В и ПВО десетковано: МиГ-29 приземљен од почетка године

[obi-wan]

Ja se slažem sa Milanom u svemu osim po pitanju kupovine Mig-29M. Istina jeste da bi obuka pilota i još stvari bile lakše, ali konkretno u slučaju Ruskih aviona, lakša opcija nije i bolja opcija. Smatram da bi F-16 Blok 40 i jači, zatim Mirage, bio mnogo bolja opcija.U slučaju kupovine PVO sistema S-300 i S-400 to potpuno podržavam.

 

Licno nemam nista protiv u nacelu, narocito sam naklonjen Mirage-u od zapadnih, ali bih bas voleo da cujem tvoje TT (na politicke) argumente u prilog ovome, jer ja ih ne vidim bas ni malo...

[Sudija]

Možda malo kasnije.

 

A do tad, evo jedan odličan klip na kome je prikazana Dog Fight između F-16 Block 52+ i Mig-29 Poljskog vazduhoplovstva koji u modernizovani.

Po svemo sudeci,oba pilota su vrlo iskusni letači,ali sudeći po gestikulaciji pilota F-16 čini se da ga je ovaj dobio u borbi.

 

[obi-wan]

Kad su amerikanci vezbali sa nemcima, prvi na F-16, drugi na MiG-29 (nasledjeni iz istocne Nemacke), oko 2/3 pobeda su odneli nemacki piloti na MiG-u... pokusacu da nadjem i taj clanak kad stignem...

[obi-wan]

Inace, u vrlo cestim duelima grka i turaka oko onih spornih ostrva, grci su u najvecem broju slucajeva odneli pobedu, i to dosta puta i stvarno - turki piloti su zaista obarani. Ono sto je zanimljivo je da su grci najcesce koristili Mirage-2000, a ponekad F-16, dok su turci skoro uvek dolazili na F-16...

 

[Милан Ракић]

Ratna vazduhoplovstva u okruženju Srbije

BEOGRAD – Ovih dana svedoci smo početka ozbiljnije priče oko nabavke nove tehnike za Vazduhoplovstvo i Protivvazduhoplovnu odbranu Vojske Srbije. Reč je o najavljenoj kupovini šest višenamenskih borbenih aviona MiG-29M/M2 i dva osmatračka radara a u kasnijoj fazi verovatno i novih raketnih sistema PVO.

J-22 Orao

Stanje vazduhoplovne tehnike u V i PVO VS je što se tiče borbenih aviona na dosta niskom nivou, kako što se tiče savremenosti tako i što se tiče operativnosti. Najsavremniji borbeni avion VS je ruski frontovski lovac MiG-29 nabavljen pre skoro 26 godina. U sastavu 101. lovačke avijacijske eskadrile (lae) ‘’Vitezovi’’, 204. vazduhoplovne brigade na aerodromu Batajnica nalazi se tri jednoseda MiG-29B i jedan dvosed MiG-29UB. Remontovani su i modifikovani u periodu 2008-2010. Ovaj tip ne leti skoro pet meseci a kako je ministar odbrane skoro objasnio, jedan od razloga je što izbaciva sedišta aviona nemaju piropatrone. Drugi tip aviona u 101. lae je ruski lovac-presretač MiG-21. Na aerodromu Batajnica nalazi se 11 jednoseda MiG-21bis Lazur, 11 MiG-21bis-SAU i 7 dvoseda MiG-21UM. 11 aviona MiG-21bis-SAU je najverovatnije otpisano zbog isteka životnog veka u periodu od 2007-2009. Isti je slučaj i sa bar tri dvoseda MiG-21UM. Od preostalih 11 aviona bis-Lazur i 4 UM, po fotografijama bi se moglo reći da su operativna samo dva jednoseda koja se nalaze u dežurnoj pari kao i dva dvoseda.

Lovačko-bombardersku avijaciju VS čine jurišnici Orao a jedinica koja ga koristi je 241. lovačko-bombarderska eskadrila ‘’Tigrovi’’, 98. vazduhoplovne brigade na aerodromu Lađevci dok jedan avion leti u sastavu Centra za letna ispitivanja Tehničko-opitnog Centra. Na brojnom stanju se nalazi deset jednoseda J-22, sedam dvoseda NJ-22, osam izviđača IJ-22 i dva dvoseda INJ-22. Ipak na osnovu fotografija može se zaključiti da ne leti više od sedam jurišnika a izviđači već nekoliko godina nisu operativni. Školsko-borbeni avion G-4 ‘’Super Galeb’’ se u slučaju rata može upotrebiti kao laki jurišnik i VS raspolaže sa 23 aviona koji pripadaju 252. školsko-trenažnoj avijacijskoj eskadrili ‘’Kurjaci sa Ušća’’ na aerodromu Batajnica i 241. eskadrili na Lađevcima. Trenutno na osnovu dostupnih fotografija, reklo bi se da VS može da računa na desetak aviona G-4.

Ovaj pregled borbenih efektiva V i PVO VS smo dali kao uvod u analizu i prikaz borbenih vazduhoplova država iz okruženja Srbije. Odmah na početku napomena da u našem susedstvu ima država koje nemaju borbene avione a to su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i Makedonija. Ove države su, što zbog loše ekonomske situacije što zbog preporuka NATO-a odustale od namere da imaju borbene avione. Sve ostale zemlje koje se graniče sa Srbijom imaju borbene avione i članice su NATO-a.

 

Hrvatska

 

Hrvatski MiG-21bisD naoruzan raketama R-60

Hrvatska u svom arsenalu ima deset zastarelih sovjetskih/ruskih lovaca-presretača MiG-21, šest jednoseda MiG-21bisD i četiri dvoseda MiG-21UMD proizvedenih u periodu od 1972-1980. Jednosedi su nabavljeni u periodu 1993/94. iz Ukrajne kada je Hrvatska nabavila 40 MiG-21 a dvosedi koje danas koristi Hrvatska su nabavljeni od Poljske 2002. Podsetimo da su 2003. avioni remontovani i modifikovani u Rumuniji u poslu vrednom 8,2 miliona dolara. Ugovor sa rumunskom firmom ‘’Aerostar’’ je obuhvatao generalni remont 12 aviona, osam jednoseda i četiri dvoseda i ugradnju sistema za navigaciju, komunikaciju i identifikaciju zapadne proizvodnje. Avioni se baziraju u eskadrili borbenih aviona u okviru 91. vazduhoplovne baze Pleso. Osnovno naoružanje čine infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh R-60 kratkog dometa. Od naoružanja za dejstvo po ciljevima na kopnu i moru tu su nevođena raketna zrna S-5 kalibra 57 mm koje se lansiraju iz 16. cevnih saćastih lansera UB-16/57 i 32. cevnih lansera UB-32/57, zatim nevođene rakete S-24B kalibra 240 mm i nevođene bombe od 100 do 250 kg.

Ove godine svim avionima ističu resursi i potreban im je remont a 7. maja u Hrvatskoj su otvorene ponude za ovaj posao koje su poslale rumunska firma Aerostar i ukrajinski Odesaavioremservice. Procena je da se samo sedam hrvatskih avona mogu remontovati dok bi se nabavilo još pet drugih aviona. Što se tiče trenutne operativnosti aviona na svežim fotografijama iz Hrvatske, može se videti da leti šest aviona, od toga dva dvoseda.

 

Mađarska

 

Mađarski JAS-39C sa kontejnerom Litening III i raketama AGM-65

Jedini borbeni avion mađarskog Ratnog Vazduhoplovstva je savremeni švedski višenamenski borbeni avion Gripen. Februara 2003. godine Mađarska je potpisala ugovor vredan milijardu evra o iznajmljivanju 14 aviona, 12 jednoseda JAS-39C i dva dvoseda JAS-39D. Prvi avioni stigli su marta 2006. a svi avioni su isporučeni do decembra 2007. Iznajmljeni su na 10 godina a 2012. iznajmljivanje je produuženo za još 10 godina, do 2026.  Svi avioni nalaze se u 59. taktičkoj vazduhoplobvnoj bazi Kečkemet u sastavu 1. lovačke eskadrile ‘’Puma’’.

Mađarski avioni iako nose oznake C/D predstavljaju hibrid između varijanti C/D i starijih A/B. Naoružani su sa infracrveno samonavođenim raketama vazduh-vazduh AIM-9M ‘’Sidewinder’’ kratkog dometa, inercijalno+aktivno radarski samonavođenim raketama AIM-120C-5 AMRAAM srednjeg dometa, infracrveno samonavođenim raketama vazduh-zemlja AGM-65G ‘’Maverick’’, televizijski samonavođenim raketama vazduh-zemlja AGM-65H, imaju mogućnost nošenja laserski vođenih bombi iz familije GBU-10/12/16 što im omogućava veoma savremeni izraelski napadno-navigacijski kontejner Rafael LITENING III opremljen sa infracrvenim sistemom za osmatranje prednje polusfere (FLIR), CCD kamerom, inercijalnim navigacijskim sistemom, termalnim senzorom, laserskim daljinomerom i obeleživačem ciljeva.

Operativnost aviona je odlična i u slučaju potrebe Mađari mogu podignuti svih 14 aviona.

 

Rumunija

 

Rumunski Lancer-C lansira R-73E

Već 10 godina jedini borbeni avion rumunskog RV je MiG-21. Rumunija je u periodu od 1962-1981. nabavila 320 aviona MiG-21 u devet varijanti. Juna 1993. sa izraelskom avio industrijom potpisan je ugovor za modernizaciju 110 aviona varijanti MiG-21M/MF/UM. Razvijene su tri varijante i to jurišnik Lancer-A, dvosed Lancer-B i lovac Lancer-C a modernizacija je sprovedena u rumunskoj kompaniji Aerostar.

U peiodu od 1996 do 2002. ukupno je primljeno u naoružanje 71 avion Lancer-A, 14 Lancer-B i 25 Lancer-C. Jurišnici su dobili radarski daljinomer i kompletno novu savremenu elektronsku opremu, elektrooptički HUD, jedan višenamenski donji pokazivač, zatim integrisan kontejner Litening sa napadno navigacijskim sistemom koji se sastoji od infracrvenog uređaja za osmatranje prednje polusfere (FLIR), laserskog daljinomera, obeleživača ciljeva i inercijalnog navigacijskog sistema, zatim tri tipa izraelskih laserski vodjenih bombi, a deo aviona dobio je mogućnost nošenja izviđačkog kontejnera ARP. Lovački Lancer-C dobio je savremeni višenamenski radar, elektrooptički pokazivač (HUD), dva višenamenska donja pokazivača, sistem za praćenje i nišanjenje DASH na kacigi pilota, kao i nove rakete vazduh-vazduh Python 3, R.550M Magic II i R-73E. Svi avioni dobili su sisteme za samozaštitu aviona i HOTAS komande.

Danas je u upotrebi ostalo 20 lovaca Lancer-C a koriste ga sledeće jedinice: 951. eskadrila (ima i dvosede Lancer- B) 95. vazduhoplovne baze (vb) Bakau, 861. eskadrila 86. vb Borčea Fetešti i 712. eskadrila 71. vb Kampja Turzi. 38 jurišnika Lancer-A i 10 dvoseda Lancer-B stacionirani su u 862. eskadrili 86. vb Borčea Fetešti, 711. eskadrili, 71. vb Kampja Turzi i u 205. školskoj eskadrili 95. vb Bakau.

Kako vreme prolazi sve je manje operativnih aviona (najmlađi jednosed je proizveden 1975. a dvosed 1981.) te se danas smatra da je operativno oko 30 aviona svih verzija od toga 10 lovaca Lancer-C. Pored MiG-a 21 rumunsko RV koristi i domaće školsko-borbene avione IAR-99 ‘’Soim’’, avion sličan našem G-4. 19 aviona je u inventaru od čega 11 modernizovanih IAR-99C koji imaju izraelsku elektronsku opremu. Raspoređeni su u Vazduhoplovnoj školi ‘’Aurel Vlajku’’ u bazi Bobok gde 203. školska eskadrila koristi obične IAR-99 a 204. školska eskadrila modernizovane IAR-99C. Osnovno naoružanje su im rakete vazduh-vazduh R-60, Python 3 i R.550M, infracrveno vođene bombe Opher, lanseri NRZ 57 mm i bombe kalibra do 250 kg.

Početkom ove godine objavljeno je da Rumuniju interesuje nabavka 12 polovnih portugalskih aviona F-16AM/BM starih 25 godina za 600 miliona dolara. Prvi avioni bi stigli tek 2017.

 

Bugarska

 

Bugarski MiG-29A naoruzan sa 2 rakete R-27R1 i 4 R-73E

Lovački avion MiG-29 je osnovni borbeni avion RV Bugarske. 22 aviona je nabavljeno u periodu 1989-1990. a danas je u inventaru 15 i to 12 jednoseda MiG-29A i tri dvoseda MiG-29UB. Remontovani su 2007. i danas baziraju u 2/3 lovačkoj eskadrili 3. lovačke vazduhoplovne baze Graf Ignjatijevo. Pri remontu nisu unapredjeni a postoje problemi sa održavanjem usled ekonomskih teškoća, pa je tako uglavnom operativno oko šest aviona. Planirano je da ostanu u upotrebi do 2020.

Naoružani su sa inercijalno+poluaktivno radarski samonavođenim raketama vazduh-vazduh R-27R1, infracrveno samonavođenim raketama vazduh-vazduh R-73E, infracrveno samonavođenim raketama vazduh-vazduh R-60MK a za napade na ciljeve na zemlji nevođenim raketnim zrnima, nevođenim raketama i bombama kalibra do 500 kg.

Jurišni avion Su-25 je drugi tip borbenog aviona sa kojim raspolaže RV Bugarske (BVVS). Prvi od 40 nabavljenih aviona stigao je 1988. a danas, bar na papiru BVVS raspolaže sa 14 aviona (10 jednoseda Su-25K i 4 dvoseda Su-25UBK). Lete u okviru 22. jurišne avijacijske eskadrile, 22. jurišne vazduhoplovne baze Bezmer a ove godine registrovano je da je operativno samo tri aviona od toga jedan dvosed. Njihovo povlačenje iz upotrebe bi trebalo da se dogodi krajem ove godine. Od naoružanja treba istaći laserski samonavođene rakete vazduh-zemlja H-29L i H-25ML kratkog dometa. Tu su zatim NRZ 57 i 80 mm, nevođene rakete vazduh-zemlja 122 i 240 mm kao i nevođene bombe kalibra do 500 kg. U slučaju potrebe za borbene zadatke se može upotrebiti i školsko-borbeni avion L-39ZA ‘’Albatros’’ koji formacijski pripada 1/2 školskoj eskadrili, 12. školske baze Dolna Mitropolija. Ovaj tip u BVVS nije leteo skoro pet godina a početkom 2013. su remontovana dva od 12 aviona koliko je u inventaru. Do kraja 2014. planira se remont još četiri aviona, dakle ukupno samo šest. Mogu biti naoružani sa lanserima NRZ kalibra 57 mm i bombama manjeg kalibra.

Bugarski Su-25K naoruzan sa 2 rakete H-29L

Bugarska je zainteresovana za nabavku osam polovnih portugalskih aviona F-16AM/BM a navodno bi za njih u bliskoj budućnosti bilo izdvojeno 300-400 miliona dolara. Ipak još nema konkretnih odluka i dogovora.

 

Живојин Банковић, ТангоСикс

 

 

[Милан Ракић]

Стигле пиропатроне, ловачка авијација не иде у Шаблу?

 

БЕОГРАД – Пиропатроне за избацива седишта МиГ-ова 29 стигле су прошле недеље на Батајницу. Најмлађи ловачки авиони ВиПВО Србије започеће процес дуго чеканог повратка у летно стање али је њихов овогодишњи одлазак у Шаблу под великим знаком питања.

 

Један од проблема са којим се суочава малобројна флота ловачких авиона МиГ-29 у инвентару В и ПВО Србије ускоро би требао бити решен. Још приликом посете министра одбране Александра Вучића Батајници 6. маја ове године, сазнали смо да недостају пиропатроне за избацива седишта а министар је тада навео да их чекамо већ годину дана.

 

МиГ-ови 29 не лете, сада већ око шест месеци, а у јучерашњем издању дневних новина Блиц министар је навео да ће пиропатроне ускоро стићи и да ће авиони полетети до јесени. Из тога се може закључити да МиГ-ови највероватније неће ићи на планирано гађање циљева у ваздушном простору, на полигон Шабла у Бугарској у августу.

 

Танго Сикс ових дана обилази сајам наоружања и војне опреме “Партнер 2013″ који се одржава на Београдском сајму и на коме учествује и руска ваздухопловна корпорација РСК МиГ која је управо задужена и са којом постоје уговори за снабдевање В и ПВО деловима и опремом за ловце МиГ-29.

 

У јучерашњем интервјуу за наш портал саветник генералног директора компаније МиГ за маркетинг и продају, господин Владимир Випрјажкин потврдио нам је да је прошле недеље на Батајницу слетео транспортни авион РСК МиГ-а са деловима потребним за подршку експлоатације и одржавања постојеће флоте српских МиГ-ова 29 а да се међу деловима налазе и пиропатроне за избацива седишта.

 

Живојин Банковић, TangoSix.rs

Фото: Душан Атлагић

[Милан Ракић]

МиГ-29 Војске Србије полетео након шест месеци паузе

 

БЕОГРАД – Са аеродрома Батајница данас је након више од шест месеци паузе полетео ловачки авион МиГ-29. Како сазнајемо у питању је двосед, НЛ-18.

Доста је било земље. Фото: Душан Атлагић

 

Како смо протеклих шест месеци извештавали, поред веома јавне приче о набавци нових МиГ-ова 29 (М/М2), лоше стање ловачке компоненте В и ПВО Војске Србије и ситуација са приземљеним ”старим” 29-кама пролазила је ”испод радара”.

 

До тренутка када је министар одбране Александар Вучић и званично потврдио да је један од разлога приземљења флоте од четири авиона недостатак питопатрона за избацива седишта (без којих летелице не могу бити одобрене за безбедну употребу). Пиропатроне су у међувремену стигле, прво полетање очекивало се на јесен, али како се јутрос може чути и видети изнад Батајнице, двосед је у ваздуху.

 

В и ПВО Војске Србије располаже са три авиона МиГ-29Б (Л-18) и једним двоседом МиГ-29УБ (НЛ-18) који се налазе у саставу 101. ловачке авијацијске ескадриле ’’Витезови’’, 204. ваздухопловне бригаде. Авиони су ремонтовани у периоду 2008-2010. када су добили ”продужење употребе” на 700 сати налета или временски 10 година. Након ремонта су више пута приземљивани због хроничног недостатка резервних делова као и због пада једног авиона 2009.

 

Ловачка авијација Војске Србије налази се у никад лошијој ситуацији. Систем борбеног дежурства тренутно се ослања само на два ловца-пресретача МиГ-21бис. За ревитализацију ловачке авијације постоје разне опције, једна је продужење животног века и ремонт авиона МиГ-21, друга је набавка додатних половних авиона МиГ-29, док је трећа набавка нових вишенаменских борбених авиона. Што се тиче последње опције сведоци смо заинтересованости Србије за руске борбене авионе МиГ-29М/М2. Конкретне резултате преговора у вези набавке, према до сада расположивим званичним и незваничним коментарима, могли би видети за два до три месеца.

 

Живојин Банковић, TangoSix.rs

 

 

[Милан Ракић]

“Миговима“ рок истиче 2018.

 

Одлагање набавке борбених авиона прети да већ за три године државу остави без заштите неба. Наше летелице не могу да се ремонтују, питање је колико је исплативо куповати половне

 

НЕУСПЕХ договора са Русијом око набавке нових авиона за Војску Србије довело је домаћу борбену авијацију у најтежу ситуацију у последњих 100 година. На државном небу тренутно су свега три „мига 29“ и један „миг 21“. Крај њиховог века употребе се ближи, а уколико држава хитно не повуче неки конкретан потез, најдаље за три године остаће без икакве одбране неба.

 

Недавна посета министра одбране Братислава Гашића Москви развејала је и последњи трачак наде да ће у Војску Србије ући макар једна ескадрила руских летелица „миг 29М2“. После две године громогласних најава и великих очекивања, министар је саопштио истину - робни кредит од готово 1,5 милијарди долара је замрзнут, а набавка авиона одлаже се за боља времена.

 

Чекање на нова ратна крила, међутим, прети да потпуно приземљи српско ратно ваздухопловство. Истеком ресурса авионима „миг 21“ оно је већ десетковано, а последња линија одбране ваздуха су три „двадесет деветке“ чији је век трајања ограничен на 2018. годину. Због лоше снабдевености деловима и опремом, неколико пута се дешавало да ван строја остане чак и дежурни пар авиона, задужен за реаговање у случају упада летелице у домаћи ваздушни простор. Разлога је било више - поцепане гуме, покварени акумулатори, недостатак делова за катапулитурање пилота...

 

Као могуће решење у стручној јавности помиње се куповина неколико половних летелица и модернизација постојећих авиона, чиме би се премостило време до набавке. Домаћи стручњаци, међутим, кажу да је то готово немогуће. Они су сагласни у једном - војном ваздухопловству намакнута је омча око врата, која се већ годинама стеже. Њено коначно притезање означиће потпуну пропаст ловачке авијације и њен одлазак у музејске витрине.

 

Некадашњи командант РВ и ПВО Војске Југославије, генерал-потпуковник Спасоје Смиљанић, каже да је кључ за спас српске ловачке авијације у опредељењу државе којим путем жели да иде у будућност. Према његовим речима, Србија не може да се угледа чак ни на суседну Хрватску и ремонтује постојеће летелице и тако купи време до коначне куповине.

 

- Нажалост, наше летелице не могу ни да се ремонтују - објашњава Смиљанић. - „Мигови 21“ у таквом су стању да ће врло брзо моћи само у старо гвожђе. Куповина неколико половних авиона једно је од могућих решења, али и за то су потребна озбиљна средства, која држава тренутно нема. Чак и да се нађе новац, велико је питање колико је такав посао уопште исплатив.

 

Смиљанић сматра да ситуација у ваздухопловству по много чему личи на безизлазну. Она је последица чињенице да наша држава нема јасну стратегију о свом месту у глобалној безбедности. У таквим условима, очување борбене авијације готово је немогуће.

 

Приземљење ловачке авијације, осим што ће оставити отворено небо над Србијом, зауставиће и процес обуке ваздухопловаца. Војна академија већ данас школује пилоте ловачке авијације који, све је извесније, неће имати на чему да лете.

 

Војни аналитичар Бојан Димитријевић каже да ће Србија имати ловачку авијацију онолико дуго колико буде могуће прудужавање ресурса преосталих авиона.

 

- Лоше стање у борбеном ваздухопловству константа је већ више од 10 година - објашњава Димитријевић. - Највећи проблем је недостатак новца, али и воље у друштву да се стање поправи. Листа политичких приоритета је дугачка и на њој нема војне авијације.

 

ШКРИПЕ И ХЕЛИКОПТЕРИ

Ловачка авијација тренутно је у најтежој позицији, мада ни у другим гранама ваздухоловства стање није боље. Тренутно лети шест од осам хеликоптера „Ми-8“, односно „Ми-17“. Они су релативно скоро ремонтовани, али већ за пар година наћи ће се на ивици рока коришћења. Процењено је да је Војсци Србије хитно потребно најмање четири овакве летелице, чија је цена већа од 10 милиона долара. Питање куповине хеликоптера посебно је важно за трећу мисију војске, помоћ становништву, али и будуће аранжмане у међународним војним мисијама.

 

НЕ МОЖЕМО САМИ

Одустајањем од робног кредита са Русијом угашена је и последња нада да ће Србија моћи да спасе своју ловачку авијацију - сматра Златомир Грујић, пензионисани пилот и председник Удружења војних летача и падобранаца. Према његовим речима, Србија је тиме доведена у стање директне зависности од великих сила и савеза. - Ситуација је тешка, а сами из ње не можемо да се извучемо - јасан је Грујић.

 

Раде Драговић, Вечерње новости