Перфекционизам

[napoleon bonaparta]

Ogroman sam perfekcionista. Ta osobina mi je do sada mnoga zanivamanja i hobije unistala.

Na koji nacin je moguce prevazici perfekcionizam?

 

[Sherlock H.]

Tako sto ces prihvatiti sebe i druge sa svim dobrim i losim strana, i shvatiti da ovaj svet nije utopija i da ces uvek imati probleme. Jednom recju: kad prihvatis da je zivot tezak. Naravno, to je mnogo lakse reci nego izvesti, i gotovo da niko to ne savlada u potpunosti. Al' mozemo bar da se trudimo.

I odmah da dodam da ti verovatno ove moje reci nece nimalo pomoci. Jednostavno, to je nesto kroz sta moras sam da prodjes, i dzaba ti da ti drugi pricaju svoja iskustva. To se tice samo tebe i tvoje resenosti i nikoga vise. Ni roditelji, ni prijatelji, Crkva, Bog... nemaju nista sa time.

[Srdjan Kotur]

Spoznas da je isti, u stvari, greh. Odnosno, dolazi kao posledica egoizma, svesnog ili nesvesnog, otvorenog ili prikrivenog. I kad ti dolaze pomisli kako nesto moze jos bolje da se uradi, trudi se da odagnas te pomisli. Preporucujem ti Pajsija Svetogorca na temu borbe protiv pomisli. Inace, potrebna je razumna briga za delovanje u svetu ali ostavi i Gospodu da doda malo. Ne smatraj sebe svemoćnim i da ti Njegova pomoć nije potrebna.

[JESSY]

..перфекционизам, или ти тежња ка савршенству, има свој корен и у некој психолошкој дисфункцији....треба ући у себе и размислити зашто неке ствари радимо...мало анализирати себе, вратити се у прошлост, и на крају се потрудити да то неутралишемо...да се некако нађемо на средини....јер крајности никад нису добре....

[JESSY]

''Kada neko smatra da sve što radi mora da radi najbolje što može, tada je perfekcionista. Iako izraz perfekcionizam mnogima zvuči pozitivno, u pitanju je poremećaj – jedna vrsta prisile. Osoba oseća unutrašnju prisilu da uvek mora da radi najbolje što može tako da ne prestaje sa radom sve dok ne postigne savršen rezultat. Savršeno je u stvari ono što je završeno, čemu nema šta da se ni doda ni oduzme. Isto značenje ima latinski perfectus.

Oni koji nisu perfekcionisti mogu imati razlog i odlučiti da neku vrstu posla obave najbolje što mogu, a da neku drugu ne moraju. Perfekcionisti nemaju izbor i ne odlučuju – jednostavno ne mogu raditi drukčije nego najbolje.''

[JESSY]

Glavna zabluda ljudi koji imaju perfekcionistički stav jeste u tome što ne prave razliku između sebe i rezultata svog rada. Oni se identifikuju sa svojim rezultatom, smatrajući da rezultati govore o njima. Ako je rezultat savršen oni su ponosni i očekuju da ih drugi cene, a ako nije savršeno, ako postoji greška, tada ih je sramota i misle da ih drugi preziru. Zato je glavni strah perfekcioniste da će napraviti grešku i da će se osramotiti. Perfekcionistička domaćica ne gleda kroz prozor, već gleda u prozor tražeći znakove najmanje nečistoće. Kako ih nalazi, zaključuje da su prljavi tako da ih veoma često pere, u strahu da će neko doći i pomisliti kako je ona neuredna domaćica.

Iako su ljudi često ponosni na svoj perfekcionizam i ističu ga kako bi pokazali da su bolji od drugih, u pitanju je poremećaj zasnovan na pogrešnim uverenjima koja se uspešno leče psihoterapijom, pod uslovom da osoba to zaista želi.

Zoran Milivojević

[Иван ♪♫]

[Иван ♪♫]

''Kada neko smatra da sve što radi mora da radi najbolje što može, tada je perfekcionista. Iako izraz perfekcionizam mnogima zvuči pozitivno, u pitanju je poremećaj – jedna vrsta prisile. Osoba oseća unutrašnju prisilu da uvek mora da radi najbolje što može tako da ne prestaje sa radom sve dok ne postigne savršen rezultat. Savršeno je u stvari ono što je završeno, čemu nema šta da se ni doda ni oduzme. Isto značenje ima latinski perfectus.

Oni koji nisu perfekcionisti mogu imati razlog i odlučiti da neku vrstu posla obave najbolje što mogu, a da neku drugu ne moraju. Perfekcionisti nemaju izbor i ne odlučuju – jednostavno ne mogu raditi drukčije nego najbolje.''

 

a, čekaj, ako ja uradim neki posao, i na kraju skontam da nešto mogu da unapredim, zar to nije sticanje iskustva i napredovanje

možda je problem perfekcionizma u nekom nezadovoljstvu

[JESSY]

a, čekaj, ako ja uradim neki posao, i na kraju skontam da nešto mogu da unapredim, zar to nije sticanje iskustva i napredovanje

да ,то јесте напредовање....

možda je problem perfekcionizma u nekom nezadovoljstvu

такође сматрам....

[JESSY]

Na koji nacin je moguce prevazici perfekcionizam?

Kako prevazići perfekcionizam

Perfekcionizam može da troši mnogo vremena i energije. Ključ je pronalaženje ravnoteže.

1.Oprostiti sebi za nedostatke. Niko nije savršen i svako ima prednosti i mane. To ne znači da ne treba težiti za visokim rezultatom. Uvek postoji šansa da se nauči nešto novo ili da se nešto pokuša popraviti, ali postoje trenuci kada se mora prihvatiti ono što se zna i što je tu i ono što se može uraditi na osnovu toga. Ne treba gubiti vreme brinući se o onome što ne može da se uradi.

2.Usredsrediti se na ono što je zaista potrebno. Da li je cilj da se uradi nešto savršeno ili postigne neki savršen rezultat ili da se nešto uradi. Šta je zaista bitno? Perfekcionizam često može biti suprotan blagovremenom izvršenju zadatka, jer nesigurnost koja dolazi s njim dovodi do odugovlačenja.

3.Definisati cilj. Znajući šta želite da postignete ne samo da pomaže da idete u pravom smeru, nego pomaže da znate i kada treba da završite.

4.Odvojiti rezultate od ocene. Treba težiti za rezultatom koji je najbolji u određenom trenutku i ne dozvoliti da produktivnost bude diktirana strahom od ocene drugih. Treba prihvatiti širu formu izvrsnosti pre nego usko definisano savršenstvo. Perfekcionista može da bude samodestruktivan kada je previše zabrinut kako drugi mogu da vide neku njegovu nesavršenost.

5.Učiti od sudija/kritičara. Nije cilj ocene isključivo i uvek da bude savršena, ona često služi da bismo učili iz mišljenja obaveštenih kritičara. Ocena može da pruži instrukciju za poboljšanje, a ne prosto da daje odobrenje. Preporučljivo je, takođe, tražiti mišljenje od većeg broja stručnjaka.

6.Počnite. Čak i ako niste sigurni u ono što treba da radite, treba pokušati. Može se ispostaviti da ste bolji nego što mislite i vaš zadatak može biti lakši nego što ste zamišljali. Čak i ako vaš prvi pokušaj ne bude uspešan, možda ćete shvatiti šta ili kako treba da radite. Vremenom ćete shvatiti da prepreke nisu možda tako velike kao što ste na početku mislili.

7.Postaviti rok. Iako neke stvari nikad ne mogu biti završene treba postaviti rokove i pravila bar za detalje, tako da posao ipak bude pod nekom vremenskom kontrolom.

8.Proba. Kreiranje zaštićenog okruženja za učenje, prostora gde su greške moguće i dozvoljene, je veoma korisno. Proba. Praksa. Eksperiment. Testiranje sebe pre glavnog nastupa. Tokom svih ovih pokušaja treba isključiti svog unutrašnjeg kritičara,  i ostaviti slobodu za učenje i eksperimentisanje, bez brige od fatalnih grešaka.

9.Probati nove stvari. Prihvaćeni metod nije uvek najbolji i ne funkcioniše uvek. Bez obzira šta radili potreban je neki predviđen metod, bilo kakav. Što je aktivnost koja se preduzima novija i neobičnija  neophodan je veći broj pokušaja i moguć veći broj grešaka. Ali, jedno je sigurno, iz grešaka se uči.

10. Ponekad nema sigurnog odgovora. Za mnoge aktivnosti, posebno one sa elementima kreativnosti, ne postoji neki siguran pravi način niti pravi odgovor. Moguća je samo subjektivna  procena.

11.Prepoznati lepotu u ležernosti i nesavršenstvu.  Ono što je savršeno, ne mora uvek da bude ni najlepše ni najbolje.

12.Razmisliti o neuspesima. Neuspeh je relativna stvar. Ne može se naučiti bez pravljenja nekih grešaka. Svako najbolje zna da li mu je nešto pošlo za rukom ili ne, jer zna šta je zamislio i imao na umu, ali drugi to ni ne primećuju. Osim toga važno je i šta se nauči iz neuspeha i kako to može pomoći sledeći put da se bolje obavi posao.

13.Razmisliti o uspesima. Treba se prisetiti nečeg što je urađeno uspešno. Možda nije bilo savršeno, ali je rezultat postignut. Bude i neizvesnosti na putu stvaranja tog uspeha. Strah i brige nas mogu držati podalje od nevolja, ali ne treba dozvoliti da to odvede u neaktivnost. Bolje je uraditi mnogo stvari nesavršeno, nego nekoliko savršeno.

 Tatjana Petrov

[JESSY]

TEŽNJA KA SAVRŠENSTVU

Perfekcionizam u svim sferama, bilo da je reč o poslu ili emotivnim odnosima, podrazumeva strah od preuzimanja rizika i pravljenja greške. Insistiranjem da postignete savršeno rešenje, ostavljate sebi veoma uzak izbor: da pogrešite, što je neminovno jer ste ljudsko biće, i zbog toga očajavate ili da ne uradite nešto iz straha da ćete pogrešiti i zbog toga mrzite sebe. Perfekcionizam vas osuđuje ne samo na neuspeh, već i na strah od neuspeha - što ima mnogo štetnije posledice. Usmereni na ideju kako nešto morate da uradite savršeno, vi ste više orijentisani na sebe i sopstvenu neadekvatnost  nego na aktivnost koju radite ili problem koji rešavate. Dokle god vam je pažnja usmerena na vas same, a ne na problem, nije ni čudno da doživljavate neuspeh!

SAVET

Perfekcionizam predstavlja svojevrstan paradoks koji podrazumeva da što više želite da neke stvari uradite savršeno, sebe automatski uvodite u stanje straha od neuspeha koji smanjuje vaše šanse za postizanje uspeha. Umesto toga, za vas je daleko bolje da prihvatite mogućnost da ćete pogrešiti jer to nije ništa zastrašujuće niti dokaz vaše vrednosti. Nadmašivanje drugih u različitim aktivnostima takođe predstavlja perfekcionističku sklonost. Ova vrsta uzdizanja ega traje koliko i vaša uspešnost u onome što radite, što od vas zahteva savršen učinak i apsolutnu superiornost nad drugima. S obzirom na to da ovako nešto nije moguće, osuđeni ste na klackalicu u kojoj se osećate superiorno kada imate uspeha ili inferiorno ako ga nemate. Umesto što od sebe tražite da dostignete opšti maksimum, korisnije je da se potrudite i dostignete svoj maksimum. Preostaje vam jedino da prihvatite činjenicu da su ljudi pogrešiva bića i kako su greške svojstvene ljudskoj prirodi. Albert Elis, osnivač Racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije rekao je da ljudi pate od neizlečive sklonosti da prave greške. To je naprosto naša priroda i za nas je korisnije da je prihvatimo nego da zahtevamo od sebe da budemo izuzetak ljudske vrste.

 

http://www.story.rs/art-of-living/psihologija/38518-perfekcionizam-kao-emocionalni-problem.html

[Џуманџи]

Glavna zabluda ljudi koji imaju perfekcionistički stav jeste u tome što ne prave razliku između sebe i rezultata svog rada. 

Imam ovaj problem, ali na duhovnom planu. Osecam se kao Juda, konstantno. Plasim se da budem deo Crkve, jer imam osecaj da cu Joj svojim zlom naskoditi. A to je poslednje sto zelim da uradim. Sve mi se cini da sam neiskrena, plasim se. Ako sam se zaista pokajala, zasto se ne popravljam? Mnogo sam gorda i zla i zato sumnjam u svoju iskrenost (i zato o ovome ne razgovaram sa duhovnim licima, osecam se kao licemer: zasto da lazem ljude koji bi me drage volje ispovedili i pruzili ruku pomoci?). Ono sto znam je sledece: Isus Hristos je Sin Boziji, Bog je duh ljubavi, duh zivota. To sam osectila na jednom pricescu. I ono sto me potpuno porazava jeste cinjenica da je Gospod dao da tom prilikom osetim neizrecivu blagodat, a da Ga ja uporno, neprestano, konstantno izdajem svakom mislju, recju, delom, a sto je najgore - tvorevini Njegovoj skodim, iznova i iznova. Poznah Ga (oniliko koliko mi je dato), ali ne verujem sebi i svojoj nameri da cu ostati na putu istine. Mnogo mi je tesko, ne volim sebe, ako ko ima neki savet, ako se ko borio sa tim, hvala.

[Џуманџи]

Omasila sam temu jer je ovaj "moj" perfekcionizam ipak drugaciji. Osecam neizmeran strah da skodim svima oko sebe, Crkvi i da lazem Gospoda i time Ga vredjam, dakle, u pitanju su licnosti, a ne posao ili kakva profesija. U svakom slucaju, ako ko vidi ovo, molim da odgovori makar u poruci. Oprostite.

I, da, plasim se odgovornosti koje Hriscani imaju. Stalno imam osecaj da cu sablazniti druge i da cu nekoga odbiti od vere i spasenja, zato se drzim "po strani". Volim da citam pouke Otaca i SVeto Pismo, ali imam osecaj da je bolje da "iz daleka" gledam Crkvu, bolje mi je da sama propadnem, nego da druge povucem sa sobom.

Valjda je ovo sustina mog problema.

[Ђуро Станивук]

Ја сам перфекциониста у свом послу, али понекад морам да правим компромис због рокова...а онда кад видим да је инвеститор и поред мојих личних замерки презадовољан буде ми лакше.

У животу нисам ни изблиза толики перфекциониста као у послу, јер схватам да мој живот није само мој и да треба поштовати и друге и понекад препустити контролу другима, иако сматрам да бих могао боље...

У почетку, кад сам се лечио од тог перфекционизма у животу, имао сам проблем да одем у другу крајност, ваљда из обести и незадовољства...све се то да исправити...

[Trifke]

Imam ovaj problem, ali na duhovnom planu. Osecam se kao Juda, konstantno. Plasim se da budem deo Crkve, jer imam osecaj da cu Joj svojim zlom naskoditi. A to je poslednje sto zelim da uradim. Sve mi se cini da sam neiskrena, plasim se. Ako sam se zaista pokajala, zasto se ne popravljam? Mnogo sam gorda i zla i zato sumnjam u svoju iskrenost (i zato o ovome ne razgovaram sa duhovnim licima, osecam se kao licemer: zasto da lazem ljude koji bi me drage volje ispovedili i pruzili ruku pomoci?). Ono sto znam je sledece: Isus Hristos je Sin Boziji, Bog je duh ljubavi, duh zivota. To sam osectila na jednom pricescu. I ono sto me potpuno porazava jeste cinjenica da je Gospod dao da tom prilikom osetim neizrecivu blagodat, a da Ga ja uporno, neprestano, konstantno izdajem svakom mislju, recju, delom, a sto je najgore - tvorevini Njegovoj skodim, iznova i iznova. Poznah Ga (oniliko koliko mi je dato), ali ne verujem sebi i svojoj nameri da cu ostati na putu istine. Mnogo mi je tesko, ne volim sebe, ako ko ima neki savet, ako se ko borio sa tim, hvala.

Vidi to je i dobro i lose u isto vreme dobro jer je cinjenica da mi svojim gresima izdajemo Onoga ko nas najvise voli, a lose je jer nisi jos uvek shvatila cinjenicu da ti na ovom svetu i u najsvetijem stanju mozes biti jedino gresnik kome je neprestano potreban Bog. Ni najvece askete i svetitelji nikada nista drugo nisu govorili za sebe no da su gresnici. Ne zaboravi Hristos je dosao da spase gresnike a ne pravednike. Ti se prilepi za Hrista i ne boj se i ne brini da li ce neko da se sabalazni zbog toga sto ti imas mana i nedostataka. Nemozes ti nikoga drugog obrukati do sebe samog. Znaci nezaboravi da ti mozes biti samo gresnik kome je potrebna Bozja blagodat. Evo ti savet svetog Jovana bogoslova:

 

Ако речемо да гријеха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.Ако признајемо гријехе своје, вјеран је и праведан да нам опрости гријехе наше, и очисти нас од сваке неправде.Ако речемо да не сагријешисмо, градимо га лажом, и ријеч његова није у нама.Дјечице моја! ово вам пишем да не гријешите; и ако ко сагријеши, имамо заступника код оца, Исуса Христа праведника,И он очишћа гријехе наше, и не само наше него и свега свијета. I Jov. 1, 8-2,2