Loša strana društvenih mreža

[feeble]

Odrastanje uz virtuelna druženja preko društvenih mreža svetski je trend koji nije zaobišao ni mlade u Srbiji. Psiholozi medjutim upozoravaju da nedostatak prirodne ljudske komunikacije i iluzije koje stvara elektronsko druženje mogu imati ozbiljne posledice.

 

 

Је ли и форум доприноси овоме

[Баба]

Интернет и деца: Јутро почиње с компјутером

уторак, 26 март 2013 23:46

 

 

Говорити данас о утицају интернета на децу је погрешно: интренет на децу не утиче, он је саставни део њиховог свакодневног живота!
Тинејџери не само што користе интернет, они посредством њега и живе.
Интернет- простор је изменио не само изворе информација, медија- средину,него и цео начин живота деце.

При правилном коришћењу, интернет може постати колосални обрзовни ресурс.
Обавеза која се више не може одлагати: проучавање деце у инетрнет-средини.
Сваки учитељ може постати „проводник“ ученика на мрежи.
Зависност од интернета је слична наркоманији .
У сваком случају: тешко родитељима !
Неопходно изменити однос органа власти у даљем раду с децом
До оваквог закључка су дошли учесници једног од семинара који се по целом свету одржавају на тему «Деца и интренет», оног који је недавно одржан у Високој школи економије у Москви. По мишљењу учесника семинара, овај закључак ће изменити однос органа власти у даљем раду с децом.
Однос старијих према интернету личи на панику поколења друге културе које преноси своје страхове на младе
«Начин како се у нашем друштву оцењују односи деце и интернета највише личи на панику. И то панику поколења друге културе које се само боји интернета и преноси своје страхове на растуће поколење», речи су Сергеја Цимбаљенка, вице-председника Сверуског отвореног форума дечјег и омладинског екранског ставралаштва «Бумеранг» који је поднео и главни реферат на семинару.
Пројекат о информационом простору руских тинејџера
„Чак су и закони донети на државном нивоу прожети том негативном атмосфером према мрежама“, рекао је главни известилац на семинару, Цимабленко, који је представио на овом форуму и своје истраживање о информацоном простору руских тинејџера спроведено 2012. г. То је било треће истраживање у циклусу ( претходна два су вршена 1987. и 1995. ). Главни закључци до којих су истраживачи дошли сконцетрисани су на разликовање деце која користе интернет од својих вршњака која му немају приступ или се њиме не служе.
Разлике између «интернет –деце» и њихових вршањака
Интренет-деца знатно више комуницирају са вршњцима и са родитељима, чешће одлазе на секције и тренинге, а такође . . . и на љубавне састанке. И ти закључци до којих су дошли истраживачи донекле оповргавају већ укорењено схватање да интернет смањује реални животни простор.
«Деца без интренета» више читају књиге
С друге стране, пак, деца која се не користе интернетом или су га напустила, имају једно важно преимућство: више читају књиге. ( Иначе, у структури слободног времена ученика читање заузима друго место после компјутерских игара).
Интернет-деца мање гледају телевизију, чешће слушају радио, више читају новине и часописе
Интренет-деца мање него „обична“ гледају телевизију, више читају новине и часописе, чешће слушају радио. За њих су значајне информације о животу пријатеља и познаника, о рођеним и блиским. А далеко интересантније и захтевније за «интеренет поколења» су не шоу-звезде, него баш људи који представљају носиоце нових идеја.
Интернет може постати колосални образовни ресуср
При правилном коришћењу тог канала, сматрају истраживачи, интернет може постати колосални образовни ресурс.
Интренет-простор је изменио не само изворе информација, медија-средину, него и цео начин живота деце.
Тинејџери не само што се користе Интернетом, они живе посредством њега. Тако се намеће као обавеза која се не може даље одлагати: проучавање деце у интернет –средини. А управо нам такви истраживачи недостају у овом тренутку.
Државна политика: «Не пуштати, забранити, разагнати» !
Анатолиј Прохоров, водећи научни сарадник Руског института културологије при Високој школи економије, уметнички руководилац пројекта „Смешарики“ сматра да је у Русији немали број „псеудоистраживача“ чија испитивања врве од «хистеријских и анархистичких» радова посвећених односу деце и интернета. Кроз те радове, каже Прохоров, спроводи се државна полтика која се састоји у трима заповестима: «Не пуштати, забранити, разагнати» !
А по мишљењу Шарикове, професора ове у свету угледне руске виско-образовне установе, у мрежу су децу отерали на вештачки начин. Сада осим интернета у руској медија-средини скоро и да нема других простора на којима би се млади осећали комфорно. Стога је и један од циљева семинара био да се друштво и држава више посвети обогаћивању и оплемењивању културе узајамних односа деце и интернета. Школа не сме да жмури у односу на промене које су се десиле правећи се да их не примећује и занемарујући њихов значај и утицај на ученике.
Сваки учитељ може постати „проводник“ детата на мрежи, таква је била општа реторика на овом семинару.
Интернет мења психофизичку карактеристику деце
Није мали број научника који сматра да интернет мења психофизичку карактеристику деце. Они посебно указују да не би требало умањивати опасности мреже на плану социјализације тинејџера.
Не смемо заборавити да скоро увек кад се разговара на тему «Деца и интерент» не може се избећи тачка гледишта да сада друштвене мреже нити су регулисане нити се њима управља.
Интернет може изазвати растројство детета и довести до аутизма
Интернет доприноси и развоју инфантилизма младог поколења, може изазвати растројства у понашању деце и довести до аутизма.
Мобилност мреже у сваком тренутку
Мрежа је у могућности да врло брзо окупи младе људе за акције најразличитијег карактера и да организује ефикасну службу за помоћ и спасавање угрожених појединаца или група.
У сваком случају: тешко родитељима
Из свега наведеног једино би се могло закључити: са сваким увођењем нових технологија расту бриге и оптерећења родитеља за своју децу у сваком погледу.
Јер интернет је–улица. А на улици, као што се зна, могуће је срести свакојаке људе, тамо се свашта може догодити, пријатно али и оно за које се каже: “Поменуло се, не повратило се. “
Зависност од интернета је слична наркоманији.

 

http://www.rusija.rs/drustvo/analitika/5236-internet-i-deca-jutro-poinje-s-kompjuterom-.html

[Odahviing]

Ja prvo šta uradim kad ustanem, uđem u stan, upalim kompijuter. Tj pritisnem dugme i onda idem dalje, umivanje itd.

[Иван Дабижљевић]

Својима сам покушавао да ускратим мало тог интернета позивима на излаза на ваздух, шетњу али безуспешно. Дрога те бар одмах скреше и знаш на чему си а кад човек једном постане овисан о интернету и телевизији, то га убија полако али сигурно у појам, и физички и духовно без да би тога био свестан. Како децу уразумити да то није добро? Сведочимо културној и духовној пропасти целе једне генерације, а многи се праве као да се ништа не дешава. Шта урадити? Да кренемо са поштовањем апостолове заповести ''ко не ради, нека и не једе''? Разумем сасвим ако неко се труди и ради и седне па макар и пет сати својих провео дневно за рачунаром ако је већина времена проведена за корисне сврхе. Али ако се глава и душа пуне отровом и квази неком ''забавом'' то нема везе с везом. Шта урадити са оном мало већом децом код којих се та навика већ укоренила? 

[feeble]

Некидан у кафићу/кафани седе двојица за суседним столом и један држи таблет и нешто кликће. У једном тренутку окрене и видим чова игра шах на таблету. Значи игра с неким на интернету, или можда чак и против компа, а прекопута њега жив човек са којим може да разбаци партију на редовној табли. Или оне редовне сцене, седи пар људи за столом и сви куцкају на свој телефон и нико ни са ким не прича. Проблем је у зависности, али горе је ово што се губи способност комуникације уживо.

[Дејан]

Svakako da treba znati rasporediti vreme,ograničiti .

Ljudi su generalno skloni da budu zavisni...

[Number15648]

ИНТЕРНЕТ – МАЧ СА ДВЕ ОШТРИЦЕ

Интернет зависност

[Чунга Лунга]

Ovde bih samo jos dodala ono sto sam ja primetila, ne znam da li ce se jos neko sloziti, a to je izuzetno veliki uticaj drustvenih mreza na raskidanje veza i brakova.

 

U poslednje vreme sam, nazalost, imala priliku da cujem nekoliko takvih primera gde su se dvoje razisli ''zahvaljujuci'' konkretno Facebook-u. Jedna poznanica se pre dva ili tri meseca razvela od muza, jer je otkrila da se on mesecima unazad prijateljski dopisuje preko FB-a sa nekom devojkom (ispoveda joj se, trazi savete, itd). Meni licno se desilo da mi je zahtev poslao nepoznati decko, koji se nazvao Petar Petrovic, a zapravo se zove Jovan Jovanovic (izmisljam imena, ne secam se tacno), ali posto je ozenjen, onda je napravio profil sa drugim imenom i tu dodaje devojke (inace, to mi je sam objasnio jos u startu, posto mu je zasmetalo da mu se obratim laznim imenom; najnormalnije mi je to objasnio). Takodje, jedan opet ozenjen decko koristi profil svog brata za iste stvari - muvanje devojaka. I tako dalje, primera je mnogo...

 

Ne znam sta je to, ali da je zlo - jeste, vala, i to veliko.