Jump to content

“А њима се отворише очи и познаше Га. И Он поста невидљив за њих” (Лк. 24,31


Препоручена порука

У својој божанској природи, Син Божији је неизрецив.

 

Долази, јер је Дух Свети неодвојив од Христа. Дух Свети Христа и чини Христом. Христос значи Помазаник. Онај који је помазан Духом Светим. Тамо гдеје Христос, тамо је и Дух Свети. Али, и тамо где је Дух Свети, тамо је и Христос (=Црква). Чега год се Дух Свети такне, то чини Христом.

Stvarno je Hristos najveci i u svojoj neizrecivosti savrsen.

Samo me je zanimalo da li je Bogocovek u svojoj prirodi i eterican i da se kao takav moze poznati.

Uzivao sam u odgovoru i Hristovoj velicini hvala jos jednom.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Aleksandre gde mogu naci neku knjigu koja govori o bitisanju i prozimanju Tri Licnosti odnosno gde i kako Licnosti zive jedna u drugoj a zajedno su Jedan Bog. Verovatno ces shvatiti pitanje ako nije dobro forulisano.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Престаје да буде видљив као индивидуа. Христос почиње да постоји као један који садржи многе - као Сабрање, Евхаристија, Црква (што је и био циљ Његовог Оваплоћења, да сви постанемо Тело Његово).

 

Зато се и помиње препознавање у "ломљењу хлеба" (=Евхаристија).

 

No, ne zaboravi da kada se javio u drugu nedelju rekao Tomi - Pošto si me video,

ti si poverovao. Blaženi su oni koji me nevideše a verovaše.

Dakle, javlja se njima (iz onoga sveta, iz te druge dimenzije, iz budućeg Carstva Božijeg, iz Eshatona...

navodim razne izraze da bi svako mogao da prepozna i razume), onakavim kakav je bukvalno,

jer kaže - pošto si me video... blaženi koji nevideše (nevideše ga, dakle, u tom vidu).

Javio im se kakav će biti vidljiv o drugom dolasku, kada će, videvši ga,

proplakati sva kolena ljudska (i verni i neverni).

Po Vaskrsu podseća Sv. Apostole  da služe Sv. Evharistiju.

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Пијетизам није својствен православној теологији. "Улазак у срце" и пиејтистичка опијеност и фантазије, стране су православљу.

 

 

Ne razumem.Ko mi otvori srce Ja i Otac se useljavamo u njega.Sad sam parafrazirao ali tako nesto  stoji u Pismu.Blazeni su cistoga srca jer ce Boga videti slicno.Zar ne kaze ono ja sedim i kucam na vratima vaseg srca i slicno?

Hristos dosta prica o srcu kao centru coveka...nisam ni mislio na neko stanje transa ili izmenjene svesti...vec na unurrasnji dozivljaj Hrista...ja Boga osecam...dusom...culima nikako...za mene je pravoslavlje emocija...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Милојков и еп. Зизјулас су лепо објаснили: јасно, прецизно и разумљиво; углавном бих рекао да је њихово тумачење катафатичко (у позитивним терминима објашњење догађаја) и еклисиолошко (причу повезују са литургијом, јерархијом, итд) и теолошко (онај моменат пневматологије код еп. Јована).  Дакле, једна врло отачка, црквена и плодна егзегеза, са којом се потпуно слажем.

 

Но, нисам се јавио да бих само хвалио. Ово место је једно од најплоднијих, па су могуће и друге (комплементарне са претходном) егзегезе. И међу оцима је ово место различито тумачено, наравно.

 

Иако је сасвим легитимно, ја сад не бих улазио у историјско-критичке проблеме овог библијског места, који са својим питањима могу доста тога да приговоре тумачењу Милијкова и еп. Јована, као што је нпр. питање: да ли је баш свако ломљење хлеба у Новом Завету аутоматски и евхаристија? Кажем, није сад битно, оставимо то по страни.

 

И коначно да пређем на главно:

имао сам на уму још једну могућност тумачења, које наравно не би било у противречју са горе наведеним, нити би било на основама историјско-критичке методе, већ нешто сасвим лично. Назвао сам га апофатичким: покушај да се прича у Емаусу сагледа са друге стране, на мрачној страни Месеца :) ... али, можда неком другом приликом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Милојков и еп. Зизјулас су лепо објаснили: јасно, прецизно и разумљиво; углавном бих рекао да је њихово тумачење катафатичко (у позитивним терминима објашњење догађаја) и еклисиолошко (причу повезују са литургијом, јерархијом, итд) и теолошко (онај моменат пневматологије код еп. Јована).  Дакле, једна врло отачка, црквена и плодна егзегеза, са којом се потпуно слажем.

 

Но, нисам се јавио да бих само хвалио. Ово место је једно од најплоднијих, па су могуће и друге (комплементарне са претходном) егзегезе. И међу оцима је ово место различито тумачено, наравно.

 

Иако је сасвим легитимно, ја сад не бих улазио у историјско-критичке проблеме овог библијског места, који са својим питањима могу доста тога да приговоре тумачењу Милијкова и еп. Јована, као што је нпр. питање: да ли је баш свако ломљење хлеба у Новом Завету аутоматски и евхаристија? Кажем, није сад битно, оставимо то по страни.

 

И коначно да пређем на главно:

имао сам на уму још једну могућност тумачења, које наравно не би било у противречју са горе наведеним, нити би било на основама историјско-критичке методе, већ нешто сасвим лично. Назвао сам га апофатичким: покушај да се прича у Емаусу сагледа са друге стране, на мрачној страни Месеца :) ... али, можда неком другом приликом.

 

Daj covece gladni smo tumacenja koja nisu u sukobu. podeli sa nama molim te.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Aleksandre gde mogu naci neku knjigu koja govori o bitisanju i prozimanju Tri Licnosti odnosno gde i kako Licnosti zive jedna u drugoj a zajedno su Jedan Bog. Verovatno ces shvatiti pitanje ako nije dobro forulisano.

 

Рецимо,Свети Григорије Богослов:

 

http://www.verujem.org/pdf/grigorije_bogoslov_prvo_teolosko_slovo27.pdf

 

 

http://www.verujem.org/pdf/grigorije_bogoslov_teoloksa_treca_slovo29.pdf

 

http://www.verujem.org/pdf/grigorije_bogoslov_teoloska4_slovo30.pdf

 

Свети Григорије Ниски:

 

http://www.verujem.org/pdf/grigorije_niski_o_potcinjenju.pdf

 

http://www.verujem.org/pdf/grigorije_niski_o_razlici_sustine.pdf

 

 

 

Чувеки кападокисјки Оци. Ту је и Свети Василије Велики, наравно. Ја сам заљубљен у оног првог - Светог Григорија Богослова. Он је, једноставно, гледао Бога. То што је видео преточио је у богословске поеме. Његово боголовљр су баш тако - беседе и песме (кад читаш у оригиналу, то се види).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

да ли је баш свако ломљење хлеба у Новом Завету аутоматски и евхаристија? Кажем, није сад битно, оставимо то по страни.

 

Јесте. Ако пажљиво читаш Нови Завет, приметићеш. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

No, ne zaboravi da kada se javio u drugu nedelju rekao Tomi - Pošto si me video, ti si poverovao. Blaženi su oni koji me nevideše a verovaše. Dakle, javlja se njima (iz onoga sveta, iz te druge dimenzije, iz budućeg Carstva Božijeg, iz Eshatona... navodim razne izraze da bi svako mogao da prepozna i razume), onakavim kakav je bukvalno, jer kaže - pošto si me video... blaženi koji nevideše (nevideše ga, dakle, u tom vidu). Javio im se kakav će biti vidljiv o drugom dolasku, kada će, videvši ga, proplakati sva kolena ljudska (i verni i neverni). Po Vaskrsu podseća Sv. Apostole  da služe Sv. Evharistiju.

 

Наравно. Нико то не спори. Јесте се јављао, "главом и брадом" и са све ранама на рукама. Међутим, ако приметиш, та су јављања увек на сабрању, на ломљењу хлеба, углавном недељoм (у дан Господњи), када су се апостоли и сакупљали ради служења Евхаристије. Јавља се управо да би им, како ап. Лука каже, оторио очи, да би поистоветили њега и сабрање, њега и Евхаристију. И када им је то постало јасно, онда је Он постао "невидљив". 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Наравно. Нико то не спори. Јесте се јављао, "главом и брадом" и са све ранама на рукама. Међутим, ако приметиш, та су јављања увек на сабрању, на ломљењу хлеба, углавном недељим (у дан Господњи), када су се апостоли и сакупљали ради служења Евхаристије. Јавља се управо да би им, како ап. Лука каже, оторио очи, да би поистоветили њега и сабрање, њега и Евхаристију. И када им је то постало јасно, онда је Он постао "невидљив".

 

A ja se mlataram fantamozgarijama etericnosti i bla bla uh...

Kraj odgovora je toliko jasan i lep zavrsetak da sam morao reci na ovaj nacin da mi se dopada, onako bas je Bogocoveku prilicio prosto ga negde prepozna covek u tvojim recima. No da te ne hvalim covek moze da se pokvari :)

Hvala ti procitacu onu literaturu na koju si mi ukazao.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ако приметиш, та су јављања увек на сабрању, на ломљењу хлеба, углавном недељим (у дан Господњи),

када су се апостоли и сакупљали ради служења Евхаристије.

 

Jasno piše da su pecali ribu kada im se drugom prilikom javio, nisu bili sabrani da bi lomili evharistijski hleb, niti radi Njega.

Upravo je svojim javljanjem (prvo praznim grobom i posmatranjem Njegovog platna, kada su jedino Jovan i Petar i Jakov,

poverovali u Hrista vaskrslog, jedini od Apostola, pre Njegovog javljanja ,,glavom i bradom" i to ih je učinilo stubovima medju Dvanestoricom, što potvrdjuje i Sv. ap. Pavle), time, svojim javljanjima On ih ponovo sabira dozivanjem na obalu, te potom, prelomi hleb i nestade. To radi više puta (u svaku nedleju) u toku tih 40 dana.

On ih prvi podseća na ono što su trebali a nisu činili!

A ne da se oni tobože sabiraju da služe Evharistiju i da onda dolazi do vidjenja Njega.

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

što potvrdjuje i Sv. ap. Pavle), time, svojim javljanjima On ih ponovo sabira dozivanjem na obalu, te potom, prelomi hleb i nestade.

 

Па да, у томе и јесте поента. Сабирање, успостављање служења Евхаристије. Сва Његова јављања су везана за то. Циљ је - поистоветити Христа са Евхаристијом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@Александар Милојков,

 

Ацика, имам једно питање на које бих волио да чујем и твој одговор, а везано је управо за ова или ово тумачење које си дао и са којим се у потпуности слажем. Али чини ми се да се у причи о путу за Емаус крије и још ники други смисао. Наиме кључно мјесто свакоко је то да кад Га познаше, Он постаде невидљив. Што ће рећи не више очит попут других познатих или препознатих. Сама евхаристија као чин или боље рећи догађај ипак јесте очито на неки начин, међутим Онај који би препознат као такав је управо са самим препознавањем измакао свему очитом као таквом.

 

Имали по теби смисла уопште питати се о овом моменту и на овај начин?

Ако има, шта мислиш куда би то могло да нас одведе у разумјевању овог пута за Емаус?

Без изворне очигледности Ничег нема самобитности ни слободе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ацика би требао да зна да новозаветна егзегеза нигде стопостотно и децидирано не каже да су сва ломљења хлебова били евхаристијског карактера. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...