Анђелина Џоли се подвргла мастектомији (одстрањивање дојки)

[Ignjatije]

Andželina Džoli želi da ukloni i jajnike?

Kada je slavna glumica u "Njujork tajmsu" objavila da je izvršila mastektomiju, njena odluka naišla je na veliko interesovanje javosti i otvorila važne teme vezane za zdravlje žena. Sada magazin "Pipl" navodi da je zbog rizika od 50 odsto za nastanak raka jajnika glumica odlučila da ukloni i njih...

 

Beta/AP

 

 

Zbog 87 odsto šansi da oboli od raka dojke, od kojeg je preminula i njena mama, glumica je juče otkrila da je odstranila obe dojke. Ipak manji, ali ne i zanemarljiv rizik preti i njenim jajnicima. 

Naime, majka šestoro dece planira da odstrani i jajnike, jer će joj to znatno smanjiti rizik za nastanak raka. Štaviše, doktori preporučuju ženama koje nose "faličan" gen BRCA1 da obave ovu operaciju do svoje 40 godine, posebno ako ne žele više da rađaju, jer to kasnije u menopauzi može biti okidač za nastanak karcinoma. 

Ova odluka biće još važnija za glumicu budući da je teže otkriti rak jajnika za razliku od raka dojke, a i smrtni ishod je izvesniji. 

Prethodno je njen partner, Bred Pit pozdravio Anđelininu odluku da se podvrgne mastektomiji, a ne sumnjamo da će i ovoga puta stati uz nju. 

"Bio sam neposredni svedok te odluke i smatram da je Anđelinin izbor, kao i izbor mnogih drugih žena, apsolutno herojski. Zahvaljujem se lekarskom timu na nezi i pažnji. Sve što želim je da Anđelina ima dug život u zdravlju, sa mnom i našom decom. Ovo je srećan dan za našu porodicu", kazao je slavni glumac.

http://www.b92.net/superzena/zdravlje.php?yyyy=2013&mm=05&nav_id=714148

 

[ego]

Неписано је правило да се потражи мишљење бар три лекара пре неке радикалне одлуке. Ево једног другачијег виђења:

 

 

Како сам победила рак - Др Лорин Деј

Breast Cancer Cured

[Walter]

 

Јок брате .. она би у Србији била  баба-сера ...  и имала би својих 7-8 детета без усвајања.. онда би их И САМА ДОЈИЛА .. ШТО ЈЕ НАЈБОЉА ПРЕВЕНТИВА ПРОТИВ РАКА ДОЈКЕ  ... 

 

Закључак : У СРБИЈИ НЕ БИ УМРЛА ОД РАКА ВЕЋ БИ ПОШТЕНО ЈЕЛА ЛЕБ ОД ПОСЛА КОЈИ ЈОЈ ПРИСТАЈЕ .. 

[Golub]

Да, веле они који знају да жене које роде четворо и више деце и ако свако дете доје (дојке зе и зову, ваљда, због дојења) не добијају рак дојке...

 

Шта је случај са Анђелином, не знам, али отфикарити дојке због непоуздане статистике је врло чудан потез... причају сад ће да вади и јајнике, како је кренуло...

[ego]

А за паничаре ево једне једноставне методе ране дијагностике:

 

Termovizijski skener

 

Poliklinika AS MEDICUS – BIOREZONANCA u svojoj praksi primenjuje savremeni i precizni metod brze i rane dijagnostike – termovizijski skener. Specijalna kamera registruje infracrveno zračenje tela koje se menja pri promeni temperature i od stotinke stepena, a kao rezultat patoloških procesa u organizmu.

Posle kompjuterske obrade na ekranu se pojavljuje toplotni portret čoveka sa zonama povećane ili smanjene temperature koja je od značaja za dijagnozu.

Prednosti termovizije nad klasičnim aparatima za dijagnostiku su:

• bezopasna metoda (nema zračenja ili nekog drugog štetnog delovanja)
• dijagnostikuje bolest u začetku
• testira sve funkcije i sisteme tela
• otkriva veliki broj raznih oboljenja
• ne zahteva posebne pripreme
• pacijent na ekranu sam vidi svoje oboljenje, a dobije sve snimke, tzv. termograme na kraju snimanja.

1) zdrav 2) tumor hipofize 3) zdrava 4) rak dojki

 

Sa ovom metodom mogu precizno da se dijagnostikuju oboljenja dojki, štitne žlezde, srca i krvnih sudova, stomačna, bubrežna, neurološka, reumatološka i mnoga druga oboljenja.

Termovizija je odobrena kao metod rane dijagnostike od FDA - Američke komisije za hranu i lekove i Ruske akademije nauka.

 

1) zdravo 2) rak pankreasa 3) upala žučne kese

 

Ovaj toplotni skener pruža pacijentu mogućnost da na jednom mestu u najkraćem roku, ne izlažući se bilo kakvom štetnom zračenju, dobije kvalitetno i brzo postavljanje dijagnoze i kompletnu informaciju o zdravstvenom stanju svog organizma.

 

1) zdravo 2) spondiloza 3) melanom

 

Termovizija se koristi u nekim zemljama za masovna profilaktička snimanja kolektiva, radi ranog otkrivanja i lečenja mnogih bolesti

[Guest]

NASAMARENA: Anđelinu Džoli lekari prevarili da odseče dojke?

Pop kultura,

07:58, 17.05.2013.

35 komentara

 

 

• Pošalji e-mail 
• Odštampaj tekst 

Časopis Natural njuz tvrdi da nije bilo potrebe da se holivudska diva podvrgne drastičnom zahvatu i da je promenom ishrane mogla da spreči pojavu opake bolesti

 

Ne propustite... DOKTORKA OTKRIVA: Svi detalji Anđelinine operacije PARANOJA: Anđelina hoće da odstrani jajnike! Anđelina Džoli odstranila obe dojke!

 

 

NJUJORK - Anđelinu su brutalno nasamarili!

Glavna vest u svim svetskim medijima u nedelji koja je za nama bila je odluka slavne glumice Anđeline Džoli (37) da odstrani obe dojke i najava da će isto uraditi s jajnicima zbog šanse od 87 odsto da dobije rak.

Posle uklanjanja većeg dela grudnog tkiva, šanse da dobije kancer su, po Džolijevoj, sada svega oko pet odsto. Njena odluka, kao primer kako sve žene treba da vode računa o svom zdravlju, naišla je na opšte odobravanje.

"Procena rizika" je laž

Ali da li je sve zaista tako bajkovito?
Nije, tvrde u časopisu Natural njuz. Istom ovom bizarnom logikom, tvrde oni, mogu se naterati muškarci da odseku sopstvene testise, jer postoji mogućnost da dobiju rak testira. Ipak, niko ovo ne radi jer jedan od osnovnih principa medicine jeste da ne operišete organe koji nisu bolesni.

Ali najtužniji deo priče, prema Natural njuzu, jeste činjenica da su Anđelinu Džoli lagali. Ona nije imala rizik od 87 odsto da će dobiti rak dojke. Evo o čemu je reč: sama ideja o „procentima rizika“ je laž. U stvarnosti, svako od nas ima mikrotumore u telu. Rak nije nešto što vas „pogodi“ ili se „dobije“. Rak je nešto što se svakog dana sprečava odabirom načina života, pravilne ishrane i izbegavanjem rizičnog ponašanja. Dakle, kad se nekome kaže da ima velike šanse da dobije rak, pretpostavlja se da osoba nema kontrolu nad tom bolešću, što je laž.

Čak je i Džolijeva, sa svojim genom BRCA 1, koji povezuju s rakom, mogla lako slediti dijetalni i životni plan koji potiskuje iskazivanje potencijala gena BRCA 1. To nije neka velika filozofija, niti je isuviše teško.

Posebna dijeta

Potrebno je bilo samo da jede mnogo sirovog limuna, crvenog grožđa ili crvenog vina, sirovog povrća iz porodice kupusa i jela bogata omega-3 kiselinama. Ista hrana za koju je poznato da sprečava formiranje bolesti srca, dijabetesa, Alchajmerove bolesti i drugih oboljenja. Naime, jedinjenje zvano indol-3-karbinol, koje se nalazi u kupusu ili brokoliju, zaustavlja iskazivanje štetnog potencijala gena BRCA 1.

Anđelina Džoli, zdrava tridesetsedmogodišnjakinja, imala je više „šansi“ da umre na operacionom stolu nego da umre od tumora dojke, zaključuje Natural njuz.

 

Mnogo načina da se spreči rak

Prema navodima časopisa, postoji ogroman broj manje drastičnih načina da se spreči pojava malignih tumora od ovog kojem je pribegla Džolijeva samo zbog rastućeg pritiska takozvane industrije kancera. Reč je o terapijama vitaminom D, ozonskoj terapiji, tretmanu saunom, akupunkturi, kineskoj biljnoj medicini, redukciji stresa.

 

Uobičajena metoda u Americi

Doktorka Ana Jovićević Bekić s Instituta za onkologiju u Beogradu rekla je da je preventivna metoda otklanjanja dojki radi sprečavanja pojave raka uobičajena u Americi, a da se kod nas retko primenjuje.
- Kod nas to nije uobičajeno. Preporučuje se samo ranije započinjanje pregleda, pa i primena lekova da bi se sprečila pojava oboljenja - istakla je dr Jovićević Bekić.

 

 

 

Izvor

[Avocado]

"Procena rizika" je laž

Ali da li je sve zaista tako bajkovito?

Nije, tvrde u časopisu Natural njuz. Istom ovom bizarnom logikom, tvrde oni, mogu se naterati muškarci da odseku sopstvene testise, jer postoji mogućnost da dobiju rak testira. Ipak, niko ovo ne radi jer jedan od osnovnih principa medicine jeste da ne operišete organe koji nisu bolesni.

Ali najtužniji deo priče, prema Natural njuzu, jeste činjenica da su Anđelinu Džoli lagali. Ona nije imala rizik od 87 odsto da će dobiti rak dojke. Evo o čemu je reč: sama ideja o „procentima rizika“ je laž. U stvarnosti, svako od nas ima mikrotumore u telu. Rak nije nešto što vas „pogodi“ ili se „dobije“. Rak je nešto što se svakog dana sprečava odabirom načina života, pravilne ishrane i izbegavanjem rizičnog ponašanja. Dakle, kad se nekome kaže da ima velike šanse da dobije rak, pretpostavlja se da osoba nema kontrolu nad tom bolešću, što je laž.

Čak je i Džolijeva, sa svojim genom BRCA 1, koji povezuju s rakom, mogla lako slediti dijetalni i životni plan koji potiskuje iskazivanje potencijala gena BRCA 1. To nije neka velika filozofija, niti je isuviše teško.

Posebna dijeta

Potrebno je bilo samo da jede mnogo sirovog limuna, crvenog grožđa ili crvenog vina, sirovog povrća iz porodice kupusa i jela bogata omega-3 kiselinama. Ista hrana za koju je poznato da sprečava formiranje bolesti srca, dijabetesa, Alchajmerove bolesti i drugih oboljenja. Naime, jedinjenje zvano indol-3-karbinol, koje se nalazi u kupusu ili brokoliju, zaustavlja iskazivanje štetnog potencijala gena BRCA 1.

Anđelina Džoli, zdrava tridesetsedmogodišnjakinja, imala je više „šansi“ da umre na operacionom stolu nego da umre od tumora dojke, zaključuje Natural njuz.

 

Mnogo načina da se spreči rak

Prema navodima časopisa, postoji ogroman broj manje drastičnih načina da se spreči pojava malignih tumora od ovog kojem je pribegla Džolijeva samo zbog rastućeg pritiska takozvane industrije kancera. Reč je o terapijama vitaminom D, ozonskoj terapiji, tretmanu saunom, akupunkturi, kineskoj biljnoj medicini, redukciji stresa.

 

 

Ako su tako rekli u časopisu Natural njuz onda je sigurno tako...

 

[ego]

Зашто је медицини потребно Хришћанство?

 

Пет разлога: 1. Хришћанство пружа медицини тумачење живота и света у коме људска бића, створена по образу Божјем, једина имају достојанство међу живим бићима, и чија дела имају вечни значај. 2. Хришћанство пружа медицини морални кодекс службе ближњем, што је најбоље оличено у животу и страдању Господа Исуса Христа. 3. Хришћанство даје медицини лекаре који кроз принцип саможртве помажу болеснима и унесрећенима, управо онако како је то чинио Господ Исус Христос. 4. Хришћанство пружа медицини објашњење целовитости људске личности, као јединства Духа, душе и тела. 5. Хришћанство пружа медицини утеху да смрт није крај живота, и да је смрт побеђена смрћу и васкрсењем Господа Исуса Христа.

Медицинска професија убрзано пропада, не само у српским земљама, већ и у целом свету. Сви су изгледи да ће се стање у њој још више погоршавати у годинама које долазе. Док, са једне стране медицина напредује технолошки из дана у дан, дотле са друге стране свест о медицинској етици никада није била на овако ниском ступњу. Наше је мишљење да узрок овој деградацији треба тражити у одвајању савремене медицине од њених хришћанских корена.

Дуго времена су лекари широм света практиковали медицину на хришћанским основама. Принципи медицинске професије су доскора били дубоко утемељени у библијским принципима службе ближњем и одрицања зарад добробити болесника. Нове тенденције, међутим, показују нешто сасвим супротно. Иронично је да модерна медицина окреће леђа Хришћанству, јер управо њему дугује много за свој развој. Откако је Господ Исус Христос послао своје апостоле да уче народе Јеванђељу и да их лече, хришћански лекари су, управо мотивисани Христовим животом и делима, у великој мери обликовали историју здравствене службе. Многи познати лекари су били хришћани, као што су: Пастер, Пеxет, Листер, Бернардо, Симпсон, Сиденхем, Ослер, Ливингстон, Хоxкин и Бел. Медицина много дугује овим људима, људима који су постигли те успехе захваљујући непоколебљивој вери. Данас, одвајањем медицине од Хришћанства, она је запала у дубоку кризу.

Постоји барем пет разлога зашто је медицини потребно Хришћанство.

 

СИСТЕМ ВРЕДНОСТИ

 

Сваки човек поседује неки систем вредности као скуп веровања о животу и свету који га окружује. Човек се у свом животу понаша по принципима оног система вредности у који верује. Све те системе можемо поделити у три категорије: теистичке, атеистичке и пантеистичке. Теисти су људи који верују у једног Бога, попут хришћана. Атеисти су људи који не верују ни у какву вишу силу, попут комуниста. Пантеисти су људи попут Хиндуса, који верују да је Бог безличан, да је састављен од имагинарних сила које покрећу цео космос. На атеизам ни пантеизам, односно системи вредности који произилазе из оваквих филозофија, не могу да створе оквир у коме би деловала медицинска професија.

Ако бисмо веровали да је човек ништа друго него крајњи продукт еволуције, онако како верују атеисти, да је физичка смрт дефинитивни крај, а да су моралне вредности само арбитрарна одлука тренутно важећег друштвеног консензуса, онда би медицина као служба и помоћ ближњем потпуно колабирала. Зашто третирати људе другачије него као шимпанзе, рибе или бактерије? Зашто не уништити људски живот онда када изгуби своју економску улогу? Зашто да бринемо, када је брига само арбитрарна вредност, подложна променама?  

Са друге стране, ако животу приступимо пантеистички и човека посматрамо само као део целине, онда се закључавамо у циклус рађања и реинкарнације кроз различите животне форме, не придајући човеку јединственост коју он заиста поседује. Зашто издвајати људе као вредније од других живих бића? Зашто да бринемо о човеку, када та брига нема никаквог значаја након физичке смрти, и ако смрт не треба избегавати, већ пригрљивати? Зашто да се боримо са болестима, када то значи одступање од хармоније са природом?

Само ако човека посматрамо као јединствену и врло специфичну појаву у живом свету, ако смо свесни да наша дела у овом животу и те како имају утицаја у следећем, вечном животу, и да је морал апсолутна и непромењива категорија, можемо наћи основ за потчињавање себе потребама ближњег, у нашем случају болесног и унесрећеног човека. Једино Хришћанство испуњава ове критеријуме.

Хришћанско учење је утемељено у веровању да је људска бића створио Један, Свемоћни и Непогрешиви Бог и да нам је Он омогућио да овоземаљски живот проведемо у служби Њему и ближњем свом, и да нам је управо та служба смисао постојања. Када се људски род одрекао Бога, Он је ушао у нашу историју у виду Господа Исуса Христа, опростио нам грехе и обновио наш завет са Њим. Управо је Христос својим животом и страдањем предао људима морални образац по коме треба да живимо, јер је Он свесно страдао у најтежим мукама да би нам показао до које мере морамо служити ближњима, у нашем случају својим болесницима. Он је и васкрсао и доказао нам да физичка смрт није истовремено и крај живота, ослободивши нас тако страха од смрти.

Хришћански систем вредности не може бити компатибилан са атеизмом и пантеизмом, и управо нас је одрицање од Христа довело у ову ситуацију. Игнорисање хришћанских вредности резултује у замени службе ближњем ароганцијом, уништавањем људског живота уместо његовог чувања и ширењем неетичких принципа који нису подвргнути суду наше савести.

Хришћанство пружа медицини тумачење живота и света у коме људска бића, створена по образу Божјем, једина имају достојанство међу живим бићима, и чија дела имају вечни значај.

 

 

МОРАЛНИ КОДЕКС

 

Етичка криза медицине се данас огледа кроз еутаназију, експериментисање са ембрионима, клонирање и проблеме сексуалног здравља, посебно питања вештачког прекида трудноће, вештачке оплодње, контрацепције, сексуално преносивих болести и хомосексуализма.

Технолошки напредак у медицини и друштвене промене од Другог светског рата надаље унеле су велике проблеме у медицинску етику. Болесници данас много више очекују од медицине, а етичке одлуке се доносе у светлу економских ограничења, интензивног притиска јавности и атеистичког система вредности. Настала је огромна промена у ставу према самом људском животу. Од времена Хипократа па до пре отприлике 50 година, скоро сви лекари су се слагали да је људски живот светиња. Данас то више није тако. Већина лекара данашњице своје етичке одлуке доноси на основу великог броја фактора који укључују разум, емоције, савест, консензус, освртање на последице те одлуке, претходних одлука ауторитета струке, али највише на основу арбитрарних моралних одлука модерног атеистичког света. Наравно, ту су и четири чувена морална фактора медицине: аутономија болесника, принципи примум ест адиуваре (прво је помоћи) и примум нон ноцере (најпре не нашкодити) и правда. Сви ти фактори су важни, али нису савршени. Разум може погрешити ако је утемељен на погрешним претпоставкама. Емоције су веома промењива категорија. Савест може бити одсутна или претерано сензибилна. Консензус о некој одлуци се временом може мењати. Последице неког поступка се обично не могу знати пре спровођења самог поступка. Ауторитети струке су људи, и самим тим склони погрешци. Арбитрарне одлуке свакако не могу дати одговор. Да размотримо моралне факторе медицине.

Прво, примум ест адиуваре и примум нон ноцере нису јасно дефинисани, те је сваком појединцу остављено да сам одлучи шта је добро, а шта је лоше за болесника. Да ли је убити лоше?

Друго, ова четири принципа су практично увек у међусобном конфликту. Који принцип има првенство? Ако моје образложење принципа „најпре на нашкодити“ долази у сукоб са аутономијом болесникове личности, који принцип треба поштовати?

Треће, постоји питање тумачења личности. Ко се квалификује као личност, коме ја треба да чиним добро, а да не чиним зло? Многи биоетичари данашњице кажу да ембрионе, фетусе, тешко хендикепирану новорођенчад, особе са озбиљном деменцијом или оне људе у перзистентном вегетативном стању не треба да посматрамо као личности којима дугујемо безусловну службу.

Ова три проблема нам говоре да се морални фактори медицине не могу користити сасвим поуздано у ситуацији када морамо да разрешимо морални конфликт и да донесемо одлуку која се често тиче живота болесника. Напротив, ови фактори се све чешће користе да би се њима оправдале све злоупотребе медицинске професије.

Насупрот томе, Хришћанство нам пружа јасно и ауторитативно учење о томе шта је добро а шта зло. Ови хришћански принципи извиру из самих речи Господњих, и постоје само два принципа: да волимо и служимо Господа Бога, и да волимо и служимо ближњег свога, као биће створено по образу Божјем. Све остало што је записано у Светом Писму и Предању, служи само као даље разјашњење ова два фундаментална лична и друштвена принципа, па самим тим и принципа медицинске струке.

Хришћанство пружа медицини морални кодекс службе ближњем, што је најбоље оличено у животу и страдању Господа Исуса Христа.

 

СЛУЖБА

 

Лекари треба да служе својим болесницима најбоље што умеју. Лекар мора поседовати много особина да би ову службу спровео на прави начин. Пре свега, он мора да стави интерес свог пацијента испред сопственог интереса, здравље пацијента му мора бити важније од сопствене каријере, па чак и сопственог здравља. Он такође мора бити особа која улива поверење, што је предуслов доброг односа са болесником. Видимо и сами да они лекари који не поседују ове основне особине увек бивају оптуживани од стране пацијената да нису добри терапеути.

Схватити медицинску професију на овакав начин није лак посао за лекара. Једино Хришћанство може лекару пружити мотивацију да се овако понаша. Пример Господа Христа, који се својевољно одрекао своје власти да би служио људима, Његовој творевини, најбоље нам сведочи о путу којим морамо корачати. Једино је тај пут стаза ка достизању људске величине, и једино службом, а не надменом влашћу, можемо себе сматрати достојнима лекарског позива. Модерна медицина очајнички тражи повратак ове мотивације која лекаре усмерава ка болесницима, а не ка реализацији сопствених себичних интереса. Самопожртвованост лекара треба да буде знак захвалности Господу Христу који је жртвовао чак и сопствени живот да би нас спасао од греха и смрти. Једино лекар хришћанин може исправно волети свог болесника, јер је искусио сву величину Божје Љубави.

Хришћанство даје медицини лекаре који кроз принцип саможртве помажу болеснима и унесрећенима, управо онако како је то чинио Господ  Исус Христос.

 

ЦЕЛОВИТОСТ ЉУДСКЕ ЛИЧНОСТИ

 

Модерна медицина и наука објашњавају човекову личност као производ еволуције и као ништа друго до скуп хемијских процеса у једном физичком облику. Тренутно нас наводе да поверујемо да је наша суштина и поступци које чинимо одређена нашим генетским склопом и да су наше мисли и савест само електрохемијски феномени. Али, кроз цело Предање се провлачи истина да човек није само скуп ћелија и органа, већ пре свега јединство Духа, душе и тела. Нама је лакше да схватимо човека путем простих физичких појмова, јер смо и ми сами физичка творевина, али људи су такође и духовна бића. Медицина је одавно доказала да телесне болести могу да утичу на психу, као и да психичка стања у великој мери одређују телесно здравље, као што је то случај са тзв. психосоматским обољењима. Ако смо заиста само телесна бића, зашто се онда без изузетка запитамо о смислу живота када нам дође време да умремо? Зашто се неке животне ситуације, као губитак драге особе или развод брака, тако драматично испољавају на наше телесно здравље? Зато што ми нисмо проста физичка бића, и зато што нисмо материјална манифестација генетског кода.

Ако лечимо наше болеснике посматрајући их само са физичког аспекта, онда им чинимо медвеђу услугу. Тачно је да се болесницима морају нормализовати физиолошки процеси, регулисати биохемијски дисбаланси и поправити анатомске промене, али људи су истовремено и бића којима су потребни одговори на питања о нади, смислу и судбини. Као лекари, морамо људима давати и одговоре на ова питања, а то не можемо ако их и сами не познајемо. Те одговоре нам може пружити само Хришћанство.

Хришћанство пружа медицини објашњење целовитости људске личности, као јединства Духа, душе и тела.

 

ВЕЧНА НАДА

 

Смрт долази по све нас, и то је можда једина ствар у нашим животима од које се не може побећи и која се не може контролисати. Већина људи се стога боји смрти.

Наш однос према неизбежној смрти може бити различит. Можемо се борити са њом, покушати да је контролишемо, да је порекнемо или да очајавамо када нам се приближи. Ове реакције је нарочито лако уочити код болесника у терминалним стадијумима неких болести. Болесник се може ухватити у коштац са непосредном смртном опасношћу и борити се против ње. Може такође помислити да може да је превари и да затражи да му лекар прекрати муке; може да порекне смртну опасност и да побегне у сопствени имагинарни свет; може такође да упадне у очајање и депресију.

И ми као лекари можемо слично да реагујемо на смрт. Можемо да се боримо против ње, чак и када знамо да никакав лек више не користи, да су човеку једноставно дани одбројани. Можемо да прихватимо и спроведемо еутаназију, као патетични покушај да господаримо над смрћу. Можемо и сами да не прихватимо реалност и да лажемо пацијента да ће му бити добро, не ради његовог добра, већ ради сопствене лажне сигурности. Можемо такође да очајавамо што, и поред свег нашег знања и стручности, нисмо у стању ништа да учинимо.

Наглашавамо да се ради о ситуацији када је смрт неизбежна. И болесницима и лекарима само хришћанско учење о животу и смрти може пружити истинску наду. Ни једнима ни другима атеистичко или пантеистичко учење не може пружити мир и спокој у судбоносном тренутку. Бог није наменио смрт људима када их је стварао, али након првобитног греха смрт је ушла у наш свет. Она ће доћи по све нас пре или касније, и тек након ње ће Господ судити свакоме од нас по нашим делима. Неки ће заслужити Царство Небеско, други опет вечно ништавило.

Овакав однос према смрти и ономе што се са нама збива након ње има велики утицај на то како ћемо се бавити медицином.

Прво, ми препознајемо да је смрт неизбежна реалност, што нас убеђује да наш циљ није да се против ње боримо и онда када за победу нема никакве шансе.

Друго, имајући на уму да ћемо након смрти одговарати Господу за наша дела, не можемо прибећи еутаназији и на тај начин саучествовати у греху који болесник, обично у незнању, намерава да почини. Еутаназија није достојанствена смрт, већ она лишава болесника сваког достојанства с обзиром на то да обезвређује живот на рачун смрти. У ситуацији када палијативна нега доживљава свој процват, еутаназија може само да одузме вредност живота.

Треће, нећемо негирати смрт већ ћемо бити искрени према нашем болеснику трудећи се на све начине да му последње дане учинимо мирним и спокојним.

Четврто, нећемо очајавати пред смрћу знајући да нас након физичког нестајања чека нешто много веће и лепше од овоземаљског живота. Такво осећање спокоја нам може пружити само вера. Иако је Христос излечио многе људе, Он није дошао да би испразнио болнице, већ гробља. Као хришћанским лекарима, дужност нам је да, истовремено са лечењем телесних обољења, поново успоставимо везу нашег болесника са Господом.

Хришћанство пружа медицини утеху да смрт није крај живота, и да је смрт побеђена смрћу и васкрсењем Господа Исуса Христа.

Као лекарима, очајнички нам треба Хришћанство, али још више од тога, нама треба Господ Исус Христ који је променио наше схватање болести, патње и смрти; требају нам Његове речи да нас инспиришу и Свети Дух да нам даје снагу; треба нам Његов пример скрушене службе ближњем и свесног ношења сопственог Крста за спас многих; и треба нам Христ који је смрћу и васкрсењем победио смрт и који нам је омогућио да видимо даље од смрти, да видимо свет без туге, суза, патњи и бола.  

    

Немања Д. Зарић,

Удружење православних медицинара „ВИТЕЗ“

 

[Avocado]

СИСТЕМ ВРЕДНОСТИ

 

Сваки човек поседује неки систем вредности као скуп веровања о животу и свету који га окружује. Човек се у свом животу понаша по принципима оног система вредности у који верује. Све те системе можемо поделити у три категорије: теистичке, атеистичке и пантеистичке. Теисти су људи који верују у једног Бога, попут хришћана. Атеисти су људи који не верују ни у какву вишу силу, попут комуниста. Пантеисти су људи попут Хиндуса, који верују да је Бог безличан, да је састављен од имагинарних сила које покрећу цео космос. На атеизам ни пантеизам, односно системи вредности који произилазе из оваквих филозофија, не могу да створе оквир у коме би деловала медицинска професија.

Ако бисмо веровали да је човек ништа друго него крајњи продукт еволуције, онако како верују атеисти, да је физичка смрт дефинитивни крај, а да су моралне вредности само арбитрарна одлука тренутно важећег друштвеног консензуса, онда би медицина као служба и помоћ ближњем потпуно колабирала. Зашто третирати људе другачије него као шимпанзе, рибе или бактерије? Зашто не уништити људски живот онда када изгуби своју економску улогу? Зашто да бринемо, када је брига само арбитрарна вредност, подложна променама?  

 

 

Zato što većina nas nismo moroni... poput autora ovog teksta...

[ego]

?

Скандал: На 90% пацијената извођене непотребне операције ради зараде!
Хирург непотребно оперисао жене које нису боловале од рака
Због добре зараде изводили непотребне операције срца
Проверите да ли је операција неопходна
Операција дојке само када налаз патолога то захтева

Свака трећа жена којој је постављена дијагноза рака дојке непотребно иде на операцију и хемотерапију, показало је најновије истраживање објављено у угледном британском часопису „British Medical Journal".

 

.mislise.