Откопавање Сребренице

[Михајло]

ОБАВЕЗНО ПОГЛЕДАТИ!

Stefan Karganović i dr Ljubiša Simić: Novi dokazi o srebreničkoj laži

[Aragorn]

ОБАВЕЗНО ПОГЛЕДАТИ!

Stefan Karganović i dr Ljubiša Simić: Novi dokazi o srebreničkoj laži

Suma sumarum,veliki deo ovih informacija i sam prilaz je naglasavo Stankovic jos pre 15 godina i velika je tragedija i bezocnost prema svim zrtvama da se nesto ovako desava.Da ne pricam o namernom instrumentalizmu u funkciji satanizacije Srba i RS...

[Михајло]

Скоро сам био на промоцији књиге о Сребреници у БЛ где уз информације УН и муслиманске војске доказана цифра од неких једва преко 1000 жртви и то војника....

Искључиво су УН и муслиманска документа коришћена...

[pokajnik83]

Javljam se na duznost!

[Viktor Ljvovic]

За светог Јована, ове године, на славској вечери, разговарао сам са осамдесетогодишњим човеком који је, пре 60 година, дошао из Босне у Србију. Причао ми је о свом ујаку. Његов ујак је, сам, током WWII, скупио у подрум педестдвоје муслиманских жена и деце, својих комшија, и спалио их живе. Није ме слагао. Ја нисам могао да верујем, а коментар присутних је био да треба жалити зато што није било више таквих људи. Дакле, и са наше стране је било људи који су чинили демонске ствари. А данас има људи који жале што није било више таквих недела.

[Grizzly Adams]

За светог Јована, ове године, на славској вечери, разговарао сам са осамдесетогодишњим човеком који је, пре 60 година, дошао из Босне у Србију. Причао ми је о свом ујаку. Његов ујак је, сам, током WWII, скупио у подрум педестдвоје муслиманских жена и деце, својих комшија, и спалио их живе. Није ме слагао. Ја нисам могао да верујем, а коментар присутних је био да треба жалити зато што није било више таквих људи. Дакле, и са наше стране је било људи који су чинили демонске ствари. А данас има људи који жале што није било више таквих недела.

Невероватно... Болесни људи...

[Raskoljnikov]

За светог Јована, ове године, на славској вечери, разговарао сам са осамдесетогодишњим човеком који је, пре 60 година, дошао из Босне у Србију. Причао ми је о свом ујаку. Његов ујак је, сам, током WWII, скупио у подрум педестдвоје муслиманских жена и деце, својих комшија, и спалио их живе. Није ме слагао. Ја нисам могао да верујем, а коментар присутних је био да треба жалити зато што није било више таквих људи. Дакле, и са наше стране је било људи који су чинили демонске ствари. А данас има људи који жале што није било више таквих недела.

Није богзна какво оправдање,али треба имати у виду да је то највероватније учињено у освети.Нико се не пита шта је претходило том ужасу.

Врло је могуће да су муслимани масакрирали читаве породице,а онда су преживели извршили одмазду.Човек који преживи тај ужас,дефинитивно не може остати потпуно нормалан.

Ево шта је писао гроф Ћано писао Мусолинију о једној таквој ситуацији из 2.светског рата:

Nedostaju mi reči da opišem ono što sam tamo zatekao. U velikoj školskoj učionici, zatekao sam zaklanu učiteljicu i 120 njenih učenika! Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina! Zločin je neumesna i nevina reč - to je prevazilazilo svako ludilo! Mnogima su odsekli glave i poređali ih po đačkim klupama. Iz rasporenih utroba ustaše su izvukle creva i, kao novogodišnje vrpce, rastegli ih ispod plafona i ekserima ukucali u zidove! Roj muva i nesnošljiv smrad nisu dozvoljavali da se tu duže zadržimo. Primetio sam načeti džak soli u ćošku i zgranuto ustanovio da su ih klali polako, soleći im vratove! I, taman kad smo odlazili, u zadnjoj klupi se začulo dečje krkljanje. Pošaljem dvojicu vojnika da vide šta je. Izneli su jednog đaka, još je bio u životu, disao je sa napola presečenim grkljanom! Svojim kolima odvezem to jadno dete u našu vojnu bolnicu, povratimo ga svesti i od njega saznamo punu istinu o tragediji. Zločinci su najpre, na smenu, silovali učiteljicu Srpkinju (ime joj je Stana Arnautović) i onda je, pred decom, ubili. Silovali su i devojčice od osam godina. Za sve to vreme, pevao je silom dovedeni orkestar Cigana i udarao u tambure! Na večnu sramotu naše, rimske crkve - i jedan božji čovek, jedan župnik, u svemu tome je učestvovao!

Od hiljadu i nešto duša, u selu više nema nikoga! Istoga dana (to smo otkrili kasnije) kad je izvršen zločin u školi, ustaše su pohvatale još 700 stanovnika sela Prebilovci i sve ih bacili u jamu ili na životinjski način na putu do jame pobili. Spasilo se samo oko 300 muškaraca: jedino je njima uspelo da probiju ustaški obruč oko sela i da pobegnu u planinu! Tih 300 preživelih jače je od najelitnije Pavelićeve divizije. Sve što su imali da izgube, oni su izgubili! Decu, žene, majke, sestre, kuće, imovinu. Čak su i straha od smrti oslobođeni. Smisao njihovog života je jedino u osveti, u strašnoj osveti njih je, u neku ruku, i stid što su preživeli!