Тајна акција српских авиона Г-4 у рату против НАТО

[Перса]

 

25. априла 1999. Супертајна мисија наших пилота – напад на НАТО авијацију на аеродрому Ринас код Тиране

 

 

Тачно месец дана после почетка агресије и бомбардовања Југославије 1999. НАТО се налазио пред великом прославом 50 година постојања и још већим изазовом шта урадити у рату против Југославије. Да ли појачати бомбардовање и по цену нових цивилних жртава и штете, што се све медијски враћало као бумеранг, или повести копнену офанзиву пре свега користећи ОВК као пешадију?

У Вашингтону су звонили бубњеви и тумачења да је све осим тоталне победе заправо тоталан пораз за Запад. Јер, ваздушни удари нису сломили кичму југословенске војске, морал војске и народа био је висок и сви су били уједињени у жељи за отпором.

Мишљења западних аналитичара да ће бити потребно само неколико дана бомбардовања да Београд поклекне, нису се показала као тачна. Југославије није одиграла онако како је то НАТО очекивао, није се предала после неколико дана. На брзину инсценирани сценарио реализовао се са невероватним контраефектима. НАТО је интервенисао да би, наводно, спречио хуманитарну трагедију, али ју је проширио и убрзао. Интервенисао је да би спречио да криза дестабилизује друге земље, а она се у међувремену проширила и на Македонију са неизвесним последицама по питању статуса Космета. У првом постмодерном рату конфузија би била забавна да није била и крвава.

Виктор Черномирдин стигао је 22. априла 1999. у Београд у покушају проналажења решења и некаквог компромиса да се рат заустави. Тог дана југословенска ПВО добила је стриктно наређење да не дејствује управо због авионског лета руског преговарача и могуће грешке. Ту чињеницу НАТО је искористио и један амерички ловац-бомбардер Ф-16 летео је од мађарске границе до Београда у радарској сенци цивилног авиона Виктора Черномирдина да би затим бацио бомбу од скоро три тоне на подземни објекат Стражевицу. Ратно лукавство, или кршење међународног ратног права? Сазнавши да их је амерички Ф-16 искористио као штит у прилазу Београду, руски пилоти су у одласку Черномирдинов авион окренули потпуно другим коридором, тамо где није ни било предвиђено, па се авион одједном нашао изнад положаја једне пешадијско-артиљеријске јединице у Срему. Са земље је на непознати и ненајављени авион отворена урнебесна ватра чак и из пиштоља и пушака. Срећом нису га погодили, јер је одмах узео велику висину.

Само три дана касније пилоти на аеродрому Голубовци код Подгорице извлачили су карте за супертајну мисију, без знања и одобрења команде у Београду: напад на аеродром Ринас крај Тиране.

На том аеродрому била је смештена америчка борбена група „Соко” са 24 хеликоптера типа „апач”, као и делови 82. падобранске дивизије из Форт Брега, Северна Каролина. У рану зору 26. априла у акцију је кренуло шест авиона Г-4 „супер-галеб” југословенског РВ, иначе из састава акро-групе „Летеће звезде”. Ниско летећи на само три метра изнад морских таласа, да би избегли радарску контролу, југословенским авионима требало је мање од 20 минута да стигну до циљева у рејону аеродрома Ринас. Стигли су из правца излазећег сунца и визуелно били тешки за откривање.

Прво је ракетама и бомбама нападнут логор за обуку терориста ОВК крај аеродрома Ринас, да би затим авиони Г-4 гађали америчке хеликоптере на земљи. Уништено је девет „апача” док су још три била озбиљно оштећена.

Италијанска државна телевизија јавила је истог дана вест о нападу на аеродром Ринас само једном и онда је та вест скинута. Руска агенција Итар-Тас јавила је да је аеродром Ринас крај Тиране био затворен за саобраћај 26. априла и неколико дана касније, да италијански министар унутрашњих послова није одлетео са тог аеродрома после завршетка посете Тирани и да се прва вест о губитку једног америчког „апача на рутинском лету” поклапа управо са 26. априлом. Албанска делегација, која се тог дана враћала са састанка Савета Европе у Стразбуру није слетела на аеродром Ринас већ у Валону.

На брифингу за новинаре у Бриселу, један од портпарола НАТО-а, италијански бригадни ваздухопловни генерал Ђузепе Марани тих је дана врло похвално говорио о југословенским пилотима на авионима Г-4.

Дан после акције на Ринас аеродрому, НАТО је 27. априла 1999. у три наврата жестоко бомбардовао аеродром Голубовци крај Подгорице посебно гађајући подземни објекат тог аеродрома Тузи, где су се и налазили авиони Г-4 из акро-групе „Летеће звезде”. Објекат је срушен и сви авиони у њему су уништени. Један од југословенских пилота тих је дана добијајући војно одликовање рекао да га прима за успех у тајној мисији.

Прошло је од тада доста година, по међународном праву Југославија је имала пуно право на одмазду по оним државама које су своју територију, или ваздушни простор „изнајмиле” за извршење агресије на нашу земљу. Ипак, пилоти о акцији на аеродром Ринас не желе уопште да причају. Xаг и све оно што се догодило са генералима из Србије одређују и сва каснија понашања. Дакле, што се тиче пилота и њиховог поноса, та се прича никада није догодила. Службено, не. Неслужбено, „Летеће звезде” одлетеле су у легенду…

Мирослав ЛАЗАНСКИ

[Перса]

Напади на аеродроме у Тузли и Тирани

Како је ратно ваздухопловство Југославије изненадило НАТО снаге на Тузланском и Тиранском аеродрому и нанело им озбиљне губитке.

О нападима наше авијације 1999 године у време НАТО агресије на аеродроме у Тузли и Тирани НАТО није изустио ни једну реч. Крије се то, јер како би таква сила признала да су јој неки српски пилоти очитали лекцију из тактике и вештине летења наневши јој при том и значајне губитке. Посебно поражавајуће по НАТО звучи чињеница да су српски авиони изводили такве борбене летове док су им изнад глава били силни Авакси и јата технички знатно супериорнијих НАТО авиона.

 

 

 

Текст пренет  објављен на нету.

 

Више о теми на    http://facebookreporter.org/%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%B3-4-%D1%83-%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83-%D0%BF/

 

[obi-wan]

Poziva se i brat Milan Rakic da osvetli ovu temu...

[Милан Ракић]

Poziva se i brat Milan Rakic da osvetli ovu temu...

 

Ложански...

[Александар Милојков]

Ловачке приче, по мом мишљењу.

[Милан Ракић]

Ловачке приче, по мом мишљењу.

 

Добро мислиш...

[Sudija]

"Dodje nekom.tako tezak zivot, pustinja oko njega, smurtio se, prst pred okom.ne vidi. A ja, sta bi' drugo?.Raspitam se, kako zivis duso, koliko vas je doma, jesu li svi zdravo, pa mu sve to okrenem.da ispadne dobro. Kazem.Vam, 'oce gresna dusa povoljno da cuje, za slamku se 'vata. Kao kad padne zvezda, a ti kazes - utece rob!.Kao kad padne pcela na kapu, a ti kazes - sreca! Sreca!"

 

 

Trajče kuvar,iz filma "Marš na Drinu".

[ego]

Супер тајна акција, чак ни Ракић није чуо за њу. 

[Sudija]

Jedini problem u celoj priči jeste,da li je Lazanski autor ovog članka uopšte?Jer ako je on autor,čudno mi je da je spreman da ugrozi svoju reputaciju iznoseći ovakve ne proverene podatke.Drugo,ako je on spreman da stane iza ove priče svojim autoritetom,onda možda ima nečega u celoj priči,ili je sve ovo igra službi.

[Милан Ракић]

Супер тајна акција, чак ни Ракић није чуо за њу. 

 

Ма чуо сам, наравно да сам чуо... Као и за приче о десетинама оборених непријатељских авиона и исто толико пилота које скривају ни мање ни више него у подруму ВМА. Не знам само које су супстанце трошили аутори ових памфлета. Ракија је исувише блага за такво што... Иначе, једини хеликоптери које је наша војска успела не да обори, него добро да оштети, тако да су једва стигли до Тузле, била су два америчка хеликоптера погођена изнад Ужица. У знак одмазде за то, Амери су сравнили зграду поште у Ужицу, тако да је којим случајем истинита вест Лазанског о нападу на ову регименту у Тирани, одмазда би вероватно била у рангу Хирошиме и Нагасакија... И не видим уопште потребу за оваквим памфлетима, јер су припадници наше војске свих 78 дана приказали врло висок степени борбености и херојства, показали да су верни заклетви и заиста им не требају овакве пашквиле...  

 

Даље, пошто аутор наводи да су тај задатак извели авиони из састава акро-групе "Летеће звезде", ајде искрено, да ли можете да замислите ситуацију како шест авиона офарбаних у боје наше тробојке са све искричавим звездицама по трупу, граби пут Албаније у ниском лету да уништи непријатељске циљеве? Чак и ако пренебрегнемо чињеницу да са аеродрома Голубовци није било летова борбене авијације, сем прелета МиГ-29 и пребазирања ескадриле Г-4 у Ниш. Овде наравно не рачунам летове транспортних авиона и хеликоптера...

 

Г-4 акро групе "Летеће звезде" на аеродрому Голубовци

 

Иначе, једном мом другу из основне школе, који је служио војску у Подогорици почетком 90-их, као детету из честите сељачке породице где се знао ред, још тамо средином истих година када смо се једном приликом срели, никако није био јасан јавашлук који је владао у војсци или барем неки детаљи које је он уочио. Наиме, као војник авио-механичар, више пута је током свог војниковања учествовао у пребацивању авиона у и из објекта "Шипчаник" војног аеродрома Голубовци крај Подгорице. (Иначе објекат "Шипчаник" је у народном фолклору познатији као "подземни аеродром код Подгорице"). Е тако ти то мом другару није било јасно, још тамо 93-94, када се вратио из војске, како војска или држава свеједно (она је задужена за восјку), не може да изнађе средства и да поправи врата која су затварала улаз у тај објекат. То су била тешка и масивна врата, која су практично затварала улаз у склониште авиона смештено у брдо и била су предвиђена да издрже чак и мањи атомски удар. Међутим, било је неког проблема са механизмом и врата нису могла потпуно да се затворе и забраве. Дакле још 1993. године, око метар врата није могао да "легне" на своје место. И то њему није било јасно, као детету које је навикло да све функционише како треба... Е тај метар је и дочекао 99-ту, када  су Амери кроз ту рупу буквално угурали ракету која је уништила првих неколико авиона, а одатле ланчано и све остале у објекту. Тада је уништено 19 Галебова и 7 Супергалебова. Практично на тацни... К`о кад је Горјуп у Скопљу у Априлском рату паркирао 30 авиона у линију да их Швабе лако униште...

 

Jedini problem u celoj priči jeste,da li je Lazanski autor ovog članka uopšte?Jer ako je on autor,čudno mi je da je spreman da ugrozi svoju reputaciju iznoseći ovakve ne proverene podatke.Drugo,ako je on spreman da stane iza ove priče svojim autoritetom,onda možda ima nečega u celoj priči,ili je sve ovo igra službi.

 

Иначе, ова вест се вирално ширила мрежом, потписивали су је разни "аутори" само је у зависности од аутора, односно интернет медија на којем је вест објављена (нпр. степена патриЈотизма), дошло до неслагања у броју уништених непријатељских летелица или пак у броју наших авиона који су, јел` те ишли да изврше те задатке. А код неких ентузијаста имамо чак и информацију да је наше РВ уништило (добро, ајд` сад-тешко оштетило), чак и један амерички носач авиона

 

А Лазански је ауторитет, по мени, изгубио оног момента кад је сео у којекакве Мис жирије, почевши да се дружи са оном ДаВинчићком... Од тада је човек, што би код мене у Мачви рекли-шта било... 

[ego]

Епска традиција на савремени начин.  victory78