Монетарна деформација - вести

[Crveni Baron]

Glupo je reci da neko ko smatra da je zlatni standard ok, nema veze sa ekonomijom, jer postoje ljudi koji su strucniji od tebe u tom polju koji dele to misljenje.

 

Al nije ni prva ni poslednja tvoja glupost. 

 

 

imas planetu sa 6-7 miliijardi stanovnika, dvesta drzava i u svakoj univerzitete, akademije nauka, strucnjake itd i ni u jednoj nemas zlato kao novac vec svi imaju papirni novac ...pa ti sam zakljuci ...

[Crveni Baron]

Па када је са војним пилотом Ракићем онако разговарао о рату (он, који је од свих ратова побегао), шта даље очекивати? Ниђе стида, ниђе образа. Само не знам зашто се ти још увек с њим ваљаш у блату? Једини му је циљ да те уваља у каљугу.

 

 

Ima nekoliko stotina hiljada vojnika medju Srbima ..

[Млађони]

Ima nekoliko stotina hiljada vojnika medju Srbima ..

 

 ti nisi jedan od njih.    

 

A on je oficir, profesionalni vojnik  - a ti si pljunuo na njegovo misljenje... 

 

Te dve stvari govore dosta o tebi. 

[Аурор]

Па када је са војним пилотом Ракићем онако разговарао о рату (он, који је од свих ратова побегао), шта даље очекивати? Ниђе стида, ниђе образа. Само не знам зашто се ти још увек с њим ваљаш у блату? Једини му је циљ да те уваља у каљугу.

 

 

U sridu.

[Justin Waters]

Mislim da je kontrolisana, blaga inflacija 1-2% najbolja za ekonomiju. I deflacija i visoka inflacija uticu lose na ekonomiju:

 

U čemu je problem sa deflacijom

Miroslav Prokopijević | 02/12/2008

 

Pre neki dan Statistički zavod je objavio da je u Srbiji u novembru deflacija bila 0,1%. To znači da je opšti nivo cena u tom mesecu pao za navedeni iznos. Da li posle deset inflatornih meseci ove godine ljudi sada treba da budu srećni?

Teško da bi se to moglo reći. Ovo je bio više predah od neprestanog rasta cena koji traje od leta 2007, kada je u Srbiji poslednji put zabeležena deflacija. Ono što će uslediti narednih meseci i što će dominirati 2009. biće dalji rast cena. Bilo bi odlično ako inflacija iduće godine ne bude viša od one 2008, ali je malo verovatno.

Zato uzmimo hipotetički: da li bi ljudi u Srbiji trebalo da se raduju deflaciji, koja ne bi bila ovako kratka, nego bi trajala mesecima ili godinama? Ne bi li to bio odmor od stalne inflacije, kojoj su izloženi decenijama? Zar nije dobro ako cene skoro svih proizvoda neprestano padaju? A time nam i sve postaje jeftinije?

Odgovor na ta pitanja može biti iznenađujući – na sva je negativan. Potrošači ne bi smeli da se raduju stalnom padu opšteg nivoa cena. Razlog je vrlo jednostavan. Pad opšteg nivoa cena donosi jedan drugi problem u odnosu na rast. Ne samo da potošači ne treba da se raduju deflaciji, nego bi morali da je se plaše isto kao i inflacije.

I inflacija i deflacija su loše. Inflacija je loša, jer podriva ekonomsku aktivnost, time što preduzetnicima otežava da razlikuju koje promene relativnih cena su rezultat promena preferencija i oskudnosti resursa, a koje su rezultat veće ponude novca. To otežava poslovne odluke. S druge strane, inflacija stvara monetarnu iluziju i smanjuje dobit.

Deflacija stvara druge probleme. Od njene dubine i trajanja zavisi kakvi su ti problemi.

Kada veći broj cena ili čak sve cene krenu da padaju usled pada odgovarajuće tražnje za robama i uslugama, one mogu pasti i ispod troškova proizvodnje. Posledica je da niko ne bi bio voljan da ih proizvodi i nudi, jer bi tako trpeo poslovni gubitak. Ovo je najgori oblik deflacije i on je izuzetno redak. Češće se dešava da troškovi zaustave proizvodnju samo nekih roba i usluga.

Ali, i kada cene ne padnu ispod troškova proizvodnje, deflacija može imati snažne posledice. Kada cene počnu da padaju usled pada tražnje, firme nemaju mnogo izbora nego da smanjuju ponudu. To znači manje ulaganja, manju proizvodnja, manje radnih mesta i više otpuštanja. Za razliku od inflacije, gde potrošači žure da što pre kupe potrebna dobra, jer cene stalno rastu i novac u džepu im se topi, u deflaciji se kupovine odlažu, jer cene padaju, pa je sa protokom vremena vrednost novca u odnosu na dobra sve veća. Zato je u inflaciji brzina kupovine vrlina, dok je u deflaciji vrlina u sporosti.

Pad zaposlenosti dalje smanjuje tražnju i time se začarani krug nastavlja. Najveća deflacija je zabeležena tokom Velike ekonomske krize 1930-ih. Pad tržišta nekretnina je često okidač deflacije, jer hipoteke služe kao kolaterali za kreditno tržište. Istovremeni pad cena nekretnina i pad berze čine još verovatnijim deflaciju, mada nije nužno da u tim uslovima do nje dođe.

Deflacija je opasnija za privredu od recesije, jer je teško izaći iz dugotrajnije deflacije kada jednom uđete u nju. Dobra ilustracija je Japan, koji je u deflaciju ušao još 1990-ih i – sem manjih prekida – još nije našao put iz nje. Tako je nastala metafora o „izgubljenoj deceniji“ za Japan, mada je izgubljeni period već sada duži od decenije. Japan iz deflacije nije uspela da pokrene ni niska cena kapitala. Japanska centralna banka je skoro sve vreme deflacije držala referentnu kamatnu stopu oko 0%, u nekim periodima ona je bila i negativna, ređe vrlo nisko pozitivna. I sve to nije uspelo da pokrene kreditnu aktivnost, koja bi zemlju izvela iz deflacije.

U sadašnjoj krizi se pominje mogućnost deflacije. Ona je za sada još daleko. Opšti nivo cena u evro-zoni se još uvek kreće u domenu inflacije od oko 3,2%, u SAD nešto više. Na oba velika tržišta inflacija je još uvek iznad cilja od 2%, ali je inflacija u padu. Nije nemoguće da jednog dana dođe do deflacije, mada se nadam da to neće biti slučaj.

Prema tome, pojedinci imaju jednako dobre razloge da se plaše i inflacije i deflacije. Nevolje su jednako velike, samo su uzroci i manifestacije potpuno različiti.

 Peščanik.net, 02.12.2008.

http://pescanik.net/2008/12/u-cemu-je-problem-sa-deflacijom/

 

 

[Млађони]

imas planetu sa 6-7 miliijardi stanovnika, dvesta drzava i u svakoj univerzitete, akademije nauka, strucnjake itd i ni u jednoj nemas zlato kao novac vec svi imaju papirni novac ...pa ti sam zakljuci ...

 

Ima "doktora nauka" i strucnjaka koji podrzavaju zlatni standard. TAko da ti je argument od starta pogresan. 

Zlatni standard su napustile drzave da bi mogle vise da uticu na ekonomiju, to jes da bi mogle da je kontrolisu, nema veze sa "strucnim" misljenjem, nesto posebno. 

Dupli standard donosi stabilnost cena i odrzava inflaciju i deflaciju u normalnim sinama. To mu je najbolja strana. 

 

 

Zanimljivo kako se sad pozivas na akdemije nauka, univerzitete, drzave.. a kada ti 99.99999 % njih kaze da je evolucija tacna, da visoki porezi skode ekonomiji, da su ameri sleteli na mesec, itd... tad ne racunas bas sve to sto oni kazu.

 

Koji dupli arsini covece...a ovo cak i nije pravilo u ekonomiji, dosta velikih ekonomista podrzava gold standard. Doduse istina je da dosta i ne podrzava. 

[Grizzly Adams]

Треба прво добро разумети о чему разговарамо.

 

Шта је то дефлација? Па кажу неки то је "генерално смањење цена производа и услуга" и сматрају да је веома негативно и да зато треба штампати паре и одржавати позитивну инфлацију. Онда се намеће питање - шта ако, на пример, сутра пронађемо неки нов, пуно ефикаснији извор енергије и то узрокује општи пад цена? Да ли је то онда исто "негативно"? По тој логици испада да је свака иновација у ствари негативна и штетна... Значи, нешто ту не ваља. Дефиниција и/или закључак нису добри.

 

Оно што се у ствари дешава и одакле су дворски економисти дошли до закључка да је инфлација "веома негативна" је мало компликованије, али покушаћу да укратко објасним. Новац без покрића заједно са фракционалим банкарством омогућава тзв. "кредитну експанзију". То значи да расположивост кредита постаје већа од штедње, то је слично као када се презадужите на кредитној картици. То онда омогућава вештачки изазван "бум" у привреди, отварају се многа предузећа, запошљавају се људи, што се генерално доживљава као доба "просперитета" (нпр. 90-те у САД за време Клинтона). Међутим, јасно је да се ради једноставно о "животу на кредит" и да рачун мора да дође за наплату једног дана.

 

Да би се тај "бум" одржавао, влада је принуђена да одржава позитивну стопу инфлације, тј. да "штампа новац" јер је привреда постала зависна од кредитне екпанзије - слично као што наркоман постане зависан од хероина. Уколико се са таквом политиком престане, следи "наркоманска криза" - инвестиције, тј. фирме, базиране на "јефтином новцу" почињу да се затварају, људи губе радна места и улази се у рецесију. Е сад, проблем је што државе не могу вечито да одржавају такву политику. Уколико покушају, долази до "хиперинфлције" (СРЈ 90-тих), што је идентично "предозирању" дрогом. У једном тренутку, влада мора да прекине такву политику и "прогута кнедлу" рецесије што се онда у друштву доживљава као "негативно". Због смањења расположивости "јефтиног новца" паралелно са рецесијом имамо и контракцију расположиве новчане масе на тржишту - што је права дефиниција дефлације. Због тога номинално цене "падају", али проблем није са производима и услугама, него са новцем, тј. у питању је монетарна политика.

 

Значи, пре свега, дефлација није "општи пад цена" него - као и инфлација - политика коју влада спроводи зато што им тако одговара или су принуђени. То нису "природне непогоде", него свесне одлуке појединаца на власти. Следећи закључак је - рецесија и дефлација су само последице, оне нису узрок проблема. Узрок је претходна фаза - "бум" у којем су се сви веселили и трошили незарађено. Рецесија и дефлација су у ствари лек. Оне су неопходне да би се тржишне грешке направљене током "бум" фазе исправиле. Погрешне инвестиције направљене тада морају да се ликвидирају, људи који на њима раде морају да промене посао да би било боље. Као што наркоман мора да прође кроз кризу да би се одвикао од дроге, то је у ствари чишћење организма, без обзира колико непријатно било.

 

А сав тај циркус не би био могућ да није "новца без покрића" (fiat money) који омогућава екпанзију кредита и читав овај процес који се назива "економски циклус" (business cycle, boom-bust cycle). Зашто онда владе спроводе овакву политку и дворски економисти је подржавају? Зато што им даје огромну моћ. Штампање новца без покрића је савремени облик робовласништва. Држава је у стању да својим грађанима у сваком тренутку одузме колико год жели богатства само штампањем новца (опет СРЈ 90-те). Зато они не желе да укажу на прави проблем, већ кривицу сваљују на последице.

 

Вероватно би требало још пуно детаља разјаснити, али то је најкраће могуће.

[Crveni Baron]

U sadašnjoj krizi se pominje mogućnost deflacije. Ona je za sada još daleko. Opšti nivo cena u evro-zoni se još uvek kreće u domenu inflacije od oko 3,2%, u SAD nešto više. Na oba velika tržišta inflacija je još uvek iznad cilja od 2%, ali je inflacija u padu. Nije nemoguće da jednog dana dođe do deflacije, mada se nadam da to neće biti slučaj.

 

Ciljna inflacija je 2%. Nije cilj 0% vec 2%. Zasto? Zato sto je inflacija odlicna stvar,

Inflacija je kao rakija, nije dobro napiti se ali casica-dve legnu super ...

 

Zamisli da dobijes na Lotou danas i da spakujes pare u slamaricu. Sa inflacijom od 2% za 20 godina bi ti se vrednost dobitka prepolovila, a za jos 20 godina bi ti ostala samo cetvrtina.

 

I sta ti radia? Investiras novac da ne bi bio na gubitku. Ti , ili neko drugi posredstvom banke u koju si polozio novac da bi sa kamatom anulirao gubitak od inflacije, ulazes tak novac u privredu, u otvaranje radnih mesta ...

 

To je posledica infacije i zato je inflacija dobra. Ne dobra vec neophodna i odlicna. 

 

A ovu "prinudu" na investiranje omogucava papirni novac. Zato je i on neophodan i odlican.

 

A sve se to radi posredstvom banaka koje su takodje neophodne i odlicne ...

 

A da bi sve ovo funkcionisalo neophodno je imati drzavu koja ce sve to drzati pod kontrolom , zakonskom, statistickom it'd ...te su stoga uredjene drzave poput evropskih i najbogatije i najefikasnije ekonomski i imaju najvisi standard.

 

Tome treba da tezi i Srbija.

[Crveni Baron]

Kad u državi pravni sustav ne funkcionira, obveze se ne plaćaju, stečajni postupak je spor i neefikasan zakon o ovrsi i hipoteci štiti dužnike, može se dogoditi da su cijene nominalno stabilne, a na tržištu naglo raste likvidnost. Tada dolazi do stvaranja dva paralelna tržišta, novčano tržište i kompenzacijsko tržište. Poduzeća, da ne bi morala smanjivati proizvodnju i otpuštati radnike, prodaju i onima za koje znaju da neće moći platiti u novcu, već samo u nekakvoj drugoj robi. U privredi dolazi do pojave da svatko svakom nešto duguje, svi međusobno prebijaju svoja potraživanja, a novcem se plaća samo porezi bar dio plaće. Ovakvo stanje može funkcionirati dok većina poduzeća koja posluju s dobiti, mogu osigurati novac za porez i plaću. Kad i najbolja poduzeća dođu u blokadu žiroračuna ovakav sustav se raspada, poduzeća prestaju prodavati onima koji ne plaćaju, smanjuju proizvodnju te otpuštaju višak radnika. Rezultat je nagla deflacija i recesija.

 

 

Monetarne vlasti u ovakvim situacijama često ne znaju ispravno reagirati, najčešće zato što institucije koje statistički prate kretanje cijena, daju krivu sliku stanja u privredi. U prikrivenim deflacijskim krizama obično rastu monopolske cijene (zbog želje monopolista da nadoknade gubitke nenaplativih i otpisanih potraživanja), i cijene osnovnih životnih potrepština (Giffinov paradoks - zbog nemogućnosti stanovništva da kupuje supstitute više kvalitete), a istovremeno padaju cijene nekretnina, poljoprivrednih sirovina i proizvoda, industrijskih sirovina i proizvoda, dionica i sl. Zbog rasta cijena osnovnih prehrambenih proizvoda, monetarne vlasti vide inflaciju pa vode antiinflacijsku politiku, čime krizu samo pojačavaju.

[Млађони]

Tome treba da tezi i Srbija.

 

 

 

Srbija vec ima inflaciju 8 % ona treba da tezi manjoj inflaciji ne vecoj. Ja znam da ti operiras na stranom trzistu, ali mi valjda ovde pricamo o Srpskom, a srpskom trzistu treba smanjiti ifnlaciju, ne povecavati. 

 

Posto si se slozio da je inflacija 2 % dobra stvar ali ne preko, valjda se sada slazes da je za srbiju dobro smanjiti inflaciju a ne povecavati..... 

 

Istu stvar radis kao sap orezima.. kazes porezi su odlichna svar i onda se ponasas kao da je isto kada porez imas 2 % i kada porez imas 50 %... indetichnu glupavu logiku pokusvas i sa inflacijom...

prvo kazes da je inflacija dobra stvar (kada je 2 % ) pa onda zaboravis da si to rekao i krenes da trabunjas da je ok i kada inflaciju imas 50 %.....

 

Ali indetichno kao sa porezima. I trudis se da predstavis tebe i suprotnu stranu kao da ti kazes da su porezi ok a suprotna strana kaze da su porezi toliko losi da ih treba biti 0 % 

najgori si trol i manipulator, i treba da te je sramota. 

 

 

Zamisli da dobijes na Lotou danas i da spakujes pare u slamaricu. Sa inflacijom od 2% za 20 godina bi ti se vrednost dobitka prepolovila, a za jos 20 godina bi ti ostala samo cetvrtina.

 

 

Druze, isto tako sa inflacijom 8 % dobijes ovu situaciju:

 

 

 

[Млађони]

Inace posto preptostavljam da ce gospodin Crveni Baron da krene da se ubedjuje kako je ok i kada je inflacija 8 %... mada to NIJEDAN ekonomski strucnjak ne kaze na koje se on pozivao malo pre u argumentaciji.... ja se iskljucujem iz ove diskusije...

 

samo da se razumemo Srbija ima vec preveliku inflaciju, ona treba da je smanji ne da je povecava. Inflacija u Srbiji je losa. 

[Иван ♪♫]

контракцију расположиве новчане масе на тржишту - што је права дефиниција дефлације

 

 

A da li je i onaj slucaj sa jabukama isto deflacija: znaci kada ne stampas pare, vec usled povecanje produktivnosti imas vise proizvoda koji kostaju manje? Da li je i to deflacija? Jer u tom slucaju se kolicina novca ne smanjuje, vec se njome moze vise kupiti. Ako nije deflacija, kako se zove?

[Grizzly Adams]

A da li je i onaj slucaj sa jabukama isto deflacija: znaci kada ne stampas pare, vec usled povecanje produktivnosti imas vise proizvoda koji kostaju manje? Da li je i to deflacija? Jer u tom slucaju se kolicina novca ne smanjuje, vec se njome moze vise kupiti. Ako nije deflacija, kako se zove?

 

То није дефлација. Инфлација и дефлација (тј. "негативна инфлација") су монетарни феномени, а то значи везани за количину новца.

 

То је једноставно пад цена због повећања продуктивности, ствари производимо ефикасније. То је суштина економског напретка.