Miroslav-Mika Antic - Poezija, priče ...koje volite

[JESSY]

[Srdjan Kotur]

SENKA

Miroslav Antić

 

Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću da uz mene noćas kreneš.

Ma bili svetovi crni,
ili beli,
ma bili putevi hladni,
ili vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da drziš moju ruku,
da se ne bojiš vetra
i mraka,
uspravna i kad kiše tuku,
jednako krhka,
jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol
i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom
ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronađeš sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.

Ili crkneš,
ako crći treba
zbog svega što smo najlepse hteli.

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[keka]

 

 

Moj omiljeni citat!

[Срђан Ранђеловић]

Ако ти јаве: умро сам,
а био сам ти драг,
онда ће у теби
одједном нешто посивети.
На трепавици магла.
На усни пепељаст траг.

Да ли си уопште понекад
мислио шта значи живети?

Ако ти јаве: умро сам
ево шта ће бити.

Хиљаду шарених риба
лепршаће ми кроз око.

И земља ће ме скрити.
И коров ће ме скрити.
А ја ћу за то време
летети високо...
Високо.

Зар мислиш да моја рука,
колено,
или глава
може да буде сутра
корен брезе
ил' трава?

Ако ти јаве: умро сам,
не веруј
то не умем.

На ову земљу сам свратио
да ти намигнем мало.
Да за мном остане нешто
као лепршав траг.
И зато: не буди тужан.
Толико ми је стало
да останем у теби
будаласт и чудно драг.

Ноћу,
кад гледаш у небо,
и ти намигни мени.
Нека то буде тајна.
Упркос данима сивим
кад видиш неку комету
да небо зарумени,
упамти: то ја још увек
шашав летим, и живим.

 

[Срђан Ранђеловић]

Знам,
мора бити да је тако:
никад се нисмо срели нас двоје,
мада се тражимо подједнако
због среће њене
и среће моје.
Пијана киша шиба и млати,
врбама ветар чупа косу.

Куда ћу?
У који град да свратим?

Дан је низ мутна поља просут.

Вуцарам светом два празна ока
зурим у лица пролазника.
Кога да питам,гладан и мокар,
зашто се нисмо срели никад?

Ил' је већ било?
Требао корак?
Можда је сасвим до мене дошла.
Ал' ја,
у крчму свратио горак,
а она
не знајући - прошла.

Не знам.
Цео свет смо обишли
у жудњи лудој
подједнакој,
а за корак се мимоишли.

Да, мора да је тако

 

[Срђан Ранђеловић]

Усне једино зато постоје
да с неким поделиш нешто своје.
И да ти шапат шапатом врате.
Усне постоје да се позлате.

Усне су вулкан твог тела.
Усне су извор твојих река.
Усне су пупољак где се срела
пчела од ветра с пчелом од млека.

Усне постоје да се процвета
у ватромете неба и света.
Усне су да се у даху згусне
крилатост звезда и комета.

И никад ником немој их дати
ако не уме да ти их врати
топлије, мекше, млађе и слађе.
Јер усне само зато постоје
да осмех по твоме осмеху скроје.

 

[JESSY]

[Срђан Ранђеловић]

Заборави да негде на свету постоје
некакви твоји мужеви,
и моје жене,
и постеље у којима су снови занат.

Нека друмови буду
за мене и тебе пружени,
ове случајне вечери,
далеко у неповрат.

Можда смо зато и рођени
да једном туда одемо.
Да ти милујем косу
као да сам ти први.

А после
да једно другоме
мало лепог додамо,
уз две-три мрве љубави
и једну капљицу крви.

Никада нећу због тебе
ићи да лочем рум,
ни да срочим за вечност
најбољу песму крај чаше.

Мало ми се осмехни
кад се вратиш низ друм.
И немој да ми машеш.

Ни ја нећу да машем.

 

[JESSY]

[Srdjan Kotur]

Ovo nije Mika ali meni se dopada, so...

 

Na dan njenog venčanja-V. Rajić

 

I srušiše se lepi snovi moji,
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji-
Prosta ti bila moja ljubav živa!

 

Čestitao sam ti. I ti reče "Hvala"...
A da li znadeš da se u tom času
Granitna zgrada mojih ideala
sruši i smrvi i u pep'o rasu?

 

Al' ne! Nevidim od toga ni sena;
Po tvome licu radost se razliva...
I svršeno je! Ti si sada žena -
Prosta ti bila moja ljubav živa!

 

Ja neću kleti ni njega ni tebe,
Ni gorku suzu što sam tebe sreo;
Ja neću kleti čak ni samog sebe,
Jer ja bih time svoju ljubav kleo.

 

I našto kletve! Našto ružne reči?
O sreći svojoj čovek vazda sniva;
Bol, jad i patnju smrt jedino leči.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

 

Pa pođi s Bogom! Još ti mogu reći:
Da Bog da sunce sreće da ti sija!
Sve što god da počneš svršila u sreći!
Sa tvoje sreće biću srećan i ja.

 

I svakog dana ja ću da se molim
Kad zvono verne u crkvu poziva...
Ja nisam znao da tako te volim.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

 

Čuj Bože molbu moje duše jadne:
Sva patnja što si pis'o njoj k'o ženi,
Nak' mimoiđe nju, i neka padne
Na onaj deo što je pisan meni!

 

Usliši ovu molitvu, o Bože!
I duša će mi mirno da počiva;
I šaputace večno dok god može:
Prosta ti bila moja ljubav živa!

 

I onda kada dođe ono doba
U kom će zemlja telo da mi skriva,
Čućeš i opet sa dna moga groba:
PROSTA TI BILA MOJA LJUBAV ŽIVA!

[JESSY]

[JESSY]