Pravoslavni sveštenik u muslimanskim molitvama

[Дејан]

 

 

08/04/2013 19:23 | Nikada nije ćutao o stvarima sa kojima se ne slaže: Prota Milorad Golijan

 

Milorad Golijan je tokom svešteničke karijere prošao ratnu golgotu, šikaniranja i maltretiranja, usled kojih je oslepeo Pravoslavni sveštenik u muslimanskim molitvama Na početku rata u BiH spasao je dva imama iz džamije u Vlasenici, posle čega su mu govorili: „Dok Srbi ginu, ti spasavaš Muslimane.“ Kada je njegov narod počeo da ga smatra izdajnikom, a suprotna strana neprijateljem, dobio je premeštaj u sremsku eparhiju

Autor: Katarina Živanović

- Strašno je biti bez očiju, ali tek kada ne budem mogao da volim, tada ću sebe smatrati invalidom - kaže za Danas prota Milorad Golijan, koji je tokom svešteničke karijere prošao ratnu golgotu, šikaniranja i maltretiranja, usled kojih je oslepeo.


 

 

Devedesetih godina prošlog veka prota Golijan je bio ugledni sveštenik u Vlasenici, BiH. Bila je to, kako kaže, mešovita kasaba gde su ljudi svih veroispovesti živeli kao braća, dok nije izbio rat.

- Početkom 1992. savetovao sam Vlaseničane da odvedu svoje porodice na sigurno. Sukobi su bili sve veći, a ratne strahote se približavale gradu. Neki su me poslušali, neki ne. Jedno jutro mi je zazvonio telefon. Bio je to moj prijatelj imam. Drago mi je bilo što ga čujem, jer sam mislio da je u Tuzli, da se sklonio na sigurno. Međutim, on se nalazio u podrumu vlaseničke džamije sa još jednim imamom. Opkoljeni, nisu smeli da izađu - priseća se prota.

Odmah je, kaže, obukao mantiju, otišao do džamije, i izveo ih napolje.

- Odvezao sam ih do opštine, gde sam zamolio predsednika da mi dozvoli da ih prebacim na sigurnu teritoriju. Nije pristao, već je pozvao policiju. Patrola ih je odvezla u najbližu stanicu, a ja sam seo u svog juga i krenuo za njima. Nakon žučne rasprave sa načelnikom, on ih je pustio i imame sam prevezao u Kladanj - priča prota Golijan.

U Kladnju su ga savetovali da se ne vraća u Vlasenicu, već da ode za Srbiju. Pitao se zašto. U Vlasenici je bila njegova parohija, prijatelji, dom, život... „Gadno će biti, videćeš...“, govorili su mu prijateljski. I bilo je.

- Nakon povratka u Vlasenicu, ponašanje ljudi se promenilo. Komšije su prelazile na drugu stranu ulice kada me vide. Pljuvali me, psovali. Jedna žena, koju sam znao iz viđenja, nazvala me izdajnikom uz niz pogrdnih reči. „Dok Srbi ginu, ti spasavaš Muslimane“, govorila je. Ženu i decu sam poslao u Srbiju. Ja sam ostao. Sam, ponižen, poljuljane vere. Otišao sam na ratište, ali ne sa puškom, već u mantiji sa svojim oružjem - rečju utehe za ranjene sa svih strana - kaže prota.

Zdravlje mu je već tada bilo narušeno, a zbog neizdržive situacije, gde ga je svoj narod smatrao izdajnikom, a suprotna strana neprijateljem, dobio je otpust od vladike Kačavende i premeštaj u sremsku eparhiju. Zajedno sa meštanima, popravio je napuštenu staru crkvicu koju su mu dodelili, i počeo da drži službu. Duhovne besede nikada nije pisao, niti ih čitajući prenosio vernicima, već je govorio iz srca. Pouke su nadahnjivale napaćen narod, i mnogi su ih snimali. Međutim, muke prote Golijana ne prestaju.

- Na sastancima sveštenstva sa vladikom nisam ćutao o stvarima sa kojima se nisam slagao. Uvek se isključivo govorilo o materijalnom - koliko se novca skupilo, šta treba da se gradi... Bio sam protiv toga. Protiv određivanja cenovnika za svadbe, sahrane i druge crkvene obrede. Ja ih nikada nisam naplaćivao, već je davao ko je koliko imao. Ko nije - nije. Sveštenici treba pre svega da budu duhovnici i da dele sudbinu ljudi, a ne da se bahate - smatra prota. Zbog neslaganja sa vladikom i drugim sveštenicima u eparhiji, skidaju mu čin arhijereja. Dobija premeštaj u Sabornu crkvu, gde su mu nadređeni bili mlađi sveštenici koji su stvari „uvek znali bolje od njega“. Potom mu dodeljuju crkvu u Hrtkovcima, gde ga narod prihvata, ali sveštenstvo ponovo šikanira.

- Otvoreno sam iznosio mišljenje o stanju u crkvi, i zato sam, valjda, bio meta kritika. Uvek sam se pitao - Šta će vladikama skupi automobili, čemu izgradnja velelepnih vladičanskih dvorova, kad narod nema šta da jede? Zašto postoji cenovnik crkvenih usluga i kada će teološke studije da se osavremene? Zna se šta su verske dogme i one su nepromenjive. Međutim, crkva je zajednica živih ljudi, sa problemima 21. veka, a ne srednjeg. Sveštenici treba da razumeju čoveka, da pokušaju da mu pomognu, da ga utvrde u veri, a ne osuđuju, što često čine - ukazuje prota.

Usled stalnih stresova, prota Golijan se jednog dana, pre tri godine, onesvestio. U bolnici su mu konstatovali visok pritisak i šećer. Ubrzo je i oslepeo. Tada se, kao i više puta u životu, preispitivao gde greši i zašto mu se sve to događa.

- Odgovore sam nalazio u Jungu, Dostojevskom, svetootačkoj literaturi, ali pre svega u Liturgiji. Ona je osnova pravoslavlja. Malo je dobrih duhovnika danas, ali me raduje da ih ima među mladim sveštenicima i monasima. Obrazovanim, punim razumevanja i ljubavi prema ljudima. Znate, osnova čoveka nije zlo, već ljubav. Ljudi su se umorili od zla i traže dobro. Kakvo god bilo stanje u crkvi, vera će opstati - optimističan je Golijan.

Nakon što je penzionisan, protu sve češće zovu na duhovne tribine širom Srbije. Poznat kao vrstan govornik, ali pre svega poznavalac teologije, psihologije i filozofije, govori o temama iz ovih oblasti, ali i iz svakodnevnog života. Njegova predavanja su uvek posećena, a u publici su mahom mladi. O politici ne govori, jer ga ne zanima, niti smatra da bi sveštenici, i crkva uopšte, trebalo da se bave politikom.

- Da li je reč o teološkim temama, problemima u braku, porodici, siromaštvu... sva pitanja koja mi postavljaju u suštini se svode na dva - „Otkud zlo?“ i „Gde je izlaz?“. Duhovnik mora da da odgovore na ova pitanja. Teološki fakulteti treba da se osavremene, a zašto i sveštenici ne bi organizovali seminare, poput lekara, pravnika, profesora..? Crkva mora da se približi narodu, da razume probleme čoveka i da odgovore - naglašava Golijan.

Milorad Golijan je dosad napisao 15 knjiga, među kojima je i udžbenik iz veronauke. Zvanična crkva ga nije uvrstila u školsku literaturu „zbog slobodnijih shvatanja“, a izdavači ne pokazuju veliko interesovanje za njegova dela, jer su „isuviše religiozna i filozofska“. Ipak, prota Golijan je omiljen teolog među mladima, ne samo vernicima, već i onima koji se izjašnjavaju kao agnostici i ateisti. Njegov razgovor sa ateistom jedan je od gledanijih na Jutjubu. Oni koji nisu u prilici da sa protom razgovaraju lično, u diskusije mogu da se uključe putem interneta.

Odgovor na pitanje koje je postavio sebi nakon spasavanja imama u ratom zahvaćenoj Bosni, a koje su mu nametnuli sunarodnici - „Da li sam pogrešio, da li sam zaista izdajnik?“, dobio je pre nekoliko godina sasvim slučajno.

- Prijatelj mog sina Strahinje, takođe sveštenika, stupio je preko Fejsbuka u kontakt sa jednom mladom ženom iz Tuzle. Muslimankom. Tom prilikom mu je rekla - „Svako jutro kada se probudim, prvo na koga pomislim i za koga se pomolim je prota Golijan.“ To je za mene najveća nagrada u životu. Velika je to stvar - kaže prota, drhtavim glasom.

 

Dnevni list Danas

 

[Дејан]

Bio sam protiv toga. Protiv određivanja cenovnika za svadbe, sahrane i druge crkvene obrede. Ja ih nikada nisam naplaćivao, već je davao ko je koliko imao. Ko nije - nije. Sveštenici treba pre svega da budu duhovnici i da dele sudbinu ljudi, a ne da se bahate - smatra prota. Zbog neslaganja sa vladikom i drugim sveštenicima u eparhiji, skidaju mu čin arhijereja. Dobija premeštaj u Sabornu crkvu, gde su mu nadređeni bili mlađi sveštenici koji su stvari „uvek znali bolje od njega“. Potom mu dodeljuju crkvu u Hrtkovcima, gde ga narod prihvata, ali sveštenstvo ponovo šikanira.

 

Ovo je zaista strašno i priča koju znamo svi mi vernici...ne odnosi se  samo na protu Golijana već na sve dobre sveštenike.

Recimo,jedno monaško bratstvo,u sremu, su razbili upravo sveštenici...to mi je rekao jedan brat u Hristu a ja verujem da je baš tako bilo...

[Тања1]

Zna se šta su verske dogme i one su nepromenjive. Međutim, crkva je zajednica živih ljudi, sa problemima 21. veka, a ne srednjeg. Sveštenici treba da razumeju čoveka, da pokušaju da mu pomognu, da ga utvrde u veri, a ne osuđuju, što često čine - ukazuje prota.

 

Dnevni list Danas

 

Осврнућу се засад само на овај део текста

 

Један човек позван је од стране свог духовника, на његово питање о томе како да своје потомке заштити од својих гена, да направи сам списак од себе и открије које то иритације носи у генима. Како је навео , " ја сам кратковид - то видите по мојим наочарима. Имам суву кожу. Сврби ме и чешем се неколико месеци сваке године. Такође имам дефект слух, и не могу ни да се буквално сетим музике. Годинама сам имао за хиљаде долара стерео и музички стуб и неколико касета. Друштвени притисак из мог окружења је проширио моју колекцију, и сада на хиљаде касета су пажљиво означене: занимљиво, добро за уз вечеру, добро за уз штиво или брисање. Како да ове гене не предам мојим потомцима?"

 

Такође препознајем да црква не мења или ретко мења представе и опције ( при овом мислим искључиво на црквене књиге које сам у прилици да прочитам) за  деловање у односу на православне методе на људима 21 века. Најновији развоји довели су нас да морамо да живимо са страшним могућностима да завршимо нигде ако немамо осећај за умереност. Приметно је да је тешко, и да се понекад граничи  са немогућим, за неког из 1960-их, 70-их, или 80-их да направи убедљиву процену етичких дилема које сада доводе у вези са новим могућностима.  Често људи помоћ затраже касно...раније их спутава њихово уживање.

 

Ја желим да имам апсолутну сигурност у цркву али понекад остајем у незнању којим путем, јер су савети тешки и опширни, стручни, е сада, речи се јављају у комуникацији одраслих, али и даље неке остају неразумљиве. Нема битних промена  годинама, прилагођено потребама људи овог века. Додуше, технолошки напредак и повезивање институција довели су  до помака -пример овај форум.

[Gandalf Sivi]

Bio sam protiv toga. Protiv određivanja cenovnika za svadbe, sahrane i druge crkvene obrede. Ja ih nikada nisam naplaćivao, već je davao ko je koliko imao. Ko nije - nije. Sveštenici treba pre svega da budu duhovnici i da dele sudbinu ljudi, a ne da se bahate - smatra prota. Zbog neslaganja sa vladikom i drugim sveštenicima u eparhiji, skidaju mu čin arhijereja. Dobija premeštaj u Sabornu crkvu, gde su mu nadređeni bili mlađi sveštenici koji su stvari „uvek znali bolje od njega“. Potom mu dodeljuju crkvu u Hrtkovcima, gde ga narod prihvata, ali sveštenstvo ponovo šikanira.

 

Ja ne mogu da vjerujem da ovo kod vas u Srbiji postoji. Kod nas u CG, kada pitaš sveštenika posle molitve: Koliko oče? odgovori ili ništa ne treba, ili koliko vi hoćete... 

[Дејан]

Ja u Novom Sadu kad sam se krstio svštenik je rekao da je krštenje besplatno a za ostale usluge zaista ne znam.

Ovde je takodje bitno istaći da se radi o eparhiji Sremskoj,u ostalim eparhijama nije dobro stanje ali sremska je baš poznata kao katastorfalna.

Recimo ,kad vidiš vadiku Irineja bačkog kad je medju sveštenstvom,to ti je prizor jednog reda i discipline a kad vidiš Vladiku Vasilija sa svojim sveštenicima e to ti je sasvim suprotno.

[Gandalf Sivi]

Recimo ,kad vidiš vadiku Irineja bačkog kad je medju sveštenstvom,to ti je prizor jednog reda i discipline a kad vidiš Vladiku Vasilija sa svojim sveštenicima e to ti je sasvim suprotno.

 

Da, na žalost čuo sam i ja ovdje o lošem stanju u Sremskoj eparhiji 

[Nektarija]

pre nego sto sam se udala zivela sam u sremskoj eparhiji i dalje sam bas cesto tamo moj prota je postao pre 2,3 god arh.namesnik inace nikada nije imao nikakvu tarifu... nisam u toku izgleda

[Душка]

U Republici Srpskoj, u jednoj parohiji  ( nisu Laktasi-oni imaju odlicnog svestenika ) bilo je vjencanje. Kada su kum i mladoyenja prije vjencanja otisli kod svestenika da pitaju koliko je vrsenje cina vjencanja, svestenik je rekao, pa dobro ako moze kum da da nesto na ikonu, ako mogne 100 KM neka stavi na ikonu. Doslo vjencanje, obavljeno kum stavio stoju na ikonu, i krenulo slikanje cstitanje, a popa ce ; Pa dobro trebalo bi platiti crkvi ovo vjencanje, 200 KM je cjena po cjenovniku... Kum ostao zatecen i sta ce covjek u dzep i plati vjencanje... E to je sramota. a isto tako ovdje u Laktasima, bila je jedna siromasna porpdica sa mnogo djece u vrijeme rata , i djeca su bila nesto bolezljiva a njih  cetvero nije bilo krsteno, i otac hoce da krsti djecu ali nema para, i nas svestenik Radivoje nejmu kaze, ti ako mozes kupi svijecu samo, ako ne mozes ni svijecu kupiti dace ti crkva, nista se ne brini , dovedi svoju djecu na krstenje. Taj isti svestenik nije ni nase vjencanje naplatio.  Eto primjera dobrih i onih malo manje dobrih svestenika...

[Баба]

Ма у већини епартија постоје ценовници.

 

Није то нека новост.

 

А на обе стране постоји бахатост и од свештенства према народу и од народа према Цркви . Сам сам сведок колико пута су се заиста богати људи односили бахато према Цркви и свештенству а кад треба да плате шмугну.

 

Такође свима је познат стереотип да попови воле паре.

 

Но то ћемо оставити за неку другу тему каквих има и на овом форуму.

 

 

Овде је у питању голгота једног свештеника Голијана.

 

Заиста је тако како се дешава свештенику Голијану, они свештеници који се труде и раде оно за чега су рукоположени бивају шиканирани од оних лењих свештеника који у њима виде претњу по "систем" . А "Систем" су управо успоставили ти лењи свештеници.

Не нису они лењи у буквалном смислу, вредни су они и те како али само за себе. Но су лењи за Цркву, лењи су да ураде нешто за своју Цркву.

Није свакоме Бог даровао таленат духовништва, нити беседништва , не може сваки поп да буде Голијан. Има свештеника који су махери да изграде нов храм, познајем двојицу који су градитељи . А знам и неколико који су беседници.

То су два различита талента.

 

Међутим поред ових који граде цркве и ових који их пуне, на жалост много је оних који се само шлепају на Цркву.

 

Али пре свега свештеник треба да буде човек, да буде човечан.

За једног свештеника сам био убеђен да нема никакав таленат, јер нити је какав беседник, нити гради цркве, нити је духовник, нити се нешто занима за Богослужење. Реко овај је права попина.

 

Међутим после сам сасвим случајно сазнао његову тајну.

Наиме и пре тога иако сам сматрао да је лош свештеник ( јер сам као млађи човек био склон брзом осуђивању) нисам могао а да не приметим да је изузетан човек, оно што се каже људина.

 

А кад сам сазнао његову тајну, онда сам схватио колико је осуђивати људе глупо и погубно.

 

Наиме овај свештеник о коме говорим је имао око 10-ак породица које је издржавао и помагао на разне начине. Једнима је обезбеђивао неке неопходне лекове из иностранства , једнима је сваке године уплаћивао огрев, а код неких је буквално финансирао школовање деце, другима је носио храну и гардеробу.

 

 

На разне начине се може бити добар свештеник, али све и један начин укључује Љубав према Ближњем и Љубав према Богу.

[Душка]

Ма у већини епартија постоје ценовници. Није то нека новост.

 

U svakoj eparhiji postoje cjenovnici, to nije nikakva novost, ko je rekao da je novost??? Ali ne moraju pojedini biti tako bezobrazni! A taj cjenovnik kako je meni objsnio nas svestenik, je stari cjenovnik u dinarima, i na kraju godine se vrsi obracun i on kaze taj obracun se meni uvijek slaze, jer neki daju vise nego sto treba, neki koji nemaju ne daju nista ali uvijek ostane viska od onih prvih. E to je pravi svestenik! Tako da sustina nije cjenovnik vec bezobrazluk pojedinaca!

[Баба]

U epartiji bačskoj nema cenovnik , ukino + irinej.

Al rekoh to je za neku drugu temu. Nije najvažnija stvar iz ove priče o Golijanu taj buđavi cenovnik.

[Gandalf Sivi]

U eparhiji Budimljansko- nikšićkoj nema cjenovnika...

[marko_13]

За оне који нису сконтали тема је о страдању оца Милорада.

[Ћириличар]

Па шта се има научити из ове приче? Волите Бога (ако сте вјерник) и људе и не узвраћајте злу својим злом. Ако на ватру додаш бензин, добијеш још већу ватру, спаљене обрве и реш печено прасенце са мало "машинскијим" укусом. Ко тебе каменом, ти њега хљебом, окрени други образ...

 

Ја сам схватио још да онај који је умро на крсту ипак није био задњи хришћанин

[о.Небојша]

Жао ми је проте, али ми се чини да има неких момената у причи који нису до краја испричани. Није могао тек тако да узме имаме из станице полиције и да их преко наше и муслиманске линије пребаци у Кладањ.Ко се сећа рата , зна о чему причам.

Било је још људи који су узели у заштиту своје комшије муслимане, још би неко могао помислити да су у Српској вршили геноцид као нацисти. Свако је ишао својима или у иностранство да се склони од рата.

У сремској епархији прота је постављен за архијерејско намесника, а не за архијереја као данас преноси. То није нека функција, осим у епаријама где владика не зна свештенике, па слуша намеснике и службенике епархије, што у Срему није случај.

Са искуством некога ко је био на парохији од 170 домова и у току календарске године био на 3 различите парохије, све по потреби службе, Хртковци нису нека лоша парохија, јер је тамо био елитни прота Алимпић, све је предивно сређено црква, дом, сала за народ, види свако ко прође путем.

Не мислим да испрвам проту, али ми је кварно писање Данаса, који хоће да каже да је СПЦ учествовала у прогонима над несрбима, па је било прогона свештеника који се нису слагали с тим.