Treba mi mala pomoc

[Deki992]

Pozdrav svima.Nov sam na forumu mada vas pratim iz potaje vec nekih 3 meseca
Zeleo bih da pitam nekog od svestenika ako bi mogao da mi odgovori.Vec nekih 2,3 meseca intenzivno citam razne tekstove,svetih otaca,pravoslavnih sajtova itd...Od detinjstva sam pobozan,postim sredom i petkom,pricestim se nekoliko puta godisnje..Medjutim,od kako sam poceo da citam te teoloske tekstove poceo sam jako lose da se osecam.Sve je doslo dotle da mi je sada konstantno muka,preplasen sam...cak sam nekoliko puta do sad i povracao od te muke.Nemam apetit,stalno sam izmoren,nemam volju:rekao bih da sam u depresiji,i sve to traje veoma dugo.
Naime,dobio sam osecaj da je skoro sve greh.Po prirodi sam veoma duhovit,komunikativan,uvek sam voleo da se druzim ali to u poslednje vreme nije tako.Izgubio sam i volju za ucenjem a kolokvijumi idu...Da ne sirim pricu.Citao sam dosta o mitarstvima i tu sam se totalno isprepadao.Zatim sam isao kod svestenika Petra Lukica iz Saborne crkve i on me je ohrabrio govoreci da nije strasno ni saliti se,izaci sa drugarima,nazdraviti,vezbati,da treba malo da se opustim i da sam se nogo "istripovao" (4 godine sam vezbao aktivno u teretani,i onda sam prestao iz straha da je i to blud,tj to bavljenje telom i slicno...).Rekao mi je i da o mitarstvima vise ne citam.Posle tog razgovora bilo mi je malo lakse.
I onda sam bas na sajtu Saborne crkve procitao pricu kako djavo obmanjuje coveka.A tamo se govori bas o tome,da djavo vuce ljude u pakao time sto ih navodi da idu na igranke,u kafanu,da se zabavljaju.Kad god pomislim da to nije nista strasno,naravno ako se ne opijas i ako ti to ne udje u naviku da ides stalno,odmah mi se javi misao "samo ti tako misli,pakao ti ne gine"
A opet,ja sam mlad,imam 21 godinu..kako sad ne ici nigde,ne druziti se i slicno...Sta vi mislite o ovome tekstu,da li je to stvarno tako?
Hvala vam u napred.
I da,nije nikakva sala,samo mi treba neciji savet,sta i kako ako je neko imao slicnih iskustava...

[Дејан]

Pomaže Bog imenjače

 

Nisi jedini koji je prošao kroz tu fazu,u tvojim godinama sam i ja bio negde u sličnom stanju.

Iz ove perspektive bi ja to nazvao velik strahom od pakla,a sve je nastalo čitanjem raznoraznih tekstova .

Vremenom sam shvatio da je to neki duh koji u stvari sa sobom nose naši raskolnici,starokalendarci.

Da ti budem iskren,tu ima toliko gluposti napisanih,koje sam ja tada vrlo ozbiljno shvatao a sada su mi smešne,mada ipak smatram da je dobro što sam prošao kroz taj period neoofitstva,jer sam uspeo koliko toliko da se izgradim kao čovek,prvo strahom a posle ostalim stvarima.

Nekako kod nas uvek dominira ta neka literatura,koja svuda vidi djavola i realno opisuje paklene muke,a to ti je ništa drugo do katolička srednjovekovna duhovnost,to ti sa pravoslavljem nema veze.

To da ne treba mnogo da brinemo o telu ne znači i da treba da ga zapostavimo,naša je obaveza da se staramo i o zdravlju i o izgledu.

Sećam se da sam često nailazio u tekstovima da se ne treba ni kupati već samo obrisati vlađnim peškirom,mislim vrhunstvo prelesti,pa ako si monah i živiš negde u nedodjiji niko ti ne brani da se brišeš peškirom ali nemaš pravo da to namećeš svim ljudima

Uzmi primer vladike Grigorija,on je jedan vrlo plodotvoran duhovnik a bavi se i sportom i uvek je uredan.

Ovde ću ti postaviti dva klipa,ovo je otac Timotej bio je najmladji iguman manastira studenice u njegovoj istoriji,jedan asketa vrlo strog ali pokledaj ša on kaže o raju i paklu ,ovo je prvi klip,ima ih 4 ...

 

[Дејан]

Medjutim,od kako sam poceo da citam te teoloske tekstove poceo sam jako lose da se osecam.Sve je doslo dotle da mi je sada konstantno muka,preplasen sam...cak sam nekoliko puta do sad i povracao od te muke.Nemam apetit,stalno sam izmoren,nemam volju:rekao bih da sam u depresiji,i sve to traje veoma dugo.

Jedno od propratnih stvari koje sam i ja imao je taj životinjski strah,naročito kad sma čitao stvari od svetog Ignatija Brajaničanova ,bivšeg episkopa Artemija i sličnih pisaca.

To recimoi nikada nisam osetio kada sma čitao o svetom starcu Pajsiju svetogorcu ili starcu Porfiriju Kavsokalivitu,oni su u meni uvek budili radost.

Negde sam čitao da treba da odbacimo stvari koje kod nas bude taj patološki starh.

[DankaM]

Zatim sam isao kod svestenika Petra Lukica iz Saborne crkve i on me je ohrabrio govoreci da nije strasno ni saliti se,izaci sa drugarima,nazdraviti,vezbati,da treba malo da se opustim i da sam se nogo "istripovao" (4 godine sam vezbao aktivno u teretani,i onda sam prestao iz straha da je i to blud,tj to bavljenje telom i slicno...).Rekao mi je i da o mitarstvima vise ne citam.Posle tog razgovora bilo mi je malo lakse.

 

Mudar čovek; lepo popričaj još neki put sa njim...

[Зорица Бубало]

Поздрав и теби. Да знаш да сам о томе доста размишљала и ја сам прошла кроз све то. Кренеш духовно да сазреваш, читаш све што ти дође у руке и схваташ здраво за готово. Још ако наиђеш на строгог свештеника можеш врло лако да пукнеш.

Одмах да ти кажем да требаш чешће да идеш на разговор код о. Петра он је јако добар свештеник. Можеш и да закажеш разговор код њега у Београђанци (Пастирски центар 3613855). Одличан је и о. Александар Ђаковац у студентском граду или о. Дејан Дејановић на Топчидерском гробљу (3557988). 

Поента вере јесте да будеш оно што јеси и да свој живот оплемениш Христом. Није ствар у томе да се плашиш да ли требам да радим овако или онако. Мени је лепо објаснио један свештеник тамо где је страх ту је ђаво а Бог је ЉУБАВ.

Има доста тешке литературе и некако на почетку доспемо до ње. То је само још једна замка како би одустали од Господа.

Слажем се са Дејаном да треба читати старца Пајсија и Порфирија, односно читај оно што у теби буди радост. 

Дакле шали се, иди у теретану, излази са друштвом, све у границама нормалног. Зна се шта је грех и чега се треба клонити, пише у календару.

Бити верник не значи да требаш да одустанеш од живота, него требаш да научиш да безусловно волиш.

Свако добро!

[Gandalf Sivi]

Batali se takvih knjiga i čitaj Suze za svet 

[logdanov]

Ех, што није било форума кад сам се ја плашио своје грешности!

[DankaM]

I, molim vas, vi koji ste mirjani, budite dobri, pa se kupajte koliko ste u mogućnosti, počinje toplije vreme

[DankaM]

Time iskazujete svoju ljubav i poštovanje za braću i sestre u Hristu, pogotovo kad ste u gradskom prevozu

[Млађони]

Ja sam bio ateista, mnogi na forumu znaju ti ne znash. Mnogo je razloga doprilenlo mom ateizmu sto intelektualnih, to emotivnih, pa i ovo je jedan od tih razloga. Kod mene je doduse dominiralo to sto sam verovao da religija odbaca modernu nauku, ali takodje i to opterecenje "sve je greh" i uverenje da moras da budes "bezgresan". Sto je jednostavno jedno pogresno uverenje, nijedan covek nije bezgresan - pa ni sveci. 

 

 Nije pravoslavlje staroegipatska religija gde nam merkaju dusu protiv pera, pa ko je ucinio toliko i toliko grehova prolazi a iznad toga e to vec ne moze. 

[DankaM]

Moram da priznam da mi je mnogo značilo, kad mi je baka umrla, što sam saznala da mitarstva nisu zvanično učenje crkve. 

Hvala  zru

 

I, naravno, Mocijev smehotresni poster o mitarstvima "I am your father"

[N.Petrovic]

Pozdrav svima.

 

Pomaze Bog brate. Sve sto si opisao, manje vise, prati sve Hriscane. O apsolutno istim problemima sam tada upitao jednog starog Grckog svestenika. Samo me je blago pogledao i rekao: Sve su to samo oblaci. Nista ne brini, nekad je oblacno, nekad kisica a nekad Sunce predivno sija. To me je mnogo umirilo. Shvatio sam da nije problem sta citam, vec da je to jednostavno borba. Kad smo mladi ta borba u susbijanju strasti, moze da bude izuzetno mucna, jer je telo jako, nabujalo, trazi uzivanja pohote, ali opet sa druge strane znamo i to da gde je veca borba, veci su i venci.

 

Tako nista brate ne brini, Sve su to samo oblaci koji iscezavaju  .smesko.

 

Svako dobro.

[Дејан]

тамо где је страх ту је ђаво а Бог је ЉУБАВ.

kakva jaka rečenica

ljubav izgoni strah napolje

strah radja robove a ljubav sinove

strah radja pokornost a ljubav poslušnost.

[DankaM]

 

 

Evo ga i poster

[Баба]

A tibetanska knjiga mrtvih ?