису, како рече Веља. Његово јављање, између осталог, има за циљ "да им отвори очи", да познају идентитет Евхаристије.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Pda cinjenica je da ne mozemo ocekivati i od Hrista da menja svoju Sustinu sa pre i posle

[Александар Милојков]

Ту је негде и био онај неспоразум између мене и Контравоида, по питању ломљења хлеба. Ја сам причао о Евхаристији, у контексту питања препознавања Христа у ломљењу хлеба. Онда је Прокло (чини ми се) питао да ли је свако ломљење хлеба Евхаристија? Човек је, вероватно, имао на уму свако помињање хлеба у НЗ и ту ја нисам скапирао питање. Држао сам се ломљења хлеба након Васкрсења и јављања Христа, јер то је било постављено питање на теми. Зато сам одговорио како сам одговорио. Мада, нешто и не могу да се сетим помена хлеба раније, осим оног храњења 5000 људи и, наравно, Тајне Вечере. Ово прво (храњење људи), лично, мислим да се не односи на Евхаристију. Догађаји "ломљења хлеба" у ДАП и Посланицама, мислим да се односе.

Рецимо:

 

 И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама. (Дап 2, 42)

 

 И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца, (Дап 2, 46)

 

 

А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи. (Дап 20, 7)

 

 Јер смо један хлеб, једно тело многи; јер сви у једном хлебу имамо заједницу. (1Кор 10, 17)

 

Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође. (1Кор 11, 26)

[Благовесник]

Његово јављање, између осталог, има за циљ "да им отвори очи", да познају идентитет Евхаристије.

I potom postaje nevidljiv tj. vidljiv kao Evharistija (evharistijska zajednica), jer je to jedno te isto, Evharistija = Hristos,

prisutan onako kako je  ostao prisutan na zemlji, kao Ecclesia sancta (Crkva) tj. Corpus Christi (to Σώμα tου Χρισtού;

Telo Hristovo). Na to ih na kraju podsećaju i andjeli (obavest od Boga), na dan Vaznesenja

(uznesenja Hristovog), na Spasovdan, gde im se daje i poslednja lekcija o tome,

,,zašto stojite i zurite u nebo", u smislu, pogledajte dole, gledajte u evharistijsku zajednicu (dok ne dodje),

jer - Hristos posredi nas.

 

A što se tiče pitanja da li je Hristos projavio Tajnu pričešća i pre Tajne večere,

mene iskreno hleb koji deli a nerazdeljuje se (podeljen Narodu Božijem u dvema prilikama),

veoma podseća na evharistijski hleb koji deleći se ostaje nerazdeljen.

Takodje me u tom uverenju ohrabruju i reči Hristove izrečene tom prilikom da ga ne jure što su videli čuda (znamenja), nego što su, kaže, jeli i nasitili se hleba, i dodaje: starajte se za to jelo koje vam ostaje za život večni, a ne za jelo koje prolazi.

[Никола Ђоловић]

Ако је причешће апостола након васкрсења учешће у Царству Божијем, какав статус има њихово причешће на Тајној вечери? Јер, Христос још није пострадао и васкрсао да би се они причешћивали васкрслим Христом? Вечера се, ако што сви знамо, десила дан  односно четири пре страдања и васкрсења.

https://www.pouke.org/forum/topic/4190-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%82%D0%B8%D1%9B-%D0%BE-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC/

[Александар Милојков]

A što se tiče pitanja da li je Hristos projavio Tajnu pričešća i pre Tajne večere, mene iskreno hleb koji deli a nerazdeljuje se (podeljen Narodu Božijem u dvema prilikama), veoma podseća na evharistijski hleb koji deleći se ostaje nerazdeljen.

 

Прочитао сам негде код Отаца (не сећам се где) такво тумачење, да то дељење хлебова представља као неку слику Евхаристије. Управо због оввога што наводиш:

 

 

veoma podseća na evharistijski hleb koji deleći se ostaje nerazdeljen

 

[Макрина]

Баш лепа тема.Прочитала сам много лепих размишљања.Милојков,као и увек прецизан.Хвала.Вељово писање ми се допало.

Једна ствар ми само забола очи,да не буде,сад нешто прекоравам,далеко било,него није,Васкрснути Христос већ Васкрсли Христос извините сад али није ствар само у лексици већ и у Догмату Васкрснути је Лазар,Христос је Васкрсли

[Aletheia]

Moram da priznam da me interesuje ova tema. Ne znam odakle bih krenuo, pa eto, mora da postoji neki početak.

 

Прочитао сам негде код Отаца (не сећам се где) такво тумачење, да то дељење хлебова представља као неку слику Евхаристије.

 

Ja sam negde pročitao da izraz "lomljenje hleba" u jevrejskoj kulturi označava isto što i "obrok."

 

 

Мада, ниси рекао шта представљају ломљења хлеба у НЗ, ако не Евхаристију? Помињао си неке "боље егзегете" који су живот свој посветили егзегези, трлабабалан и тако то. Углавном, ниси ништа рекао нити си поменуо неког од тиг егзегета, па да овде видимо шта људи кажу, да нам буде свима корисно

 

Da me pogrešno ne shvatiš, ili bilo ko drugi, nije sve što kažu egzegete tačno, s nekim stvarima se svako od nas može složiti, sa nekima pak ne. Međutim, svejedno je korisno upoređivati mišljenja, i, na kraju, imati svoje. Ja bih samo jedno rekao. J. Behm u svom članku u Kittelovom teološkom rečniku kaže da je lomljenje hleba uobičajeni i nužni deo pripreme za zajednički obrok. Njime se počinje glavno jelo prilikom svakog obroka. To je opis zajedničkog obroka koji počinje lomljenjem hleba. Ovaj izraz se koristio za zajedništvo među prvim učenicima (a ne isključivo za evharistiju). Tačno je da je tek u post-apostolskoj literaturi izraz "lomljenje hleba" poprimio značenje evharistije, ali u Novom zavetu i uopšte u Bibliji, ovaj izraz nije pripadao isključivo evharistiji.

 

Nije, dakle, sporno da se "lomljenje hleba" u II, III veku pa i kasnije, upotrebljavao isključivo za evharistiju. To niko ne spori. Ono što je sporno (a što su primetili mnogi bibličari, egzegete, teolozi, kako ih god nazvali) jeste činjenica da apostoli, koji su ipak živeli u kontextu I veka, a i bili su Jevreji, koristili ovaj izraz i za obrok. Imaš textove u Novom zavetu o tome. Nego da idemo redom u Novom zavetu gde se sve spominje izraz "lomljenje hleba."

1) Matej 14:19 kaže, npr., da je Isus, prelomio hleb i dao Ga učenicima, a oni narodu. Moje pitanje - da li se ovde radi o običnom obroku ili evharistiji, budući da se i ovde spominje lomljenje hleba?

2) Drugo, u Mateju 15:36 imamo isti slučaj, Isus uzima ovoga puta 7 hlebova, lomi ih i daje učenicima, a oni narodu. Moje pitanje - da li se ovde radi o običnom obroku ili evharistiji, budući da se i ovde spominje lomljenje hleba?

3) Treće, Isus je na putu za Emaus sreo dva učenika. On im se pridružio, a oni Ga kasnije pozvali u njihov dom. Tamo je Isus uzeo hleb, i prelomio ga i dao im. Njima su se tek tada otvorile oči. Po tebi, reč je o evharistiji. Ja sam prilično siguran da nije reč o evharistiji. Imam i određene argumente koje ću kasnije ponuditi.

4) Događaj iz Dela 20:11 je interesantan, jer mu prethodi onaj iz 20:7. Pavle je usred noći razlomio hleb i jeo. Interesantno je da je izgleda samo on bio gladan, ostali po svemu sudeći nisu jeli (bar za njih ništa ne piše, dok se za Pavla explicitno kaže). Moje pitanje - da li se ovde radi o običnom obroku ili evharistiji, budući da se i ovde spominje lomljenje hleba?

5) Dela 27:35 govori o lomljenju hleba, kontext je događaj na brodu. Pavle lomi hleb i daje ga vojnicima. Moje pitanje - da li se ovde radi o običnom obroku ili evharistiji, budući da se i ovde spominje lomljenje hleba?

Što se tiče same evharistije, evo biblijskih textova:

1) Mat 26:26-28: I kad jeđahu, uze Isus hljeb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: uzmite, jedite; ovo je tijelo moje. I uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: pijte iz nje svi; Jer je ovo krv moja novoga zavjeta koja će se proliti za mnoge radi otpuštenja grijeha.

2) 1. Kor. 10:16,17: Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hljeb koji lomimo nije li zajednica tijela Hristova? Jer smo jedan hljeb, jedno tijelo mnogi; jer svi u jednome hljebu imamo zajednicu.

3) 1. Kor. 11:24-26: Jer ja primih od Gospoda što vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hljeb, I zahvalivši prelomi i reče: uzmite, jedite, ovo je tijelo moje, koje se za vas lomi; ovo činite meni za spomen. Tako i čašu, po večeri, govoreći: ova je čaša novi zavjet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen. Jer kad god jedete ovaj hljeb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dođe.

Sad, pitanje je prosto - koji se sve elementi ili izrazi koriste prilikom večere Gospodnje ili evharistije? Da li je izraz "lomljenje hleba" izraz koji isključivo opisuje evharistiju ili ne? Biblijski textovi ipak kažu - ne.

Inače se večera Gospodnja vrlo retko opisuje u Novom zavetu, svega par puta, ali tamo gde je ona opisana, na osnovu kontexta i terminologije je jasno da je o njoj reč. Izraz "lomljenje hleba," ukoliko ga ne podržavaju kontext i terminologija, ne može da označava evharistiju. Ili, u najmanju ruku, ne možemo biti sigurni u to.

 

Takođe, ono što je jako bitno da se primeti jeste da se evharistija u Novom zavetu nikad nije opisivala isključivo ovim terminom - "lomljenje hleba."

 

Sam si citirao neke textove, na primer, 1. Korinćanima 10 i 11 poglavlje. U njima je očigledno reč o evharistiji, jer kontext nam to jasno pokazuje. Pored ova 2 mesta (u jednoj poslanici), mislim da se evharistija jasno spominje na poslednjoj večeri. Trenutno ne mogu da se još setim nekog mesta gde se ona jasno spominje. Dela apostola 2:42,46 takođe nužno ne označavaju evharistiju.

 

Uostalom, zar nije Isus rekao da će tek kada On bude došao po drugi put, sa učenicima piti vino? Ako je tako, a to je rekao prilikom poslednje večere, onda mi je teško zamisliti da je prekršio reč koju je dao dva dana pre događaja sa učenicima na putu za Emaus.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

“А њима се отворише очи и познаше Га. И Он поста невидљив за њих” (Лк. 24,31)

 

 

Kaze cim ga poznaze on postaje nevidljiv.Mozda se to odnosi na to da su su osvestili Hrista u sebi te im je zato postao nevidljiv....kao sto rece Apostol Pavle ne zivim vise ja nego Hristos koji je u meni.....nema vise sta tu da se gleda,culno opaza....doziveli su duhovni preobrazaj,preumljenje....postase Hristosi....jedno sa Njim.... .mislise.

[Volim_Sina_Bozjeg]

kazete da je svako lomljenje hleba kod jevreja bio obrok.

Pa po meni bi i bila sustina da se Hristos da preko zajednickog nasushnog obroka jer ce takav ostati u zajednici posle vaskrsenja (kroz sve nashe nasushne potrebe)sve ostalo nasi teolozi jako lepo objasnjavaju pa ako neko moze i ovo lomljenje hleba kao obican obrok da objasni hvala.

[Александар Милојков]

@@Aletheia,

 

Тема скреће у други правац. Питање је било ломљење хлеба у контексту препознавања васкрслог Христа (ломљење хлеба као такво је био само дискурс у оквиру теме). Можемо ли у том случају да се сложимо да се ту ради о Евхаристији, односно о поистовећењу Христа са Евхаристијом? 

[Благовесник]

Aletheia, najjači dokaz da se ti obroci u Hrista, naročito nakon Vaskrsa,

odnose na Sveto Pričešće, vidi se na osnovu toga do kakvog hleba je Njemu stalo (osvećenog tj. evharistijskog):

jeli i nasitili se hleba, i dodaje: starajte se za to jelo koje vam ostaje za život večni, a ne za jelo koje prolazi.

 

,,Isus im odgovori i reče: Istinu vam kažem: ne tražite me što ste znamenja videli,

nego što ste hleba jeli i nasitili se. Trudite se, ne za jelo koje prolazi, već za to jelo koje vam ostaje za život večni."

[Благовесник]

Jn. 6, 26.