Словенско паганство и национални идентитет

[Јаков.]

Шта мислите да ли је важно да имамо знање о прошлости нашег народа, која је била пре хришћанства и Св.Саве?

Све оно о чему му натуцамо, углавном се односи на немањићки и постнемањићки период. 

 

Доста тога од раније је предмет расправе, Деретићевих маштарија и западних одбацивања. Међутим оно што је претходило Немањићима, ако не кроз историју сачувано је кроз паганску оставштину, оличену у словенској митологији. 

 

Ми се кунемо и уживамо у Толкиновим и Мартиновим књигама, које су одличне, али и толико прозападно митолошки потковане. Заборављамо да ми имамо много богатије наслеђе у том смислу, као и читав пантеон божанстава која је непотребно измишљати, јер већ постоје. 

 

Врло мало људи се усудило да парира Толкину и Мартину, са неким словенским причама, и тек кроз неке бајке (пре свега руске) се може осетити лепота и дух тог словенског наслеђа. 

 

Ова заинтересованост за словенску митологију, код хришћана какви смо данас, не би представљала никакво поклоњење Баалу, као што се нисмо поклонили нити Морготу или Мордору, Саруману, Ходачима, Р'Лору, Седам божанстава, већ све то посматрамо као једно лепо путовање по таласима душе. 

 

Мислим да је тај недостатак у свести српског и уопште узев у свести словенских народа, о својој паганској прошлости, велики губитак и за националну свест и за духовни развој. 

[zuti car]

Jeste vazno sve aspekte istorijskog i kulturnog razvoja maseg naroda . Zar treba nemci ili neki drugi da nas uce ko sko i sta smo bili i u sta smo verovali. Kad smo vec kod epske fantastike ima jedan ruski serijal koji sam procitao onako sa uzivanjem , Prva knjiga je izdata pod nazivom "Vukodav" a pisac je Marija Semjonova ili tako nesto. Dok sam citao tu knjigu imao sam osecaj koji ne mogu bas precizno da opisem a koji nisam imao citajuci Tolikna, Martina i ostale . Imao sam osecaj da mi je prica nekako bliska , "otovrena" , ne mogu to bas precizno da opsiem sto samo pokazuje koliko zajednickih stvari i dalje delimo sa ostalim slovenima , posebno mi koji smo imali srecu da odrastemo na mestima koja su uprkos komunizmu i sadasnjem proevropizmu ostala duboko povezana sa tradicijom i obicajima nasih starih .

[Justin Waters]

Tesko ce se ista crpiti iz prednemanjickog doba, zato sto je nemanjicko doba ne samo poznato po velikanima poput Sv.Save, vec i po jakosti Srbije na drzavotvornom planu. Steta je sto se zanemariuje period pre Sv.Save i Nemanjica, ako je vec to bitno, imali su Srbi drzavu i pre toga, samo nije bila toliko mocna koliko u nemanjickom dobu. 

 

A onda kad se vratimo u period pre hriscanstva, kada su sloveni bili nomadsko pleme, nema sta mnogo da se iscrpi, a ni ovdje na balkanu osim u Grckoj nije nesto cvjetala kultura. Mislim tu treba ako je moguce istraziti taj istorijski period sto je vise moguce, ali nema za sta da se uhvatimo iz tog perioda. 

[Јаков.]

Имамо да се ухватимо за словенску митологију Јусто, то је бар сачувано и заједничко је свим словенима. 

Историја је већ мутна, то тешко да се може истражити. 

[Јаков.]

Kad smo vec kod epske fantastike ima jedan ruski serijal koji sam procitao onako sa uzivanjem , Prva knjiga je izdata pod nazivom "Vukodav" a pisac je Marija Semjonova. Dok sam citao tu knjigu imao sam osecaj koji ne mogu bas precizno da opisem a koji nisam imao citajuci Tolikna, Martina i ostale . Imao sam osecaj da mi je prica nekako bliska , "otovrena" , ne mogu to bas precizno da opsiem sto samo pokazuje koliko zajednickih stvari i dalje delimo sa ostalim slovenima , posebno mi koji smo imali srecu da odrastemo na mestima koja su uprkos komunizmu i sadasnjem proevropizmu ostala duboko povezana sa tradicijom i obicajima nasih starih .

 

Нашао сам о тој књизи и о филму који је снимљен.. Заиста ћу ставити у листу жеља, па се надам скорашњем читању.. 

 

Поред филма, урађена је и видео игра по мотивима Вукодава. Свашта... Како то све промакне.. 

 

Са Лагуниног сајта о аутору Марији Семјонов...

"Rođena 1958. godine u Sankt Petersburgu, po obrazovanju avio-inženjer, Marija Semjonova je od đačkih dana, od kada je pročitala knjigu o normanskom osvajanju Engleske 1066. godine, stekla "porok" da krišom piše istorijske romane, pretežno vezane za vreme i prostor Vikinga. Godine 1989. izlazi joj prva knjiga, Labudovi obleću a 1992. - Pelko i vukovi.

Zatim sasvim napušta karijeru inženjera i posvećuje se književnosti, prvo kao prevodilac u izdavačkoj kući Severozapad iz Lenjingrada, gde je godinama prevodila "konkurentnu fantastiku" a potom izdaje romane koje je godinama pisala za svoju dušu. 

"Šta da se radi – od nečega se mora živeti, i tu inostranu fantastiku sam prevodila na tone. Literarna dostignuća većine tih dela moguće je opisati kao šund, ali – bum je bum, i te knjige su išle kao alva. Došlo je do toga da su domaći autori uzimali strane pseudonime i u tom istom stilu pisali o zmajevima, elfima i trolovima. Tu se već u meni pobunio etnograf: želite fantastiku – imaćete je, ali zašto se uvek insistira na već toliko puta prežvakanom "tolkinovskom" sendviču, a naš prebogat domaći materijal se gura pod tepih?" Rezultat te pobune je Vukodav, izašao 1995. godine. Prvobitno zamišljen kao tetralogija, Vukodav je prevazišao sopstvene okvire požnjevši neočekivani uspeh kod čitalačke publike. Slično Konanu, nastavio se u čitav serijal koji danas piše tim nastavljača «Vukodavovog dela i lika», u okvirima u kojima ga je Marija Semjonova zamislila. Ona sama okrenula se, takođe veoma uspešno, žanru kriminalističkog fantastičnog romana. 

Nakon velikog uspeha Vukodava, 1997. je izašao drugi deo: Vukodav: Pravo na dvoboj, a zatim su sledili: Vukodav: Znamenje puta i Vukodav: Dijamantske gore. 

U međuvremenu, i njene druge knjige postižu veliki uspeh: Valkira, Put labudova, Dva kralja, Vikinzi,Dvoboj sa zmajem... Napisala je i naučno popularnu knjigu Mi, Sloveni, koja je u kasnijim izdanjima preimenovana u Život i verovanja starih Slovena, gde na zanimljiv način otkriva zadivljujući svet starih Slovena. 

Takođe, 2005. pojavila se na tržištu i prva video igrica po motivima Vukodavovih avantura.

"

 

о књизи, такође са Лагуниног сајта.

 

 

O knjizi

Slovenski Gospodar prstenova!

Višemilionski bestseler!

Vukodav – prvi deo fascinantne tetralogije o neustrašivom junaku iz roda Sivog Psa. Majstorski ispripovedana, ova herojska saga o dobru i zlu, prijateljstvu i ratu, ljubavi i smrti, priziva nam u sećanje najbolje stranice Gospodara prstenova, Princa Valijanta, Konana… 

I dok s neverovatnom lakoćom uvodi čitaoca u arhetipski svet vanvremenih ljudskih vrednosti, ona istovremeno uspeva da upečatljivo oživi „senke zaboravljenih predaka“: nepravedno zanemareni univerzum Starih Slovena, svakodnevni život njihovih plemena, raznolikost običaja i mitologije.

U iščekivanju najavljene ekranizacije ovog višemilionskog bestselera, čitaoci će imati zadovoljstvo da uživaju u mitskoj atmosferi svojstvenoj retkim i dragocenim knjigama koje su u stanju da nakratko zaustave vreme i otkriju nam čitav jedan nepoznati svet…

 

http://www.laguna.rs/n240_knjiga_vukodav_laguna.html

[Justin Waters]

Имамо да се ухватимо за словенску митологију Јусто, то је бар сачувано и заједничко је свим словенима. 

Историја је већ мутна, то тешко да се може истражити. 

 

Ne moze nacionalni identitet da se crpi iz dve religije koje su protivrecne jedna drugoj. 

 

Da slovenska mitologija bude nesto malo vise zastupljeno u danasnjoj kulturi, kroz umjetnost, flimove, muziku, kao recimo eto tolikonva djela, ali sto se tice identiteta, ne znam stvarno sta bi nam moglo iz slovenske mitologije posluziti. 

 

Osim toga vidis kakvo je stanje na terenu, imas ljude koji tvrde da su Srbi bez hriscanstva i to pravoslavnog kao covjek bez mozga. 

[Јаков.]

Имаш људе који тврде да су срби без хришћанства и то православног као човјек без мозга.

 

Такви су егоцентрични, и сваког ко није православни србин, сматрају нижим бићем. Православни фундаменталац није ништа бољи од немачког фашисте или исламског терористе. Једино што један мисли да се бори за српство, други за Хитлера, а трећи за Алаха. 

 

Док се не збуде борба за Исуса и то у нашим срцима и души, нема од борбе ништа. Као ни од победе. Све само порази.

[Ексулате]

Милим да је прошлост Словена важна, ја се некако палим на то паганство и Словене, ни сам не знам зашто, одувијек сам волио историју док смо још живили у племенима, тај живот ми је био увијек занимљив, али у задње вријеме, како више сазнајем о Словенима све више се ложим, хвала богу на нашој прошлости!
Ако може неко од вас да ми пошаље линк гдје могу онлајн прочитати ту књигу, или погледати филм био бих му више него захвалан.
Поздрав!

[Crveni Baron]

Tesko ce se ista crpiti iz prednemanjickog doba, zato sto je nemanjicko doba ne samo poznato po velikanima poput Sv.Save, vec i po jakosti Srbije na drzavotvornom planu. Steta je sto se zanemariuje period pre Sv.Save i Nemanjica, ako je vec to bitno, imali su Srbi drzavu i pre toga, samo nije bila toliko mocna koliko u nemanjickom dobu. 

 

A onda kad se vratimo u period pre hriscanstva, kada su sloveni bili nomadsko pleme, nema sta mnogo da se iscrpi, a ni ovdje na balkanu osim u Grckoj nije nesto cvjetala kultura. Mislim tu treba ako je moguce istraziti taj istorijski period sto je vise moguce, ali nema za sta da se uhvatimo iz tog perioda. 

 

 

A sta su bili germani i gde su bili tada? Nigde ih nije bilo juznije od Paderborna koji je na severu nemacke. Austrija se prvi put pominje 998. godine. Srbija i srpska drzava su bogojavljenje za celu zapadnu evropu.

[Јаков.]

Ne znam koliko će ti koristiti jer je na ruskom, ali ovo je on-line izdanje knjige "Mi, Sloveni!" od Marije Semjonove, koja je napisala i Vulkodava. Možda će ti pomoći ako ne znaš ruski, google translator.

 

http://www.loveread.ec/read_book.php?id=2883&p=1