“А њима се отворише очи и познаше Га. И Он поста невидљив за њих” (Лк. 24,31

[Александар Милојков]

Данас сам разговарао са професором Драгутиновићем. Рече да је израз "ломљење хлеба" у НЗ терминус техникус за Евхаристију. Наравно, постоје места где се помиње ломљење хлеба, али се из контекста јасно види да није реч о Евхаристији. Нпр., ломљење хлеба од стране апостола Павла на броду. Људи били гладни, сели и јели. Међутим, када се помиње сабрање, а поготово јављање Христа на том сабрању и у том контексту "ломљење хлеба" онда је то Евхаристија. Тако каже наш професор Драгутиновић, иначе предметни професор НЗ на ПБФ. Дакле, исто оно што сам покушао да појасним на овој теми.

[Лазар Нешић]

Па да, слажем се.

 

Него, јако је чудно колико је мало ово место (ломљење хлебова на путу за Емаус) тумачено од стране отаца у прошлости ... ја знам само за 3-4 помињања, и то врло штуро, осим можда једне беседе св. Августина.

[Александар Милојков]

Па да, слажем се.

 

Него, јако је чудно колико је мало ово место (ломљење хлебова на путу за Емаус) тумачено од стране отаца у прошлости ... ја знам само за 3-4 помињања, и то врло штуро, осим можда једне беседе св. Августина.

 

Ех, Августин. Ових се дана баш дружим са њим. И баш ми је, онако, лепо.

[Лазар Нешић]

Ех, Августин. Ових се дана баш дружим са њим. И баш ми је, онако, лепо.

 

И треба Само ради напред и очекујемо да се ствари са њим лепо доведу на своје право место после твоје дисертације.

[Александар Милојков]

И треба Само ради напред и очекујемо да се ствари са њим лепо доведу на своје право место после твоје дисертације.

 

Данас сам одбранио један рад. Егзегеза старозаветних теофанија у делу De Trinitate Блаженог Августина. Богами, биће ту посла. И неће ми бити лако. Знаш и сам какво "предразумевање" влада у вези Августина на нашем српском теолошком небу. 

[Лазар Нешић]

Свака час, честитам ти!

 

И неће ми бити лако. Знаш и сам какво "предразумевање" влада у вези Августина на нашем српском теолошком небу.

 

Неће, и то баш због овог последњег. Али изгледа да се теби баш то задесило, јер си способан да то изнесеш.

За Србију, али и не само за нас, то ће бити велико освежење и померање ствари на разним странама. Па нека, што се мене тиче тако и треба!

[Александар Милојков]

@,

 

Да не спамујемо тему, али само да ти пкажем неке детаљчиће, знам да волиш.

 

 

 

Погледај шта каже хипонски епископ:

 

У De Trinitate, IV 20. 29. Августина за Оца каже: „...totius divinitatis, vel si melius dicitur deitatis, principium Pater est.” ("божанске суштине, или ако се тако боље каже божанске природе, узрок (почело) је Отац."

 

У De civitate Dei. V, 11, Свету Тројицу исповеда као: „Deus itaque summus et verus cum Verbo suo et Spiritu Sancto, quae tria unum sunt...” ("Узвишени и истинити Бог са својом Речју и Духом Светим, та тројица су једно.")

 

У првом случају је јасно да је ЛИЧНОСТ носилац божанске природе, а да је Отац узрок, почело, први.

 

У другом, један Бог је, очигледно Отац - заједно са својим Сином (Реч) и својим Духом Светим.

 

Овде падају оптужбе за онтолошко првенство суштине у односу на личности у тријадологији Августина. Има тога колико хоћеш, полако. Што би рекао професор Перишић, проблем је што то мало ко чита.

[Origen]

Kада  распети и васкрснути Христос објашњава Писма, да  покаже апостолима  како је било неопходно да Он прође кроз страдање да би ушао у Своју славу, тада срца ученика почињу да горе да би били спремни да Га препознају у ломљењу хлеба (Лк. 24, 28-35). Када је најзад препознат, он нестаје: “А њима се отворише очи и познаше Га. И Он поста невидљив за њих” (Лк. 24,31). У том тренутку када се ученици коначно сретну са Христом (знајући да је то Он), Он нестаје из њиховог вида. Шта мислите зашто ?

 

Престаје да буде видљив као индивидуа. Христос почиње да постоји као један који садржи многе - као Сабрање, Евхаристија, Црква (што је и био циљ Његовог Оваплоћења, да сви постанемо Тело Његово). Зато се и помиње препознавање у "ломљењу хлеба" (=Евхаристија).

Управо ово што је написао брат Александар   

Рећи ће Свети Никола Кавасила  ( Тумачење Свете Литургије ) : ,,Када би ко могао да види Цркву онако како је она сједињена са Христом и како се прићешћује Његовим Телом ... Јер верни , благодарећи тој Крви , већ живе животом у Христу , истинито сједињени са Оном Главом и обучени у ово Тело ''

[Aletheia]

Данас сам разговарао са професором Драгутиновићем. Рече да је израз "ломљење хлеба" у НЗ терминус техникус за Евхаристију. Наравно, постоје места где се помиње ломљење хлеба, али се из контекста јасно види да није реч о Евхаристији. Нпр., ломљење хлеба од стране апостола Павла на броду. Људи били гладни, сели и јели. Међутим, када се помиње сабрање, а поготово јављање Христа на том сабрању и у том контексту "ломљење хлеба" онда је то Евхаристија. Тако каже наш професор Драгутиновић, иначе предметни професор НЗ на ПБФ. Дакле, исто оно што сам покушао да појасним на овој теми.

 

Da li bi uzeo u obzir ukoliko bi neki drugi profesori rekli da izraz "lomljenje hleba" u NZ-u nije tehnički izraz za evharistiju? Čisto pitam.

[Midrash]

Ja bih rekao ovako Možda je već pomenuto, ali nisam video...dakle, velika većina rečenog stoji i može da se upotrebi kao ispravno tumačenje. Svaki biblisjki tekst, budući da je reč Božja, ima ogromnu dubinu, pa tako može iz bezbroj uglova da se posmatra. Zajedništvo sa Hristom je i te kako ovde prisutno kao poruka i kao činjenica. Ja bih samo dodao jedno opažanje. Hristos nije obećao simboličko prisustvo, ili prisustvo vezano samo uz euharistiju, već stvarno prisustvo, iako ne materijalno, ali i duhovna sfera je i te kako realna, čak realnija od materijalne. Interesantno je to da su učenici, nakon što im je Isus nestao ispred očiju, radosni odjurili nazad u Jerusalem da jave drugim učenicima šta se desilo. Da im je nestao ispred očiju, bili bi tužni, ali pošto je ostao sa njima, zato su radosni - jer su osetili Njegovu prisutnost. U ostalom, Isus sam kaže:"Jer gdje su dvojica ili trojica sabrana u moje ime, tu sam i ja među njima. “ (Mt 18,20) - i ta prisutnost nije samo u euharistiji, već je realna prisutnost - tu je, medju nama koji smo se okupili u Njegovo ime.

 

E sad, nastavak izveštaja govori o onome što se nama dešava - osetimo Njegovo prisustvo u nekom trenutku, možda na Euharistiji, a potom, izgubimo taj osećaj i uplašimo se kad nam stane pred oči. ALi da ne dužim Moglo bi o tome knjiga da se napiše

[Volim_Sina_Bozjeg]

А њима се отворише очи и познаше Га. И Он поста невидљив за њих”

 

Познаше га и као невидљивог коначно,како би у све дане живота био са њима,невидљив или не апостоли га препознају ту поред њих и у њима.

Коначно је Христос са нама, не морамо више чуда тражити како би Га препознавали.

 

Живот је једно велико можда и једино чудо. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

ALi da ne dužim Moglo bi o tome knjiga da se napiše

Написана!